Izlagalo sedam tvrtki iz Hercegovine Novoimenovani ambasadori BiH u P/GKFBiH
Glasnik Privredne/Gpospodarske komore FBiH Broj 38 ⢠Novembar ...
Glasnik Privredne/Gpospodarske komore FBiH Broj 38 ⢠Novembar ...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
PRIVREDNA/GOSPODARSKA KOMORA FEDERACIJE <strong>BiH</strong><br />
CARDS 2002 - Projektni zadatak<br />
Pove}anje energijske efikasnosti<br />
u prera|iva~koj industriji<br />
U okviru zahtjeva stru~nog tima Projekta CARDS 2002,<br />
sa~injen je Projektni zadatak “Pove}anje energijske<br />
efikasnosti u prera|iva~koj industriji <strong>BiH</strong>” (u skladu sa<br />
va`e}om metodologijom i realnim pretpostavkama,<br />
zasnovanim na ve} u~injenim aktivnostima). Objavljujemo<br />
<strong>iz</strong>vod:<br />
1. INFORMACIJE PORIJEKLA<br />
1.1. Zemlja korisnik: Bosna i Hercegovina<br />
1.2. Institucija ugovara~: Privredna/Gospodarska<br />
komora F<strong>BiH</strong> (Udru`enje za razvoj okolinskog<br />
upravljanja (UROU/AMED) - Sekcija/Centar za<br />
energijsku efikasnost)<br />
1.3. Relevantna istorija zemlje<br />
<strong>BiH</strong> stagnira u razvoju. Prihvatanje filozofije<br />
odr`ivog razvoja od dr`avnih du`nosnika, privrednika<br />
i gra|ana, jedan je od neophodnih elemenata<br />
za ubrzavanje razvoja. Pri tom, stanje u kome se<br />
<strong>BiH</strong> nalazi nije ograni~enje ovom prihvatanju, jer se<br />
odr`ivi razvoj posebno defini{e za svaku zemlju, u<br />
ovisnosti od njenih prirodnih uslova, kulturnog<br />
nivoa, tehnolo{kih znanja, tehnolo{kog nivoa i<br />
ekonomskih mogu}nosti. Tranzicija privrede u <strong>BiH</strong><br />
name}e potrebu temeljnih promjena u strategiji<br />
privrednih dru{tava.<br />
Modern<strong>iz</strong>iranje pojedina~nih sektora, odnosno<br />
cjeline privrede zna~i duboko i dalekose`no definiranje<br />
odgovora na okolinske <strong>iz</strong>azove koji sve vi{e<br />
utje~u na cjelokupnu konkurentnost. Budu}i da<br />
energija ima zna~ajan utjecaj i na dru{tvenoekonomski<br />
razvoj i na okolinu, pro<strong>iz</strong>vodnja i<br />
kori{tenje energije treba da se u <strong>BiH</strong> uspostavi na<br />
osnovama odr`ivog razvoja.<br />
<strong>BiH</strong> je 1990. godine imala energijsku intenzivnost<br />
gotovo 2,5 puta ve}u od Slovenije i<br />
Hrvatske, koje su, opet, imale nekoliko puta vi{u<br />
energijsku intenzivnost od razvijenih evropskih<br />
dr`ava. Prema podacima <strong>iz</strong> 2002., energijska intenzivnost<br />
u <strong>BiH</strong> ima istu vrijednost kao 1990. godine.<br />
Zato smanjenje ovog energijskog indikatora ima dva<br />
zna~ajna efekta, ekonomski i okolinski. Prema svjetskim<br />
iskustvima, ulaganja u pove}anje energijske<br />
efikasnosti se vra}aju naj~e{}e u periodu do tri<br />
godine. Iskustvo u <strong>BiH</strong> pokazuje da su ulaganja u<br />
pove}anje energijske efikasnosti u <strong>BiH</strong> jo{ rentabilnija.<br />
Stoga, u okviru metodologije pra}enja indikatora,<br />
posebno mjesto treba da zauzima pra}enje<br />
energijske intenzivnosti i efikasnosti prera|iva~ke<br />
industrije (tj. pra}enje u neenergetskom sektoru), jer<br />
su prethodna istra`ivanja pokazala da je u njima<br />
energijska intenzivnost najve}a.<br />
1.4. Trenutno stanje pitanja u relevantnom sektoru<br />
Dosada{nja iskustva u F<strong>BiH</strong> pokazuju, kada se<br />
govori o energetici i energijskoj efikasnosti, da se,<br />
uglavnom, misli na pro<strong>iz</strong>vo|a~e energije, odnosno<br />
na elektrane, rudnike i sli~no, a pri tom se zanemaruje<br />
sektor industrijske energetike, u okviru koga<br />
se, po posljednjim anal<strong>iz</strong>ama, nalaze osnovni uzroci<br />
niske energijske efikasnosti.<br />
Uzroci takve <strong>iz</strong>ra`ene energijske neefikasnosti<br />
sadr`ani su u sljede}em: zastarjela energetska oprema;<br />
neadekvatna nabavka goriva; neadekvatno obrazovano<br />
osoblje; zastarjela oprema u tehnolo{kom<br />
procesu; neadekvatno upravljanje energijom; visok<br />
utro{ak energije po jedinici pro<strong>iz</strong>voda; neadekvatno<br />
upravljanje preduze}em i sli~no.<br />
Ranije anal<strong>iz</strong>e su pokazale da su skromne ili<br />
neznatne aktivnosti u upravljanju potro{njom<br />
energije u industrijskom sektoru F<strong>BiH</strong>. Provedena<br />
anketa je pokazala da jo{ nema, u potrebnoj mjeri,<br />
organ<strong>iz</strong>ovanog pristupa planiranju i pra}enju uticaja<br />
energije i energenata na industrijsku pro<strong>iz</strong>vodnju,<br />
kao i da ne postoji program upravljanja energijom i<br />
mjere za racional<strong>iz</strong>aciju potro{nje elektri~ne energije,<br />
odnosno kori{tenja postoje}eg tarifnog sistema.<br />
Jo{ uvijek ne postoji strategija energijske efikasnosti<br />
na nivou entiteta, odnosno dr`ave <strong>BiH</strong>, koja<br />
}e tretirati energijsku efikasnost (u R Hrvatskoj<br />
uspostavljen je program mre`e industrijske energijske<br />
efikasnosti - MIEE, a u SCG - Agencija za energetsku<br />
efikasnost).<br />
1.5. Povezani programi i druge donatorske aktivnosti<br />
Za pojedina~na preduze}a }e se uspostaviti projekti<br />
pove}anja energijske efikasnosti. Projekti bi<br />
obuhvatili organ<strong>iz</strong>acione mjere, pobolj{anje prakse<br />
upravljanja, odvijanje procesa i odr`avanja, te investicione<br />
zahvate. Sredstva }e se obezbje|ivati <strong>iz</strong><br />
raznih <strong>iz</strong>vora.<br />
Do sada se raspola`e informacijama:<br />
* Austrijska vlada je donirala 1.000 000,00 eura<br />
Svjetskoj banci za real<strong>iz</strong>aciju 20 okolinskih projekata<br />
(uklju~ena energijska efikasnost) za podru~je {est<br />
dr`ava regije (<strong>BiH</strong>, Hrvatska, SCG, Makedonija,<br />
12
Change language