PARALELNI SVETOVI-Kod Znanja

Ovo je zanimljiva tema i daje odgovore na neka pitanja koja
imaju prefiks "para", kao izraz nerazumevanja. Postoje ljudi koji
su ispriĉali svoja iskustva nakon presadjivanja organa. Kaţu da su
imali vizije osobe koja je dala organ, što je normalno kada se
uzme u obzir da se dva razliĉita oštećena sveta spajaju i
nastavljaju da ţive zajedno, da komuniciraju. Ĉovek se posle
takvog zahvata menja, dolazi do usaglašavanja i ako ono ne uspe,
presadjeni organ otkazuje. Svaka ćelija ima svoj Zen koji
odluĉuje. Tako nastaju anomalije, koje su uzrokovane dodatkom
informacija u genetskoj osnovi, pa se kod potomaka pojave tri
bubrega ili dva srca. Znam, odmah ćete reći kako su
transplatacije skorijeg datuma i kako nema potomstva koje bi
nosilo takvu informaciju. Taj proces se ne odvija tako
pojedinaĉno, jer je Zemlja nastala kao proizvod već steĉenog
znanja ukupne kosmiĉke ćelije. Sve što se dogadja već je bilo.
Kod nas na Zemlji, posebno u dominantnoj "naprednoj" civilizaciji,
odvija se suprotan proces koji sam nazvala kloniranje ljudi, što
znaĉi da se informacije oduzimaju. Sve se uvodi u skuĉen prostor
ljudskog znanja. Takav proces stvara ljude sa oslabljenim ĉulima,
koja su za sada jedina veza sa mozgom i ĉine ljude ljudima. Sve
što ima lik ĉoveka ne mora biti ĉovek. Manjak znanja vodi ka
sterilnosti, odnosno nesposobnosti organizma da formira
kompletnu ćeliju za reprodukciju. Ceo proces moţemo videti ako
posmatramo Planetu, jer ona je odraz nešeg potrošaĉkog
delovanja i u skladu sa njim zapoĉinje matamorfoza. Takav naĉin
ţivota stvara suštinsku glad, jer će se pojaviti nedostatak
elemenata potrebnih za ţivot koji se nikakvom koliĉinom hrane
neće moći utoliti. Poĉetak gladi je već vidljiv u naprednim
civilizacijama kao bolest gojaznosti. Prouzrokovana je naprednim
metodama uzgajanja kultura. Minerali koji sluţe kao djubrivo ne
poseduju sva svojstva minerala koje zemlja daje. Atomi istog
elementa nisu po sadrţaju jednaki, mada tako izgledaju. Paralelan
svet i razlike mogu se videti prvo u nama najbliţem Sunĉevom
sistemu. Zemlja, kao atom vodonika, nije po sadrţaju jednaka sa
Marsom. Obe planete imaju jezgro i jedan elektron. Slika Marsa
moţe postati slika Zemlje u budućnosti, ako se ne osvestimo.
Na Zenu je kreativnost izraţena, ali se nikada ne koristi kao naĉin
ţivota, već se osvaja kao znanje. Koriste elemente i samo jednu
vrstu energije za ishranu. Za širenje svoje civilizacije sluţe im
nebeske staze. Na drugim planetama posle mena, gde sam već
napisala priĉu koju sada vama pišem, zapoĉinju drugaĉiji proces.
Sebe, svoju vrstu, jednu ćeliju, razloţe na elemente, koje spakuju
u opnu jednoćelijskih organizma i tako pošalju u kosmos.
Biljkama, na primer, spakuju seme. Ne koriste rakete, već vodu u
zamrznutom stanju. Kada takvi meteori udju u atmosferu neke
planete, voda se otopi i padne na nju. Zavisno od uslova ţivota
koji na planeti vladaju, razviće se odgovarajuća vrsta. Tako je i na
našoj Planeti odjednom sve poĉelo da vrvi od ţivota, da se
razvijena slika bića spaja u celinu. Promene koje su se dešavale i
danas stiţu sa kišom meteora i na zemlju padaju sa kišnim
kapima. Sve radi na solarni pogon. Ovakvo delovanje moţe, na
prvi pogled, izgledati haotiĉno jer materijal šalju razne civiizacije.
Nije, medjutim, jer koja će se vrsta razviti i ovladati planetom
diktirano je preciznim uslovima.
12