ISSN 1820-6794

Статистички календар Србије 2011.Да би сачувао власт, Милан је ступио у преговоре с Радикалном странком:резултат је био нови устав, објављен 1888. Заснивао се на принципима буржоаскогпарламентаризма, грађанских слобода, тајног и непосредног гласања, општинске иокружне самоуправе. Представљао је успех у борби против личног режима краљаМилана и знатан напредак ка демократизацији режима у Србији. Убрзо накондоношења устава, Милан се одрекао престола у корист свог 12-годишњег синаАлександра (владао 1889-1903). Пошто је Александар био малолетан, формирано јенамесништво у коме је главна личност поново био Јован Ристић. Иако је била навласти 1889-92, Радикална странка није успела да спроведе прогресивне реформе.Александар је 1893. збацио намесништво, прогласио се пунолетним пре времена,преузео власт, a 1894. заменио устав из 1888. Огорчење народа због личногрежима и самовоље краља Александра, као и династије Обреновић уопште, бивалоје све веће. Једна од најважнијих промена одиграла се у 1901: Александар јенаметнуо нов реакционарни устав којим је требало да се установи дводомни систем.Против Александровог режима одлучну борбу повео је народ: у Београду су 23. III1903. избиле демонстрације, које су се завршиле оружаним сукобом сажандармеријом. Демонстрацијама је руководио вођа српског радничког покретаДимитрије Туцовић. Бојећи се револуционарних покрета, српска буржоазија јерешила да потпуно жртвује аустрофилску династију Обреновића, дискредитовану уочима народа. Дошло је и до стварања официрске завере, и 29. V 1903. завереницису убили краља Александра и краљицу Драгу Машин. Мајски преврат 1903. значиоје победу буржоазије над Александровим апсолутизмом, победу борбе за увођењебуржоаског парламентаризма. За краља је изабран Петар Карађорђевић, син кнезаАлександра Карађорђевића. Враћен је, уз извесне измене, устав из 1888, на власт једошла Радикална странка, која се постепено претворила у странку крупнебуржоазије, чиновника и богатих сељака. Странка је под Николом Пашићем ималаводећу улогу у политичком животу земље, инострани капитал продужио јеексплоатацију богатих природних резерви Србије, у кojoj је 1914. било око 500индустријских предузећа са око 20.000 радника. До 1910. није постојало никакворадничко законодавство, радни дан је трајао и по 16 часова. Раднички покрет се свевише развијао. 1903. формирани су Српска социјал-демократска партија и општесиндикалне организације. Преврат из 1903. довео је и до промене у спољнојполитици, почело је оријентисање према Русији, Француској и Великој Британији, ијачала је пропаганда за уједињење Јужних Словена под вођством Србије, коју јеАустро-Угарска настојала да доведе у зависност. Зато је против Србије повелаЦарински рат (1906-11).Републички завод за статистику 127