PARALELNI SVETOVI-Kod Znanja
Author: Vera Bojičić, porijeklom Crnogorka, živjela u Srbiji i napustila tijelo u 65. godini života, uzrokovano bolešću. Pisac naučne fantastike, (ali koja to nije , kaže Vera, nego istina koja se otvarala pred njenim očima i slike pretvarale u odgovore na sve što je pitala.) Ona je vizionar drugih svetova i Znanja Postanja . Putovala je u atom i znala menjati njihovu strukturu. napisala jednačinu vremena koja još nije naučno poznata.
Author: Vera Bojičić, porijeklom Crnogorka, živjela u Srbiji i napustila tijelo u 65. godini života, uzrokovano bolešću.
Pisac naučne fantastike, (ali koja to nije , kaže Vera, nego istina koja se otvarala pred njenim očima i slike pretvarale u odgovore na sve što je pitala.)
Ona je vizionar drugih svetova i Znanja Postanja .
Putovala je u atom i znala menjati njihovu strukturu. napisala jednačinu vremena koja još nije naučno poznata.
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
nisam ni uĉestvovala, a koje su dovele do odluke da se posle<br />
osam meseci razvedemo. Medjutim, ispostavilo se da sam u<br />
drugom stanju, pa smo se predomislili. Trudnoća me je pokidala,<br />
u meni je osam meseci vatra gorela, pa mi više nije padalo na<br />
pamet da ponovo radjam. Nismo jednako gledali u budućnost i ja<br />
sam posle tri godine izašla iz braĉne zajednice. Ćutke sam sve<br />
podnosila jer sam osećala krivicu za raspad braka. Prećutala sam<br />
neke uvrede, a sina sam uĉila da voli oca jer je on dobar ĉovek.<br />
Vremenom, povezani detetom, postali smo iskreni prijatelji.<br />
Ponekad me sin upita: "Zašto se ne pomirite?", a ja mu uvek<br />
odgovorim da mi nismo ni u kakvoj svadji. U sebi se nisam<br />
promenila, jer je i dalje moja odluka da se ne udajem. A jajnici,<br />
oni me nikada više nisu ni zaboleli.<br />
8. Mape<br />
8. MAPE<br />
Dok gledamo zvezdano nebo vidimo prošlost, a pošto smo mladji<br />
gledamo, u stvari, blisku budućnost. Veliĉina je to pred kojom<br />
smo nemoćni i mali, a ipak ţeljni da je dokuĉimo. Ispred nas je<br />
prostor koji nam izgleda ogroman i neosvojiv. Vreme je prepreka<br />
koja nas obeshrabruje, jer je ţivot suviše kratak da bi se pošlo na<br />
put ka zvezdama.<br />
Nije to neostvariv posao, ali jeste planetaran, veliki.<br />
Slika univerzuma je na zemlji nacrtana u delovima koje treba da<br />
sloţimo. Zahteva svo znanje koje posedujemo i ono što ne<br />
znamo. Svakako je moţemo napraviti i otkrićima je<br />
upotpunjavati. Jednaĉina vremena je osnovni parameter, a dva<br />
paralelna sveta za crtanje mapa su ćelija ĉoveka i kosmiĉka ćelija.<br />
Poĉetna pozicija za crtanje mape je slika gena ĉoveka koju treba<br />
da razvuĉemo na veliĉinu c2 gala. Oblika je lopte, a u sredini je<br />
srce. Tako ćemo dobiti poloţaj galaksija i veza koje ih<br />
medjusobno spajaju. Naravno, valiĉina se moţe raditi u razmeri.<br />
Zatim sledi slagalica svega ĉemu smo odredili izgled gena. Uklapa<br />
se tako što se poklapaju jednaki elementi niza. Mesta na kojima<br />
su najveća poklapanja su galaksije. To je tek slika ţivih bića.<br />
Unutar toga je ostala gradja, koja nam je nevidljiva, tamna<br />
materija 90%, koja je materijal za kombinacije. Mapa napravljena<br />
na ovaj naĉin i nju će pokazati.<br />
Ako dobro oĉitamo gen ĉoveka i taĉno odredimo mesta koja<br />
oznaĉavaju organe, moţemo i sliku ljudi koji naseljavaju svemir<br />
napraviti po izgledu i ulozi koju obavljaju. Sve nam je nacrtano<br />
kroz ćelijsku strukturu naših organa. Kroz njih nam je pokazana i<br />
hemijska sredina u kojoj se ţivot odvija, koliko traje ciklus i<br />
kojom se brzinom odvija regeneracija. Ako znamo frekfenciju<br />
kojom se nešto regeneriše, jednaĉinom vremena dobićemo<br />
kosmiĉko vreme. Kada o ovome priĉam, uvek se setim filma o<br />
planeti Dini i zaĉinu koji ţivot znaĉi – ulozi ţlezde. Pisac je nebeski<br />
putnik, svedok stradanja Boga na drugoj planeti - drugaĉijoj ali sa<br />
22
Change language