PARALELNI SVETOVI-Kod Znanja

drugom ili trećem, ali sve je vidljivo.
Moţda moja priĉa o mapama zvuĉi fantastiĉno, ali znam da će prvi
koji proba da je postavi na ovaj naĉin biti zaprepašćen otkrićem.
Paralelni svetovi su plod ĉistog znanja. Sve što se dešava u prvom
svetu desiće se u drugom, a što se desi u drugom preneće se u
treći, na identiĉan naĉin. Svaka promena dešava se trenutno u
svakom od paralelnoh svetova, jer se prenosi brzinom
misli.Vreme kada će se promena doţiveti moţe se odrediti
jednaĉinom vremena
Mape ne treba koristiti za otkrivanje sudbine, jer ĉovek nikada ne
moţe toliko dobro i taĉno u tu svrhu da je proĉita. Dogadjaji koji
slede biće onakvi kakvim ih ne zamišljamo. Na primer, kada su
Španci stigli u Juţnu Ameriku, Indijanci, starosedeoci, lako su
mogli da ih savladaju, ali nisu se upuštali u borbu. Sa Špancima
nije stigao maĉ kao pošast, već virusi koji su pokosili
stanovništvo, koje je mirno otputovalo u bolji svet svojim
nebeskim stazama. Oni su bili veći hrišćani od Španaca koji su
propagirali hrišćanstvo. Najveća vrednost mapa je da se odrede
zvezdane staze i putevi koji spajaju svetove.
Mi smo mnogo znanja propustili baveći se glupostima, obuzeti
neznanjem i sopstvenim osećanjem vaţnosti. Još to radimo,
umesto da svi tragamo za znanjem. Uveli smo, kao naĉin ţivota,
trţišnu ekonomiji, svojinu kao svetinju, novac kao sreću, a to je
pošast koja će dovesti do stradanja neslućenih razmera, koja će
planetu dovesti do ruba nestanka..
Priĉa o mapama moţe se ispriĉati i drugaĉije ako otputujemo u
budućnost i suoĉimo se sa nestankom rodne planete. Ljudi će u
budućnosti poĉeti da crtaju mape na naĉin koji sam opisala i
zvaće ih Verine mape, ne zato što su poverovali da vidim i
poznajem nebeske puteve, već zbog ĉiste, prihvatljive logike. Sa
ĉime se jedino moţe uporediti nebesko mnoštvo osim sa
strukturom gena ĉoveka, jer jedna taĉka gena predstavlja
galaksiju. To je slika koja će postati univerzalna za odredjivanje
orijentacije u prostoru.
I tako, kada se Sunĉev sistem pribliţi svome kraju i nadje se na
obodu crne rupe, ljudi, u ţelji da svoju vrstu produţe, saĉiniće
plan da se prebace na drugu planetu izvan naše galaktiĉke ćelije.
Odredili su poloţaj susedne ćelije koja je naša prošlost, gde treba
da stignu koristeći nebeske mape i puteve. Poslati ljude na takav
put je besmisleno, jer ne bi preţiveli drugaĉije uslove ţivota i
višak kiseonika; ne bi uspeli da se prilagode novim uslovima i
ostave potomstvo. Ljudi su se menjali zajedno sa planetom i
prilagodjavali sve teţim uslovima ţivota. Ali, poslati sliku ĉoveka
utkanu u mikroorganizme dobija smisao. Poslata slika ĉoveka iz
našeg sadašnjeg vremena garantuje da će ĉovek preţiveti u
novim uslovima, jer su uklonjene mutacije koje su kasnije
nastale. Svaki delić gena je prebaĉen u mikroorganizam koji moţe
da podnese put. Mikroorganizmima ne smeta da dugo budu
zaledjeni i da oţive ĉim dobiju toplotu i dodju u dodir sa
ĉudotvornom teĉnošću - vodom. U zaledjenoj vodi putuju, golim
okom nevidljivi, organizmi koji treba da na drugoj planeti zapoĉnu
24