Darko Tomašević: Drugačije evanđelje

SVETKOVINE I BLAGDANI
19. ožuj ka
sVE TI JO sip
...i bi jaše im pos lušan. (Lk 2,51)
Pos lušnost
Tri sto ljeća pri je Kris ta Alek san dar Ve li ki os vo jio je
go to vo ci je li do tad poz na ti svi jet, i to voj nom sna gom,
oštroumnošću i diplomacijom. Legenda kaže da je jednom
s ma njom sku pi nom voj ni ka Alek san dar Ve li ki došao pred
dobro utvrđen grad, opasan visokim zidinama. Stavši ispod
gradskih zidina, Aleksandar snažnim glasom zatraži da vidi
kra lja. Kralj je došao na zi di ne, po peo se u tvrđavu iz ko je
se pro mat ra os va jačka voj ska. Pris tao je čuti Alek san dro ve
zahtjeve. »Smjesta mi se predaj!« zahtijevao je Aleksandar.
Kralj se nas mi jao: »Zašto bih se tre bao pre da ti? Nas je
mno go više.« S vi si ne mu je do vik nuo: »Ne pred stav ljaš
nam ni kak vu opas no st!«
Alek san dar je imao spre man od go vo ri na te ri ječi. I proz
bo ri mu: »Do pus ti da ti po kažem zašto se tre baš pre da ti.«
I za pov je di svo jim voj ni ci ma da stu pa ju u re du, je dan
iza dru go ga. Stu pa li su pre ma str moj li ti ci ko ja se rušila
stotinama metara prema oštru kamenju. Kralj i njegovi vojni
ci gle da li su u čudu ka ko Alek san dro vi voj ni ci, je dan po
je dan, bez ok li je va nja stupa ju pre ma li ti ci, tj. pre ma smr ti.
Ka da se de set voj ni ka str mog la vi lo niz li ti cu, Alek san dar
je za pov je dio os ta li ma da sta nu i vra te se k nje mu.
A kralj i nje go vi voj ni ci is to ga su se časa pre da li Aleksan
dru.
godina C
221