analyses

Студије и анализе2. УПОТРЕБА БРУТО ДОМАЋЕГ ПРОИЗВОДА – расходни методПо расходном приступу, БДП јесте сума агрегата: финалне потрошње (домаћинстава,непрофитних институционалних јединица које пружају услуге домаћинствима и државе),инвестиција у основне фондове, промена у залихама и вредности извоза умањене за вредностувоза добара и услуга. Трошење добара и услуга у процесу производње (међуфазна потрошња)и инвестиције немају карактер финалне потрошње. Финална потрошња се приказује или крозиздатке или кроз стицање, тј. крајњу намену добара и услуга за директно задовољавањеиндивидуалних или заједничких жеља и потреба.Структура употребе БДП-а у 2006. години промењена је у односу на претходне године,и она указује на значајне карактеристике националне економије. Највеће учешће имају издациза финалну потрошњу (лична и колективна). Издаци за личну потрошњу (која обухвата личнупотрошњу институционалних сектора домаћинстава, НПИД и државе) износe 87,8%, а издаци заколективну потрошњу државе износе 5,8% БДП-а. Структурa у оквиру финалне потрошњеприказана је на графикону 1.Издаци НПИД и државе (осимиздатака за инвестиције), који се бесповратнопреносе у виду социјалних трансфера унатури сектору домаћинстава, заједно саиздацима домаћинстава за личну потрошњучине стварну личну потрошњу домаћинстава.Обрачун издатака домаћинстава за финалнупотрошњу од 2002. године врши се надиректан начин, методолошки консистентно ивеома детаљно према Класификацији личнепотрошње − по намени (COICOP), док сераније лична потрошња изводила каорезидуална ставка. Издаци домаћинстава заГраф. 1. Финална потрошња, 2006.Личнапотрошња93,8%Колективнапотрошња6,2%финалну потрошњу састоје се од издатака резидентних домаћинстава за добра и услуге које секористе за директно задовољавање личних жеља и потреба чланова заједнице. И SNA93 иESA95 поклањају посебну пажњу разграничењу издатака домаћинстава за финалну потрошњу уодносу на неке друге издатке или употребе у Систему, имајући у виду, пре свега, да седомаћинства могу бавити и производњом. Обухват ових издатака простире се не само надиректно новцем (готовински, неготовински, одмах или на кредит) плаћена добра или услуге,већ и на њихово стицање кроз примања у натури или из сопствене производње. Ревизијаподатака личне потрошње за 2004, 2005. и 2006. годину извршена је током реализације OECD-Eurostat-EFTA пројекта, намењеног истраживању необухваћене економије за земље ЗападногБалкана, спровођеног од априла 2007. до фебруара 2008. године. Ревизија је извршена ускладу са важећом методологијом Eurostat-а. Класификација личне потрошње – по намени(COICOP), садржи дванаест основних категорија за које су приказани подаци (табела 7).Издаци за личну потрошњу сектора државе – према Класификацији функција државе(COFOG), односе се на област образовања, здравства, социјалног осигурања, на део културнихи спортских активности. Колективна (заједничка) потрошња сектора државе обухвата издатке задржавну управу, доношење и примену закона, одбрану, јавни ред и мир, економске послове,заштиту животне средине и сл.Учешће бруто инвестиција у основне фондове, које представљају окосницу даљегразвоја економије, непрекидно се повећава од 2002. године, али значајније од 2004, достижући20,8% БДП-а у 2006. години (табела 8а).16Републички завод за статистику Србије