kvalitet

24 M. Arsenijević i sar.
grančica i grana obolelog platana (Graf.1, Tab. 1). Tako se tokom prohladnog i
vlažnog proleća 1985. godine bolest pojavila u vrlo jakom intenzitetu prouzrokujući
veoma izrazite promene ispoljene u vidu vrlo jakog sušenja grana. Nasuprot
ovome, u proleće 1986. godine , kada su temperaturni uslovi i vlažnost bili nepovoljni
(toplo i suvo vreme), bolesti gotovo da nije ni bilo.
Prema Cellerino-u i Anselmi-u (1978) obilne padavine i/ili visoka vlažnost
u proleće od početka bubrenja pupoljaka i temperatura od 9-12°C favorizuju infekciju
koja se širi na mlade mladare sve dok temperatura ne pređe granicu od
14-16°C. Spore patogena klijaju već pri 8°C (Chauvel, 1991), odnosno za 6 sati
pri 20°C prema Jurcu (2006). Karadžić (1992) navodi literaturne podatke koji
ukazuju na ostvarenje infekcije za vreme listanja platana ako je temperatura tada
tokom dve nedelje niža od 12.8°C. Razvoja bolesti nema ako je temperatura u to
vreme veća od 15.5°C. Za ostvarenje infekcije nisu neophodne kapi kiše - dovoljna
je i visoka vlažnost.
Dakle, naši rezultati i oni iz literature u potpunom su skladu. I jedni i drugi
ukazuju na to da je pojava bolesti povezana sa ekološkim činiocima. Prohladno i
kišovito proleće početkom vegetacije omogućava jak stepen zaraze i jaku pojavu
bolesti. I obrnuto, toplije i suvo proleće onemogućava razvoj parazita i ispoljavanje
simptoma bolesti.
Imajući ovo u vidu, jača ili slabija pojava bolesti može se predvideti na osnovu
temperaturnih uslova i uslova vlažnosti, što može biti od praktičnog značaja.
Jer, poznavanjem ovih ekoloških činilaca stepen zaraze može se prognozirati,
a time i tretiranja platana fungicidima primeniti ili ih izostaviti ako se predviđa
pojava nepovoljnih uslova za razvoj Apiognomonia veneta, čestog i značajnog
parazita platana u našoj zemlji.
LITERATURA
Arsenijević M., Balaž Jelica, Popović L., Šikoparija Dobrila (1986): Istraživanje uzroka
izumiranja platana u cilju njegove zaštite. Samoupravna interesna zajednica za
naučni rad Vojvodine, Novi Sad; Poljoprivredni fakultet, Institut za zaštitu bilja,
Novi Sad; Gradsko zelenilo, OOUR „Parkovi“, Novi Sad. Elaborat: 1-21, Novi
Sad. Rezultati istraživanja na Projektu obavljenih u Novom Sadu tokom 1985. i
1986. godine.
Arsenijević M., Balaž Jelica, Popović Tatjana (2006): Apiognomonia veneta – čest i značajan
parazit platana u Vojvodini. Biljni lekar, 6, 486-489.
Cellerino G.P., Anselmi N. (1978): Distribution of Gnomonia platani Kleb. and notes about
host susceptibility, epiphytology and control. Informatore Fitopatologico 11/12
(XXVIII), Anno XXVIII: 53-64 (in Italian).