AAO-52

KONVEKCIONE ĆELIJE DOVODE DO VRENJA POVRŠINA ZVEZDA
Na Suncu vri površina: Milioni takozvanih konvekcionih ćelija – slično turbulencama u loncu
sa ključalom vodom – dovode do izjednačenja temperaturnih razlika. Internacionalni tim
astronoma zajedno sa naučnicima Bečke univerzitetske opservatorije su prvi put dokazali
postojanje ovakvih konvekcionih ćelija kod crvenog džina. Do sada je mehanizam konvekcije
mogao da se posmatra samo kod Sunca. Na njemu se nalaze oko dva miliona ključajućih
oblasti, svaka veličine ok oko 2.000 kilometara. Astronomi označavaju ovakvu zrnastu
strukturu površine, kao „granulaciju“.
Prema teorijama konvekcija ima fundamentalnu ulogu kod skoro svih zvezda, pa i kod
crvenih džinova. Pri tome se radi o krajnjoj fazi razvoja zvezda slabije mase, koje se
naduvavaju na višestruku veličinu i umnogostruče svoju jačinu svetlosti. I naše Sunce će da
dođe do takvog kraja.
Veličina konvekcionih ćelija zavisi od toga koliko brzo pritisak opada prema spoljnjoj strani-
Ako pritisak veoma sporo opada, kao kod crvenih džinova, onda su i ćelije velike. U ovom
slučaju se ćelije menjaju veoma sporo, to traje mesecima. Kod Sunca, gde pritisak u pravcu
površine veoma brzo opada, ćelije su male i menjaju se brzo, u roku od nekoliko minuta.
Za ovo istraživanje je odabrana
zvezda „π1 Gruis“. Ona je 350 puta
veća od Sunca i kada bi se nalazila
na mestu Sunca, prostirala bi se do
iza Zemljine putanje oko Sunca.
Nasuprot mnogih drugih crvenih
džinova, prašnjava opna ove
zvezde se nalazi daleko u svemiru i
ne ometa pogled na zvezdu. Merenjem raznih pozicija teleskopa i uz pomoć kompleksnih
matematičkih proračuna, astronomi su mogli da rekonstruišu sliku crvenog džina i da istraže
njegovu površinu. Pokazalo se, da konvekcione ćelije imaju veličinu od oko 100 miliona
kilometara, što odgovara predviđanjima i dokazuje ispravnost modela za tako različite zvezde
od Sunca, kao sto je crveni džin.
LJILJANA GRAČANIN
11