Darko Tomašević: Drugačije evanđelje

od go vo ri: »Ka da je do let je la, ni je ima la ni naj ma nje mr lje
na no ga ma. To mi je do volj no da me uv je ri da nig dje ni je
sta la i da je let je la ci je li dan, bez pres tan ka. To je kao ka da
čov jek žu ri i ima sa mo jed nu stvar na pa me ti: ‘Mo ram kući.
On dje je net ko me ni bi tan i če ka me u dvo riš tu.’«
Bog že li da ku ći »do đe mo čis ti«, bez ikak ve mr lje i ne čisto
će ovo ga svi je ta. On nas če ka da bi nam iz ra zio dobrodoš
li cu i da na šu ze malj sku od je ću za mi je ni bi je lom nebes
kom od je ćom.
DE VE TA nED JE lja KROZ gO DI nu
Dan su bot nji ob dr ža vaj i svet kuj... (Pnz 5,12)
Usam lje na že ra vi ca
Jedan župljanin prestao je dolaziti na svetu misu, iako je
prije toga dolazio redovito. Nakon nekoliko tjedana župnik
ode posjetiti toga svoga župljanina. Bila je hladna večer, pa
žup nik na đe čov je ka sa ma u ku ći: sje dio je is pred ka mi na
u ko je mu je gor je la vat ra.
Pret pos tav lja ju ći zaš to je sve će nik do šao, čov jek ga pozdravi,
rukom mu pokaza da sjedne na stolac pored kamina
i če ka še. Žup nik je sjeo, ali niš ta ni je go vo rio. Sje di li su u
grob noj ti ši ni, žup nik je raz miš ljao o pla me no vi ma ko ji su
pa lu ca li oko go ru ćih pa nje va.
Na kon ne ko li ko mi nu ta sve će nik uze ža rač, paž lji vo
odab ra jed nu že ra vi cu i sta vi ju sa stra ne, u sâm kut kami
na. Sa mu. Za tim se vra ti u svoj sto lac ne re kav ši niš ta.
Do ma ćin je sve to pro mat rao u ti ši ni.
Plamen žeravice ubrzo se počeo smanjivati i nakon kratka
vre me na pot pu no je nes tao. Po tom se že ra vi ca sas vim
uga si la. Pos ta la je hlad na i mr tva. Nit ko ni je pro go vo rio ni
ri ječ ot ka ko je žup nik ušao u so bu.
godina B
119