Darko Tomašević: Drugačije evanđelje

godina B
Prevrat je nastupio kada se računalima počela baviti tvrtka
Apple Computors, a osnovao ju je dvadesetjednogodišnji
Steven Jobs. On je skupa sa Steveom Wozniakom napravio
Ap ple Com pu ter. Do ta da su ra ču na la bi la go le mi stro je vi,
toliko veliki da bi svako računalo trebalo posebnu sobu. Ta su
dvojica imenjaka uspjela tako golem stroj, i sa svim dijelovima,
sves ti na oma nju ku ti ju ko ja se mog la pos ta vi ti na stol.
Jo bs i Woz niak svo ju su nap ra vu po nu di li ta daš njim
poz na tim ame rič kim tvr tka ma, ni su žud je li za ve li kom
za ra dom ko li ko su htje li pris toj nu pla ća i mo guć nost da
nas ta ve svoj rad na ra ču na li ma. Tvr tka Ata ri ni je prih va tila
nji ho vu po nu du, is to je uči ni la i tvr tka Hewle tt-Pac ka rd
či ju up ra vu to ni je za ni ma lo.
Či ni se da su je di no Jo bs i Woz niak vid je li kak ve sve
mo guć nos ti nu di nji hov proiz vod. Da bi pok re nu li sa mos
ta lan po sao, Jo bs je pro dao svoj Vol kswa gen, a Woz niak
svoj kal ku la tor pa su s ti su ću i tris to do la ra os no va li Ap ple
Computers. Tvrtku su nazvali Apple (jabuka) u spomen na
ugod no lje to ko je je Jo bs pro veo ra de ći u voć nja ku.
Os ta lo je po vi jest.
Ste ve Jo bs bio je za ne se njak, vje ru ju ći u svo ju za mi sao
ili po tak nut njo me iz gra dio je us pješ nu ra ču nal nu tvr tku.
Uvi dio je da će im trebati mno go raz li či tih struč nja ka da
bi ta za mi sao uro di la plo dom. Ta ko je Jo bs upoz nao Joh na
Scul leyja, up ra vi te lja ve li ke ame rič ke tvr tke Pep siCo ko ja
proizvodi hranu i piće. Nije postojao baš nijedan razlog radi
ko je ga bi Scul ley na pustio dob ro pla ćen po sao u poz na toj
svjet skoj tvr tki i za mi je nio ga ra dom u sku pi ni za ne se njaka,
ka mo ga je poz vao Jo bs. Ni ma lo ne ču di što je od bio
Jobsovu ponudu. Ali Jobs nije lako odustajao, opet je došao
k Scul leyju ko ji ga je opet od bio. U pos lje dnjemu po ku ša ju
Jo bs je Scul leyju za ne se no ob jaš nja vao svo je za mis li i plano
ve o ra ču na li ma i nji ho vim mo guć nos ti ma. Na kon cu
mu je postavio pitanje koje je Sculleyja natjeralo da prihvati
Job so vu po nu du. Pi ta nje je bi lo:
122