Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
BuSINESS<br />
Analiza ex-Yu dugova<br />
vLadIMIr GLIGOrOv, ekspert Instituta za<br />
međunarodne ekonomske studije u Beču<br />
problem je kada je uvoz<br />
konstantno veći od izvoza<br />
Iako trenutno stagnira, Slovenija<br />
će moći da otplaćuje<br />
spoljni dug, jer ima relativno<br />
jak izvoz, smatra Gligorov.<br />
„Problem likvidnosti postoji,<br />
ali ne prema inostranstvu.<br />
Slovenija glavne brige<br />
ima kod kuće sa u suštini<br />
državnom, Ljubljanskom<br />
bankom. Ona im je služila<br />
za različite ideje, uglavnom<br />
rđave ideje preduzetnika i<br />
političara.“<br />
Hrvatska nije ovog momenta<br />
u kritičnoj situaciji, jer<br />
zbog pada tražnje u poslednje<br />
vreme ne uvozi mnogo<br />
više nego što izvozi. „Hrvatska<br />
zato nema potrebe<br />
za dodatnim neto spoljnim<br />
zaduživanjem“, kaže Gligo-<br />
rov. „To opet ne znači da joj<br />
je ukupna ekonomska situacija<br />
dobra. Ako država želi<br />
da napreduje, moraće da se<br />
dodatno zadužuje napolju.<br />
Hrvatska će imati probleme<br />
sve dok ne bude sposobna<br />
da novu proizvodnju i veću<br />
zaposlenost finansira iz sopstvene<br />
štednje.“<br />
Kada je reč o Srbiji, glavni<br />
problem joj je jako velik<br />
spoljnotrgovinski deficit.<br />
Samo ove godine će on biti<br />
preko 10% BDP-a. Dug se<br />
gomila, značajnim delom<br />
zato što se država zadužuje u<br />
inostranstvu. Ona se zadužuje<br />
zato da bi finansirala svoje<br />
tekuće troškove, u prvom<br />
redu penzije i plate, kao i nabavke<br />
lekova, struje i ostalog<br />
neophodnog za funkcionisa-<br />
30 KOSMO<br />
nje države, a to sve čini lavovski<br />
deo budžeta.<br />
Ako se usko promatra spoljni<br />
dug, Crna Gora, Bosna<br />
i Hercegovina, Kosovo i<br />
Makedonija stoje značajno<br />
bolje, kaže Gligorov. Crnogorski<br />
bruto dug je oko 33%<br />
BDP-a, u BiH je nepunih<br />
30%, dok je kosovski spoljni<br />
dug oko 20% BDP-a. „Ipak,<br />
čak ni relativno mali dug nije<br />
nužno indikator zdravlja privrede.<br />
To ponekad znači da<br />
niko ne želi da vam pozajmljuje“,<br />
objašnjava Gligorov.<br />
U Makedoniji je spoljni dug,<br />
zbog konstantnog minusa u<br />
tekućoj razmeni sa inozemstvom,<br />
dostigao 65% BDP-a.<br />
To nije malo, ali je izdrživo.<br />
„Mali dug nije nužno znak zdrave privrede.<br />
Možda niko ne želi da vam pozajmljuje.“<br />
BiH ima manji dug, ali<br />
ogroman problem unutrašnjih<br />
finansijskih odnosa.<br />
„Država je neuređena, sa<br />
velikim fiskalnim problemima,<br />
tamo se ne zna šta ko<br />
plaća“, podseća Gligorov.<br />
Crna Gora je u dobra vremena,<br />
od osamostaljenja<br />
2006. godine do krize 2008.<br />
godine, imala velika strana<br />
ulaganja (recimo ruske kupovine<br />
nekretnina uz more i<br />
drugo), pa tada nije morala<br />
da se mnogo zadužuje.<br />
Konačno, Kosovo ima velike<br />
deficite u odnosima s<br />
inostranstvom, ali i tamo se,<br />
kao u BiH, većinom ovaj minus<br />
ne finansira kreditnim<br />
zaduživanjem, već različitim<br />
donacijama, transferima iz<br />
inostranstva i sl.<br />
di US dolara, takođe ne više<br />
od jedne trećine jugoslovenskog<br />
BDP-a. Da je Jugoslavija<br />
sprovela ranije u 1980-im<br />
bilo kakav proces privatizacije,<br />
ovi dugovi ne bi uopšte<br />
bili relevantni, ukazuje Gligorov.<br />
Imali bi priliv stranih<br />
investicija, u bankama bi bilo<br />
novca, dugovi bi se otplaćivali...<br />
Međutim, jednopartijska<br />
SFRJ tada, iz ideoloških razloga,<br />
nije mogla da dozvoli<br />
privatizaciju. Učinila je to tek<br />
krajem 1980-ih, kad je bilo<br />
kasno. Komunizam je propao<br />
u Evropi i bližio se krvav kraj<br />
južnoslovenske zajednice.<br />
dramatično veći dugovi<br />
„Zemlje koje su nastale na<br />
prostoru bivše Jugoslavije<br />
sada imaju dramatično veće<br />
dugove nego što su ih imale<br />
u vreme bivše države, kada je<br />
dug bio zanemariv“, kaže Gligorov,<br />
te dodaje da je pritom<br />
loše prošla Srbija (do 2006. u<br />
zajednici sa Crnom Gorom).<br />
Srbija je bila isključena iz Ujedinjenih<br />
nacija i pod spoljnotrgovinskim<br />
sankcijama.<br />
Njen relativno mali početni<br />
dug je uveliko porastao, zbog<br />
nagomilavanja zateznih kamata.<br />
Srbija je dug reprogramirala<br />
tek 20<strong>02</strong>.-2003., ali<br />
do tada je dug bio već velik,<br />
a zemlja je oslabila. Sada, dve<br />
decenije po raspadu SFRJ,<br />
spoljni bruto dugovi i Hrvatske<br />
i Srbije i Slovenije veći su<br />
od svega što ove dve zemlje<br />
stvore u toku jedne godine:<br />
dug u Hrvatskoj je 104%, u<br />
Srbiji oko 103%, a u Sloveniji<br />
112% BDP-a.<br />
Ima li perspektive?<br />
Jedna izvozno orijentisana,<br />
otvorena privreda može danas<br />
da podnese veći dug nego<br />
nekad SFRJ, koja nije imala<br />
moć da finansira svoje spoljne<br />
minuse. „U normalnoj kapitalističkoj<br />
privredi je normalno<br />
da imate i nekakav dug. Retke<br />
su države koje imaju suficit.<br />
Međutim, problem je ako imate<br />
spoljnotrgovinski dug, ako<br />
konstantno više uvozite nego<br />
dUŽNI.<br />
Dug hrvatske<br />
je 104%, Srbije<br />
103%, Slovenije<br />
112% BDp-a.<br />
što izvozite. Dug stalno raste i<br />
to je, na duži rok, neodrživo.“<br />
Danas se bivše jugoslovenske<br />
republike i njihova preduzeća<br />
većinom zadužuju kad komercijalnih<br />
banaka, u evrima, jer<br />
je to jeftinije nego u domaćoj<br />
valuti. Na taj način nisu u mogućnosti<br />
da devalvacijom smanje<br />
dug. To delimično radi Srbija,<br />
zato je pad srpskog dinara<br />
veći nego pad vrednosti valuta<br />
u susedstvu. Međutim, i Srbija<br />
mora sve više da se zadužuje<br />
napolju, pa devalvacijom sve<br />
manje može da učini na smanjivanju<br />
ukupnog duga. Jedina<br />
nada za Srbiju je da se oživi<br />
industrijska tradicija, da u još<br />
više mesta dođu strani investitori,<br />
slično Fiatu u Kragujevcu.<br />
Potencijalni ulagači međutim<br />
znaju da je u Srbiji velika besparica,<br />
svesni su da će imati velike<br />
teškoće ako država eventualno<br />
uvede izvanredne ekonomske<br />
mere. Zato im je jednostavnije<br />
da ulože u Bugarsku ili Rumuniju,<br />
koje takođe imaju jeftinu<br />
radnu snagu, stabilnije su – i<br />
članice EU. Ukupno uzevši,<br />
dugovi su veliki problem, koji<br />
može bivše jugoslovenske republike<br />
da dovede u situaciju sličnu<br />
onoj u SFRJ. To vredi i za<br />
one koje i danas imaju relativno<br />
mali spoljni dug, ali i ograničene<br />
mogućnosti zaduživanja<br />
i servisiranja istog. „Sve one<br />
moraju da zasnuju svoj rast na<br />
izvozu“, tvrdi Gligorov. Teoretski,<br />
šanse za to nikad nisu bile<br />
bolje, posebno za male zemlje.<br />
One sad imaju slobodan pristup<br />
svetskom tržištu i mnogo<br />
šta bi mogle da izvoze, te tako<br />
da budu ekonomski uspešne.<br />
Samo treba imati traženu robu.<br />
Lesen Sie diesen Beitrag auf<br />
Deutsch unter www.kosmo.at
Change language