ISSN 1820-6794

Статистички календар Србије 2011.Срби су учествовали у аустријско-турском рату (1683-1699), а кад је Aycтpиjaморала да се повуче северно од Саве и Дунава, дошло je до Велике сеобе Срба упределе Аустрије и Угарске (1690), под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, идо појачавања српског елемента у Срему, Бачкој и Банату. Међутим, кад је Србија урату 1716-1718. била једним делом ослобођена од Турака, Аустрија је, премаодредбама Пожаревачког мира (1718), поново заузела северну Србију (1718-39).Њена управа често је била тежа од турске. Царска Русија у ово време показује свевише интересовања за положај Срба и других хришћанских народа под турскомвлашћу и иступа као поборник ослобођења јужнословенских народа од турскевласти. Карловачким миром (1699) изборила се да се православним султановимподаницима да слобода вероисповести и да им се олакшају пореске обавезе. Кад јеПетар Велики започео 1711. рат с Турском, позвао је Србе и друге хришћанскеподанике да се дигну против турског јарма, али ни овај рат није променио положајСрба, који је постајао све неиздржљивији. Ни положај српског народа у Аустријскомцарству половином XVIII в. није био бољи. Тежак економски, друштвени и верскиположај Срба у Аустрији довео је до сеобе Срба у Русију 1751-1753. године. КрајемXVIII в. почиње процес формирања српске нације. Порази Турске у ратовима крајемXVIII в. створили су повољне услове за успешнију националноослободилачку борбусрпског народа. Самовоља и учвршћење власти спахија још су више заоштрилинационалне и социјалне противречности. Покрет је био најпре уперен противјањичара, који су слабљење централне власти (султана) користили за беспоштеднупљачку српског живља. Султан Селим III био је приморан да 1791. забрани даљиборавак јањичара у Београдском пашалуку и да Србима да неку врсту аутономије.Године 1801. јањичари опет преузимају власт у Пашалуку, јер се султан, збогНаполеоновог напада на Египат (1799), морао мирити с њима. Стање пocтajeнеиздржљиво. Да би угушили незадовољство народа и да би га обезглавили,јањичари су извршили Сечу кнезова, због чега је српска револуција под вођствомКарађорђа морала почети paниje, у фебруару 1804. године. Основна устаничкореволуционарнаснага било је сељаштво, којим je руководила тек настала сеоска итрговачка буржоазија. На развој устанка и jaчањe националноослободилачкогпокрета утицао је руско-турски рат који је вођен у периоду 1806-1812.Смедеревски град Војводска застава из 1811. Карађорђев печатРепублички завод за статистику 121