AAO-55

GODINA 2 NEDELJNI ASTRONOMSKI ONLINE BILTEN - BROJ 55 / 2018 

1

REČ UREDNIKA ZA ONE KOJI PRVI PUT ČITAJU BILTEN 3 

AKTUELNO TOKOM NEDELJE 4 

- KAKAV VAŠAR SMO OSTAVILI NA DRUGIM NEBESKIM TELIMA 4 

- CURIOSITY JE MOŽDA OTKRIO FOSLINE STRUKTURE NA MARSU 12 

- ŠTA SU TO ASTROBLEMI 13 

- „INSIGHT“ MISIJA NA MARS 14 

- MESEC JE NEKADA IMAO ATMOSFERU 15 

STALNE RUBRIKE 16 

- NASA-APOD - SLIKE DANA OVE NEDELJE 16 

- SDO - AKTUELNO NA SUNCU OVE NEDELJE 17 

- ESA - SLIKA NEDELJE 18 

- ESA - SLIKA ZEMLJE IZ SVEMIRA 19 

- ESO - SLIKA NEDELJE 20 

HABLOVA SLIKA NEDELJE 21 

- CHANDRA - SLIKA NEDELJE 22 

- SPACEX 23 

- CNEOS - IAWN 24 

- RMETS-OBLACI 25 

- KUTAK ZA MLADE ASTRONOME 26 

- NAŠA LEPA PLANETA ZEMLJA 27 

TEKSTOVI SARADNIKA 28 

- MAGLINA ORAO (NGC6611) 28 

- ALAMAK (GAMA ANDROMEDAE) 29 

- KOMETA 18/PHOLMES 30 

- KAKO ĆE DA IZGLEDA ZEMLJA ZA 1.000 GODINA 31 

- KARL FRIDRIH GAUS 33 

NAJAVA – ASTRONOMSKE BELEŠKE 34 

POZIV II UPUTSTVO ZA SARADNJU 35 

IMPRESUM 36 

BILTEN SARAĐUJE SA ORGANIZACIJAMA 37 

2

Dragi čitaoci! 

Pred nama je 55. broj biltena. Male greškice su se potkrale u prošlom broju, ali kao što sam 

već napisala u prvom broju, niko nije savršen, pa ni ja ne polažem pravo na tu titulu. 

Greškice nisu sadržajnog tipa, nego se radi o po nekoj slovnoj greški. Izvinjavam se mojim 

čitaocima zbog toga. 

Zahvaljujem se Discovery Channelu iz Nemačke koji je održava živu saradnju sa biltenom, 

kao i Asteroid Day i NASA, JPL i ostalim redovnim saradnicima. Bilten je sve omiljeniji 

koliko vidim po broju čitaoca, koji je posle Nove godine skočio za plus 35, tako da sada 

imamo 1.259 čitaoca, što me veoma raduje. Veoma mi je drago da postoje toliko 

zainteresovanih, koji redovno čitaju ovaj bilten. 

Adrese za kontakt sa urednicom se nalaze u impresumu na kraju biltena. Takođe se tamo 

nalaze i adrese socijalnih medija u kojima je bilten zastupljen. 

Želim vam prijatno vreme uz čitanje biltena. 

Urednica i izdavač biltena 

Prof. Dipl.Ing.Dr. Ljiljana Gračanin 

14. januar 2018. 

3

KAKAV VAŠAR SMO OSTAVILI NA DRUGIM NEBESKIM TELIMA 

MERKUR 

- Messenger je na Merkur pao 30. aprila 2015. godine, kada je sonda potrosila gorivo. 

VENERA 

- Ruska „Venera 3“ je tvrdo udarila u Veneru 1. marta 1966. godine. 

- Ruska „Venera 4“ je posle 96 minuta pala na planetu 18. oktobra 1967. godine. 

- Ruska „Venera 5“ je posle 53 minute zgnječena pod atmosferskim pritiskom 16. maja 1969. godine. 

- Ruska „Venera 6“ je posle 51 minute pala na planetu 17. maja 1969. godine. 

- Ruska „Venera 7“ je posle 23 minute na površini prestala da šalje podatke 15. decembra 1970. 

- Ruska „Venera 8“ je posle 11 sekundi na površini prestala da šalje podatke 22. jula 1972. godine 

4

Kakav vašar smo ostavili na drugim nebeskim telima 

- Ruska „Venera 9“ je posle 53 minute na površini prestala da šalje podatke 22. oktobra 1975. godine. 

- Ruska „Venera 10“ je posle 63 minute na površini prestala da šalje podatke 25. oktobra 1975. 

- Ruska „Venera 11“ je posle 95 minute na površini prestala da šalje podatke 25. decembra 1978. 

- Ruska „Venera 12“ je posle 110 minuta na površini prestala da šalje podatke 21. decembra 1978. 

- Ruska „Venera 13“ je posle 107 minuta na površini prestala da šalje podatke 1. marta 1982. godine 

- Ruska „Venera 14“ je posle 57 minuta na površini prestala da šalje podatke 3. marta 1982. godine. 

- Ruska „Venera 15“ je prestala da šalje podatke. 

- Ruska „Venera 16“ je prestala da šalje podatke. 

- Ruska „Vega 1“ je posle 56 minuta na površini prestala da šalje podatke 11. juna 1985. godine 

- Ruska „Vega 2“ je posle 57 minuta na površini prestala da šalje podatke 14. juna 1985. godine. 

- Američki „Venus Bus“ se spustio na planetu 9. decembra 1978. godine. 

- Američka “Pioneer Venus” velika sonda, se spustila na planetu 9. decembra 1978. godine. 

- Američka “Pioneer Venus” mala sonda-sever, se spustila na planetu 9. decembra 1978. godine. 

- Američka “Pioneer Venus” mala sonda-dan, se spustila na planetu 9. decembra 1978. godine. 

- Američka “Pioneer Venus” mala sonda-noć, se spustila na planetu 9. decembra 1978. godine. 

5


MESEC 

BR. OBJEKAT DRŽAVA ATERIRANJE PRIMEDBA 

1. Lunik 2 Sovjetski Savez 13. Septembar 1959 Sonda je udarila u Mesec 

2. Treći stepen Vostoka - Lunik 2 Sovjetski Savez 13. Septembar 1959 30 minuta posle Lunika 2 udarila u Mesec 

3. Ranger 4 USA (NASA) 26. April 1962 Prvo US-vozilo 

4. Ranger 6 USA (NASA) 2. Februar 1964 Kamere ostale neaktivne 

5. Ranger 7 USA (NASA) 31. Juli 1964 Sonda udarila u Mesec 

6. Ranger 8 USA (NASA) 20. Februar 1965 Sonda udarila u Mesec 

7. Ranger 9 USA (NASA) 24. Mart 1965 Sonda udarila u Mesec 

8. Luna 5 Sovjetski Savez 12. Maj 1965 Sonda udarila u Mesec 

9. Luna 7 Sovjetski Savez 7. Oktobar 1965 Sonda udarila u Mesec 

10. Luna 8 Sovjetski Savez 6. Decembar 1965 Sonda udarila u Mesec 

11. Luna 9 Sovjetski Savez 3. Februar 1966 Mekano spuštanje na Mesec 

12. Luna 10 Sovjetski Savez 30. Maj 1966 Sonda udarila u Mesec 

13. Surveyor 1 USA (NASA) 2. Juni 1966 Mekano spustanje 

14. Surveyor 2 USA (NASA) 22. Septembar 1966 Sonda udarila u Mesec 

15. Lunar Orbiter 1 USA (NASA) 29. Oktobar 1966 Sonda udarila u Mesec 

16. Luna 11 Sovjetski Savez 31. Oktobar 1966 Uspešna misija 

17. Luna 13 Sovjetski Savez 24. Decembar 1966 Uspešna misija 

18. Luna 12 Sovjetski Savez 19. Januar 1967 Uspešna misija 

19. Surveyor 3 USA (NASA) 20. April 1967 Misija Apola 12 je delove vratila na Zemlju 

20. Surveyor 4 USA (NASA) 17. Juli 1967 Sonda se srusila 

21. Surveyor 5 USA (NASA) 11. Septembar 1967 Uspešna misija 

22. Lunar Orbiter 3 USA (NASA) 10. Oktobar 1967 Neuspešna misija 

23. Lunar Orbiter 2 USA (NASA) 11. Oktobar 1967 Uspešna misija 

24. Lunar Orbiter 4 USA (NASA) 31. Oktobar 1967 Uspešna misija 

25. Surveyor 6 USA (NASA) 10. Novembar 1967 Uspešna misija 

26. Surveyor 7 USA (NASA) 10. Januar 1968 Uspešna misija 

27. Lunar Orbiter 5 USA (NASA) 31. Januar 1968 Uspešna misija 

28. Luna 14 USA (NASA) 1968 Uspešna misija 

29. 

30. 

Apollo 10 LEM Stepenice-dole 

(Snoopy) 

Apollo 11 LEM Stepenicedole 

(Eagle) 

USA (NASA) 

USA (NASA) 

22. Maj 1969 Uspešna misija 

20. Juli 1969 Uspešna misija 

31. Luna 15 Sovjetski Savez 21. Juli 1969 Sonda udarila u Mesec 

32. 

33. 

Apollo 11 LEM Stepenice-gore 

(Eagle) 

Apollo 12 LEM Stepenice-dole 

(Intrepid) 

USA (NASA) 

USA (NASA) 


19. Novembar 1969 Uspešna misija 

6


34. 

Apollo 12 LEM Stepenicegore 

(Intrepid) 

USA (NASA) 

20. Novembar 1969 Uspešna misija 

35. Luna 16 Sovjetski Savez 20. Septembar 1970 Uspešna misija 

36. Luna 17 Sovjetski Savez 17. Novembar 1970 

37. Lunochod 1 Sovjetski Savez 17. Novembar 1970 

38. 

Apollo 14 LEM 

Stepenice-dole (Antares) 

USA (NASA) 

Rover na daljinsko 

upravljanje 

Rover na daljinsko 

upravljanje 

5. Februar 1971 Uspešna misija 

39. Apollo 15 S-IVB (S-IVB-510) USA (NASA) 29. Juli 1971 Uspešna misija 

40. 

41. 

42. 

Apollo 15 LEM 

Stepenice-dole 

(Falcon) 

Apollo 15 Lunar 

Roving Vehicle 

Apollo 15 LEM 

Stepenice-gore 

(Falcon) 

USA (NASA) 

USA (NASA) 

USA (NASA) 

43. Luna 18 Sovjetski Savez 11. Septembar 1971 


2. August 1971 Uspešna misija 

3. August 1971 Uspešna misija 

Oštećena prilikom 

spušranja 

44. Luna 20 Sovjetski Savez 21. Februar 1972 Uspešna misija 

45. 

46. 

47. 

48. 

Apollo 16 S-IVB (S-IVB- 

511) 

Apollo 16 LEM 

Stepenice-dole (Orion) 

Apollo 16 Lunar 

Roving Vehicle 

Apollo 16 LEM 

Stepenice-gore (Orion) 

USA (NASA) 

USA (NASA) 

USA (NASA) 

USA (NASA) 

19. April 1972 Uspešna misija 




49. Apollo 16 Subsatelit USA (NASA) 29. Maj 1972 Uspešna misija 

50. Explorer 49 (RAE-B) USA (NASA) 29. Maj 1972 Uspešna misija 

51. Luna 19 Sovjetski Savez 30. Septembar 1972 Uspešna misija 

52. 

53. 

54. 

55. 

Apollo 17 S-IVB(S-IVB- 

512) 

Apollo 17 LEM Stepenicedole 

(Challenger) 

Apollo 17 Lunar Roving 

Vehicle 

Apollo 17 LEM Stepenicegore 

(Challenger) 

USA (NASA) 

USA (NASA) 

USA (NASA) 

USA (NASA) 

10. Decembar 1972 Uspešna misija 




56. Luna 21 Sovjetski Savez 15. Januar 1973 Uspešna misija 

57. Lunochod 2 Sovjetski Savez 15. Januar 1973 Uspešna misija 

58. Apollo 15 Subsatellit USA (NASA) 22. Januar 1973 Uspešna misija 

59. Explorer 35 (IMP-E) USA (NASA) 24. Juni 1973 Uspešna misija 

60. Luna 23 Sovjetski Savez 6. Novembar 1974 Uspešna misija 

61. Luna 22 Sovjetski Savez 2. Novembar 1975 Uspešna misija 

62. Luna 24 Sovjetski Savez 18. August 1976 Uspešna misija 

63. Hiten Orbiter(Hagoromo) Japan (ISAS) 19. Mart 1990 Uspešna misija 

7


64. Hiten Japan (ISAS) 10. April 1993 Uspešna misija 

65. Lunar Prospector USA (NASA) 31. Juli 1999 Uspešna misija 

66. SMART-1 ESA 3. Septembar 2006 Uspešna misija 

67. 

Chandrayaan-1 Moon 

Impact Probe 

Indija (ISRO) 14. Novembar 2008 Uspešna misija 

68. Kaguya Subsatelit(Okina) Japan (JAXA) 12. Februar 2009 Uspešna misija 

69. Chang’e-1 VR China(CNSA) 1. Mart 2009 Dalimično uspešna misija 

70. Kaguya Japan (JAXA) 10. Juni 2009 Uspešna misija 

71. Centaur-Gornji stepen USA (NASA) 9. Oktobar 2009 Udario u Mesec 

72. LCROSS USA (NASA) 9. Oktobar 2009 Udario u Mesec 

73. GRAIL A („Ebb“) USA (NASA) 17. Decembar 2012 Udario u Mesec 

74. GRAIL B („Flow“) USA (NASA) 17. Decembar 2012 Udario u Mesec 

75. Chang’e-3 VR China(CNSA) 14. Decembar 2013 Rover Yutu 

76. LADEE USA (NASA) 18. April 2014 Planiran udar u Mesec 

8


MARS 

NR. OBJEKAT DRŽAVA ATERIRANJE PRIMEDBA 

1. Mars 2 Sovjetski Savez 27. Novembar 1971 Prilikom spuštanja razbijena 

2. Mars 3 Sovjetski Savez 2. Decembar 1971 Posle 20 sekundi prekinut kontakt 

3. Mars 6 Sovjetski Savez 12. Mart 1974 Prilikom spuštanja razbijena 

4. Viking 1 USA (NASA) 20. Juli 1976 Uspešna misija 

5. Viking 2 USA (NASA) 3. Septembar 1976 Uspešna misija 

6. Mars Pathfinder (MPF) USA (NASA) 4. Juli 1997 Uspešna misija 

7. Mars Climate Orbiter USA (NASA) 23. Septembar 1999 Neuspešna misija 

8. Mars Polar Lander sa Deep Space 2 USA (NASA) 3. Decembar 1999 Neuspešna misija 

9. Beagle 2 USA (NASA) 25. Decembar 2003 Neuspešna misija 

10. Spirit (MER-A) USA (NASA) 4. Januar 2004 Uspešna misija 

11. Opportunity (MER-B) USA (NASA) 25. Januar 2004 Aktivan 

12. Phoenix USA (NASA) 25. Maj 2008 Uspešna misija 

13. Curiosity USA (NASA) 6. Avgust 2012 Aktiv 

14. Schiaparelli Evropa (ESA) 19. Oktobar 2016 Neuspešna misija 

JUPITER 

1) Sonda na Galileu se odvojila u julu 1995. godine od glavne sonde. Sedmog decembra 

1995. godine je njeno putovanje završeno. Brzinom od 170.000 km/h, sonda je zaronila u 

Jupiter. U roku od tri minuta je brzina smanjena na 3.000 km/h. Materijal zaštite protiv 

toplote je skoro sasvim odvojen, pri čemu su nastupili šok-talasi vreline do 16.000 °C. 

9


2) Sonda Galileo je 21. septembra 2003. godine navedena na Jupiter, gde je izgorela. 

Postojala je mala opasnost da će sonda da padne na satelit Evropa, gde bi ga eventualno 

kontaminirala sa terestričnim bakterijama. 

SATURN 

Sonda Cassini je posle 13 godina, 15. septembra 2017. godine uronila u Saturnove oblake. 

10


ASTEROID 

EROS 

Objekat: Sonda “NEAR Shoemaker” se spustila 12. februara 2001. godine na nasteroid, iako 

nije konstruisana za to. 

SATURNOV 

MESEC TITAN 

Objekat: ESA-sonda “Huygens” se 14. februara 2005. godine sa padobranom uspešno 

spustila. 

KOMETA 

9P/TEMPEL 

Objekat: Impaktor “Deep Impact” odvojen od glavne sonde je 4. jula 2005. godine, udario u 

kometu. 

ASTEROID 

ITOKAWA 

Objekat: Mugle za markiranje od sonde “Hayabusa”, koja se spustila 19. novembra 2005. 

godine da bi uzela probe tla. Za pomoć pri automatskom ateriranju su bačene reflektujuće 

metalne kugle. Nije sigurno da li je mali lander „Minerwa“ koji je izgubljen, ostao na 

asteroidu. Proba je uspešno vraćena na Zemlju. 

KOMETA 

ČURJUMOV-GERASIMENKO 

1) Objekat: Lander Philae, svemirske sonde Rosetta se 12. novembra 2014. godine uspešno 

spustio na kometu. 

2) Objekat: Svemirska sonda Rosetta, koja se 30. septembra 2016. godine, spustila na 

kometu. Rosetta nije napravljena za spuštanje, pa je prilikom dodira sa tlom isključena. 

DISCOVERY CHANNEL DEUTSCHLAND 

11

CURIOSITY JE MOŽDA OTKRIO FOSILNE STRUKTURE NA MARSU 

Američki naučnici su na crno-belim fotografijama Marsa, koje je rover Curiosity pre kratkog 

vremena napravio sa njegovom kamerom, a kasnije i u boji, otkrili male kuriozne strukture, 

koje su zainteresovale i astrobiologe. Slike potiču sa mesta nazvanog „Vera Rubin Ridge“, na 

kojoj se robot zadržavao od 15. decembra. O čemu se kod 5 milimetara dugačkoj formi radi, 

nije jasno. Tim sa Jet Propulsion Laboratory (JPL), smatra da je ovo otkriće dovoljno 

uzbudljivo, da bi se rover koji je otišao dalje, ponovo vratio na isto mesto. 

U radnom programu rovera su se nalazili neobični ciljevi, koji su opravdavali ponovo 

istraživanje oblasti. Čudni štapići liče na preistorijske fosile života na Zemlji, kako misle 

astrobiolozi. NASA-istraživači ne žele ništa da isključe, čak ni da se radi o potencijalnim 

fosilima. Detaljnija istraživanja slika su pokazala, da se duguljasti oblici na mnogim mestima 

redovno pojavljuju. To bi govorilo u prilog kristalnim strukturama i time i za njihov geološki 

nastanak. Međutim, biološki i geohemijski kristalizacioni procesi, teško mogu da se razlikuju. 

Planetolozi smatraju, da iako je mineralno poreklo najplauzibilnije, ove structure podsećaju 

na prvi pogled na posledice bioturbacije. Ali i makroskopska, višećelijska živa bića su moguća. 

Naravno, za ovakvu tvrdnju su potrebni izrazito jaki, neoborivi dokazi, pa se potraga za njima 

nastavlja. 

JPL - JET PROPULSION LABORATORY 

12

STA SU TO ASTROBLEMI? 

Astroblem (latinski astro znači - zvezda i grčki blema, znači - rana) je udarni krater na Zemlji 

nastao padom manjeg nebeskog tela. Astroblemi su obično prekriveni mlađim geološkim 

slojevima pa ih se teško prepoznaje. Nađeno ih je više od stotine, prečnika 1 do 100 

kilometara. 

I na Zemlju su padali planetoidi. No postoji srazmjerno malo ima kratera koji su slobodno 

izloženi i uočljivi. Takav je, na primer, Đavolji kanjon, meteorski udarni krater u Arizoni. U 

prečniku ima 1.200 metara, dubok je 180 metara, a materijal mu je na ivicu nabačen 40 

metara iznad okolne ravnice. Ukupno je pronađeno do stotinu kružnih i prstenastih tragova, 

kojima se mere kreću od nekoliko do više stotina kilometara, a neosporno su to ostaci udara 

iz svemira. Pretežno su sačuvani u starijim geološkim slojevima, kao što je kanadski štit ili 

evroazijska nizija. Veličina nekih astroblema može da se uporedi sa manjim Mesečevim 

morima! Tako je i Hadsonov zaliv, luk koji odgovara prečniku od 440 km, možda ostatak 

udarnog kratera. Udari planetoida su morali da utiču na geološki razvoj Zemljine kore, a 

koliki je taj uticaj, treba tek da se istraži. 

Sa astroblemima je povezana pojava tektita. To su staklasta tela (grčki tektos - rastopljen) 

slična meteoritima. Nalaze se na tlu, ali su sasvim drugog sastava nego što ga ima okolno tlo. 

Dimenzije su im od mikroskopskih do veličine lopte. Pretežni deo obima otpada na staklasti 

silicijumski dioksid. Po hemijskom sastavu su slični eruptivnoj steni andesitu, ali su za razliku 

od drugih stena veoma dehidrisani. Njihova boja je tamno zelena i tamno braon. Oblici su im 

najrazličitiji. Međutim, oblik svedoči da su morali da se kreću atmosferom velikom brzinom, 

od 6 do 11 km/s. Staklasta građa upućuje na to da su nastali brzim hlađenjem. Rešenje 

zagonetke njihovog postanka je dao raspored njihovih nalazišta. Uvek su povezani sa 

astroblemima. Prilikom sudara nebeskog tela i stene, dolazi do eksplozije, stena se topi, a 

njeni delovi u letu hlade. Dakle, i tektiti su "pali s neba", ali su pritom potekli od materijala 

izbačenog u sudaru meteorita i Zemljine površine. Poznati su tektiti moldaviti, australiti i 

drugi. 

ASTEROID DAY 

ĐAVOLJI KANJON 

TEKTITI 

13

„INSIGHT“ -- MISIJA NA MARS 

Skoro 2,5 miliona ljudi će biti prisutno, kada lander „InSight“ uskoro krene prema Marsu. Dva 

mikročipa se nalaze na landeru i na njima su imena svih ljudi, koji su nabavili internu 

Boarding-kartu za ovu misiju. Početkom maja će „InSight“ na brodu Atlas-rakete da poleti 

prema Marsu i pola godine kasnije, 26. novembra, će da se spusti na crvenu planetu. Misija 

je planirana za dužinu od dve godine. U stvari je „InSight“ trebao jos 2016. godine da krene 

prema Marsu, ali je start misije vredne 500 miliona dolara zbog jednog istraživačkog 

instrumenta pomeren za dve godine. Dizajn teškog stacionarnog landera bazira na 

svemirskoj sondi „Phoenix“, koja se 2008. godina spustila na Mars. 

InSight lander 

Phoenix lander 

Sa misijom „InSight“, NASA želi da prikupi informacije o nastanku Marsa i sličnih planeta (na 

primer, Zemlje). Između ostalog, misija će da premeri Marsovo jezgro, temperaturu njegove 

unutrašnjosti i strukturu njegove kore, kao i da zabeleži aktuelna tektonska dešavanja i broj 

meteorskih udara. Za ove zadatke „InSight“ ima broje naučne instrumente na brodu, kao što 

su – seizmometar i sonda za merenje toplotnog protoka. U misiji pored NASE, učestvuju još 

devet država, među njima i Nemačka. „InSight“ neće biti sam na Marsu. Nekoliko NASINIH 

sondi trenutno kruže oko Marsa, pri tome i roveri voze njegovom površinom. Za rover 

„Opportunity“ se nije očekivalo da će još uvek biti aktivan, ali on i dalje funkcioniše 

besprekorno. Osim toga je rover Curiosity, koji se spustio 2012. godine, takođe još uvek 

aktivno u službi. Da je spuštanje na Mars veoma komplikovano, pokazalo se 2016. godine, 

kada se sonda Evropske Svemirske Agencije – Skjapareli, zbog kompjuterske greške, srušila 

na Mars. 

Američki predsednik Donald Tramp, radije želi ostvarenje misija na Mesec, kao cilj. Početkom 

2030. godina se planira da astronauti obiđu oko Marsa, kako NASA planira. Naslednik misije 

„Insight“ je „Mars 2020“, koji liči na rover Curiosity, ali je kompletno modernizovana verzija. 

Zadatak ovog rovera je potraga za tragovima života. 

NASA - NATIONAL AERONAUTICS SPACE AGENCY 

14

MESEC JE NEKADA IMAO ATMOSFERU 

Dugo vremena su astronomi i geolozi pretpostavljali, da je Mesec od njegovog nastanka 

prilikom sudara mlade Zemlje sa planetom veličine Marsa pre 4,5 milijardi godina, suva lopta 

bez vazduha. Poslednjih godina su brojna posmatranja promenila sliku prašnjave pustinje. 

Tako je otkriveno, da Mesec poseduje mnogo više vode, nego što se ranije mislilo. Naučnici 

su otkrili da je Mesec u svojoj vulkanskoj eri u toku prvih miliona godina svog postojanja bio 

obavijen gustom gasovitom opnom. Intenzivna vulkanska aktivnost je vladala na površini 

našeg pratioca. Između ostalog, zbog udara asteroida su nastali veliki „okeani“ tečne magme, 

koji se danas vide kao tamne površine, koje nose nazive – „Mare“. Ova usijana grotla magme 

su izbacivala veliku količinu gasa. 

Tu količinu su naučnici proračunali i ona podupire pretpostavku, da je atmosfera Meseca u 

doba najaktivnije vulkanske faze pre 3,5 milijardi godina, bila najgušća i da su gasovi 

isparavali iz magme i odlazili u svemir. Naučnici pretpostavljaju da je tako Mesec 70 miliona 

godina mogao da održava gasoviti omotač. Jedan deo vodene pare sadržane u gasovima se 

nataložio na polovima u formi leda. Rezultati naučnika koriguju utisak o Mesecu, kao 

gromadi bez vazduha, jer je posedovao atmosferu koja je gušća od današnje atmosfere 

Marsa. 

DISCOVERY CHANNEL DEUTSCHLAND 

15

APOD – ASTRONOMY PICTURE OF THE DAY 

(astronomska slika dana) 

08. JANUAR – 14. JANUAR 2018. 

(detaljniji opisi slika na: www.apod.rs) 

08. JANUAR 2018. 

ANDROMEDINI OBLACI 

09. JANUAR 2018. 

HABLOVA FOTOGRAFIJA NGC 7027 

10. JANUAR 2018. 

NGC 2623 – HABLOVA SLIKA 

11. JANUAR 2018. 

RCW 114: ZMAJEVO SRCE U OLTARU 

12. JANUAR 2018. 

PLAVA KOMETA PANSTARRS 

13. JANUAR 2018. 

LANSIRANJE I ATERIRANJE 

14. JANUAR 2018. 

TRI GALAKSIJE I KOMETA 

16

02. nedelja 2018. 

MALA IGRAJUĆA PROTUBERANCA 

Mala izbočina se pojavila iznad Sunca, izgledala je kao da se okreće nekoliko sati, a zatim je 

počela da šalje struje plazme nazad na Sunce. Akcija je posmatrana na talasnoj dužini 

ekstremnog ultravioletnog svetla i trajala je samo jedan dan. Protuberance kao što je ova, su 

veoma česte. U nekoliko dana se pojavilo nekoliko njih. Veličina protuberance je bila više od 

nekoliku puta veličina Zemlje. 

Video snimak može da se pogleda ovde: 

https://sdo.gsfc.nasa.gov/assets/gallery/movies/Small_prom_twist_big.mp4 

Kredit za sliku i autorska prava: 

SDO/NASA 

17

08. januar 2018. 

SUNCE U 2017. GODINI 

Ova montaža od 365 slika pokazuje promenu aktivnosti Sunca kroz oči ESA-Proba-2-satelita 

tokom 2017. godine. Slike je napravila satelitska SWAP kamera, koja radi na ekstremnim 

ultravioletnim talasnim dužinama, da bi uhvatila sunčevu turbulentnu atmosferu - koronu, 

na temperaturama od oko milion stepeni. 

Uopšteno gledano, ciklus aktivnosti Sunca tokom 11 godina se nastavlja tokom cele 2017. 

godine. Pogledajte pažljivo i videćete nekoliko slika koje se razlikuju. Oko nedelju dana 

krajem aprila / početkom maja, Sunce nije usredsređeno na polje gledišta: ovo je namerno, 

što ukazuje na "opciona" posmatranja široke atmosfere. 

Možda je naglasak za mnoge posmatrače Sunca, prošle godine bio na totalno pomračenje 

posmatrano od Oregona do Južne Karoline u SAD 21. avgusta. Sa svog položaja u svemiru, na 

oko 800 km iznad Zemlje, satelit Proba-2 je nekoliko puta prošao kroz senku Meseca i 

posmatrao tri parcijalna pomračenja. Jedan takav trenutak je prikazann na montaži ovde. 

Kredit i autorska prava: ESA 

https://twitter.com/ESA_serbia 

18

12. januar 2018. 

SNEG U SAHARI, ALŽIR 

Kredit i autorska prava: ESA 

https://twitter.com/ESA_serbia 

19

08. januar 2018. 

SUPER MESEC POZDRAVLJA NOVU GODINU 

Spektakularni super Mesec je najavio Novu godinu još prve večeri i pojavio se iza 

maestralnog Cerro Armazonesa u Čileu. Super Mesec kao ovaj, je upelatljiv, ali i čest 

događaj. Došava se, kada se faza punog Meseca poklopi sa najbližom tačkom obilaska 

Meseca oko Zemlje. Mesec se tada pojavljuje 14% veći nego inače, na nebu. 

Put koji se izvija prema Cerro Armazonesu prema gore, izgleda kao da vodi direktno do 

Meseca – zaista, kao put prema zvezdama. Godine 2024. će da se na ovom brdu nalazi 

„veliko oko prema nebu“: to će biti Ekstremno Veliki Teleskop. Sa visinom od 3.046 metara, 

Cerro Armazones je fantastična okolina za astronomska posmatranja, posebno, jer ima 320 

vedrih noći godišnje. 

Fotografiju je napravio ESO-fotografski ambasador Gerhard Hüdenpohl. On je prešao dva 

kilometra peške od obližnje Parnal-opservatorije kroz Atakama pustinju, kako bi pronašao 

idealan položaj za ovu fotografiju. Pre toga je proračunao Mesečevu putanju i pronašao 

pravo vreme i mesto za ovaj neobičan snimak. 

Tekst na ESO-strani: https://www.eso.org/public/serbia/images/potw1802a/ 

Kredit i autorska prava: ESO 

20

08. januar 2018. 

VELIKI SUDAR 

2014. godine su astronomi sa svemirskim teleskopom Habl ustanovili, da ovo enormno 

galaktičko jato sadrži masu od tri miliona milijardi masa Sunca. Zbog toga nije čudno, da je 

dobilo naziv „El Gordo“(na španskom: „Debeli“). Oficijelno, ovo jato nosi katalošku oznaku 

ACT-CLJ0102-4915 i ono je najveće, najvrelije i rentgenski najsvetlije galaktičko jato, koje je 

ikada otkriveno u dalekom univerzumu. 

Ova fotografija bazira na podacima Advanced Camera for Surveys (ACS) i Wide-field-Camera- 

3 (WFC3) u okviru posmatračkog programa RELICS (Reionization Lensing Cluster Survey). 

Fotografisana su 41 masivna galaktička jata sa ciljem, da se identifikuju najsvetlije udaljene 

galaksije, koje će da se istraže sa svemirskim teleskopom James Webb. 

HUBBLE SPACE TELESCOPE 

Kredit za sliku: ESA/Hubble & NASA 

https://twitter.com/Hubble_serbian 

21

GALAKTIČKI CENTAR MLEČNOG PUTA 

Nova vizualizacija omogućava sopstveno istraživanje centra galaksije Mlečnog puta. Ova 

fotografija je zasnovana na 360° podacima iz NASINE Chandra opservatorije i drugih 

teleskopa. Oblast se vidi sa tačke posmatranja iz Sagittarius-a A*, supermasivne galaktičke 

crne tupe. Naučnici su koristili vizualizaciju kako bi ispitali efekte Sagittariusa A* na svoje 

susede. 

CHANDRA X-RAY OBSERVATORY 

Kredit za sliku: ESA/Hubble & NASA 

https://twitter.com/Hubble_serbian 

Kodirane boje: milimetarsko područje (crveno), optički (zeleno), rentgenski zraci (violet-plavo) 

22

KONKURENCIJA SPACEX SA ARIANESPACE II JAČANJE TRŽIŠTA 

Još pre nekoliko godina, niko nije mogao da veruje, da će SpaceX, kome su se dugo vremena 

podsmevali, da postane najveći transporter satelita. SpaceX je 2017. godine ima 18 

svemirskih letova, dok je Evropska Arianespace imala samo 11 svemirskih letova. Predsednik 

Arianespace negira monopol SpaceX koji se polako ocrtava i govori o “duopolu” i “veoma 

dobrom učešću Arianespace od preko 50% kod geostacionarnih satelita”. Arianespace 

obavlja svemirske letove sa raketama nosačima Ariane, Vega i Sojus. Smatra se da 

Arianespace ima “ekscelentan operativni bilans”, pa opet štampa piše o SpaceX, a ne 

Arianespace. Tako je ova svemirska trka u najvećem jeku i predsednik Arianespace se nada 

da će u 2018. godini moći da se obave 14 letova, što je još uvek manje od SpaceX u 2017. 

godini. Arianespace je imala puno problema sa štrajkovima u Francuskoj Gvajanu, što je neko 

vreme blokiralo startove raketa. U sledećem desetleću se očekuje ukupni porast marketinške 

vrednosti letova u svemir, a do 2040. godine, vrednost treba da se od 350 milijardi dolara, 

utrostruči na 1.100 milijardi dolara. 

Ariane 5 Falcon 9 

23

UPOZORENJE OD BLISKIH PROLETA ASTEROIDA PORED ZEMLJE 

Ovde će redovno biti objavljeni podaci ili spisak primera ako se neki asteroid ili meteoroid 

nalazi u blizini Zemlje. Neki objekti se smatraju potencijalno opasnim, ako se proceni da su 

dovoljno veliki da izazovu regionalno opustošenje. Izvori podataka su oficijelna saradnja 

biltena sa planetarnom odbranom NEOS (Center for Near Earth Objects) i IAWN 

(International Asteroid Warning Network), koji objavljuju poslednja naučna saznanja o 

kretanjima objekata u blizini Zemlje. CNEOS (u saradnji sa NASOM i Jet Propulsion 

Laboratory) i IAWN (u saradnji sa Minor Planet Center i Asteroid Day), su deo planetarne 

odbrane i oni rade na sistemima, koji će u slučaju opasnosti da pomognu stanovnicima 

Zemlje. Tu se uključuje kako razvojsredstava za mehaničku odbranu, tako i saradnja sa svim 

državama na svetu, u cilju organizovane zaštite građana u slučaju impakta. 

03. NEDELJA -- OD 14. JANUARA DO 21. JANUARA 2018. GODINE 

24

02. NEDELJA 2018. 

U saradnji sa Royal Meteorogical Society po preporuci Oksfordskog Univerziteta, na ovom mestu se 

objavljuju fotografije formacija oblaka. 

ZVEZDANA PRAŠINA JE UZROK STALNIH PADAVINA NA ZEMLJI 

Kosmičko zračenje visokoenergetskih protona, elektrona, jona i gama zračenja, permanentno 

dolaze iz svemira do spoljašnjih slojeva Zemljine atmosfere. Ova kiša čestica je delimično 

uzrokovana supernovama i ona ima merljivi efekat na nastanak oblaka i time na klimu 

planete Zemlje. 

Čestice sumpordioksida, amonijaka ili organskih uljovodonika, su sa samo nekoliko 

nanometra još previše mali, da bi služili kao kondenzaciona jezgra za kapljice i time 

potpomagali nastanak oblaka. Medjutim jonizacija ovih čestica putem kosmičkog zračenja 

dovodi do obrazovanja jezgra i nastanka oblaka. To znaci: što više čestica se nalazi u našoj 

atmosferi, to će uz pomoć zračenja iz svemira, voda pre da kondenzuje i da dovede do 

nastanka oblaka. 

25

38. DEO 

ZA KOLIKO SEKUNDI SE GODIŠNJE SMANJUJE 

BRZINA ZEMLJINE ROTACIJE? 

Gravitacionim medjusobnim dejstvom između Zemlje i Meseca, polako se smanjuje brzina 

kojom Zemlja rotira oko svoje ose. Istovremeno se Mesec polako udaljava od Zemlje. Dani 

tako postaju duži, ali je svake godine efekat veoma mali. U sto godina se dani produžavaju u 

proseku samo za nekoliko milisekundi (jedna milisekunda je hiljaditi deo sekunde). 

26

27. DEO 

PLAŽE RAZNIH BOJA NA OBALAMA PLANETE ZEMLJE 

Pesak ne mora uvek da bude žućkasto-bele bojei to pokazuju slike sa plaža širom sveta, gde 

postoji pesak u skoro svim duginim bojama. Uzrok su razne primese koje oboje pesak. 

03. PESAK ŽUTE BOJE – Ramla bay - Malta 

27

MAGLINA ORAO -- M 16 (NGC 6611) – STUBOVI STVARANJA 

Maglina Orao, (katalogizovana kao Mesje 16, M16 i NGC 6611), je emisiona maglina u 

sazvežđu Zmija. Posle senzacionalnog Hablovog snimka ove magline, dobila je nadimak 

„Stubovi stvaranja“. Maglina Orao je difuzne emisije magline, odnosno H II oblasti, koja je 

katalogizovana kao IC 4703. Ovo područje aktivnog stvaranja zvezda je udaljeno oko 7.000 

svetlosnih godina od nas. Stub gasa koji je vidljiv kako izlazi iz magline, je dugačak otprilike 

9,5 svetlosnih godina. 

Najsjajnija zvezda u maglini (HD 168076) ima prividnu magnitudu od +8,24 što je čini lako 

uočljivom sa boljim dvogledom. To je binarna zvezda, koja se sastoji od O3,5V zvezde i O7,5V 

pratioca. Mesje 16 je dosta lako naći, koristeći zvezde u sazvežđu Štit. Dvogled će pokazati 

grupu kao mutnu mrlju na mestu otvorenog skupa. Teleskop sa 100 mm u prečniku pokazaće 

oko 20 zvezda i naznake magline. Veliki teleskopi, sa oko 300 mm u prečniku, mogu da vide 

stubove prašine. Korištenje filtera kao što su UHC ili OIII je preporučljivo. 

ZAMENIK GRADONACELNIKA U PENZIJI. ASTRONOM AMATER. ZIVI U HRVATSKOJ. BAVI SE PROUCAVANJEM ZVEZDANIH JATA, 

PLANETARNIH MAGLINA I GALAKSIJA. ZA AAO-BILTEN PISE U KRATKIM CRTAMA OPISE VELIKIH ZVEZDANIH OBJEKATA. 

28

ALAMAK (GAMA ANDROMEDE) 

Almak je naziv za 355 svetlosnih godina udaljen zvezdani sistem u sazvežđu Andromeda. 

1778. godine je otkriven kao dvojna zvezda. Već sa malim teleskopima, mogu da se vide obe 

zvezde odvojeno. Glavna zvezda. γ 1 Andromedae je crveni gigant spektralne klase K3. 

Njegova prividna jačina sjaja je 2,26 mag , a njegova površinska temperatura iznosi oko 

4.500°C. Prečnik ove zvezde je 80 puta veći od Sunca, a njena jačina sjaja je 2.000 puta veća 

od Sunčeve. 

Kod γ 2 Andromedae se radi o trostrukom zvezdanom sistemu celokupne jačine sjaja od 

4,84 mag . Jedna od ovih zvezda je dvostruka zvezda. Spektrogrami su pokazali da se ova B- 

zvezda sastoji od dve plavo-bele zvezde spektralne klase B9,5. Druge dve zvezde sz Klase A0 . 

T-Tauri 

UCITELJICA ENGLESKOG JEZIKA. ASTRONOM AMATER. ZIVI U CELJU, SLOVENIJA. NJENA TEMA JE PROUCAVANJE POJEDINACNIH I 

VIŠESTRUKIH ZVEZDANIH SISTEMA. ZA AAO-BILTEN PISE U KRATKIM CRTAMA O ZVEZDAMA I NJIHOVIM OSOBINAMA. 

29

KOMETA 17P/HOLMES 

Kometa 17P/Holmes je periodična kometa, koju je 1892. godine otkrio britanski astronom 

amater Edwin Holmes. Sjaj komete je krajem oktobra 2007. godine naglo skočio sa 

magnitude +18 do čak +2.8, što odgovara povećanju sjaja od oko 500.000 puta. Kometa je 

bila vidljiva golim okom sve do početka decembra, u početku kao mala, okrugla, svetla mrlja 

u sazvežđu Persej, a kasnije kao tamna okrugla mrlja. Kometa je bila vidljiva sa područja 

bivše Jugoslavije. 

BACHELOR OF ECONOMY AND SCIENCES. ASTRONOM AMATER, RADI KAO JEDAN OD POTPREDSEDNIKA ITALIJANSKOG TELEKOMA. 

ZIVI IZMEDJU BEOGRADA I RIMA. BAVI SE PROUCAVANJEM MALIH NEBESKIH TELA. POVREMENO PISE TEKSTOVE ZA ASTRONOMSKO 

DRUSTVO U RIMU. ZA AAO-BILTEN PISE O PRIRODNIM SATELITIMA, ASTEROIDIMA I KOMETAMA.. 

30

KAKO ĆE IZGLEDATI ZEMLJA ZA 1.000 GODINA 

NANOTEHNOLOGIJA ĆE DA REŠI KRIZU ENERGIJE I ZAGAĐENJA 

Za 1.000 godina, nanotehnologija će moći da očisti oštećenja okoline, pročišćavaće vodu i 

vazduh, i uhvatiće energiju Sunca. Novi materijali će odgovoriti na potrebu za novom 

ekološki prihvatljivom i delotvornijom tehnologijom skladištenja energije. 

GRAĐEVINE ĆE SE SASTAVLJATI I RASTAVLJATI NA ZAPOVEST 

U budućnosti će ljudi verovatno da stvore virtualni svet oko sebe koristeći koncept uslužne 

magle. Ideju uslužne magle je uveo dr. Hall i predstavlja polimorfni materijal koji se sastoji od 

triliona međusobno povezanih mikroskopskih "robota" koji u osnovi mogu da stvore bilo koji 

oblik. 

SVI ĆEMO DA GOVORIMO ISTIM, GLOBALNIM JEZIKOM 

Glavni razlog koji će najverovatnije dovesti do univerzalnog jezika je racionalizacija jezika. 

Lingvisti predviđaju da će u idućih 100 godina 90% jezika nestati zbog migracije, a oni koje 

ostanu postaće pojednostavljeni. Međutim, scenario Vavilonske kule i dalje izgleda malo 

verovatan. 

ČEKA NAS MASOVNO IZUMIRANJE 

Poslednje masovno izumiranje izbrisalo je dinosauruse sa lica Zemlje. Nedavna studija je 

otkrila, da je stopa izumiranja vrsta u 20. veku do 100 puta veća nego što bi to bilo bez 

uticaja na čoveka. Prema nekim naučnicima, samo postupno smanjenje ljudske populacije 

može da pomogne očuvanju naše civilizacije. 

LJUDI ĆE POSTATI KIBORZI 

Mašine već mogu da poboljšaju ljudski sluh i vid. Naučnici i inžinjeri razvijaju bioničke oči 

kako bi slepi mogli da vide. Za 1.000 godina od sada, spajanje sa tehnologijom bi moglo biti 

jedini način da čovečanstvo izađe na kraj sa veštačkom inteligencijom. 

IMAĆEMO SUPERBRZE INTELIGENTNE KOMPJUTERE 

2014. godine superkompjuter je obavio najtačniju simulaciju ljudskog mozga do danas. Za 

1.000 godina od sada, predviđa se, da će kompjuteri moći da izvršavaju operacije istom 

brzinom kao ljudski mozak i da rešavaju zadatke za koje običnim kompjuterima trebaju 

desetine godina. 

31

Kako će izgledati Zemlja za 1.000 godina 

SVI ĆEMO IZGLEDATI ISTO 

U svom spekulativnom eksperimentu, Dr. Kwan je pretpostavio da će u dalekoj budućnosti 

(više od 100.000 godina od sada) ljudi razviti veće čelo, veće nozdrve, veće oči i imaće 

pigmentiraniju kožu. Naučnici već rade na načinima promene genoma, tako da roditelji mogu 

da odaberu način na koji će njihova djeca da izgledaju. 

LJUDI ĆE DA SE PRESELE NA DRUGU PLANETU 

Za 1.000 godina od sada, jedini način za preživljavanje čovečanstva može da bude 

uspostavljanje novih kolonija u svemiru. SpaceX ima misiju da "omogući ljudima da postanu 

svemirska civilizacija i multiplanetarna vrsta izgradnjom samoodrživog grada na Marsu". 

Osnivač Elon Musk, se nada da će do 2022. godine ostvariti prve startove svemirskih letilica, 

a 4 osobe će leteti na Mars 2024. godine. 

LJUDI ĆE DA ŽIVE 1.000 GODINA 

Milijarderi već ulažu milione dolara u istraživanje usporavanja ili potpunog zaustavljanja 

starenja. Za 1.000 godina bi medicinski inžinjeri mogli da dizajniraju lekove za svaku 

komponentu koja uzrokuje starenje ćelija. Alati za promenu gena već postoje i potencijalno 

bismo mogli da kontrolišemo naše gene i omogućimo ljudima otpornost na bolesti. 

DOKTOR GEOFIZIKE. RADIO JE NA MAX PLANCK INSTITUTU U HEIDELBERGU, NEMACKA. OD 1997. GODINE JE DEO NAUCNICKOG 

TIMA UNIVERZITETA U OREGONU, GDE SE BAVI PROUCAVANJEM ZEMLJE KAO NEBESKOG TELA I DRŽI PREDAVANJA O 

KARAKTERISTIKAMA ZEMLJE. ZA AAO-BILTEN PIŠE O VULKANIMA, ZEMLJOTRESIMA I GEOFIZICKIM ISTRAŽIVANJIMA ZEMLJE. 

32

33 

-- 03. DEO -- 

KARL FRIDRIH GAUS 

Johann Carl Friedrich Gauss je nemački astronom i matematičar. Istraživanjima u aritmetici 

je postavio osnove savremenoj teoriji brojeva. Otkrića nastala prilikom proučavanja 

Zemljinog magnetskog polja je izložio u delu “Opšta teorija magnetizma Zemlje”, 1839. 

godine. Primenjivao je matematiku na opisivanje električnih i magnetnih pojava (na primer 

Gausov zakon za magnetno polje i Gaussov zakon za električno polje). Shvatio je logičnu 

mogućnost geometrije različite od Euklidove geometrije i otkrio je u njoj niz osnovnih 

činjenica. Po njemu su nazvani krater na Mesecu (Gauss) i planetoid (1001 Gaussia). 

RADI KAO PROFESOR FIZIKE U MATEMATICKOJ GIMNAZIJI U MINHENU. DIPLOMIRANI INŽINJER, BAVI SE PRIKUPLJANJEM I 

ISTRAŽIVANJEM BIOGRAFIJA NAUCNIKA NA POLJU ASTRONOMIJE, FIZIKE, HEMIJE I MATEMATIKE. ZA AAO-BILTEN PIŠE U KRATKIM 

CRTAMA O BIOGRAFIJAMA NAUCNIKA. 

33

DOWNLOAD: https://www.facebook.com/Astronomske.Beleske/ 

34

Na saradnju su pozvani, kako amateri, tako i profesionalni astronomi i zainteresovani za 

astronomiju. U potpisu vašeg teksta, navedite kojoj od ovih grupa pirpadate i vašu funkciju, 

ako je imate u nekoj organizaciji. Prihvataju se isključivo tekstovi koji za temu imaju 

astronomiju i astronomske nauke. Kontakt adresu imate u impresumu. 

STALNI I POVREMENI SARADNICI 

Možete da postanete stalni ili povremeni saradnik biltena. 

- Stalni saradnici će biti navedeni u impresumu biltena, kao i njihova organizacija kojoj 

pripadaju. Od njih očekujem bar jedan kvalitetan tekst mesečno, da bi zadržali svoj status. 

Molim vas da pošaljete vašu kratku astronomsku biografiju od par rečenica i sliku. Stalni 

saradnici će moći da besplatno reklamiraju svoje astronomsko društvo ili neki događaj u 

astronomskom društvu. 

- Povremeni saradnici nemaju obavezu periodičnog slanja teksta i nisu navedeni u 

impresumu biltena, ali će biti potpisani u tekstu. 

VAŠ TEKST 

Kada šaljete neki tekst, molim vas da se držite sledećeg: 

1) Koristite interpunkciju i odvajajte pasuse u tekstu kako bi on bio pregledan. Stavite kvačice 

na slova i pazite na gramatiku. 

2) Urednica nema obavezu objavljivanja poslatih tekstova. U svakom slučaju ćete biti 

obavešteni ili u kom broju će se objaviti vaš tekst, ili o razlogu neobjavljivanja. 

3) Uz svaki tekst vas molim da navedete izvor i literaturu koju ste koristili prilikom pisanja 

teksta. To je uslov za objavljivanje vašeg teksta. Ako šaljete slike ili dijagrame uz tekst, molim 

vas da navedete ko poseduje Copyright za njih. U suprotnom, njihovo objavljivanje nije 

moguće. 

4) U biltenu se objavljuju tekstovi napisani ozbiljnim tonom, na jasan i nekomplikovan način, 

ali to NE znači, da želim od vas tekstove „niskog nivoa“, ili prepisanu Vikipediju, kako su neki 

saradnici to pogrešno shvatili. 

5) Tekstove pišite na srpskom ili na hrvatskom jeziku, ali u svakom slučaju, latinicom. 

6) Tekstove šaljite neformatirane u .docx - formatu. Za tekstove koji su duži od dve strane sa 

slikama, zamoljeni ste da se prethodno dogovorite sa urednicom. 

7) Pošto je bilten besplatno dostupan, za poslate i / ili objavljene tekstove, se ne isplaćuje 

novčana nadoknada. 

35

IZDAVAČ I UREDNICA: PROF.DIPL.ING.DR. LJILJANA GRAČANIN 

KONTAKT-MEJL: AAO.kontakt@gmail.com 

STALNI SARADNICI (po azbučnom redu): ALEKSANDAR RACIN, MOJCA NOVAK, STEFAN 

TODOROVIĆ, DR. STJEPAN JANKOVIĆ 

PRENOŠENJE TEKSTOVA IZ BILTENA je dozvoljeno, ako se navede pun naziv biltena: 

„AAO-Aktuelna Astronomija Online“ i ime autora teksta. 

FOTOGRAFIJA NA NASLOVNOJ STRANI: Ilustracija robotskih sondi na Marsu 

COPYRIGHT ZA FOTO NA NASLOVNOJ STRANI: NASA 

OBJAŠNJENJE SKRAĆENICA: 

NASA 

APOD 

ESA 

SDO 

ESO 

National Aeronautics and Space Administration 

Astronomy Picture Of the Day 

European Space Agency 

Solar Dynamic Observatory 

European Southern Observatory 

COPYRIGHT 

Tekstovi preneseni od astronomskih organizacija koje sarađuju sa AAO biltenom, poseduju 

dozvolu za prevođenje i objavljivanje u ovom obliku, kao i fotografije koje idu uz tekst. 

Dozvola se odnosi isključivo na AAO-bilten. S obzirom da je bilten neprofitan, pismena 

dozvola je trajna u cilju širenja astronomije i astronomskih nauka. 

DOWNLOAD BILTENA: 

- WEB STRANA - ONLINE LISTANJE: http://bit.ly/AAO-listanje 

- FORUM I ARHIVA: http://bit.ly/AAObilten 

- FACEBOOK: https://www.facebook.com/Aktuelna-Astronomija-Online-342138369483507/ 

- GOOGLE+: https://plus.google.com/u/0/109631081348265628406 

- TWITTER: https://twitter.com/AAObilten 

- PINTEREST: https://de.pinterest.com/aaobilten/aao-bilten/?eq=AAO-bilten&etslf=3347 

- TUMBLR: https://aaobilten.tumblr.com 

- IMGUR: http://aaobilten.imgur.com/all/ 

- FLICKR: https://www.flickr.com/photos/152251541@N07/ 

36

37

38

AAO-55

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?