ISSN 1820-6794

Статистички календар Србије 2011.Године 1866. организовано је напредно друштво Уједињена омладина српска, авлада је активно спроводила антитурску и антиаустријску политику и помагала захтевза уједињење свих јужнословенских земаља са Србијом. Покушавајући да очувају својепозиције, Турци су 1862. извршили тродневно бомбардовање Београда саКалемегданске тврђаве, у којој су били турски гарнизони. Под притиском великих сила,ти гарнизони су 1867. коначно напустили преосталих 6 српских утврђења (Београд,Смедерево, Кладово, Ужице, Соко и Шабац).Kнез Михаило убијен је 1868, а власт је преузело Намесништво на челу с ЈованомРистићем. Они су 1869. наметнули земљи устав. Босанско-херцеговачки устанак противтурског ропства избио је 1875. Желећи да присаједини Босну, Србија је објавилаТурској рат 1876, али је поражена и рат је привремено прекинут. Кад је Русија заратилапротив Турске 1877, Србија поново улази у рат против Турака. Рат се завршио победомРусије. До склапања Санстефанског мира долази 1878. године, чијим одлукама Србијаније била задовољна. Како овим миром нису биле задовољне ни велике силе, дошло једо склапања Берлинског уговора 1878. године којим је Србији потврђена државнанезависност и добитак територија освојених у рату против Турске. Супротнонационалним интересима, десничарски кругови повели су политику учвршћивањазависности Србије од Аустро-Угарске, која је Србију претворила у аграрно-сировинскубазу. У другој половини XIX в., у економском погледу, Србија је била слабо развијена.Индустријска предузећа нису била бројна. Дошло је до брзог продирања аустроугарскогкапитала. Кнез Милан Обреновић је 1881. закључио са Аустро-Угарском тајнуконвенцију, ставивши земљу у економску и политичку зависност од Аустро-Угарске.Почетком XX в. 80% српског извоза ишло је у Аустро-Угарску а државни дуг је брзорастао. У условима заоштрености друштвених и политичких противречности у земљидошло је до формирања главних буржоаских странака: Радикалне (представљала јеинтересе ситне буржоазије града и села, борила се за буржоаско-демократске реформеи успостављање савезничких односа с Русијом); Либералне (заступала је интересебогаташа-предузимача); Напредњачке (заступала је интересе најреакционарнијихкругова велепоседника и трговачко-зеленашку буржоазију, тесно повезане са аустроугарскимтржиштем, и залагала се за очување престижа краљевске власти). КнезМилан (1868-89) прогласио је Србију за краљевину 1882. На територији тимочког округаизбила је буна (1883) која је брзо захватила велики део источне Србије око Зајечара иКњажевца. Влада је окрутним мерама, доношењем већег броја смртних осуда и другихказни, успела да угуши Тимочку буну, која је задала осетан ударац монархистичкобуржоаскомрежиму. Рачунајући да ће свој положај, знатно пољуљан догађајима уземљи, учврстити ратним успехом, Милан је земљу увукао у рат с Бугарском.Непопуларан код српског народа, српско-бугарски рат (1885) завршен је поразомСрбије на Сливници, што је још више заоштрило унутрашњу ситуацију у земљи.Интервенцијом Аустро-Угарске и Русије рат је прекинут и закључен је мир у Букурешту(1886), без измене дотадашњих граница.Републички завод за статистику 125