You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
ZDRAvLJE<br />
Kolumna<br />
dr. Vesna BUdIĆspasIĆ,<br />
lekar<br />
opšte medicine<br />
Obavezan pregled<br />
jednom godišnje<br />
Štitasta žlezda kontroliše rad<br />
svake ćelije u našem organizmu,<br />
a sama je pod direktnom kontrolom<br />
hipofize koja preko hormona<br />
TSH reguliše njen rad. TSH obaveštava<br />
štitastu žlezdu kad treba<br />
da smanji ili pojača svoju aktivnost,<br />
u zavisnosti od potreba na<br />
periferiji, tj. u ciljnim organima:<br />
srcu, koži, zglobovima, mozgu.<br />
Štitasta žlezda diriguje sa dva<br />
tzv. bazalna hormona – slobodni<br />
T3 i slobodni T4. Za stvaranje<br />
ovih hormona potreban je materijal,<br />
a čovek ga mora unositi<br />
hranom. Glavni elementi su jod,<br />
koji se tokom proizvodnje dodaje<br />
kuhinjskoj soli i aminokiselina<br />
Tyrosin, koja se nalazi u namirnicama<br />
belančevinastog porekla.<br />
Poremećeni rad štitaste žlezde<br />
usled nedostatka joda u današnje<br />
vreme je gotovo nemoguć, dok se<br />
nedostatak Tyrosina u organizmu<br />
najčešće javlja kao posledica pothranjenosti<br />
ili genetskih bolesti.<br />
Da bi se jod i Tyrosin spojili u tzv.<br />
tyreoglobulin, od kojeg nastaju<br />
T3 i T4, neophodan je dobar<br />
„pomoćnik“ kojeg takođe treba<br />
uneti sa hranom. Selen igra veoma<br />
važnu ulogu u stvaranju hormona<br />
i suzbijanju zapaljenskih procesa,<br />
kojima je štitasta žlezda vrlo podložna.<br />
Ta zapaljenja su najčešće<br />
„autoimune“ prirode, što znači da<br />
uglavnom ne znamo zašto nastaju<br />
i kada će se pojaviti. Vrlo su česta,<br />
posebno kod mladih žena i to baš<br />
u evropskim zemljama koje uglavnom<br />
važe za područja siromašna<br />
selenom. Čovekovom organizmu<br />
ne prija ni smanjena ni pojačana<br />
funkcija štitaste žlezde u smislu<br />
stvaranja hormona. Pregled štitaste<br />
žlezde treba obaviti barem<br />
jednom godišnje u okviru sistematskog<br />
pregleda.<br />
68 KOSMO<br />
– Promena raspoloženja<br />
– Bleda, gruba i suva koža,<br />
a kosa postaje proređena i<br />
suva<br />
– Malokrvnost<br />
– Smanjeno znojenje<br />
– Promuklost<br />
– Nepodnošljive hladnoće<br />
– Opstipacija (zatvor)<br />
– Dobijanje na težini<br />
uprkos gubljenja apetita<br />
– Poremećaj menstrualnog<br />
ciklusa i sterilitet kod žena<br />
Čvorići ili nodusi<br />
S obzirom da su ove promene<br />
u štitastoj žlezdi najčešće<br />
dobroćudne prirode, lečenje<br />
nije uvek obavezno. Njihova<br />
tvrdoća varira od mekanih do<br />
čvrstih, kalcifikovanih čvorova.<br />
Pojava tvrdog čvora, posebno<br />
ako je fiskiran za okolno tkivo<br />
ili su prisutni uvećani limfni<br />
čvorovi na vratu, pobuđuje<br />
sumnju na maligni karakter,<br />
iako su karcinomi najređe bolesti<br />
štitaste žlezde. Ako se rak<br />
na čvoriću i pojavi, smrtnost je<br />
niska. Priroda čvora može se<br />
dokazati ultrazvučnom dijagnostikom,<br />
scintigrafijom kao<br />
i citološkom punkcijom.<br />
Operacija nije bauk<br />
Ako se umesto medikamentozne<br />
terapije lekar odluči za<br />
operaciju štitaste žlezde, nema<br />
mesta panici jer se radi o rutinskom<br />
zahvatu. Odstranjenje<br />
jednog režnja se primenjuje<br />
kod pacijenata koji imaju dobroćudni<br />
čvor ili hipertireozu<br />
prouzrokovanu toksičnim adenomom,<br />
kao i kada u jednom<br />
režnju postoji više čvorova.<br />
Totalna tiroidektomija ili potpuno<br />
uklanjanje štitaste žlezde,<br />
koje je nekad praktikovano<br />
samo u slučaju karcinoma,<br />
danas se obavlja i kod pacijenata<br />
koji pate od Bazedovljeve<br />
bolesti ili polinodozne strume<br />
(povećanje žlezde u celini sa<br />
više čvorova koji pojačano luče<br />
hormone). Ovom operacijom<br />
se isključuje ponovna hipertireoza<br />
i ponovni rast tkiva koje<br />
vrši pritisak na vrat. Tokom<br />
svih operacija štitaste žlezde<br />
radi se biopsija (patolog pregle-<br />
da isečak tkiva), na osnovu koje<br />
se odlučuje o vrsti operativnog<br />
zahvata. Totalno uklanjanje<br />
štitaste žlezde uslovljava svakodnevno<br />
uzimanje hormona<br />
u obliku tableta. Komplikacije<br />
tokom operacije javljaju se u 1-<br />
2% slučajeva. Najčešće se radi o<br />
oštećenju živca koji omogućava<br />
pokretanje glasnih žica, što za<br />
posledicu ima privremenu ili<br />
trajnu promuklost. Ponekad<br />
dolazi do povreda malih paraštitastih<br />
žlezda koje se nalaze u<br />
kapsuli štitaste žlezde, a funkcija<br />
im je regulisanje metabolizma<br />
kalcijuma i organizmu.<br />
Bazedovljeva bolest<br />
Česti je uzrok nastanka pojačane<br />
funkcije štitaste žlezde, a<br />
kod bolesnika je uočljiva struma<br />
(zadebljanje vrata) i intezivne<br />
promene na očima. Gotovo<br />
svaka osamdeseta osoba u svetu<br />
ima ovo oboljenje, a žene su mu<br />
višestruko sklonije od muškaraca.<br />
Bazedovljeva bolest se definiše<br />
kao autoimuni poremećaj<br />
za koji su karakteristične tri<br />
upadljive slike: hiperaktivnost<br />
tiroidne žlezde, zapaljenje i<br />
otok tkiva oko očiju i zadebljanje<br />
kože u donjoj trećini nogu.<br />
Kod većine bolesnika ne ispoljavaju<br />
se istovremeno sve navedene<br />
promene, ali 50% njih<br />
ima probleme sa očima. One su<br />
najčešće u stepenu blage iritacije,<br />
svraba i crvenila vežnjača,<br />
tamne pigmentacije kapaka i<br />
retkog treptanja što licu daje<br />
napet izraz. Kod teških slučaje-<br />
va oči su jako ispupčene prema<br />
napred.<br />
Hašimoto tireoiditis<br />
Ova bolest uzrokuje smanjene<br />
funkcije štitaste žlezde.<br />
Izazvana je sopstvenim<br />
odbrambenim ćelijama koje<br />
postaju dezorijentisane i,<br />
umesto da se usmeravaju na<br />
mikrobe, napadaju štitastu<br />
žlezdu. Pojava antitela koja<br />
imaju afinitet prema ćelijama<br />
tireoidne žlezde primećena je<br />
i kod mladih, čak i kod dece.<br />
Hašimoto počinje lagano i<br />
bezbolno, dobijanjem na težini,<br />
pojačanim umaranjem, povećanom<br />
potrebom za snom i<br />
popodnevnim spavanjem, gubitkom<br />
želje za aktivnostima<br />
i poremećenim ponašanjem.<br />
Vremenom kosa i nokti gube<br />
kvalitet, glas zvuči hrapavo, a<br />
problemi sa štitastom žlezdom posebno su izraženi kod žena<br />
između 20. i 50. godine života, pa su kontrole obavezne.<br />
mogući su i otoci očnih kapaka,<br />
lupanje srca, nervoza i nelagodnost<br />
pri gutanju i okretanju<br />
glave. Bolest je češća kod<br />
žena, a zbog naglašenog zamaranja<br />
nazvana je „sindrom<br />
umorne domaćice”.<br />
BroJke.<br />
žene pate od<br />
oboljenja štita-<br />
zVg<br />
ste žlezde 4 do<br />
10 puta češće<br />
iStockphoto,<br />
od muškaraca. Fotos:
Change language