AAO-54

GODINA 2 NEDELJNI ASTRONOMSKI ONLINE BILTEN - BROJ 54 / 2018
1

REČ UREDNIKA ZA ONE KOJI PRVI PUT ČITAJU BILTEN 3
AKTUELNO TOKOM NEDELJE 4
- PLAVI GIGANTI 4
- KARTE BRZINA 3.000 GALAKSIJA 11
- GRANICE MATEMATIKE U ASTRONOMIJI 13
- NEOBICNA PUTANJA EGZO PLANETE GJ 436b 15
- UDAR ASTEROIDA JE PROBUDIO VULKANE U ŠKOTSKOJ 16
STALNE RUBRIKE 17
- NASA-APOD - SLIKE DANA OVE NEDELJE 17
- SDO - AKTUELNO NA SUNCU OVE NEDELJE 18
- ESA - SLIKA NEDELJE 19
- ESA - SLIKA ZEMLJE IZ SVEMIRA 20
- ESO - SLIKA NEDELJE 21
HABLOVA SLIKA NEDELJE 22
- CHANDRA - SLIKA NEDELJE 23
- SPACEX 24
- CNEOS - IAWN 25
- RMETS-OBLACI 26
- KUTAK ZA MLADE ASTRONOME 27
- NAŠA LEPA PLANETA ZEMLJA 28
TEKSTOVI SARADNIKA 29
- MAGLINA ZELENI PRSTEN – RCV 120 29
- LA SUPERBA 30
- HALEJEVA KOMETA 31
- ŠARENA PUSTINJA 32
- JOZEF FON FRAUNHOFER 33
NAJAVA – ASTRONOMSKE BELEŠKE 34
POZIV II UPUTSTVO ZA SARADNJU 35
IMPRESUM 36
BILTEN SARAĐUJE SA ORGANIZACIJAMA 37
2

Dragi čitaoci!
Evo nas u još jednoj godini postojanja AAO-biltena! U prošlom broju sam napravila grešku
po pitanju broja čitalaca, jer sam izostavila jednu nulu. Bilten je postigao cilj i do Nove
godine je uspeo da ima ne preko 100 čitalaca, nego, preko 1.000 čitalaca. Izvinjavam se na
greški i ovom prilikom korigujem broj čitalaca, koji do danas iznosi: 1.224. Cilj je bio. da se
do kraja godine pridobiju 1.000 čitaoca. Veoma mi je drago da postoje toliko
zainteresovanih, koji redovno čitaju ovaj bilten.
U ovom broju se srdačno zahvaljujem Vulkanskoj Opservatoriji na Aljasci, koja je poslala
svoj prvi članak i radujem se daljoj saradnji STScI i dalje nastavlja uspešnu saradnju sa
biltenom, kao i Planetary Society, koji redovno šalju tekstove.
Hvala svima na čestitkama za Novu godinu i lepim željama. Isto tako mi je veoma drago, da
se grupa akademskih čitalaca iz Srbije trajno zainteresovala za bilten i da ga spominje u
nastavi na srednjim i višim školama.
Nadam se uspešnoj saradnji i u toku ove godine i radujem se svakom novom čitaocu i
poruci sa predlozima, idejama i mišljenjem o biltenu.
Adrese za kontakt sa urednicom se nalaze u impresumu na kraju biltena. Takođe se tamo
nalaze i adrese socijalnih medija u kojima je bilten zastupljen.
Želim vam prijatno vreme uz čitanje biltena.
Urednica i izdavač biltena
Prof. Dipl.Ing.Dr. Ljiljana Gračanin
07. januar 2018.
3

ZVEZDE PLAVI GIGANTI
Plavi giganti, kao i crveni giganti imaju prečnik od nekoliko stotina prečnika Sunca. Međutim,
plavi giganti nisu naduvane zvezde patuljci, nego se rađaju kao giganti. Zbog toga, imaju
sličnu veličinu kao crveni giganti, ali poseduju mnogo više mase – do 150 masa Sunca. Velika
masa dovodi do velike gustine, visokog pritiska i visoke temperature materije u unutrašnjosti
zvezde. Iz toga rezultira, u poređenju sa zvezdama male mase, visoka stopa reakcije. To
dovodi do enormnog pritiska u unutrašnjosti zvezde i podstiče nuklearnu fuziju, slično kao
kod plavih patuljaka i plavi džinovi imaju samo kratak život, jer sagorevaju ogromnom
brzinom. Za samo nekoliki miliona godina, ovi ogromni reaktori sagore svoj vodonik u
helijum. Ove zvezde su spektralnog tipa O ili B. Energija koja se oslobađa dovodi do
površinske temperature od 30.000°C do 40.000°C, što je daleko više od Sunca, koje ima
površinsku temperature od oko 5.500°C. Zbog te visoke temperature se maksimum emisije
nalazi u ultravioletnom delu spektra, što dovodi do utiska da zvezda ima plavu boju.
Zbog njihove ogromne veličine su veoma svetle i pripadaju klasama sjaja I ili II. Rigel u
sazvežđu Oriona je jedan primer za plave džinove. Apsolutna vizuelna jačina svetlosti M V
plavih džinova, dostiže -9,5 i nalazi se u oblasti integralne jačine svetlosti kuglastog
zvezdanog jata i nekih patuljastih galaksija. Ove zvezde su time svetliji indikatori daljine, od
klasičnih Cefeida.
4

Zvezde plavi giganti
Nasuprot brojnih zvezda male mase, koje imaju životni vek od nekoliko milijardi godina, kao
što je to slučaj kod Sunca sa oko 10 milijardi godina, plavi giganti prolaze kroz fazu
sagorevanja vodonika zbog velike stope reakcije, za samo deset miliona godina. Posle toga se
naduvavaju i postaju crveni nadgiganti, a završavaju svoj život kao supernova tipa II.
Razvoj plavih giganata spektralnog tipa O, je pod jakim uticajem prisutnosti pratioca u
dvojnom zvezdanom sistemu. Kod 70% O-zvezda su pronađeni pratioci sa trajanjem obilaska
oko zvezde u roku od manje od 1.500 dana. Ove dvojne zvezde razmenjuju materiju i obrtni
impuls. Kod 20%-30% svih masivnih zvezda u dvojim zvezdanim sistemima, unutar nekoliko
miliona godina, dođe do spajanja, 50% svih O-zvezda gube ili svoju vodoničnu atmosferu i
razviju se u Wolf-Rayet-zvezde, ili od svog pratioca dobiju ogromnu količinu materije.
Plavi giganti i nadgiganti često emituju rentgensko zračenje iz koga nastaju zvezdani vetrovi
vrelih zvezda. Vetrovi se radijativno kreću i posledica su pritiska zračenja. Udarima
zvezdanog vetra se kinetička energija ravnomerno raspoređuje, pri čemu se dostižu brzine
vetrova od nekoliko hiljada kilometara u sekundi. Gustina vetrova je zavisna od hemijskog
sastava atmosfere plavog giganta i kod Wolf-Rayet-zvezda, moze da dostigne i do 10 −3
zvezdanih masa godišnje. Rentgensko zračenje nastaje kao kočnica prilikom interakcije
zvezdanog vetra sa interstelarnom materijom. kao udarni talasi u zvezdanom vetru u blizini
površine zvezde ili prilikom sudara zvezdanih vetrova u dvojnim zvezdanim sistemima.
5

Zvezde plavi giganti
Plavi giganti i nadgiganti su komponente u rentgenskim dvojnim zvezdama visoke mase.
Zvezdani vetar plavog džina se akretira od crne rupe, neutronske zvezde ili ponekad od belog
patuljka. Materija se prilikom pada kroz gravitaciono polje kompaktne zvezde ubrzava i
proizvodi ispred površine, udarni talas u kome materija biva u mestu ukočena. Na suprot
rentgenskom zračenju, koje nastaje međusobnim dejstvom vetrova, koje je mekano, je
rentgensko zračenje, koje nastaje iz rentgenskih dvojnih zvezda, značajno energetski snažnije
(tvrđe). Pored kočenja zračenja, dolazi i do izbačaja energije, kada materija bogata
vodonikom ili helijumom na površini kompaktne zvezde dostigne gustinu kod koje nastaje
termonuklearna reakcija.
Plave zvezde često pokazuju promenljivu jačinu svetlosti, kao eruptivne promenljive i/ili
pulsirajuće promenljive. Kod njih je atmosfera nestabilna u odnosu na vibracije, na osnovi
Kapa-mehanizma. Tu pripadaju:
- sporo pulsirajuće B-zvezde sa periodama od više od jednog dana
- Alfa Cygni zvezde sa njihovim neradijalnim vibracijama
- Beta Cefei zvezde
- PV-Telescopi-zvezde: one su promenljive zvezde bogate helijumom i ugljenikom,
spektralnog tipa Bp.
RIGEL
Eruptivne promenljive zvezde sa neredovnom promenom jačine svetlosti, koje su plavi
giganti i nadgiganti su:
- Gama Kasiopeje i Be-zvezde, od čije brzo rotirajuće atmosfere se materija odvaja i obrazuje
ekvatorijalne ploče,
- Svetlosno snažne plave promenljive zvezde sa njihovim pseudo fotosferama na osnovu
jakih promena zvezdanih vetrova,
- Wolf-Rayet-zvezde.
6

Zvezde plavi giganti
Plave zvezde eksplodiraju i direktno kao supernove kolapsirajućeg jezgra. Najpoznatiji primer
je supernova 1987A, čija zvezda je B-nadgigant, katalogizovana kao „Sanduleak −69° 202“.
Jedan deo eksplozija gama zraka, nastaju u plavim nadgigantima prilikom eksplozija
superove. Eksplozije gama zraka su ekstremno svetlosno jaka oslobađanja energije, pre
svega u oblasti gama zračenja, sa trajanjem od nekoliko sekundi, do nekoliko minuta, na
kosmološkim razdaljinama.
Plavi giganti su zvezde sa najvećom masom koja je do sada posmatrana. Jedan primer je plavi
nadgigant R 136a1. Gornja granica mase se postiže, kada je pritisak zračenja u ravnoteži sa
pritiskom gavitacione sile. Ova Edington-granica se nalazi kod samo 60 masa Sunca. Mnogi
plavi džinovi imaju značajno veću masu, jer u njihovom jezgru preovladava konvektivni
transport energije i time je moguća ravnoteža do 150 masa Sunca.
Ova gornja granica mase je pri tome zavisna od metaliciteta i važi za proto zvezde, prilikom
njihovog nastanka. Visoki pritisak zračenja dovodi do brzog zvezdanog vetra, zbog čega
dolazi do gubitka mase od polovime početne mase u toku 10 miliona godina. Još veće mase
zvezda, do 250 masa Sunca, mogu da nastanu stapanjem dve masivne zvezde u dvojnom
zvezdanom sistemu. Gustine potrebno za ova stapanja se nalaze u mladim zvezdanim jatima,
kao što je Arches-zvezdano jato.
HE 0437-5439 je „hiper brza zvezda“, plavi džin, koji se posmatra Hablovim teleskopom
svake tri ipo godine. Ova zvezda se već 100 miliona godina kreće u pravcu centra Mlečnog
puta. Do sada je prešla 200.000 svetlosnih godina brzinom od 715–723 km/s. Zvezda je
trebala da je izgorela posle 20 miliona godina, ali pošto se to nije dogodilo, pretpostavlja se
da potiče iz trostrukog zvezdanog sistema. Pre oko 100 miliona godina je trostruki zvezdani
sistem došao blizu crne rupe u centru našeg Mlečnog puta. Jedna od tri zvezde je pri tome
verovatno progutana. Ostale dve zvezde su katapultirane iz orbite crne rupe. Veća od ove
dve zvezde je brže izgorela, naduvala se i postala crveni džin. Pri tome je progutala svog
partnera. Tabela pokazuje zvezde plave džinove:
HE 0437-5439
Ime zvezde Masa Prečnik Sjaj
Adhara (ε CMa A) 12 M ☉ 13 R ☉ 15.000 L ☉
Alnilam (ε Ori A) 40 M ☉ 26 R ☉ 250.000 L ☉
Alnitak (ζ Ori Aa) 28 M ☉ 20 R ☉ 100.000 L ☉
Bellatrix (γ Ori) 10 M ☉ 7 R ☉ 4.000 L ☉
Mintaka (δ Ori Aa) 20 M ☉ 12 R ☉ 70.000 L ☉
Naos (ζ Pup) 59 M ☉ 20 R ☉ 790.000 L ☉
Saiph (κ Ori) 16 M ☉ 11 R ☉ 57.500 L ☉
7

Zvezde plavi giganti
Do skoro se smatralo da u svemiru postoji veoma malo plavih zvezda, zbog njihovog
relativno kratkog života. Sada su astronomi premerili nekoliko stotina zvezda. Neočekivano
mnogo su se pokazale kao plavi giganti. Kada eksplodiraju kao supernova, one pošalju u
svemir teške elemente. Već duže vremena astronomi znaju, da su lake zvezde najbrojnije u
svemiru, dok se teške retko pojavljuju. Medjutim, internacionalni tim astronoma je pronašao
iznenadjujuće veliki broj masivnih zvezda, koje se označavaju kao plavi nadgiganti. Ovo
otkriće ima dalekosežne konsekvence, jer menja dosadašnje postavke o ulozi zvezdanih
giganta u razvoju kosmosa.
Evropska Južna Opservatorija u Čileanskim Andima je posmatrala Veliki Magelanov oblak,
susednu galaksiju Mlečnog puta, koja je od nas udaljena oko 180.000 svetlosnih godina.
Tamo se, u maglini Tarantela, odvija veliki broj nastanka novih zvezda. Slicno se dogadja u
Mlečnom putu, ali je tu broj nastanka zvezda daleko manji. Prosečno, godišnje se formira
jedva jedna masa Sunca. U maglini Tarantela, je taj broj hiljadu puta veći, što je začuđujuće,
pogotovo kada se uzme u obzir, da je maglina Tarantela daleko manja od Mlečnog Puta.
Nekoliko rekordnih mladih zvezda, kao što je najsjajnija zvezda u svemiru - „R136a1“, su bile
oktrivene u maglini Tarantela. Ova zvezda ima preko 300 masa Sunca, a njena jačina svetlosti
prevazilazi Sunčevu za 8,7 miliona puta. U aktuelnoj studiji naučnici opisuju oko 250 teških
zvezda sa masom koja je 15-200 puta veća od Sunca i raspored njihove mase prilikom
nastanka. Informacije su dobijene iz spektra zvezda, što je komplikovan proces, koji zahteva
tačnu statističku analizu. Tako je otkriven nastanak daleko više plavih masivnih zvezda, nego
što je očekivano.
Alikon-tipican plavi gigant
8

Zvezde plavi giganti
Masa jedne zvezde određuje njenu budućnost, da li će da postane braon patuljak,
neutronska zvezda ili crna rupa, kada potroši svoje gorivo. Sledeća grafika pokazuje razvoj
zvezda u odnosu na njihovu težinu.
9

Zvezde plavi gigant
Svuda, gde su astronomi posmatrali zvezde, pokazalo se, da što su masivnije, zvezde su ređe,
što znači da manje od jednog procenta poseduju više od deset masa Sunca. Međutim ovi
rezultati nisu bili potvrđeni. Sada je analiza pokazala, da se podcenila mogućnost
pojavljivanja masivnih plavih zvezda. Najveći broj zvezdane mase se ne nalazi u zvezdama sa
malom masom, naveći deo mase je u zvezdama gigantima i nadgigantima.
Rezultati se ne odnose na samo jednu maglinu, oni su za astronome od temeljne važnosti, jer
su zvezde kosmičke hemijske fabrike, one produciraju skoro sve elemente koji su teži od
helijuma. Kiseonik koji dišemo i gvožđe u našoj krvi, su samo dva primera. Osim toga su
zvezdani giganti poznati po svom završetku života kao supernove. Kod ovako snažnih
eksplozija, plave zvezde obeležavaju hemijski sastav svoje okoline i istovremeno daju
materijal za lakše zvezde, slične Suncu. Takođe one pružaju materijal od koga nastaju
planete. Masivne populacije zvezda, kao one u maglini Tarantela, mogu da produciraju više
od 70 procenata supernova, i nastanak crnih rupa je takođe povećan.
STSCI - SPACE TELESCOPE SCIENCE INSTITUTE
10

ASTRONMI SU NAPRAVILI KARTE BRZINA OD 300 GALAKSIJA
Kretanje zvezda u jednoj galaksiji su kao knjiga istorije, koja dokumentuje, kako se galaksija
razvijala u toku vremena. Sada je jedna grupa astronoma sakupila prvu reprezentativnu
biblioteku ovakvih galaktičkih istorijskih knjiga. Podaci koji su bili potrebni, pokazuju
mnogostranost istorije razvitka istraženih 300 galaksija. Sa time astronomi mogu da izvode
simulacije kosmičke istorije i da ih uporede sa velikim broje sistematski posmatranih
galaksija.
Za zvezde i galaksije postoje dva u osnovi razlicita načina kretanja. Neke od zvezda kruže oko
centra galaksije na određen način, kao naše Sunce i milijarde drugih zvezda, u centru
Mlečnog puta, unutar pritkog diska. Druge zvezde u drugim galaksijama, nasuprot tome
imaju slučajno orijentisane, izdužene putanje.
Grupa naučnika je odredila tipične putanje zvezda u stotinama galaksija. Osobine ovih
putanja dokumentuju, kako su određene galaksije nastale i dozvoljavaju postavljanje modela
nastanka galaksija. Podaci su deo CALIFA-pretraživanja, sistematskog spektroskopskog
istraživanja preko 600 galaksija, koje je izvršeno sa PMAS-spektrografom na 3,5-metarskom
teleskopu Calar Alto Opservatorije u Španiji.
Kao deo istraživanja su astronomi napravili karte brzina od 300 galaksija, koje pokazuju, kako
se zvezde u određenim oblastima galaksije kreću prema nama ili od nas. Naučnici pri tome
razlikuju između skoro kružnih putanja zvezda, koje označavaju kao „hladne putanje“ i
snažno izduženih „vrelih putanja“, koje su tipične za kretanja zvezda bez nekog reda.
Upoređivanjem podataka, naučnici su pokazali, da u galaksijama manje mase, sa ukupnom
masom do deset milijardi masa Sunca, mogu da se nađu uglavnom „hladne putanje“. U
najvećim galaksijama sa preko 100 milijardi masa Sunce, nasuprot tome, se nalaze „vrele
putanje“. Ukupno se zvezde najvećeg broja galaksija nalaze na „toplim“ putanjama između
ova dva ekstrema.
Obrazci kretanja sadrže informacije o nastanku jedne galaksije. One rastu milijardama
godina, tako što se spajaju sa drugim galaksijama. Ako jedna galaksija stalno „guta“ manje
galaksije, a nikada se nije spojila sa galaksijom slične veličine, kao što je ona sama, onda
pokazuje tipičav, plitki rotirajući disk zvezda. Naša galaksija, Mlečni put je jedna ovakva
galaksija.
11

Astronomi su napravili karte brzina od 300 galaksija
Četri galaksije iz CALIFA-pretraživanja. Gornji red pokazuje SDSS-slike galaksija. Srednji red pokazuje kartu
srednje brzine zvezda unutar galaksije. U plavim oblastima se zvezde kreću u proseku, prema nama, u crvenim
oblastima, se krežu od nas. Donji red pokazuje, da li su kretanja ravnomerna ili mešana – dakle, da li odrešene
zvezde prate prosečn o kretanje ili postoje značajna odstupanja od proseka.
Međutim, ako se spoje dve galaksije otprilike iste mase, onda nastaje takozvana, eliptična
galaksija, sa mnoštvom zvezdanih putanja, koje vode u mnoge različite pravce. Na osnovu
zajedničke rotacije njihovih zvezda u disku, ove galaksije poseduju veliki broj „hladnijih“
zvezdanih putanja. Osim toga, astronomi su zajljučili, da se kod putanja zvezda, radi o
izduženim, „vrelim“ putanjama.
Na osnovu zvezdanih putanja, može da se razlikuzje između disk-galaksija i eliptičnih
galaksija – čak i u slučajevima u kojima slike galaksija ne dopuštaju jasno određivanje tipa. To
znači, da na osnovu merenja zvezdanih putanja, naučnici mogu da prepoznaju, da li je u
prošlosti neke galaksije postojalo mirno spajanje ili je doživela nasilno pripajanje.
CALIFA-pretraživanje je od početka bilo tako planirano, da se dobije jedan reprezentativan
primer galaksija. Uz pomoć novih podataka, astronomi mogu da direktno ispitaju, da li su
simulacije predvuđanja učestalosti „vrelih“, „hladnih“ i „toplih“ putanja kod galaksija
različitih masa, ispravne.
MAX PLANCK INSTITUT FÜR ASTRONOMIE HEIDELBERG
12

GRANICE MATEMATIKE U ASTRONOMIJI
Bez matematike prirodne nauke ne bi vise funkcionisale. Ali, kada se koristi matematika, da
bi se objasnili procesi u univerzumu potrebno je znati da postoje granice. Matematika je
uvek tada posebno dobra, kada se radi o tome da se stvari klasifikuju. To je čini vrednim
alatom za prirodne nauke. Fenomeni prirodnog sveta su često zbunjujući i potreban je
objektivan pogled matematike, da bi se dobio jasan pogled na stvari koje se nalaze u osnovi
zakonitosti. Ali, potreban je i oprez: Samo zato što postoji neka formula za opis jednog
fenomena, to ne znači da postoji i odtovarajući fizički mehanizam. Dobar primer je
matematička formula, koju je 1766. godine postavio astronom Daniel Titius:
Sa ovom formulom je Titius hteo da objasni raspored planeta Sunčevog sistema. Pri tome se
radi o modernom formuliranju jednačine- Sam Titius je tada uzeo red brojeva 0, 3, 6, 12, 24,
48, 86 u kojoj je (izuzev prvog koraka), svaki broj, dupli
prethodni broj i za svaki broj u redu se dodaje broj 4.
Rezultirajući red brojeva 4, 7, 10, 16, 28, 52, 100 je
začuđujuće dobro odgovarao srednjim rastojanjima planeta
od Sunca, pri čemu je rastojanje između Zemlje i Sunca ovde
proizvoljno postavljen sa 10.
Moderna formulacija obračunava rastojanje a (mereno u
astronomskim jedinicama AE, pri čemu 1 AE odgovara 150
miliona kilometara) jedne planete, od Sunca u zavisnosti
jednog celog broja n. Za n=0 se dobije rastojanje Zemlje sa 1
AE. Za Mars sa n=2 se dobije rastojanje od 1,6 AE, što je malo
odstupanje od realnog rastojanja od 1,5 AE. Kod n=4,
dobijamo rastojanje od 5,2 AE, što je prilično tačno rastojanje
Jupitera, a kod n=5 se dobija 10 AE, što je 5%-greška u odnosu
na pravo rastojanje Saturna.
Za planetu Merkur bi u ovoj formuli moralo da se postavi
n=∞, da bi formula funkcionisala. I u drugim stvarima postoje
par problema. Na primer, gde je planeta, koja odgovara
rastojanju n=3?
13

Granice matematike u astronomiji
Prema Titiusovoj formuli bi trebalo da postoji rastojanje od 2,8 AE, međutim 1788. tamo još
nije bilo poznato postojanje neke planete. Umesto toga je 1781. godine otkrivena planeta
Uran, koja je sa rastojanjem od 19,2 AE veoma dobro odgovarala n=6. U prostoru između
Marsa i Jupitera je onda 1801. godine otkriveno još jedno nebesko telo. To je bio asteroid
Ceres. Otkriće Neptuna 1846. godine je u Titusovom sistemu dovelo do zbrke, jer njegovo
rastojanje od 30 AE, ne može da se reprodukuje sa formulom.
LJILJANA GRAČANIN – INSTITUT FÜR ASTRONOMIE DER UNIVERSITÄT WIEN
14

NEOBIČNA PUTANJA EGZO PLANETE GJ 436b
Svake godine se pojavljuju naslovi, kada astronomi tačnije pogledaju zvezdu GJ436 u
sazvežđu Lava. Oko crvenog patuljka je 2004 godine su otkrivene egzo planete i to 2012.
godine „vreli, crveni Mars“, a 2015. godine „vreli Neptun“, koji vuče svoju vodonikovu
atmosferu kao kometin rep za sobom. Sistem je od nas udaljen 33 svetlosne godine, ali je
neobičan, jer „vreli Neptun“ ne kruži u sistemu, kako je obično slučaj, u ravni ekvatora, nego
se ljulja eliptično, skoro iznad polova crvenog patuljka.
Ova ekstremno visoka inklinacija egzo planete GJ 436b, dakle njeno nagnuće putanje u
odnosu na ekvator zvezde, prilikom godišnjeg obilaska, je još jedan ekstrem „vrelog
Neptuna“, kako pokazuju proračuni putanje. Pri tome je putanja eliptična, zbog čega u toku
jedne „egzo-Neptunove“ godine, koja traje samo 2,64 Zemljina dana, planeta se periodično
jako približava svojoj zvezdi. To dovodi do toga, da se planeta redovno zagreva, što je i uzrok
gasova u njegovoj atmosferi, ali to znači i da je planeta izložena enormnim gravitacionim
silama.
Ove sile bi trebale da su odgovorne za to, da čudna eliptična putanja postane kružna. Za to je
postojalo dovoljno vremena od nastanka planetarnog sistema u okolini starog crvenog
patuljka. Ali, do sada nepoznat uticaj, sprečava ispravljanje putanje planete, možda je razlog
još neka, do sada neotkrivena planeta GJ 436c, koja utiče na putanju planete GJ 436a i
potiskuje je da i dalje kruži elipsom. Naučnici vide svoj sledeći cilj u otkrivanju ove planete.
PLANETARY SOCIETY
15

UDAR ASTEROIDA JE PROBUDIO VULKANE U ŠKOTSKOJ
Na Škotskom ostrvu Skye, su naučnici otkrili retke ostatke interplanetarne posete. Minerali u
čudnom sloju su se pokazali kao neotopljeni delovi meteorita, koji je pre 60 miliona godina
udario u severnu Evropu. Pojavila su se zrna minerala Osbornita, koja su bogata
Vanadiumom i Niobom. Prema strujama lave iznad i ispod ovog sloja, stručnjaci su datirali
udar meteorita. To vreme je isto sa pojavljivanjem snažne vulkanske aktivnosti u toj oblasti.
Osbornit je Titan nitrid (TiN), koji na Zemlji postoji samo u čistom obliku. Osbornit koji sadrži
Vanadium je pre toga pronađen samo jednom u prašini repa komete Wild 2. Dodatak Nioba
je do sada potpuno nepoznata. Drugi minerali, kao sto je varijanta visokog pritiska Cirkona,
što je tipično za udar meteorita, dokazuju da je ovaj sloj ekstra terestričnog porekla.
Takođe je neobično, da mineralna zrna nisu otopljena prilikom udara, takvi nepromenjeni
ostaci su do sada poznati samo od jednog velikog meteorite, koji je pre 65 miliona godina
napravio Chicxulub-krater. Još jedna uajednička crta sa prominentnim “ubicom
dinosaurusa”, je udar sa istovremenim početkom snažnog vulkanizma. Skye je deo Britanske
Tercijarne magma-provincije, velike vulkanske mase, koja je nastala pre 60 miliona godina.
Gde se dogodio impact, nije sasvim jasno, krater ove starosti je do sada nepoznat..
AVO – ALASKA VOLCANO OBSERVATORY
16

APOD – ASTRONOMY PICTURE OF THE DAY
(astronomska slika dana)
01. JANUAR – 07. JANUAR 2018.
(detaljniji opisi slika na: www.apod.rs)
01. JANUAR 2018.
SUNČEV HALO IZNAD ŠVEDSKE
02. JANUAR 2018.
M1 – EKSPANDIRAJUĆI RAK
03. JANUAR 2018.
MAGLINA HELIKS – CFHT SNIMAK
04. JANUAR 2018.
X-ZRACI IZ PERSEJEVOG JATA
05. JANUAR 2018.
KARINA IZNAD JEZERA BALARD
06. JANUAR 2018.
PLANETE NA KRILU
07. JANUAR 2018.
KONOPAC U SVEMIRU
17

01. nedelja 2018.
SDO- SLIKA NEDELJE NIJE OBJAVLJENA, JER PAUZIRA ZBOG PRAZNIKA
Kredit za sliku i autorska prava:
SDO/NASA
18

02. januar 2018.
PATULJASTA GALAKSIJA KISO 5639
Na ovom NASA / ESA snimku Hablovog svemirskog teleskopa, vatreno oružje rođenja zvezda
osvetljava jedan kraj patuljaste galaksije Kiso 5639. Galaksija je oblikovana kao palačinka, ali
zato što je nagnuta, podseća na skok ubrzanja, sa brilijantnim plamenim vrhom i dugačkim
repom. Svetla ružičasta “glava” potice od sjaja vodonika, osvijetljenog eksplozijom nastanka
novih zvezda. Masa ovih mladih zvezda iznosi oko milion mase Sunca. Zvezde su grupisane u
velika jata koja su formirana pre manje od milijardu godina.
Zvezde se uglavnom sastoje od vodonika i helijuma, ali sadrže i teže elemente kao što su
kiseonik i ugljenik. Kada zvezde umru, oslobađaju teške elemente i obogaćuju okolni gas. U
Kiso 5639, svetliji gas u “glavi” galaksije je manji u teškim elementima nego u ostatku
galaksije. Astronomi smatraju da je najnoviji događaj stvaranja zvezda bio aktiviran kada je
galaksija iz svoje okoline nagomilala
primordijalni gas, s obzirom da intergalaktički
prostor sadrži više neobičnog gasa, bogatog
vodonikom.
Pukotine u gasu, nastaju zbog brojnih
detonacija supernove - kao rafal vatrometa na
nebu. Izduženi rep, koji se proteže od “glave”
galaksije i je raspršen je svetlom plavom
zvezdom, sadrži najmanje četiri različite
oblasti, gde se rađaju zvezde. Ove zvezde
izgledaju starije od onih u “glavi” galaksije.
Filamenti, koji sadrže gas i neke zvezde, protežu se od glavnog tela galaksije.
Fotografija je snimljena sa Hublovom širokougaonom kamerom 3. Kiso 5639 je od nas
udaljen 82 miliona svetlosnih godina, a velicina glave je oko 2.700 svetlosnih godina.
Kredit i autorska prava: ESA
https://twitter.com/ESA_serbia
19

02. januar 2018.
ESA – SATELITSKA SLIKA NEDELJE NIJE OBJAVLJENA, ZBOG PRAZNIKA
Kredit i autorska prava: ESA
https://twitter.com/ESA_serbia
20

02. januar 2018.
TRAKE II BISERI
Ovaj put, naša slika nedelje pokazuje fantastične trake od gasa i prašine, koje se uvijaju oko
jezgra okićenog biserima od prečkaste galaksije NGC 1398. Ova galaksija se nalazi u sazvežđu
Fornax (hemijska peć) i od nas je udaljeno oko 65 miliona svetlosnih godina. Umesto da
izlaze direktno iz sredine, graciozni spiralni krakovi NGC 1398, počinju na krajevima prečke
od zvezda, koje se nalaze u centru galaksije. Najveći broj spiralnih galaksija – otprilike dve
trećne – imaju ovu osobinu, ali još nije jasno, da li i kako prečka utiče na ponašanje i razvoj
galaksije.
Slika se zasniva na podacima, koji su dobijeni sa FOcal Reducer/low dispersion Spectrograph
2 (FORS2), koji je instaliran na Very Large Teleskopu (VLT) od ESO, na opservatoriji Parnal u
Čileu. Vidi se NGC 1398 u najmanjim detaljima, počevši od tamnih prašnjavih traka u
spiralnim krakovima, do ljubičastih oblasti gde nastaju zvezde u spoljašnjim regionima. Ova
slika je nastala u okviru ESO Cosmic Gems Programa, to je inicijativa, koja sa ESOteleskopima
pravi slike interesantnih, egzotičnih i optički estetskih objekata, sa ciljem
obrazovanja i javnog rada. Program koristi teleskopsko vreme, koje ne može da se koristi za
naučna posmatranja.
Tekst na ESO-strani: https://www.eso.org/public/serbia/images/potw1801a/
Kredit i autorska prava: ESO
21

02. januar 2018..
HUBBLE – SLIKA NEDELJE NIJE OBJAVLJENA, ZBOG PRAZNIKA
HUBBLE SPACE TELESCOPE
Kredit za sliku: ESA/Hubble & NASA
https://twitter.com/Hubble_serbian
22

SLIKA NEDELJE NIJE OBJAVLJENA, ZBOG PAUZE ZA PRAZNIKE
CHANDRA X-RAY OBSERVATORY
Kredit za sliku: ESA/Hubble & NASA
https://twitter.com/Hubble_serbian
Kodirane boje: milimetarsko područje (crveno), optički (zeleno), rentgenski zraci (violet-plavo)
23

RAKETA NOSAČ -- FALCON HEAVY -- ĆE DA STARTUJE JOŠ OVOG MESECA
SpaceX raketa Falcon Heavy je trenutno najveća raketa na svetu. U poslednje četri godine je
njen start stalno odlagan. Ali, za nekoliko dana, ova raketa će konačno da startuje, kako je
izjavio Elon Musk. Na brodu rakete će da se nalazi produkt jedne druge firme kao teret. Start
će da usledi sa iste rampe, odakle je startovala i legendarna misija Apola 11, jula 1969.
godine. Pre toga moraju da se obave još neki testovi raketnog pogona. Iduće nedelje
istovremeno biti upaljeno 27 pogona rakete.
Sa ovom raketom su planirane misije sa astronautima i bez njih. Između ostalog, će se sa
raketom slati komunikacioni i vojni sateliti u svemir. Krajem ove godine ce da startuje
svemirski brod Dragon V2. Takođe je za kraj 2018. godine planiran svemirski let sa ljudskom
posadom. Pri tome će dva svemirska turista da apsolviraju let oko Meseca. Njihova imena za
sada još nisu poznata.
Start rakete ovog meseca je demonstracioni let. Kako je tipično za Muska, pri tome se radi o
velikom publicitetu. Na brodu rakete će da se nalazi Tesla automobile prve geneeradije –
Roadster. Električni sportski automobil će da bude poslat u orbitu oko Marsa. Prilikom starta
će da se pusti pesma Dejvida Bovija: „Space Oddity“.
24

UPOZORENJE OD BLISKIH PROLETA ASTEROIDA PORED ZEMLJE
Ovde će redovno biti objavljeni podaci ili spisak primera ako se neki asteroid ili meteoroid
nalazi u blizini Zemlje. Neki objekti se smatraju potencijalno opasnim, ako se proceni da su
dovoljno veliki da izazovu regionalno opustošenje. Izvori podataka su oficijelna saradnja
biltena sa planetarnom odbranom NEOS (Center for Near Earth Objects) i IAWN
(International Asteroid Warning Network), koji objavljuju poslednja naučna saznanja o
kretanjima objekata u blizini Zemlje. CNEOS (u saradnji sa NASOM i Jet Propulsion
Laboratory) i IAWN (u saradnji sa Minor Planet Center i Asteroid Day), su deo planetarne
odbrane i oni rade na sistemima, koji će u slučaju opasnosti da pomognu stanovnicima
Zemlje. Tu se uključuje kako razvojsredstava za mehaničku odbranu, tako i saradnja sa svim
državama na svetu, u cilju organizovane zaštite građana u slučaju impakta.
02. NEDELJA -- OD 08. JANUARA DO 14. JANUARA 2018. GODINE
IAWN - UPOZORENJE:
Oznaka asteroida: 2018 AH
Mesto otkrića: ATLAS-MLO, Mauna Loa
Najveće približavanje: 2018 01 02.19
Udaljenost (× udaljenost Meseca): 0.77
25

02. NEDELJA 2018.
U saradnji sa Royal Meteorogical Society po preporuci Oksfordskog Univerziteta, na ovom mestu se
objavljuju fotografije formacija oblaka.
Kumulus oblak – leto 2017.
26

37. DEO
KOLIKO JE VELIKA ZEMLJA NA MESEČEVOM NEBU?
Posmatrano sa površine Meseca, Zemlja je upadljivija na nebu, nego što je to Mesec gledan
sa Zemlje. Na nebu Meseca, Zemlja ima prečnik od 1,9 stepena i izgleda četri puta veća od
Meseca na Zemljinom nebu.
27

26. DEO
PLAŽE RAZNIH BOJA NA OBALAMA PLANETE ZEMLJE
Pesak ne mora uvek da bude žućkasto-bele bojei to pokazuju slike sa plaža širom sveta, gde postoji
pesak u skoro svim duginim bojama. Uzrok su razne primese koje oboje pesak.
01. PESAK ZCRVENE BOJE - Kaihalulu Beach - Maui - Hawaii
28

MAGLINA ORION -- M 42 (NGC 1976)
Mesje 42 je emisiona maglina u sazvežđu Orion. Nalazi se u Orionovom maču, to je niz
zvezda postavljenih uspravno u odnosu na Orionov pojas. Maglina je jedan od najčešže
fotografisanih objekata na nebu. M42 je takođe i pod budnim okom astronoma jer se u njoj
odvijaju procesi formiranja zvezda i planeta.
ZAMENIK GRADONACELNIKA U PENZIJI. ASTRONOM AMATER. ZIVI U HRVATSKOJ. BAVI SE PROUCAVANJEM ZVEZDANIH JATA,
PLANETARNIH MAGLINA I GALAKSIJA. ZA AAO-BILTEN PISE U KRATKIM CRTAMA OPISE VELIKIH ZVEZDANIH OBJEKATA.
29

T-TAURI ZVEZDE
T Tauri zvezde su najpoznatija klasa zvezda pred ulazak na glavni niz. To su zvezde malih do
srednjih masa, starosti samo nekoliko miliona godina. U ovom stadijumu evolucije,
novoformirane zvezde su postale optički vidljive, ali su i dalje okružene gasom i prašinom
ostalim od svog formiranja uglavnom u disku oko zvezde. Na HR dijagramu, one se nalaze na
mestu gde se očekuje da se nalaze potpuno konvektivne zvezde koje se i dalje sažimaju.
Posmatranjima vidimo da su to hladne, luminozne zvezde sa emisionim linijama, snažnim
fluksom kontinuuma u infracrvenom i ultravioletnom delu spektra, nepravilno promenljive i
ponekad sa mlazevima materije, zvezdanim vetrovima, akrecijom ili emisijom X-zraka.
Proučavanje T Tauri zvezda nam daje informacije i o formiranju Sunca i Sunčevog sistema.
T-Tauri
UCITELJICA ENGLESKOG JEZIKA. ASTRONOM AMATER. ZIVI U CELJU, SLOVENIJA. NJENA TEMA JE PROUCAVANJE POJEDINACNIH I
VIŠESTRUKIH ZVEZDANIH SISTEMA. ZA AAO-BILTEN PISE U KRATKIM CRTAMA O ZVEZDAMA I NJIHOVIM OSOBINAMA.
30

KOMETA 22P/KOPFF
22P/Kopff je kratkoperiodična kometa, koja je otkrivena 1906. godine u Hajdelbergu.
Kometa nije bila posmatrana prilikom svog sledećeg približavanja 1912./1913. godine, ali od
1919. godine je posmatran svaki perihelni prolaz. Približavanje Jupiteru 1954. godine je
promenilo putanju i skratilo vreme orbitiranja oko Sunca.
BACHELOR OF ECONOMY AND SCIENCES. ASTRONOM AMATER, RADI KAO JEDAN OD POTPREDSEDNIKA ITALIJANSKOG TELEKOMA.
ZIVI IZMEDJU BEOGRADA I RIMA. BAVI SE PROUCAVANJEM MALIH NEBESKIH TELA. POVREMENO PISE TEKSTOVE ZA ASTRONOMSKO
DRUSTVO U RIMU. ZA AAO-BILTEN PISE O PRIRODNIM SATELITIMA, ASTEROIDIMA I KOMETAMA..
31

OKEANI SE GUŠE
Naučnici upozoravaju da su mrtve zone u kojima nema kiseonika narasle četiri puta od 1950.
godine. Istovremeno je broj područja sa izuzetno niskim nivoom priobalnog kiseonika
narastao deset puta. Morske životinje u tim zonama ne mogu da prežive, i sadašnji trendovi
vode prema masovnom izumiranju, što bi moglo da ostavi katastrofalne posledice na stotine
miliona ljudi koji zavise od mora.
Glavni uzrok gubitka nivoa kiseonika u morima su klimatske promene koje smo prouzrokovali
upotrebom fosilnih goriva. Toplija planeta zagrejala je okeane, a toplija voda sadrži manje
kiseonika. Osim toga, mrtve zone u obalnom području nastaju i zbog đubriva i otpadnih voda
koje sa kopna završavaju u moru.
Denis Brajtburg sa Smitsonijan istraživačkog centra kaže da su masovna izumiranja u historiji
naše planete bila povezana s toplijom klimom i deficitom kiseonika u morima. On naglašava,
da nas sadašnji život vodi u tom smeru. Ali, da su posledice ostanka na tom putu toliko su
crne za ljude, da je teško zamisliti da bi otišle tako daleko, jer je u pitanju problem koji je
moguće rešiti.
Klimatske promene su globalno pitanje, ali i lokalne akcije mogu da budu korisne. Postoje
primeri Temze u Engleskoj i zaliva Česepik u SAD, u kojima su nestale mrtve zone. Takvih
zona je 1950. godine bilo manje od 50, a danas ih ima više od 500. Na žalost, ova pojava nije
prioritet za političare i vlade širom sveta, pa će morati da dođe do ogromnog mortaliteta riba
pre nego što se shvati koje opasnosnosti nose niski nivoi kiseonika.
DOKTOR GEOFIZIKE. RADIO JE NA MAX PLANCK INSTITUTU U HEIDELBERGU, NEMACKA. OD 1997. GODINE JE DEO NAUCNICKOG
TIMA UNIVERZITETA U OREGONU, GDE SE BAVI PROUCAVANJEM ZEMLJE KAO NEBESKOG TELA I DRŽI PREDAVANJA O
KARAKTERISTIKAMA ZEMLJE. ZA AAO-BILTEN PIŠE O VULKANIMA, ZEMLJOTRESIMA I GEOFIZICKIM ISTRAŽIVANJIMA ZEMLJE.
32

33
-- 02. DEO --
JOZEF FON FRAUNHOFER
Joseph von Fraunhofer (1787. - 1826) je bio nemački fizičar, optičar i pronalazač.Usavršio je
ahromatični objektiv teleskopa i metod poliranja sočiva i ogledala optičkih instrumenata.
Konstruisao je aparate za merenje talasnih dužina svetlosti. Proučavajući Sunčev spektar
otkrio je u njemu 576 tamnih apsorpcionih linija (Fraunhoferove linije), koje potiču od gasova
u atmosferi Sunca. Po njihovoj strukturi, položaju i širini može da se izvede zaključak o
hemijskom sastavu Sunčeve atmosfere i o fizikalnim uslovima koji vladaju u njoj.
RADI KAO PROFESOR FIZIKE U MATEMATICKOJ GIMNAZIJI U MINHENU. DIPLOMIRANI INŽINJER, BAVI SE PRIKUPLJANJEM I
ISTRAŽIVANJEM BIOGRAFIJA NAUCNIKA NA POLJU ASTRONOMIJE, FIZIKE, HEMIJE I MATEMATIKE. ZA AAO-BILTEN PIŠE U KRATKIM
CRTAMA O BIOGRAFIJAMA NAUCNIKA.
33

DOWNLOAD: https://www.facebook.com/Astronomske.Beleske/
34

Na saradnju su pozvani, kako amateri, tako i profesionalni astronomi i zainteresovani za
astronomiju. U potpisu vašeg teksta, navedite kojoj od ovih grupa pirpadate i vašu funkciju,
ako je imate u nekoj organizaciji. Prihvataju se isključivo tekstovi koji za temu imaju
astronomiju i astronomske nauke. Kontakt adresu imate u impresumu.
STALNI I POVREMENI SARADNICI
Možete da postanete stalni ili povremeni saradnik biltena.
- Stalni saradnici će biti navedeni u impresumu biltena, kao i njihova organizacija kojoj
pripadaju. Od njih očekujem bar jedan kvalitetan tekst mesečno, da bi zadržali svoj status.
Molim vas da pošaljete vašu kratku astronomsku biografiju od par rečenica i sliku. Stalni
saradnici će moći da besplatno reklamiraju svoje astronomsko društvo ili neki događaj u
astronomskom društvu.
- Povremeni saradnici nemaju obavezu periodičnog slanja teksta i nisu navedeni u
impresumu biltena, ali će biti potpisani u tekstu.
VAŠ TEKST
Kada šaljete neki tekst, molim vas da se držite sledećeg:
1) Koristite interpunkciju i odvajajte pasuse u tekstu kako bi on bio pregledan. Stavite kvačice
na slova i pazite na gramatiku.
2) Urednica nema obavezu objavljivanja poslatih tekstova. U svakom slučaju ćete biti
obavešteni ili u kom broju će se objaviti vaš tekst, ili o razlogu neobjavljivanja.
3) Uz svaki tekst vas molim da navedete izvor i literaturu koju ste koristili prilikom pisanja
teksta. To je uslov za objavljivanje vašeg teksta. Ako šaljete slike ili dijagrame uz tekst, molim
vas da navedete ko poseduje Copyright za njih. U suprotnom, njihovo objavljivanje nije
moguće.
4) U biltenu se objavljuju tekstovi napisani ozbiljnim tonom, na jasan i nekomplikovan način,
ali to NE znači, da želim od vas tekstove „niskog nivoa“, ili prepisanu Vikipediju, kako su neki
saradnici to pogrešno shvatili.
5) Tekstove pišite na srpskom ili na hrvatskom jeziku, ali u svakom slučaju, latinicom.
6) Tekstove šaljite neformatirane u .docx - formatu. Za tekstove koji su duži od dve strane sa
slikama, zamoljeni ste da se prethodno dogovorite sa urednicom.
7) Pošto je bilten besplatno dostupan, za poslate i / ili objavljene tekstove, se ne isplaćuje
novčana nadoknada.
35

IZDAVAČ I UREDNICA: PROF.DIPL.ING.DR. LJILJANA GRAČANIN
KONTAKT-MEJL: AAO.kontakt@gmail.com
STALNI SARADNICI (po azbučnom redu): ALEKSANDAR RACIN, MOJCA NOVAK, STEFAN
TODOROVIĆ, DR. STJEPAN JANKOVIĆ
PRENOŠENJE TEKSTOVA IZ BILTENA je dozvoljeno, ako se navede pun naziv biltena:
„AAO-Aktuelna Astronomija Online“ i ime autora teksta.
FOTOGRAFIJA NA NASLOVNOJ STRANI: Zvezda R136a1
COPYRIGHT ZA FOTO NA NASLOVNOJ STRANI: NASA
OBJAŠNJENJE SKRAĆENICA:
NASA National Aeronautics and Space Administration
APOD Astronomy Picture Of the Day
ESA
SDO
ESO
COPYRIGHT
European Space Agency
Solar Dynamic Observatory
European Southern Observatory
Tekstovi preneseni od astronomskih organizacija koje sarađuju sa AAO biltenom, poseduju
dozvolu za prevođenje i objavljivanje u ovom obliku, kao i fotografije koje idu uz tekst.
Dozvola se odnosi isključivo na AAO-bilten. S obzirom da je bilten neprofitan, pismena
dozvola je trajna u cilju širenja astronomije i astronomskih nauka.
DOWNLOAD BILTENA:
- WEB STRANA - ONLINE LISTANJE: http://bit.ly/AAO-listanje
- FORUM I ARHIVA: http://bit.ly/AAObilten
- FACEBOOK: https://www.facebook.com/Aktuelna-Astronomija-Online-342138369483507/
- GOOGLE+: https://plus.google.com/u/0/109631081348265628406
- TWITTER: https://twitter.com/AAObilten
- PINTEREST: https://de.pinterest.com/aaobilten/aao-bilten/?eq=AAO-bilten&etslf=3347
- TUMBLR: https://aaobilten.tumblr.com
- IMGUR: http://aaobilten.imgur.com/all/
- FLICKR: https://www.flickr.com/photos/152251541@N07/
36

37

38