Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Промотивни примерак за наставнике<br />
ОДАБЕРИТЕ НАЈБОЉЕ
Емина Живковић<br />
Љиљана Недовић<br />
ИСТОРИЈА 5<br />
Уџбеник са одабраним историјским изворима<br />
за пети разред основне школе<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.
<strong>Историја</strong> 5<br />
Уџбеник са одабраним историјским изворима за пети разред<br />
основне школе<br />
Прво издање<br />
Аутори: Емина Живковић, Љиљана Недовић<br />
Фотографије: Подаци у колофону на страни 151<br />
Илустрације: Драган Врачарић, Игор Лазаревић, Бојан Јуришић<br />
Стручни сарадник: др Ратомир Миликић<br />
Графичко обликовање и обликовање корица: „Total Idea”, Нови Сад<br />
Лектура: мр Бранислава Марковић<br />
Издавач: Издавачка кућа „<strong>Klett</strong>” д.о.о.<br />
Маршала Бирјузова 3–5/IV, 11000 Београд<br />
Тел.: 011/3348-384, факс: 011/3348-385<br />
office@klett.rs, www.klett.rs<br />
За издавача: Гордана Кнежевић Орлић<br />
Главни уредник: Александар Рајковић<br />
Уредник: др Марко Шуица<br />
Руководилац пројекта: Ивана Беновић<br />
Штампа: Службени гласник, Београд<br />
Тираж: 17.000 примерака<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије<br />
одобрио је издавање и употребу овог <strong>уџбеник</strong>а у петом разреду<br />
основне школе решењем број 650-02-00121/2018-07.<br />
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга<br />
употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући<br />
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним<br />
јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ<br />
делу са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено<br />
коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.<br />
ПРИМЕРАК<br />
© <strong>Klett</strong>, 2019.<br />
ISBN 978-86-533-0045-6
РЕЧ АУТОРА<br />
Поштовани ученици и ученице,<br />
Ове школске године упознаћете се са историјом,<br />
предметом који ће вас водити кривудавим путевима<br />
проучавања прошлости. Некада ће ти путеви бити<br />
сунчани, некад олујни, некад ће вас намучити, некад<br />
радовати, али ће увек бити изазовни и подстицајни.<br />
Пред вама се налазе странице које вам могу осветлити<br />
пут на који крећете. Оне ће га обогатити чињеницама,<br />
али и питањима и изазовима који ће вас подстаћи<br />
на размишљање и истраживање. На крају пута који<br />
заједно прелазимо сачекаће вас отвореност за нова<br />
сазнања и јасна свест да једно питање не мора имати<br />
само један одговор. Циљ је у тражењу, не у налажењу.<br />
Драга децо, зашто учимо историју? Зато што је<br />
прошлост важна и занимљива, зато да бисте упознали<br />
животе предака, зато да бисте разумели садашњост?<br />
Због свега тога, а највише због тога да бисте упознали<br />
себе, своје окружење и заједнице у којима живимо.<br />
Можда трновит, пут знања је једини пут који нас води<br />
ка личном развоју. Уколико књига која је пред вама<br />
подстакне вашу знатижељу, обогати ваше мисли<br />
и пробуди интересовање за науку о прошлости,<br />
сматрамо да ће труд који смо уложиле у њен настанак<br />
бити награђен.<br />
Желимо вам много успеха у раду.<br />
Ауторке<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
3
праисторија<br />
САДРЖАЈ<br />
1. Увод у историју<br />
1.1. <strong>Историја</strong> – прошлост и наука ....................................9<br />
Прошлост ....................................................9<br />
<strong>Историја</strong> и прошлост. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9<br />
Чиме се бави историја .......................................11<br />
1.2. Историјски извори ..............................................14<br />
<strong>Историја</strong> као наука ...........................................14<br />
Подела историјских извора ..................................14<br />
1.3. Време и простор ................................................18<br />
Време ........................................................18<br />
Рачунање времена ...........................................18<br />
Подела прошлости ...........................................21<br />
Простор ......................................................22<br />
Шта смо научили ....................................................24<br />
2. Праисторија<br />
2.1. Прве људске заједнице – човек као део природе и друштва ....27<br />
Одлике праисторије .........................................27<br />
Људи праисторије ...........................................28<br />
Подела праисторије .........................................29<br />
Стваралаштво човека праисторије ...........................30<br />
Најважнија открића ..........................................31<br />
Србија и Балкан у праисторији ...............................31<br />
Шта смо научили ....................................................33<br />
3. Стари исток<br />
3.1. Стари исток – настанак првих држава ..........................36<br />
Настанак првих држава ......................................36<br />
Државе Старог истока. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37<br />
Месопотамија ................................................38<br />
Левант .......................................................40<br />
Настанак египатске државе ..................................41<br />
3.2. Култура народа Старог истока ..................................45<br />
Религија ......................................................45<br />
Писменост и књижевност ....................................47<br />
Наука и уметност .............................................48<br />
Шта смо научили ....................................................51<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
4. Стара Грчка<br />
4.1. Најстарији период грчке историје ..............................55<br />
Критска цивилизација .......................................55<br />
Микенска цивилизација. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57<br />
Хомерско доба ...............................................59<br />
Колонизација ................................................59<br />
4.2. Успон грчких градова-држава ..................................62<br />
Грчки полиси .................................................62<br />
Спарта .......................................................63<br />
Атина ........................................................65<br />
4.3. Одбрана, процват и криза грчког света .........................69<br />
Персијанци ..................................................69<br />
Грчко-персијски ратови ......................................71<br />
Успон Атине ..................................................74<br />
Пелопонески рат .............................................75
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
4.4. Грчка култура – религија и филозофија .........................78<br />
Грчка култура ................................................78<br />
Религија ......................................................78<br />
Филозофија ..................................................81<br />
4.5. Грчка култура – уметност и наука ...............................83<br />
Основне одлике грчке уметности ............................83<br />
Архитектура .................................................83<br />
Вајарство ....................................................84<br />
Сликарство ..................................................85<br />
Књижевност .................................................85<br />
Наука ........................................................86<br />
4.6. Хеленистичко доба и његова култура ...........................89<br />
Македонска држава ..........................................89<br />
Александар Велики ..........................................91<br />
Хеленистичка култура .......................................93<br />
Шта смо научили ....................................................97<br />
5. Стари Рим<br />
5.1. Рим – од оснивања до највеће силе старог века ...............101<br />
Оснивање града ............................................101<br />
Почетак ширења римске територије ........................102<br />
Ширење римске власти изван Апенинског полуострва .....103<br />
Освајање Галије .............................................105<br />
Римска војска ...............................................106<br />
5.2. Држава и друштво Рима .......................................109<br />
Периодизација римске историје ............................109<br />
Уређење римске државе ....................................109<br />
Римска власт у освојеним областима .......................111<br />
Друштво Рима ...............................................111<br />
5.3. Рим у доба царства ............................................113<br />
Прерастање републике у царство ..........................113<br />
Настанак царства – принципат ..............................114<br />
Доминат ....................................................115<br />
Подела царства .............................................116<br />
5.4. Културна достигнућа старог Рима .............................118<br />
Римска религија ............................................118<br />
Римско градитељство и ликовна уметност ..................119<br />
Књижевност и наука ........................................122<br />
Свакодневни живот .........................................123<br />
5.5. Хришћанство ..................................................125<br />
Настанак хришћанства ......................................125<br />
Идеје хришћанства .........................................126<br />
Ширење хришћанства и прогони хришћана ................127<br />
Победа хришћанства. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128<br />
5.6. Пропаст Западног римског царства ............................130<br />
Варвари и Римско царство ..................................130<br />
Велика сеоба народа ........................................131<br />
5.7. Римско наслеђе на тлу Балкана и Србије .......................134<br />
Римске провинције на Балкану .............................134<br />
Римски градови на територији данашње Србије ............135<br />
Шта смо научили ...................................................139<br />
Речник појмова ....................................................143<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
5
ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК<br />
НАСЛОВ ТЕМЕ<br />
праисторија<br />
Наслов лекције<br />
Истраживачки<br />
путоказ<br />
Истраживачки путоказ треба<br />
да те заинтересује за тему<br />
лекције. Тек кадa научиШ<br />
лекцију, моћи ћеШ да<br />
размиШљаШ о одговору<br />
на ово питање.<br />
Уклесано у камену<br />
Овде су приказане<br />
мудре мисли историчара,<br />
филозофа, античких<br />
писаца, али и изреке<br />
и пословице које су<br />
настајале током историје.<br />
Запамти их – касније<br />
ћеШ се у свакодневном<br />
животу често сретати са<br />
њима!<br />
Илустрација територије<br />
НАСЛОВ ПОГЛАВЉА У ЛЕКЦИЈИ<br />
У основном тексту лекције налазе се подаци које треба да усвојиш<br />
како би савладао/ла историју. Осим основног текста, <strong>уџбеник</strong> има и друге<br />
елементе, које ти овде представљамо.<br />
Историју ћеш најбоље<br />
научити тако што ћеш на<br />
приказима некадашњих<br />
држава пратити оно што<br />
се описује у основном<br />
тексту. Можеш да<br />
пратиш и како су се<br />
неке територије мењале<br />
током историје тако<br />
што ћеш на одређене<br />
илустрације прислонити<br />
приказе одговарајућих<br />
територија на<br />
прозирном папиру,<br />
из додатка на крају<br />
<strong>уџбеник</strong>а.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
Важно<br />
Сви важни појмови и дефиниције у <strong>уџбеник</strong>у су уоквирени и истакнути.<br />
Осим основног текста, <strong>уџбеник</strong> садржи и шеме које приказују различите<br />
поделе, и које ће ти олакшати усвајање градива.<br />
Религије<br />
старог века<br />
Многобожачке<br />
Једнобожачке<br />
6
ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК<br />
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
У заглављу (на врху стране) налази се линија времена, која ти помаже<br />
да се оријентишеш како у <strong>уџбеник</strong>у, тако и у времену, и да увек знаш<br />
о ком временском раздобљу учиш. Тако, на пример, ако је ово лекција<br />
која припада теми о Старом истоку, на линији времена ћеш видети да<br />
је само период Старог истока истакнут бојом.<br />
Сви нови и непознати појмови у <strong>уџбеник</strong>у су објашњени на месту<br />
где се први пут срећу, као и у Речнику на крају <strong>уџбеник</strong>а.<br />
На маргинама ћеш наћи и налоге за подсећање и размишљање.<br />
нови и непознати<br />
појмови – у<br />
основном тексту<br />
издвојени су<br />
црвеном бојом, а<br />
њихово значење<br />
објашњено је на<br />
маргини<br />
Размисли<br />
Овај налог те наводи<br />
да самостално<br />
закључујеш, да<br />
повезујеш прошлост<br />
и садашњост и<br />
да боље разумеш<br />
узроке и последице<br />
историјских збивања.<br />
Наслов фотографије<br />
Наслов илустрације<br />
Фотографије у <strong>уџбеник</strong>у представљају историјске изворе, а помоћу илустрација моћи<br />
ћеш да замислиш како се некада живело у прошлости. Боље ћеш разумети лекције ако<br />
покушаш да одговориш на питања која су дата поред неких фотографија и илустрација.<br />
Занимљиво<br />
На многим местима у <strong>уџбеник</strong>у наићи ћеш<br />
на разне занимљивости, које ће учење историје<br />
учинити забавним. Ако добро научиш лекције,<br />
биће ти смешни и цртежи који их прате!<br />
Подсети се<br />
Овај налог служи да<br />
те подсети на раније<br />
научено градиво,<br />
како из историје,<br />
тако и из других<br />
предмета које учиш у<br />
школи.<br />
Кључни појмови<br />
Кључни појмови су најважнији појмови у лекцији које треба да усвојиш<br />
и примењујеш.<br />
Да поновимо најважније<br />
Овде је укратко препричана свака лекција. Ту се налази све оно што<br />
је важно да запамтиш.<br />
Шта смо научили<br />
Питања за проверу знања налазе се на крају сваке лекције и служе<br />
за проверу и утврђивање градива. Ако не умеш да одговориш на неко<br />
од њих, потражи одговор у лекцији и понови све још једанпут.<br />
Задатак за истраживача<br />
Ако ти се допада историја као предмет, ови задаци ће ти бити занимљиви.<br />
Они су намењени ученицима који желе боље да савладају и<br />
разумеју историју.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
7 7<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.
ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК<br />
Шта смо научили<br />
Када видиш овакав наслов, то значи да си научио/научила целу једну тему у<br />
<strong>уџбеник</strong>у, односно један историјски период. Сада је време да обновиш и утврдиш<br />
знање које си стекао/стекла у претходним лекцијама. Осмислили смо пет<br />
различитих врста питања, а своје познавање историје можеш тестирати тако што<br />
ћеш покушати на њих да одговориш.<br />
БЕЗ ЧЕГА ИСТОРИЧАР НЕ МОЖЕ<br />
Ако знаш одговоре на ова питања, то значи да си савладао/савладала основна<br />
историјска знања и основне појмове. Честитамо!<br />
ИСТРАЖИВАЧ ПРОШЛОСТИ<br />
У овим питањима задатак ће ти бити да анализираш историјске изворе и да<br />
покажеш да ли их разумеш и да ли умеш да их протумачиш. Не брини, није толико<br />
тешко колико звучи!<br />
ИСТОРИЈА СВУДА ОКО НАС<br />
Ово су најзанимљивији задаци! Они су везани за твој свакодневни живот и твоје<br />
окружење. Одговарањем на ова питања разумећеш како су прошли догађаји<br />
утицали на садашњост. Схватићеш и зашто се каже да је историја учитељица<br />
живота!<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ТАЛЕНТОВАНИ ИСТОРИЧАР<br />
Провери не само да ли знаш, већ и да ли разумеш историјска дешавања. Ово су<br />
питања у којима ће ти задатак бити да повезујеш податке, или да читаш текстове<br />
настале пре више хиљада година и да протумачиш шта су њихови писци желели<br />
да саопште. Ово су тешка питања, која захтевају размишљање и труд. Ако успеш да<br />
одговориш на њих, онда си заиста талентовани историчар!<br />
ПРИМЕРАК<br />
ЗА РАДОЗНАЛЕ<br />
На крају сваке теме су налози за радознале. То су питања, укрштенице и задаци,<br />
намењени ђацима који желе да знају више. Они, дакле, нису обавезан део наставе<br />
историје. Покушај да их решиш ако се спремаш за такмичење – или ако желиш да<br />
добијеш 5+ из историје!<br />
8
УВОД У ИСТОРИЈУ<br />
1.1. <strong>Историја</strong> – прошлост и наука<br />
Истраживачки<br />
путоказ<br />
Уклесано у камену<br />
„<strong>Историја</strong> је учитељица<br />
живота.”<br />
Шта све значи појам<br />
историја и заШто нам је<br />
она потребна...<br />
Цицерон<br />
Цицерон<br />
Римски говорник Цицерон<br />
живео је у Риму пре виШе од<br />
две хиљаде година.<br />
ПРОШЛОСТ<br />
Време се дели на: прошлост – оно што се некада догодило,<br />
садашњост – тренутак у коме живимо и<br />
будућност – време у коме ће се нешто тек<br />
догодити.<br />
Ти за собом већ имаш вишегодишњу прошлост. Време које је протекло<br />
од твог рођења до пре неколико тренутака јесте твоја прошлост.<br />
Tвоја:<br />
?<br />
прошлост садашњост будућност<br />
Дакле, прошлост, садашњост и будућност чине део једне целине.<br />
Учећи о прошлости, ми заправо учимо и о садашњости и припремамо<br />
се за будућност.<br />
ИСТОРИЈА И ПРОШЛОСТ<br />
<strong>Историја</strong> је реч којом се означава прошлост.<br />
Потиче из старе Грчке, где се односила на знање<br />
стечено распитивањем и слушањем.<br />
Свако има своју историју. Она се односи на<br />
догађаје из твог или живота било ког другог<br />
човека. Када размишљаш о прошлости, сигурно<br />
можеш да се сетиш неких догађаја који су за<br />
тебе били важни, који су део твоје личне историје.<br />
То би могла бити прва вожња бицикла, полазак<br />
у школу, прва симпатија...<br />
Први грчки<br />
историчар Херодот,<br />
назван оцем историје<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
9
праисторија<br />
Различити догађаји спадају у твоју прошлост.<br />
Наведи три најзначајнија догађаја из свог живота. Објасни због чега издвајаш баш њих.<br />
Неки од ових догађаја догодили су се давно (рођење), па припадају<br />
далекој прошлости твог живота. Неки су се догодили у скорије време<br />
(полазак у 5. разред) и припадају ближој прошлости твог живота.<br />
<strong>Историја</strong> се такође бави прошлошћу, али прошлошћу човечанства.<br />
Као што ти имаш своју ближу и даљу прошлост, тако је има и човечанство<br />
и сваки крај планете Земље.<br />
у Србији<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
Колосеум у Риму<br />
Кремљ у Русији<br />
Кинески зид у Кини Храм Маја у Мексику Велика џамија у Малију Пирамида у Египту Таџ Махал у Индији<br />
Сваки од приказаних споменика настао је у далекој прошлости појединих делова планете.<br />
Користећи прошлогодишње знање из предмета Природа и друштво, размисли који споменик би најбоље представио<br />
далеку прошлост наше земље. Упиши назив тог споменика на одговарајуће место у празном пољу.<br />
10
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
Што је прошлост ближа времену у коме живимо, боље је се сећамо<br />
и можемо лакше да је опишемо. Да бисмо схватили далеку прошлост,<br />
неопходна нам је помоћ науке – историје.<br />
ЧИМЕ СЕ БАВИ ИСТОРИЈА<br />
Одвајајући се од животињског света, човек се удруживао с другим<br />
људима. Удруживањем људи у скупине које су могле лакше да долазе до<br />
хране, да се боље штите од зиме, непријатеља или животиња, настало је<br />
људско друштво.<br />
Најстарије људско друштво<br />
Посматрај слике и наведи шта раде и чиме се баве људи приказани на њима.<br />
Прошлост људског друштва проучава наука историја. Наши преци<br />
давно су почели да бележе своје најважније догађаје. Захваљујући томе<br />
ми данас можемо да проучавамо њихову прошлост.<br />
Пећински цртежи били су<br />
покушај првих људи да оставе<br />
писани траг.<br />
Сумерско писмо.<br />
Прва писма у прошлости<br />
настала су пре готово пет<br />
хиљада година.<br />
Писар у старом Египту.<br />
Писари су писали на<br />
папирусу, који се правио<br />
од биљке која расте у<br />
Египту.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
11 11
праисторија<br />
Реч историја може да има више значења. Веома је важно знати када<br />
се она користи.<br />
1. <strong>Историја</strong> = прошлост – када се говори о различитим збивањима<br />
која су се некада одиграла, а не морају да се односе само на људско<br />
друштво.<br />
2. <strong>Историја</strong> = период прошлости људског друштва који је почео<br />
открићем писма – када се говори о времену које траје од када су људи<br />
створили прво писмо, па све до данашњих дана.<br />
3. <strong>Историја</strong> = наука о прошлости људског друштва – када се говори<br />
о науци која утврђује шта се и на који начин одигравало у прошлости.<br />
<strong>Историја</strong> као наука има одређена правила (као што их има и математика)<br />
за изучавање прошлости људског друштва.<br />
4. <strong>Историја</strong> = наставни предмет – када се говори о једном од предмета<br />
који се уче у школи.<br />
Занимљиво<br />
Прошлошћу различитих живих врста на<br />
Земљи бави се и наставни предмет Биологија.<br />
Уколико желиш да сазнаш више о врстама<br />
које су некада живеле на нашој планети, и то<br />
на територији наше земље, посети сајт: http://<br />
viminacium.org.rs/mamut-park/mamut-park/.<br />
Мамут, једно од<br />
бића која су некада<br />
настањивала планету<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
до<br />
Питања<br />
на која<br />
одговара<br />
историја<br />
ПРИМЕРАК<br />
Шта?<br />
Ко?<br />
Када?<br />
Где?<br />
Зашто?<br />
Шта се догодило<br />
Полазак у школу<br />
Упиши своје име<br />
Лична историја<br />
Упиши датум када се то догодило<br />
Упиши град или државу<br />
Ово је најтеже питање. Шта мислиш, зашто<br />
идеш у школу и због чега је то важно?<br />
<strong>Историја</strong> друштва<br />
Откриће новог континента<br />
Кристифор Колумбо и његови морнари<br />
1492. године<br />
Америка<br />
Зато што је тражио нови поморски пут<br />
Индије.<br />
12
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
Твоја лична историја је део историје многих заједница којима припадаш:<br />
породице, школе, спортског клуба... Тако је и историја човечанства<br />
збир различитих појединачних историја.<br />
Развој човечанства: цртеж у пећини, точак, штампарска машина, телефон, први авион, човек у свемиру<br />
Кључни појмови<br />
прошлост историја људско друштво<br />
Да поновимо најважније<br />
<strong>Историја</strong> је наука која проучава прошлост људског друштва. Она је<br />
важна јер учећи о прошлости можемо да разумемо садашњост и спремимо<br />
се за будућност. Зато се каже да је историја учитељица живота.<br />
Шта смо научили<br />
1. Зашто учимо о прошлости?<br />
2. Чиме се бави историја као наука?<br />
3. Како разумеш реченицу: „<strong>Историја</strong> је учитељица живота”?<br />
4. Која су твоја искуства из прошлости која можеш да примениш у<br />
будућности?<br />
Задатак за истраживача<br />
Разговарај са члановима своје породице и направи породично<br />
стабло: од најстаријег познатог претка на најнижој грани, до себе на највишој.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
13 13
праисторија<br />
1.2. Историјски извори<br />
Истраживачки<br />
путоказ<br />
Која је разлика између<br />
историје и бајке?<br />
Уклесано у камену<br />
„Будућност припада онима<br />
који се најдаље и најдуже<br />
сећају проШлости.”<br />
Ф. Ниче, немачки филозоф<br />
ИСТОРИЈА КАО НАУКА<br />
На много начина се можемо бавити прошлошћу: читати приче, слушати<br />
од старијих о њиховој младости, сећати се свог детињства... Међутим,<br />
оно што разликује историју од свих других начина виђења прошлости<br />
јесу докази. <strong>Историја</strong> је наука о прошлости, зато што настаје<br />
на основу доказа – историјских извора. Живећи и стварајући, човек је<br />
остављао за собом трагове свога деловања. Они су историчарима драгоцени<br />
јер помоћу њих могу да утврде шта се дешавало у прошлости.<br />
Важно<br />
Историјски извори су остаци из прошлости на основу којих историчари<br />
утврђују када, где и како се нешто одиграло. Историчари на<br />
основу појединих трагова стварају слику целине, односно закључују<br />
како се развијало друштво.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
На пример: имаш пред собом историјске текстове о градњи неколико<br />
грађевина и твој задатак као историчара је да утврдиш о којој врсти<br />
грађевина говоре. Читањем сазнајеш да се у свим текстовима помиње<br />
да се на врху грађевине налази крст. Дакле, можеш закључити да говоре<br />
о градњи цркава.<br />
ПРИМЕРАК<br />
ПОДЕЛА ИСТОРИЈСКИХ ИЗВОРА<br />
Први докази о човековом животу у прошлости су материјални остаци<br />
– историчари их зову материјални историјски извори. То су предмети<br />
које је човек користио, грађевине и уметничка дела која је стварао.<br />
Овакви докази су веома поуздани. Највећи број ових извора није настао<br />
с намером да о нечему сведочи, већ спонтано, у току свакодневног живота.<br />
То су једини докази који говоре о животу људи пре него што су<br />
научили да пишу.<br />
14
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
Наука која се бави проучавањем материјалних историјских извора<br />
назива се археологија. Сачувани материјални остаци данас се чувају у<br />
музејима. Међутим, материјални остаци су и зграде, споменици, храмови<br />
и друге грађевине.<br />
Колица са археолошког налазишта<br />
Град, код Дупљаје у Србији<br />
На обе фотографије су представљени материјални извори.<br />
Археолози на налазишту Лепенски<br />
вир, са предметом који су ископали<br />
Посебну групу историјских извора чине писани остаци прошлости –<br />
писани историјски извори. Од тренутка када су људи пронашли писмо<br />
бележили су значајне догађаје. Чинили су то из практичних разлога<br />
(уговори, закони, лични документи), или из жеље да оставе траг о свом<br />
животу, животу свог народа или државе. Писали су на различитим материјалима:<br />
камену, кожи, глини, папиру и тако даље. Места где се чувају<br />
писани историјски извори називају се архиви и библиотеке.<br />
Размисли<br />
Које материјале<br />
је човек најчешће<br />
користио за израду<br />
предмета и зашто?<br />
Занимљиво<br />
Једна од најстаријих и највећих библиотека била је она коју је основао<br />
Ашурбанипал, сурови владар Асирије. Имала је преко 22.000 плочица<br />
(књига), а најпознатије дело овде сачувано је Еп о Гилгамешу.<br />
пергамент –<br />
материјал за писање<br />
направљен од<br />
животињске коже<br />
Запис на египатском<br />
писму на зиду<br />
храма у Ком Омбу<br />
Мирослављево<br />
јеванђеље, написано<br />
на пергаменту<br />
Насловна страна<br />
новина, штампана<br />
на хартији<br />
Зашто се током историје мењају материјали које људи користе за писање?<br />
Људи данас<br />
најчешће<br />
пишу на свом<br />
рачунару.<br />
Дуго времена није било много писмених људи, тако да су људи у покушају<br />
да сачувају од заборава важне догађаје морали да се ослањају<br />
на приче предака. Усмена предања чине посебну врсту историјских<br />
извора. На пример, све док нису записане, народне песме преношене<br />
су с генерације на генерацију усменим путем. Такви извори су најмање<br />
поуздани зато што је сећање варљиво, а приметна је и намера да се прошлост<br />
улепша или се учини значајнијом. Ипак, они су одлична допуна<br />
материјалним и писаним изворима.<br />
Филип Вишњић,<br />
слепи гуслар<br />
Поразговарај с<br />
наставником или<br />
наставницом српског<br />
језика о значају<br />
усмене књижевности.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
15 15
праисторија<br />
аудио – звучно,<br />
оно што се чује<br />
Савремено доба донело је и нове врсте историјских извора. Човек<br />
је, захваљујући технолошком напретку, могао да своју прошлост сачува<br />
од заборава на фотографијама, филмским тракама, компакт-дисковима<br />
итд. Све ово историчари могу да користе у свом раду, а овакве изворе<br />
једном речју називамо аудио-визуелним историјским изворима.<br />
визуелно – видљиво,<br />
оно што се види<br />
аудио-визуелно –<br />
оно што се<br />
истовремено чује<br />
и види. Историјски<br />
извори могу бити<br />
само звучни, само<br />
сликовни, или<br />
истовремено и<br />
звучни и сликовни,<br />
тј. аудио-визуелни.<br />
Филмска трака<br />
Поразговарај с наставником или наставницом историје о томе на који начин филм може<br />
бити историјски извор.<br />
Историјски<br />
извори<br />
писани<br />
материјални<br />
усмени<br />
аудио-визуелни<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Размисли<br />
ПРИМЕРАК<br />
Који је од ова два<br />
визуелна историјска<br />
извора ближи<br />
садашњости?<br />
Фотографија првог човека<br />
на Месецу<br />
Фреска из манастира Милешева позната под<br />
називом Бели анђео<br />
16
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
Дакле, много је начина на које људи могу да се баве прошлошћу, али<br />
оно што историју одваја од свих других прича о прошлости јесте проверљивост<br />
и доказивост онога о чему говори.<br />
Кључни појмови<br />
историјски извори археологија архив музеј<br />
Да поновимо најважније<br />
Докази на основу којих проучавамо прошлост називају се историјски<br />
извори. Они могу бити материјални, писани и усмени. Чувају се<br />
у музејима, архивима и библиотекама. Користећи и упоређујући историјске<br />
изворе градимо слику прошлости.<br />
Унутрашњост<br />
библиотеке<br />
Шта смо научили<br />
1. Шта су историјски извори и како се деле?<br />
2. Где се чувају историјски извори?<br />
3. Наведи материјалне, писане и усмене доказе твоје личне прошлости.<br />
4. Ако као историчар треба да истражиш историју свога места, које<br />
доказе ћеш користити и где ћеш их потражити?<br />
Задатак за истраживача<br />
Сакупи по два материјална, писана, усмена и визуелна или аудио-визуелна<br />
историјска извора која би пружила доказе о твом детињству. Користећи<br />
те изворе, нека твој друг или другарица напише кратак есеј о<br />
твом детињству.<br />
Корисни линкови<br />
http://sr.wikipedia.org/sr-el/Историјски_извори<br />
http://muzejirade.com/muzeji<br />
http://sh.wikipedia.org/wiki/Arhiv<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
17 17
праисторија<br />
1.3. Време и простор<br />
Истраживачки<br />
путоказ<br />
Када и где се<br />
догодило...<br />
Уклесано у камену<br />
„Оно Што може да буде урађено<br />
у било које време, не буде<br />
никада урађено.”<br />
Енглеска пословица<br />
ВРЕМЕ<br />
За науку која проучава прошлост веома је значајно да одговори на<br />
питање када се нешто догодило. Одговарајући на ово питање, историчари<br />
нам омогућавају да знамо и колико година је прошло између неког<br />
догађаја из прошлости и времена у коме живимо. Наука која се бави<br />
различитим начинима рачунања времена назива се хронологија.<br />
ПОН УТ СРЕ ЧЕТ ПЕТ СУБ НЕД<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Како меримо време?<br />
Занимљиво<br />
ПРИМЕРАК<br />
Реч хронологија потиче од две старогрчке речи: хронос – време и<br />
логос – наука.<br />
РАЧУНАЊЕ ВРЕМЕНА<br />
Различити народи су у прошлости различито рачунали време. Свима<br />
им је било заједничко да су узимали неки значајан догађај да од<br />
њега почну да рачунају време. Хришћани су рачунали време од рођења<br />
Исуса Христа и зато говоримо о хришћанској ери. Такав начин рачунања<br />
времена користимо и данас. За догађаје који су се десили пре<br />
рођења Исуса Христа (у старој ери) године иду уназад. На пример, после<br />
614. године пре нове ере долази 613. година пре нове ере. У новој<br />
ери године се нижу редом, унапред.<br />
18
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
Нова ера<br />
(после Христа)<br />
2000. година 1000. година 1. година 1000. година 2000. година<br />
пре нове ере пре нове ере рођење Христа нове ере нове ере<br />
Стара ера<br />
(пре Христа)<br />
Дакле, ми данас живимо у 2018. години после Христа или нове ере.<br />
Важно<br />
Ера је начин рачунања времена када се за почетак рачунања узима<br />
неки значајан догађај у прошлости. Стари народи су много пре<br />
хришћана рачунали време од неког значајног догађаја из своје прошлости.<br />
На пример, стари Грци од одржавања Првих олимпијских игара<br />
776. године пре нове ере, стари Римљани од оснивања свога града<br />
753. године пре нове ере. Муслиманска ера почиње хиџром – преласком<br />
Мухамеда из града Меке у град Медину 622. године нове ере.<br />
Размисли<br />
Израчунај колико<br />
година је прошло од<br />
твог поласка у школу<br />
до данас.<br />
Занимљиво<br />
А сад мало историчарске математике...<br />
Ако желимо да израчунамо колико година је прошло<br />
од твог рођења до данас, одузећемо од текуће године годину<br />
твог рођења. На пример, ако је сада 2018. година, а ти си<br />
рођен/рођена 2007. године, онда: 2018 – 2007 = 11. Дакле, ти<br />
имаш 11 година. Исто тако, ако желимо да израчунамо колико<br />
година је прошло од неког догађаја из прошлости до данас,<br />
одузимамо од текуће године годину када се десио тај догађај.<br />
На пример, Вук Караџић је 1818. године нове ере објавио<br />
Српски рјечник. Од тада до данас прошло је: 2018 – 1818 =<br />
200, дакле 200 година. Међутим, другачије рачунамо ако се<br />
неки догађај догодио у старој ери, односно пре Христа. Онда<br />
сабирамо године. На пример, град Рим је, према легенди,<br />
осно ван 753. године пре нове ере. Дакле: 2018 + 753 = 2771. То<br />
значи да је од оснивања Рима до данас прошла 2771 година.<br />
Рачунање времена захтева<br />
основно познавање сабирања и<br />
одузимања.<br />
Да бисмо лакше одредили време у прошлости, користимо неке временске<br />
одреднице.<br />
Миленијум<br />
Век (столеће)<br />
Деценија<br />
период од 1000 година<br />
период од 100 година<br />
период од 10 година<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
19 19
праисторија<br />
На пример: 476. година нове ере припада 1. миленијуму, 5. веку и<br />
8. деценији тог века; 2019. година нове ере припада 3. миленијуму,<br />
21. веку и 2. деценији тог века.<br />
uoH<br />
. yuuo.<br />
cpe.<br />
reuu. ueuu.<br />
cy . H<br />
Heg.<br />
uoH<br />
. yuuo.<br />
cpe.<br />
reuu. ueuu.<br />
cy<br />
.<br />
H<br />
Heg.<br />
1<br />
2<br />
3<br />
4<br />
5<br />
1<br />
2<br />
3<br />
4<br />
5<br />
6<br />
7<br />
6<br />
7<br />
8<br />
9<br />
10<br />
11<br />
12<br />
8<br />
9<br />
10<br />
11<br />
12<br />
13<br />
14<br />
13<br />
14<br />
15<br />
16<br />
17<br />
18<br />
19<br />
15<br />
16<br />
17<br />
18<br />
19<br />
20<br />
21<br />
20<br />
21<br />
22<br />
23<br />
24<br />
25<br />
26<br />
22<br />
23<br />
24<br />
25<br />
26<br />
27<br />
28<br />
27<br />
28<br />
29<br />
30<br />
29<br />
30<br />
31<br />
Размисли<br />
Зашто година траје<br />
баш 365 дана?<br />
Одговори користећи<br />
своје знање из<br />
географије.<br />
uoH<br />
. yuuo.<br />
cpe.<br />
reuu. ueuu.<br />
cy .<br />
H<br />
Heg.<br />
1<br />
2<br />
3<br />
4<br />
5<br />
6<br />
7<br />
8<br />
9<br />
10<br />
11<br />
12<br />
13<br />
14<br />
15<br />
16<br />
17<br />
18<br />
19<br />
20<br />
21<br />
22<br />
23<br />
24<br />
25<br />
26<br />
27<br />
28<br />
29<br />
30<br />
31<br />
Календар Астека – народа који је пре више од 600<br />
година живео на подручју данашњег Мексика<br />
Савремени календар<br />
Осим годинама, људи су од најстаријих времена мерили време и месецима,<br />
данима и сатима. Народи су у прошлости време мерили и прецизније<br />
– користећи Сунце и сенку одређивали су доба дана. Заболи би<br />
штап у земљу, а померање сенке коју би штап правио показивало би им<br />
тачно време. Такав сат звао се сунчани сат.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
Најстарији очувани<br />
сунчaни сат из старог<br />
Египта, стар око 3500<br />
година<br />
Сунчани сат у Великој<br />
Британији<br />
Свећа на којој су<br />
обележени сати<br />
Размисли<br />
Због чега у хладним<br />
поднебљима није<br />
могао да се користи<br />
водени сат? Због<br />
чега сунчани сат није<br />
могао да се користи у<br />
кишним данима?<br />
Осим Сунца, људи су за мерење времена користили и воду. Вода је<br />
стављана у један суд и у правилним временским размацима отицала је у<br />
други. Када би вода истекла, тачно је могло да се одреди колико је времена<br />
прошло. Време се мерило и свећама на којима су били обележени<br />
сати. Коришћене су и свеће једнаке дужине које су паљене заредом.<br />
Када данас желимо да прецизно одредимо неки догађај у времену,<br />
користимо датум. Он се састоји од дана, месеца и године. За прецизније<br />
одређивање доба дана данас се користе часовници.<br />
20
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
Занимљиво<br />
Сматра се да су стари народи,<br />
осим за сунчани, знали и за<br />
пешчани сат, јер су умели да<br />
праве стакло. Први доказ да је<br />
постојао и пешчани сат потиче<br />
из 14. века.<br />
ПОДЕЛА ПРОШЛОСТИ<br />
Пешчани<br />
сат<br />
Детаљ са слике Амброђа<br />
Лоренцетија из 14. века, на<br />
којој је први пут приказан<br />
пешчани сат<br />
Целокупна прошлост се дели на одређене периоде. Сваки од њих<br />
има заједничке, препознатљиве особености које га одвајају од других<br />
периода. Да би се обележила граница међу периодима, историчари су<br />
прихватили одређене прекретнице. То су кључни догађаји за које се<br />
сматра да су променили људско друштво.<br />
Основна подела је на праисторију и историју. Праисторија је целокупна<br />
прошлост људског друштва пре проналаска писма. <strong>Историја</strong><br />
почиње проналаском писма и траје до данас. Људи с појавом писма почињу<br />
да бележе кључне догађаје и остављају за собом писане трагове.<br />
Писмо је пронађено око 3500. године пре нове ере на територији данашњег<br />
Ирака, некадашње Месопотамије (државе Сумера).<br />
прекретница –<br />
догађај, појава<br />
или процес који је<br />
потпуно променио<br />
начин живота и<br />
рада људи или<br />
њихову слику<br />
света; на пример,<br />
проналазак писма<br />
је прекретница<br />
између праисторије<br />
и историје<br />
Остаци града Ура<br />
Некадашњи изглед Ура<br />
Ур је један од најстаријих градова у историји. Данас се налази на територији државе Ирак<br />
у Азији.<br />
ПРОШЛОСТ САДАШЊОСТ БУДУЋНОСТ<br />
ПРАИСТОРИЈА<br />
ИСТОРИЈА<br />
3500. година<br />
пре нове ере<br />
Проналазак писма<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
21 21
праисторија<br />
Важно<br />
<strong>Историја</strong> се дели на: стари век, средњи век, нови век и савремено<br />
доба. Историјско раздобље о којем ћете учити ове школске године је<br />
стари век. Он обухвата историју Старог истока, старе Грчке и старог<br />
Рима.<br />
Стари век је трајао од проналаска писма (4. миленијум пре нове<br />
ере) до пада Западног римског царства 476. годинe нове ере. Средњи<br />
век је трајао од 476. године нове ере до Колумбовог открића Америке<br />
1492. Нови век је трајао од 1492, до Првог светског рата, када почиње<br />
савремено доба.<br />
стари век<br />
ИСТОРИЈА<br />
средњи<br />
век<br />
нови<br />
век<br />
савремено<br />
доба<br />
око 3500. г. пре н. е. 1. г. пре н. е. – 1. г. н. е. 476. 1492. 1914–1918. 2018.<br />
проналазак<br />
писма<br />
Христово<br />
рођење<br />
пад<br />
Западног<br />
римског<br />
царства<br />
откриће<br />
Америке<br />
Први<br />
светски<br />
рат<br />
ПРОСТОР<br />
За разумевање прошлости важно је одговорити на питање где се<br />
нешто догодило. Простор и време су кључни елементи на основу којих<br />
реконструишемо прошлост. Током времена на једном простору се могу<br />
смењивати различити народи, културе, државе.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
Територија Европе<br />
У додатку на крају<br />
<strong>уџбеник</strong>а пронађи<br />
илустрације Европе у<br />
5. и 6. веку и савремене<br />
Европе, одштампане<br />
на прозирном папиру.<br />
Прислони једну, па<br />
другу илустрацију на<br />
приказ територије<br />
Европе. Уочи како су<br />
се државе смењивале<br />
с временом, а народи<br />
настајали и нестајали<br />
на одређеном<br />
простору.<br />
22
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
С протоком времена мање или више се мењао и простор у оквиру<br />
једне државе, града, улице.<br />
Београдске Теразије 1930.<br />
Београдске Теразије данас<br />
Кључни појмови<br />
време простор ера хронологија<br />
Да поновимо најважније<br />
На свом путу да реконструише прошлост историчар одговара,<br />
између осталог, на питање када и где се нешто догађало. Дакле, он мора<br />
да одреди време и простор збивања о коме говори. У прошлости су се<br />
мењали народи и државе на одређеном простору, али се мењао и начин<br />
рачунања времена. Начин рачунања времена у коме се као почетак<br />
узима неки значајан догађај из прошлости одређеног народа назива се<br />
ера. Хришћани су време рачунали од Христовог рођења – хришћанска<br />
ера. Она се и данас примењује.<br />
Шта смо научили<br />
1. Како су народи у прошлости рачунали време?<br />
2. Шта је ера?<br />
3. Погледај у лекцији и израчунај колико векова прошло од првог<br />
доказа о постојању пешчаног сата до данас.<br />
4. Шта мислиш, зашто су народи у прошлости имали потребу да мере<br />
време?<br />
5. Како је подељена прошлост људског друштва?<br />
Задатак за истраживача<br />
Замисли да живиш у далекој прошлости, у месту у ком је увек хладно<br />
и нема много сунца. Чиме би мерио/мерила време?<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
23 23
Шта смо научили<br />
праисторија<br />
БЕЗ ЧЕГА ИСТОРИЧАР НЕ МОЖЕ<br />
1. Шта све подразумевамо под појмом историја?<br />
Одговор упиши на линију.<br />
2. Унеси у табелу најважније<br />
догађаје из своје породичне<br />
историје и поређај их по<br />
временском редоследу<br />
(хронологији). Објасни зашто си<br />
изабрао/изабрала баш те догађаје.<br />
Ко?<br />
Шта?<br />
Где?<br />
Кад?<br />
1.<br />
2.<br />
3.<br />
1.<br />
2.<br />
3.<br />
1.<br />
2.<br />
3.<br />
1.<br />
2.<br />
3.<br />
Породична историја<br />
3. Поред наведених година напиши ком<br />
миленијуму, веку и деценији припадају.<br />
1205. г.<br />
нове<br />
ере<br />
68. г.<br />
нове<br />
ере<br />
2006. г.<br />
нове<br />
ере<br />
499. г.<br />
нове<br />
ере<br />
89. г.<br />
пре<br />
нове<br />
ере<br />
миленијум век деценија<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ИСТРАЖИВАЧ ПРОШЛОСТИ<br />
4. Погледај следеће слике и на линијама напиши којој врсти историјског извора<br />
припадају.<br />
ПРИМЕРАК<br />
24<br />
24
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
5. Упиши на линије доказе о свом боравку на првом летовању, путовању или излету.<br />
ИСТОРИЈА СВУДА ОКО НАС<br />
6. Користећи приказане историјске изворе, покушај да направиш причу о томе шта се<br />
десило.<br />
7. Анализирај историјски извор користећи историјска питања: ко, кад, шта, где.<br />
О КОМЕ говори овај историјски извор?<br />
КАД је овај историјски извор настао?<br />
ШТА је разлог његовог настанка?<br />
ГДЕ је настао?<br />
ТАЛЕНТОВАНИ ИСТОРИЧАР<br />
8. Колико година је прошло од оснивања Рима до почетка муслиманске ере? Одговор<br />
упиши на линију.<br />
Оснивање Рима Рођење Христа Прелазак Мухамеда из Меке у Медину<br />
753. г.пре н.е. 622. г.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
25 25<br />
25
праисторија<br />
9. Чије је рачунање времена старије – римско или грчко?<br />
10. Ако треба бродом да посетиш остатке древне цивилизације Маја полазећи из<br />
Србије, која мора и океане треба да пређеш? Упиши одговор на празну линију.<br />
Србија<br />
Територија Маја<br />
ЗА РАДОЗНАЛЕ<br />
11. Пажљиво прочитај текст најзначајнијег грчког историчара Тукидида и одговори<br />
на питања тако што ћеш одговоре уписати на празне линије.<br />
„Ратне догађаје нисам хтео да излажем онако како сам их дознао од било кога,<br />
а ни онако како се мени чинило, него једне као очевидац, а друге по ономе што сам<br />
од других сазнао и проверио. Али то је било тешко, јер ни очевици нису о појединим<br />
догађајима исто говорили, него свако према својој симпатији, за једну или другу<br />
страну и према памћењу. Онима који воле да слушају приче ова ће историја бити мање<br />
занимљива, зато што она одбацује сваки митски додатак. Али онима који буду хтели да<br />
сазнају суштину и истину о ономе што се догодило, и кад се у будућности догоди нешто<br />
слично, то ће сматрати корисним и њима ће моје дело бити довољно [...].”<br />
Тукидид, <strong>Историја</strong> Пелопонеског рата (прилагођено према: М. Ђурић, <strong>Историја</strong> старих Грка)<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
Коме је Тукидид наменио своје дело?<br />
Због чега, према његовом мишљењу, лична сећања нису поуздана?<br />
Шта он сматра најважнијом вредношћу историчаревог рада?<br />
Какву корист Тукидид види од историје?<br />
26<br />
26
ПРАИСТОРИЈА<br />
2.1. Прве људске заједнице – човек<br />
као део природе и друштва<br />
Истраживачки<br />
путоказ<br />
С каквим изазовима су<br />
се суочавали људи<br />
у праисторији...<br />
Уклесано у камену<br />
„Пре него Што су почели да пиШу,<br />
људи су цртали. Ако је требало да<br />
напиШу јелен, цртали су јелена.<br />
Ако је требало да напиШу лов,<br />
цртали су ловца и звер. [...] Пећински<br />
људи били су ловци, цртали су<br />
звериње и догађаје из лова.”<br />
Милутин и Драга ГараШанин,<br />
АрхеолоШка налазиШта у Србији<br />
ОДЛИКЕ ПРАИСТОРИЈЕ<br />
Праисторија је најдужи период људске прошлости – трајао је од настанка<br />
човека, пре више стотина хиљада година, до проналаска писма у<br />
4. миленијуму пре нове ере. Човек је током праисторије постепено почео<br />
да мења природу и прилагођава је себи. Мењао је места у којима је<br />
живео, начине на које се повезивао и удруживао с другима, као и занимања<br />
којима се бавио. Откривао је нове начине да побољша и олакша<br />
свој живот. Тако се одвајао од животињске заједнице из које је потекао.<br />
Размисли<br />
Разговарај са<br />
наставником или<br />
наставницом<br />
биологије о томе<br />
када је и како настао<br />
човек.<br />
Лепенски вир,<br />
илустрација<br />
Погледај и проучи<br />
илустрацију која<br />
представља живот<br />
праисторијских људи.<br />
Чиме се баве људи<br />
представљени на<br />
илустрацији?<br />
Размисли<br />
Због чега је, по твом<br />
мишљењу, човек<br />
праисторије морао<br />
да се удружује с<br />
другим људима?<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
27
праисторија<br />
хорда – најстарија<br />
људска заједница<br />
спонтано настала<br />
ради лакшег<br />
опстанка<br />
Размисли<br />
Распитај се код<br />
наставника или<br />
наставнице биологије<br />
да ли постоје<br />
заједнице животиња<br />
које живе у хордама и<br />
које су одлике таквог<br />
живота.<br />
ЉУДИ ПРАИСТОРИЈЕ<br />
Најстарије људске заједнице називале су се хорде или чопори.<br />
Касније су се стварали родови, који су представљали веће заједнице.<br />
Чланови родова били су у сродству. Они су заједно тражили храну и<br />
бринули о опстанку. У почетку су се хранили оним што су проналазили<br />
у природи, ловили су животиње и скупљали плодове. Непрекидно су се<br />
селили у потрази за храном. Начин живота када људи стално мењају место<br />
боравка назива се номадски начин. Људи су постепено почели да<br />
гаје животиње и обрађују земљу. Тако настају нова занимања – земљорадња<br />
и сточарство. С променом начина доласка до хране, мења се и<br />
начин живота. Људи почињу да оснивају стална насеља у којима бораве<br />
и с номадског прелазе на седелачки начин живота.<br />
Начин живота у праисторији<br />
Какве су промене видљиве у начину живота људи на приказаним сликама?<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Људи су првобитно живели у пећинама – заклонима у природи где<br />
су се могли склонити од временских непогода или природних непријатеља.<br />
Постепено су почели да граде земунице – укопане у земљу, а касније<br />
сојенице – куће над водом.<br />
ПРИМЕРАК<br />
Пећина Земуница Сојеница<br />
Како је промена у начину живота људи утицала на почетак градње кућа?<br />
28
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
ПОДЕЛА ПРАИСТОРИЈЕ<br />
ПРОШЛОСТ<br />
ПРАИСТОРИЈА<br />
ИСТОРИЈА<br />
3500. година<br />
пре нове ере<br />
Проналазак писма<br />
Праисторија се према материјалима које је човек користио за израду<br />
оруђа и оружја дели на камено и метално доба. Камено доба се према<br />
начину обраде камена дели на старије камено доба – палеолит и<br />
млађе камено доба – неолит. У старијем каменом добу камен се грубо<br />
обрађивао – тесао се, док је у млађем каменом добу био финије обрађиван<br />
– глачан. Човек је у каменом добу правио оружје и оруђе од камена,<br />
а у металном је већ почео да користи метал, па је могао да израђује<br />
боље и чвршће предмете за свакодневну употребу. Метално доба се<br />
дели на бакарно, бронзано и гвоздено.<br />
Праисторија<br />
Прави изумитељ, није предвидео<br />
последице свог открића!<br />
Тек Што сам набавио ово бронзано<br />
оружје, ти ми кажеШ да морамо да<br />
пређемо на гвожђе!<br />
Камено доба<br />
Метално доба<br />
1. Старије камено доба<br />
2. Млађе камено доба<br />
1. Бакарно доба<br />
2. Бронзано доба<br />
3. Гвоздено доба<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
29 29
праисторија<br />
Секира наоштрена<br />
брушењем<br />
(коришћена за<br />
сечење)<br />
Секира за тесање<br />
дрвета<br />
(коришћена за<br />
прецизнију обраду<br />
дрвета)<br />
Наоштрено сечиво<br />
(коришћено за<br />
резање)<br />
Стрелице<br />
(коришћене за лов)<br />
Оруђе и оружје из<br />
каменог доба<br />
Оруђе и оружје из<br />
металног доба<br />
Размисли<br />
Због чега је метално<br />
оруђе и оружје било<br />
боље од каменог?<br />
Употреба оруђа у праисторији<br />
За шта су човеку праисторије служиле алатке које је правио?<br />
СТВАРАЛАШТВО ЧОВЕКА ПРАИСТОРИЈЕ<br />
Једна од посебности човека, која га је трајно одвојила од животињског<br />
света из којег је потекао, јесте и његова потреба да ствара и оставља<br />
за собом трагове свог постојања. Из ове човекове потребе развила се<br />
уметност. Прве ликовне представе говоре о вези човека и природе. На<br />
зидовима пећина представљане су сцене из лова или живи свет који<br />
је човека окруживао. Неким од сачуваних слика које су праисторијски<br />
људи насликали у пећинама приписиване су натприродне особине. Оне<br />
су биле одраз веровања најстаријих људи у прошлости.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
Пећинско сликарство<br />
Због чега најстарије ликовне представе<br />
настају на зидовима пећина?<br />
Приказ на зиду пећине у Алтамири (Шпанија)<br />
Шта приказује ова сцена?<br />
Отисак руке из<br />
пећине у Аргентини<br />
30
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
Човек праисторије веровао је у живот после смрти, магијску моћ<br />
одређених предмета, снагу духова предака који штите потомке и морају<br />
се поштовати.<br />
Гобекли Тепе, најстарије налазиште<br />
неолитског светилишта, пронађено у<br />
данашњој Турској<br />
Хал-Сафлијени, једно од најстаријих<br />
праисторијских светилишта, укопано<br />
у земљу, пронађено на острву Малта у<br />
Средоземном мору<br />
НАЈВАЖНИЈА ОТКРИЋА<br />
Човека је од остатка живог света одвојила и његова одлика да напредује<br />
и непрекидно се усавршава. Најзначајнији проналасци у праисторији<br />
били су ватра и точак. Ватра је откриће каменог доба, а точак<br />
откриће металног доба.<br />
СРБИЈА И БАЛКАН У ПРАИСТОРИЈИ<br />
На територији данашње Србије и Балканског полуострва налазило<br />
се више насеља из различитих периода праисторије. Међу њима је једно<br />
од најзначајнијих налазиште Лепенски вир у Ђердапској клисури, на<br />
десној обали Дунава, настало око 7000 година пре нове ере.<br />
Напредна праисторијска култура развијала се и у Винчи у 4. миленијуму<br />
пре нове ере.<br />
Занимљиво<br />
Налазиште Лепенски вир пронашао<br />
је велики српски археолог Драгослав<br />
Срејовић.<br />
Истражујући посмртне остатке<br />
праисторијских људи који су живели<br />
у Лепенском виру, научници су дошли<br />
до закључка да су њихови зуби почели<br />
да се кваре када су почели да једу<br />
житарице – до тада на пронађеним<br />
скелетима није било каријеса.<br />
Фигура из Лепенског вира<br />
Фигуре из Лепенског вира су најстарије камене скулптуре у Европи. Имала их је свака кућа, а<br />
сматра се да су имале верски значај и да су штитиле од злих духова.<br />
Ватра<br />
Точак<br />
Размисли<br />
На који начин су<br />
открића ватре и<br />
точка унапредила<br />
живот људи?<br />
Размисли<br />
На коју животињу<br />
те подсећа ова<br />
фигура? Због чега су<br />
становници насеља<br />
код Лепенског вира<br />
на овакав начин<br />
представљали своје<br />
идоле? Лакше ћеш<br />
одговорити на ово<br />
питање ако знаш<br />
да су живели поред<br />
реке.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
31 31
праисторија<br />
Праисторијска<br />
налазишта на тлу<br />
Балкана<br />
У додатку на крају<br />
<strong>уџбеник</strong>а пронађи<br />
приказ данашњег<br />
Балкана. Прислони га<br />
на ову илустрацију,<br />
па закључи која<br />
од представљених<br />
налазишта су на<br />
територији данашње<br />
Србије.<br />
Црвена стијена<br />
Лепенски<br />
вир<br />
Кључни појмови<br />
праисторија камено и метално доба хорде<br />
родови<br />
номадски и седелачки начин живота<br />
Да поновимо најважније<br />
Праисторија је најдужи период у развоју људског друштва. Траје од<br />
настанка човека до појаве првог писма. Праисторија се дели на камено<br />
и метално доба. Најзначајнија открића прaисторије су ватра и точак.<br />
Људи су се у овом периоду удруживали прво у хорде, а потом у родове<br />
како би лакше преживели. Прва уметничка дела настајала су на зидовима<br />
пећина и била су одраз веровања људи праисторије.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
Шта смо научили<br />
1. Како се зове најдужи период у развоју људског друштва?<br />
2. Како се дели праисторија?<br />
3. Која археолошка налазишта из праисторијског периода налазимо у<br />
Србији?<br />
4. Зашто су се први људи удруживали у заједнице?<br />
Задатак за истраживача<br />
Од природних материјала из своје околине покушај да направиш<br />
оруђе или накит који би праисторијски човек користио у свом свакодневном<br />
животу (за лов, риболов, гајење биљака или животиња...).<br />
Донеси направљене предмете, па разговарајте у одељењу ком периоду<br />
праисторије би могли припадати ти предмети и зашто.<br />
32
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
Шта смо научили<br />
БЕЗ ЧЕГА ИСТОРИЧАР НЕ МОЖЕ<br />
1. Шта подразумевамо под појмом праисторија?<br />
Одговор упиши на празну линију.<br />
2. Како се дели праисторија?<br />
Одговор упиши на празну линију.<br />
3. Који су проналасци променили живот праисторијских људи?<br />
Одговор упиши на празну линију.<br />
ИСТРАЖИВАЧ ПРОШЛОСТИ<br />
4. Погледај материјалне изворе из праисторије и одговори на питање<br />
заокруживањем тачног одговора.<br />
А) Б)<br />
Ком периоду праисторије припада оруђе приказано на слици?<br />
а) Oбе илустрације представљају оруђе из млађег каменог доба.<br />
б) Илустрација под Б) представља оруђе из млађег каменог доба, а илустрација под<br />
А) из старијег каменог доба.<br />
в) Обе илустрације представљају оруђе из старијег каменог доба.<br />
5. Пажљиво погледај илустрације станишта у праисторији и за свако издвој по једну<br />
предност и ману.<br />
Предност: Предност: Предност:<br />
Мана: Мана: Мана:<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
33 33<br />
33
6. На приказаној фотографији заокружи објекат који јој временски не припада.<br />
ИСТОРИЈА СВУДА ОКО НАС<br />
7. Анализирајући приказан историјски извор, одговори на следећа питања.<br />
Шта представља предмет са слике?<br />
Чему је могао да служи приказани предмет?<br />
Од чега је направљен?<br />
Где је пронађен?<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
У ком периоду праисторије је настао?<br />
Шта мислиш, зашто црте лица подсећају на рибу?<br />
ПРИМЕРАК<br />
ТАЛЕНТОВАНИ ИСТОРИЧАР<br />
8. Испод сваке илустрације упиши ком периоду праисторије припада – каменом или<br />
металном добу.<br />
34
ЗА РАДОЗНАЛЕ<br />
9. Попуни укрштеницу.<br />
Усправно:<br />
1. иницијали археолога који је<br />
открио Лепенски вир<br />
2. најзначајније археолошко<br />
налазиште на територији<br />
Србије<br />
4. наука која се бави<br />
проучавањем материјалних<br />
историјских извора<br />
6. најзначајније откриће каменог<br />
доба<br />
9. млађе камено доба<br />
10. пећина у Шпанији чувена по<br />
цртежима на зидовима<br />
11. скраћеница за „пре нове ере”<br />
Водоравно:<br />
3. први метал коришћен<br />
у праисторији<br />
5. станиште изнад<br />
површине воде<br />
7. станиште укопано у земљу<br />
8. најзначајнији проналазак металног доба<br />
9. начин живота људи супротан седелачком<br />
11. најдужи период у људској прошлости<br />
12. скраћеница за нову еру<br />
13. друга реч за чопор<br />
9<br />
1 2 3 4<br />
5<br />
7 8<br />
12<br />
11<br />
13<br />
10<br />
6<br />
10. На илустрацији територије Србије<br />
уцртај археолошка налазишта:<br />
Винча, Лепенски вир и Старчево.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
35
СТАРИ ИСТОК<br />
праисторија<br />
3.1. Стари исток – настанак првих држава<br />
Истраживачки<br />
путоказ<br />
Како настају прве<br />
државе...<br />
Уклесано у камену<br />
„Законитост је темељ држава.”<br />
Латинска изрека<br />
Подсети се<br />
Од када до када је<br />
трајао стари век?<br />
Одговор потражи<br />
у лекцији „Време и<br />
простор”.<br />
НАСТАНАК ПРВИХ ДРЖАВА<br />
Најдужи период у целокупној историји назива се стари век. У том<br />
периоду у различитим деловима света су настале прве државе, најчешће<br />
у плодним долинама великих река.<br />
југ Балканског<br />
полуострва – Грчка<br />
долина Еуфрата и<br />
Тигра – Месопотамија<br />
долина Инда –<br />
Индија<br />
долина Хуангхеа и<br />
Јангцекјанга – Кина<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Територије најстаријих<br />
народа и држава<br />
ПРИМЕРАК<br />
Прве државе нису<br />
настале у исто време<br />
у свим деловима<br />
света. На месту којих<br />
данашњих држава су се<br />
развиле прве државе у<br />
Европи?<br />
Средња Америка<br />
– Маје<br />
Јужна Америка –<br />
Инке<br />
Апенинско полуострво –<br />
Римска држава<br />
долина Нила –<br />
Египат<br />
36
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
Држава је створена као резултат пораста броја становника, потребе<br />
да се заједница одбрани од непријатеља, да се осигура њено снабдевање<br />
храном и водом, да се граде путеви, храмови и олакша свакодневни<br />
живот. Свака држава је имала своју територију, владара, чиновнике<br />
и војску.<br />
Распад родовске заједнице и појава приватне својине условили<br />
су и нову поделу становништва на робовласнике (богате и утицајне),<br />
обичне људе (средњи слој, сиромашније становништво које је имало<br />
личну слободу) и робове (оне који нису имали никаква права). Зато се<br />
друштво старог века назива робовласничко друштво.<br />
Слободан човек је могао да постане роб због неплаћеног дуга, као<br />
ратни заробљеник. Деца робова се нису рађала као слободни људи.<br />
Она су, као и њихови родитељи, била робови.<br />
ДруШтво старог века<br />
чиновници – људи<br />
који раде у државној<br />
управи, односно<br />
који обављају<br />
послове без којих<br />
држава не би могла<br />
да постоји (нпр.<br />
писари, полиција,<br />
порезници...)<br />
Размисли<br />
Поразговарај са<br />
наставником или<br />
наставницом о томе<br />
шта је приватна<br />
својина. Установите<br />
како је њена појава<br />
допринела распаду<br />
родовске заједнице.<br />
Робовласници, слободни људи –<br />
најутицајнији и најбогатији слој друштва<br />
Средњи слој, слободни људи –<br />
занатлије, трговци, сељаци<br />
Робови –<br />
становниШтво које није имало<br />
личну слободу<br />
ДРЖАВЕ СТАРОГ ИСТОКА<br />
Територије око долина река Нил, Еуфрат и Тигар, област Мале Азије<br />
и источне обале Средоземног мора (Левант) називају се Стари исток.<br />
На овим територијама су у старом веку настале прве државе.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
37 37
праисторија<br />
Територија Старог<br />
истока<br />
У додатку на крају<br />
<strong>уџбеник</strong>а пронађи<br />
приказ савремене<br />
територије Блиског<br />
истока, одштампан на<br />
прозирном папиру.<br />
Прислони га на ову<br />
илустрацију.<br />
Које државе се данас<br />
налазе на територији<br />
Старог истока?<br />
У додатку на крају<br />
<strong>уџбеник</strong>а пронађи<br />
и приказе осталих<br />
држава које су<br />
се развијале<br />
на територији<br />
Месопотамије у старом<br />
веку. Уочи где су се<br />
простирале државе<br />
које се спомињу у<br />
лекцији.<br />
МЕСОПОТАМИЈА<br />
На територији између река Тигар и Еуфрат налазила се плодна равница<br />
– Месопотамија, што значи „међуречје”. Народи који су ту живели<br />
претворили су земљиште око река у плодну долину. За то су користили<br />
систем канала којима су одводили воду од реке до својих њива. Ове радове<br />
су обављали сви чланови заједнице, па су због тога на тим просторима<br />
настале и прве државе.<br />
На простору Месопотамије се смењивало више држава. Прве значајне<br />
државе били су градови-државе у Сумеру, јужном делу Месопотамије.<br />
Сумери су били одлични математичари и сјајни градитељи.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Важно<br />
град-држава – држава чијa је територија сведена на град и околину<br />
ПРИМЕРАК<br />
Зигурат – велика<br />
верска грађевина коју<br />
су градили народи<br />
Месопотамије за<br />
посматрање звезда<br />
и кретања небеских<br />
тела<br />
Знања из ког предмета,<br />
који учиш од првог<br />
разреда, су неопходна<br />
да би се саградила<br />
оваква грађевина?<br />
Остаци сумерског храма из града Ура, данас у Ираку<br />
38
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
После више векова у средњем делу Месопотамије уздигао се нови<br />
град Вавилон, који је прерастао у моћну државу – Вавилонско царство.<br />
Један од најстаријих сачуваних писаних закона настао је управо у овој<br />
држави. Добио је назив Хамурабијев законик, по владару који га је донео.<br />
Занимљиво<br />
Хамураби је био један од првих владара који<br />
је одлучио да запише закон. Веровало се да је<br />
примио закон од врховног бога.<br />
Из Хамурабијевог законика:<br />
Члан 195: Ако син удари оца, да му се одсече рука.<br />
Члан 196: Ако човек избије око другом човеку,<br />
има да се и њему избије.<br />
Члан 198: Ако човек избије око припаднику ниже<br />
класе или му сломи кост, нека плати у злату.<br />
Члан 205: Ако роб удари слободног човека, да му<br />
се одсече ухо.<br />
Хамурабијев законик се чува у музеју<br />
Лувр у Паризу.<br />
Уз помоћ наставника или наставнице<br />
анализирај ситуацију у којој врховни бог<br />
дарује владару закон, а владар га дарује<br />
народу. Ко данас доноси законе?<br />
Вавилонско царство је потпало под власт нових освајача – Асираца.<br />
После више стотина година успело је да поврати своју моћ и чак значајно<br />
прошири територију. Тада су подигнути многи мостови, канали и<br />
грађевине.<br />
Размисли<br />
Да ли је закон био<br />
исти за све слојеве<br />
друштва? Образложи<br />
свој закључак.<br />
Асирски владар у борби с лавом<br />
Размисли о томе шта симболише лав<br />
у царству животиња и зашто је владар<br />
приказан баш у борби с лавом.<br />
Вавилонска кула, слика из 16. века нове ере<br />
Занимљиво<br />
Према предању, Вавилонска кула је била торањ који су саградили<br />
људи у намери да стигну до неба, до Бога. Бог се разљутио због људске<br />
охолости, срушио је торањ и помешао језике којима су говорили градитељи.<br />
Људи су се после тога разишли и населили различите крајеве света,<br />
а кулу оставили разорену. Овом причом објашњава се разноликост<br />
језика међу народима.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
39 39
праисторија<br />
Самосталност Вавилонског царства прекинули су Персијанци, народ<br />
који је у другој половини 6. века пре н. е. освојио област Месопотамије.<br />
Старо Вавилонско царство<br />
Ново Вавилонско царство<br />
40. в.<br />
п. н. е.<br />
24. в.<br />
п. н. е.<br />
19. в.<br />
п. н. е.<br />
16. в.<br />
п. н. е.<br />
7. в.<br />
п. н. е.<br />
6. в.<br />
п. н. е.<br />
4. в.<br />
п. н. е.<br />
Сумери Акађани Асирци Персијанци<br />
Застава данашње<br />
државе Израел<br />
ЛЕВАНТ<br />
Од народа који су у старом веку живели на територији Средоземља<br />
значајно место припада Јеврејима, чији је главни град био Јерусалим.<br />
Њихова држава се налазила на простору данашњег Израела. Јевреји су<br />
први народ који је прихватио веровање у једног бога. Због устанка против<br />
римске власти они су протерани из своје земље, у којој су обновили<br />
државу тек у 20. веку, после великог страдања у Другом светском рату.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
Поразговарај с<br />
наставником или<br />
наставницом о томе<br />
како се назива симбол<br />
представљен на<br />
застави.<br />
Левант<br />
Државе<br />
Јевреја<br />
Државе<br />
Феничана<br />
Територија Леванта,<br />
простора на коме су<br />
се развиле државе<br />
Феничана и Јевреја<br />
Најзначајније државе у области<br />
Леванта<br />
40
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
Занимљиво<br />
Према предању, мудри краљ Соломон је у Јерусалиму<br />
подигао велелепни храм у славу јеврејског бога<br />
Јахве. Соломонов храм су у 6. веку пре н. е. разорили<br />
Вавилонци и одвели Jевреје у ропство. По повратку,<br />
Јевреји су подигли нови храм, чији остаци постоје и<br />
данас („Зид плача” или Западни зид). То је место молитве<br />
јеврејских верника.<br />
Западни зид („Зид плача”)<br />
Феничани су били суседи Јевреја дуж обале Средоземног мора.<br />
Имали су развијене приморске градове, као што су Сидон, Тир, Библос<br />
и др. Као највештији поморци Старог истока стизали су до веома удаљених<br />
делова Средоземља. Трговали су занатским производима, као и<br />
скупоценим кедровим дрветом. Феничани су доприносили повезивању<br />
различитих култура по Средоземљу. Основали су неколико колонија,<br />
од којих је најзначајнија била Картагина (у данашњем Тунису). Најзначајније<br />
културно достигнуће овог народа било је гласовно писмо. То је<br />
писмо у коме је сваки глас означен својим словом.<br />
НАСТАНАК ЕГИПАТСКЕ ДРЖАВЕ<br />
У плодној долини реке Нил, на североистоку Африке, настао је<br />
Египат. Ова држава је, захваљујући чињеници да је била окружена пустињом<br />
и морем, била поштеђена честих освајања, што јој је омогућило<br />
непрекинут развој.<br />
Положај Египта<br />
на афричком<br />
континенту<br />
Стари Египат<br />
У додатку на крају<br />
<strong>уџбеник</strong>а пронађи<br />
приказ територије<br />
савременог Египта<br />
и његових суседа,<br />
одштампан на<br />
прозирном папиру.<br />
Прислони га на дату<br />
илустрацију старог<br />
Египта. Шта је, упркос<br />
временској разлици<br />
од више хиљада<br />
година, заједничко<br />
старом и савременом<br />
Египту?<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
41 41
праисторија<br />
номе – мање државе<br />
(области) настале<br />
уједињавањем<br />
неколико села и<br />
области око њих<br />
Подсети се<br />
Разговарај са<br />
наставником или<br />
наставницом<br />
географије о томе<br />
шта је делта реке.<br />
Река Нил се једном годишње изливала, а када би се вода повукла у<br />
корито, остављала је за собом плодан муљ и земљу која се лако обрађивала.<br />
Због тога су у долини Нила настајала насеља. Као и на подручју<br />
Месопотамије, становници насеља уз Нил почели су да сакупљају воду<br />
у посебним каналима како би наводњавали земљу и у сушном делу године.<br />
Тако је настао систем за наводњавање. Да би лакше одржавале<br />
овај систем, сеоске заједнице (више села са околином) почеле су да се<br />
удружују у веће заједнице – номе.<br />
Постепено је више нома почело да се уједињује, па су настале две<br />
веће државне целине – Горњи Египат (око горњег тока Нила) и Доњи<br />
Египат (у делти Нила, при ушћу Нила у Средоземно море). Око 3100. године<br />
пре н. е. Горњи и Доњи Египат су се ујединили у јединствену државу.<br />
Самосталност египатске државе, уз неке краће прекиде, трајала је<br />
до 6. века пре н. е. када су Египат освојили Персијанци.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Пољопривреда у старом Египту<br />
Које пољопривредне гране су познавали Египћани?<br />
ПРИМЕРАК<br />
На челу египатске државе налазио се владар, који је носио титулу<br />
фараон. Његова власт је била наследна, неограничена и сматран је богом<br />
на земљи. Овакав положај фараона био је последица веровања да<br />
је он син бога Сунца. Фараон је доносио законе, предводио војску и био<br />
врховни судија. У својој владавини се ослањао на свештенике и војнике.<br />
Остали слободни људи су се бавили занатима, пољопривредом и трговином.<br />
Занимљиво<br />
Фараон Рамзес II имао је 96 синова и 60 кћери.<br />
Најнижи слој људи били су робови. Зато се о египатском друштву<br />
говори као о робовласничком друштву.<br />
42
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
фараон<br />
племићи и свештеници<br />
војници<br />
писари<br />
трговци<br />
занатлије<br />
Друштвена пирамида<br />
старог Египта<br />
Који слојеви су<br />
чинили радни део<br />
становништва старог<br />
Египта? Које место у<br />
држави су заузимали<br />
свештеници?<br />
сељаци<br />
робови<br />
Египатску архитектуру обележила је изградња пирамида. Већина<br />
археолога сматра да су оне грађене за гробнице фараона.<br />
Џосерова пирамида,<br />
данашњи изглед<br />
Размисли који су<br />
данас најзначајнији<br />
градитељски<br />
подухвати и чему они<br />
служе.<br />
Занимљиво<br />
Обележја фараонске власти<br />
била су врло различита. Интересантно<br />
је да су носили лажну браду,<br />
направљену од козје длаке. Чак<br />
су и фараонке носиле лажну браду.<br />
Фараонка<br />
Хатшепсут<br />
владала је у<br />
15. веку пре<br />
н. е. Била<br />
је једна од<br />
малобројних<br />
владарки у<br />
старом веку.<br />
Тутанкамон,<br />
фараон чија<br />
је гробница<br />
пронађена<br />
нетакнута<br />
Да ли би се без информације поред слике могло закључити на којој<br />
слици је приказан владар женског, а на којој мушког пола?<br />
Разговарај са наставником или наставницом о томе када се изједначавају<br />
права жена и мушкараца.<br />
Жене су имале значајну улогу у египатском друштву. Имале су и већа<br />
права него у другим државама тог времена. Осим старања о породици,<br />
могле су да раде и друге послове – нпр. могле су да буду лекарке или<br />
свештенице.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
43 43
праисторија<br />
Занимљиво<br />
У старом Египту су се шминкали и мушкарци<br />
и жене. Сматрало се да шминка има<br />
магичну моћ.<br />
Краљица Нефертити<br />
Кључни појмови<br />
држава робовласничко друштво Стари исток<br />
Месопотамија Феничани Јевреји Египат<br />
Да поновимо најважније<br />
Најстарије државе настале су на територији која се назива Стари<br />
исток. Настале су из потребе људи да се удруже како би заједно лакше<br />
организовали свакодневни живот, али и одбрану своје територије. Једнакост<br />
људи која је карактерисала заједнице праисторије нестала је с<br />
настанком држава и створено је робовласничко друштво.<br />
Област Старог истока чине државе настале на територији Месопотамије,<br />
Леванта и Египта.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Шта смо научили<br />
1. Коју област обухвата територија Старог истока?<br />
2. Који су друштвени слојеви у робовласничком друштву?<br />
3. Зашто прве државе настају у долинама великих река?<br />
4. Којим морем су Феничани највише пловили?<br />
5. Шта је „Зид плача”?<br />
ПРИМЕРАК<br />
Задатак за истраживача<br />
Игре у старом Египту<br />
Анализирај приказане сцене из игара у старом Египту. Покушај да<br />
пронађеш данашње сличне игре.<br />
44
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
3.2. Култура народа Старог истока<br />
Истраживачки<br />
путоказ<br />
У чему се огледа значај<br />
старих цивилизација за<br />
време у коме живимо<br />
данас?<br />
Уклесано у камену<br />
„ПШеница не расте тамо где<br />
ниси посејао зрно.”<br />
Стара египатска пословица<br />
РЕЛИГИЈА<br />
Народи су у праисторији веровали у натприродне силе. Њихова<br />
веровања проистицала су из страхопоштовања према ономе што нису<br />
разумели у природи. То је изискивало потребу да умилостиве природне<br />
силе и преживе глад, болести и друге недаће. За разлику од њих, народи<br />
Старог истока створили су своје религије, веровања праћена одређеним<br />
обичајима – ритуалима.<br />
ритуал – скуп<br />
радњи које се<br />
обављају из верских<br />
разлога<br />
Религије<br />
Многобожачке –<br />
верује се у виШе богова<br />
(бог Сунца, мора, лепоте...)<br />
Једнобожачке –<br />
верује се у једног бога: јудаизам,<br />
хриШћанство, ислам<br />
Важно<br />
Појам религија потиче од латинске речи која значи „побожност”.<br />
Људи су своју побожност исказивали на различите начине: поштовањем<br />
бога/богова, приношењем жртава боговима, поштовањем празника, начином<br />
сахрањивања.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
45 45
праисторија<br />
Највећи број народа Старог истока веровао је у више богова. Вера<br />
у више богова назива се многобоштво. Стари народи су смишљали о<br />
својим боговима маштовите приче – митове. Осим у богове, народи Старог<br />
истока веровали су и у натприродну моћ појединих животиња.<br />
Народи Месопотамије веровали<br />
су у различита божанства.<br />
Сумери су поштовали мноштво<br />
богова. Интересантно је да су<br />
бога земљорадње сматрали сином<br />
бога воде.<br />
Представа Мардука,<br />
бога земљорадње<br />
Размисли зашто<br />
су бог воде и бог<br />
земљорадње<br />
довођени у најближу<br />
родбинску везу. Мала<br />
помоћ: подсети се<br />
шта је омогућило<br />
развој земљорадње у<br />
Месопотамији.<br />
Особеност египатске религије била је и посебно поштовање домаћих<br />
и дивљих животиња. Поједина египатска божанства често су<br />
представљана као полуживотиње – нпр. бог Сунца Ра често је приказиван<br />
с главом сокола, а бог мртвих Анубис с главом шакала.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Богови и богиње старог Египта<br />
Међу приказаним боговима пронађи бога Сунца и бога мртвих.<br />
ПРИМЕРАК<br />
Размисли<br />
Покушај да објасниш<br />
зашто су богови<br />
старих народа често<br />
представљали спој<br />
људи и животиња.<br />
У којој књижевној<br />
врсти се животиње<br />
понашају као људи,<br />
односно постају<br />
симболи појединих<br />
људских особина?<br />
Статуа Сфинге,<br />
митолошког бића с<br />
телом лава и људском<br />
главом, налази се<br />
у Гизи у Египту и<br />
једна је од највећих<br />
статуа на Земљи<br />
направљених од<br />
једног камена.<br />
Посебна одлика египатске религије била је вера у загробни живот.<br />
Египћани су веровали да покојник наставља живот после смрти у загробном<br />
животу, и да ће му бити потребни предмети које је користио<br />
у овоземаљском животу. Због тога је било неопходно да се тело након<br />
смрти сачува од пропадања. Тело умрлог се чувало на посебан начин.<br />
46
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
Умрлом су вађени унутрашњи органи и унутрашњост тела пуњена разним<br />
травама и смолама које су омогућавале да се тело сачува, након<br />
чега би се увило посебним тракама. Оваква тела називала су се мумије,<br />
а тај поступак балсамовање. Неке од тих мумија су се одржале до данашњих<br />
дана.<br />
мумије –<br />
балсамована тела<br />
увијена у ланену<br />
тканину<br />
балсамовање –<br />
процес којим се<br />
тело припрема за<br />
сахрањивање, а у<br />
циљу спречавања<br />
пропадања<br />
Х. Картер, археолог који је пронашао<br />
Тутанкамонову мумију<br />
Поступак балсамовања<br />
Јевреји су једини народ Старог истока који је веровао у једног бога,<br />
што се назива једнобоштво. Религија Јевреја назива се јудаизам. Предање<br />
о историји и веровањима старих Јевреја сакупљено је у Старом<br />
завету, делу Библије. Стари завет су касније прихватили и хришћани.<br />
Стари завет –<br />
јеврејска света<br />
књига и део Библије,<br />
свете књиге<br />
хришћана<br />
Занимљиво<br />
Према јеврејском предању, Мојсије, један<br />
од најзначајнијих јеврејских вођа, повео<br />
је народ из Египта, где je њихов положај<br />
био веома тежак, у обећану земљу, ка<br />
Леванту. Захваљујући Божјој вољи, чуду, успео<br />
је да раздвоји море и направи пролаз<br />
за свој народ у Црвеном мору. Када су их<br />
Египћани сустигли, море се поново саставило<br />
и они су се подавили.<br />
Мојсије је донео важне законе, а сматрало<br />
се да их је донео на основу заповести<br />
које је добио од Бога – 10 Божјих заповести.<br />
Мојсије држи<br />
таблицу са десет<br />
Божјих заповести,<br />
Микеланђелова<br />
скулптура у Риму<br />
Да ли знаш које су<br />
Божје заповести?<br />
Поразговарај с<br />
наставницом или<br />
наставником о томе<br />
шта је Библија и које<br />
делове садржи.<br />
ПИСМЕНОСТ И КЊИЖЕВНОСТ<br />
Најзначајнија културна тековина народа<br />
Старог истока је проналазак писма. Најстарија<br />
писма настала су крајем 4. миленијума<br />
пре н. е., на територији Месопотамије и Египта.<br />
Та најстарија писма била су сликовна. Велики<br />
број слика био је замена за речи.<br />
Сумери су користили клинасто писмо.<br />
Писали су на глиненим плочицама које су касније<br />
сушили на сунцу. Штапић којим су слова<br />
урезивали у меку глину остављао је траг клина<br />
– одатле потиче и назив писма.<br />
Плочица с текстом<br />
написаним клинастим<br />
писмом<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
47 47
праисторија<br />
Стари Египћани су такође имали своје сликовно писмо – хијероглифе,<br />
„свете знаке”. Писали су на зидовима храмова, као и на папирусу,<br />
врсти материјала за писање, названог по истоименој биљци од које је<br />
прављен.<br />
Биљка папирус<br />
Који природни<br />
услови су потребни<br />
за гајење ове биљке?<br />
Поразговарај о<br />
томе с наставником<br />
или наставницом<br />
биологије.<br />
Размисли<br />
Чиме су се бавили<br />
стари Феничани и<br />
на који начин је то<br />
могло утицати на<br />
развој писма?<br />
Поразговарај о овоме<br />
с наставником или<br />
наставницом.<br />
астрономија –<br />
наука која проучава<br />
небеска тела и<br />
космос<br />
опсерваторија –<br />
место с којег се<br />
посматрају небеска<br />
тела<br />
Египатски хијероглифи<br />
По чему је појава писма значајна за развој<br />
цивилизације?<br />
Најстарије гласовно (фонетско) писмо имали су Феничани. У гласовном<br />
писму сваки глас има одговарајуће слово. Феничанско писмо<br />
имало је 22 знака, којима су се означавали само сугласници. Називало<br />
се алфабет. Из њега су настала многа данашња писма.<br />
НАУКА И УМЕТНОСТ<br />
Наука је била неопходна народима Старог истока да би могли да<br />
уреде свакодневни живот. На пример, да би премерили парцеле земље,<br />
морали су развити геометрију; да би саградили пирамиде, Египћани су<br />
морали да израчунају под којим углом је могуће поставити странице и<br />
слично. Тако се развила математика.<br />
Развој астрономије био је уско повезан с потребама земљорадње.<br />
Реке су се изливале у одређено доба године. Према учесталости поплава,<br />
година је у Египту имала 365 дана. Сумери су годину делили на 354 дана<br />
јер су је везивали за кретање Месеца, а не Сунца. Народи Месопотамије<br />
су на врхове својих храмова – зигурата постављали опсерваторије из<br />
којих су пратили кретања небеских тела.<br />
У Египту је била веома развијена и медицина.<br />
Она се развила захваљујући мумифицирању,<br />
које је захтевало добро познавање људског тела.<br />
Тако су египатски лекари били вешти хирурзи,<br />
зубари…<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
Представа медицинских<br />
инструмената које су користили<br />
египатски лекари<br />
48
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
Градитељска делатност била је надахнута верским потребама<br />
и жељом да се величају поједини владари. Градитељство сведочи о<br />
ступњу развоја најстаријих цивилизација.<br />
Пирамиде у Гизи у Египту, са највећом,<br />
Кеопсовом пирмидом (у средини)<br />
Један од најбоље очуваних зигурата на свету, у Сузи (данашњи Иран)<br />
Занимљиво<br />
Пирамиде је градило и више хиљада људи, а њихова<br />
изградња почињала би одмах по рођењу будућег<br />
фараона, јер је требало много времена да се саграде. У<br />
њима су се налазили богатство, храна, послуга и кућни<br />
љубимци, пошто се веровало да се живот наставља после<br />
смрти. Да би се спречило пљачкање, постојали су<br />
тајни улази, али упркос њима, већина је сасвим опљачкана.<br />
Највећа и најстарија од три пирамиде код Гизе,<br />
уједно и највиша на свету, била је Кеопсова пирамида,<br />
првобитно висока чак 146 метара и тешка 6,25 милиона<br />
тона. На њеној изградњи радило је око 100.000<br />
људи. Кеопсова пирамида се убраја у једно од седам<br />
светских чуда античког света.<br />
Градња пирамида<br />
Народи Старог истока живели су у уређеним градовима с трговима,<br />
правилно поређаним кућама и улицама.<br />
План града у<br />
Месопотамији<br />
Макета стамбене куће у<br />
Месопотамији<br />
Која грађевина се<br />
налазила центру града<br />
у старој Месопотамији?<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
49 49
праисторија<br />
Кључни појмови<br />
једнобоштво многобоштво клинасто писмо<br />
хијероглифи гласовно писмо пирамиде<br />
Да поновимо најважније<br />
Сви народи Старог истока, осим Јевреја, веровали су у више богова.<br />
Неки од њих веровали су и у загробни живот (живот после смрти).<br />
Били су писмени: у Месопотамији се користило клинасто писмо, у Египту<br />
хијероглифи, а прво гласовно писмо измислили су Феничани. Ови<br />
народи дали су значајан допринос развоју наука, па тако њима можемо<br />
захвалити за календар, као и за достигнућа на пољу градитељства, медицине,<br />
математике и астрономије.<br />
Шта смо научили<br />
1. Како разумеш разлику између веровања људи праисторије и<br />
религија народа Старог истока?<br />
2. По чему се Јевреји, а по чему Феничани издвајају од осталих народа<br />
Старог истока?<br />
3. Шта је балсамовање?<br />
4. Објасни разлику између сликовног и гласовног (фонетског) писма.<br />
5. Које од тековина народа Старог истока користимо и данас?<br />
Задатак за истраживача<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Користећи знаке клинастог писма<br />
приказане на слици, покушај да напишеш<br />
кратку поруку свом другу или<br />
другарици из разреда. Од материјала<br />
ти је потребно: комад глине или пластелина<br />
и штапић који ћеш обликовати<br />
тако да кад га утиснеш, у пластелину<br />
оставља траг попут овог на слици. На<br />
следећем часу предај своју и дешифруј<br />
добијену поруку.<br />
А Б В Г Д<br />
Е З И Ј К<br />
Л М Н О П Р<br />
ПРИМЕРАК<br />
С Т У Ф Х Ц<br />
50
Шта смо научили<br />
БЕЗ ЧЕГА ИСТОРИЧАР НЕ МОЖЕ<br />
1. Повежи појмове с њиховим значењем тако што ћеш на линију испред појма<br />
уписати одговарајући број.<br />
Месопотамија<br />
фараон<br />
пирамида<br />
Сумери<br />
1. владар у старом Египту<br />
2. најстарији народ у Месопотамији<br />
3. гробница фараона<br />
4. међуречје<br />
2. Користећи податке из табеле одговори на питања уписивањем одговора на линију.<br />
простор врста писма врховни бог<br />
Месопотамија клинасто писмо Мардук<br />
Египат хијероглифи Ра<br />
Левант – Феникија гласовно (фонетско) писмо Ел<br />
1. На ком простору је настало клинасто писмо?<br />
2. Како се звало врховно божанство у Египту?<br />
3. Где је настало гласовно писмо?<br />
3. Како се називају грађевине приказане на сликама?<br />
Одговоре упиши на линије испод одговарајућих слика.<br />
ИСТРАЖИВАЧ ПРОШЛОСТИ<br />
4. Повежи слику са одговарајућим појмом, тако што ћеш на линију испод слике<br />
уписати назив друштвеног слоја у старом Египту приказаног на слици.<br />
a) сељак б) војници в) писар г) свештеник<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
51
5. Пажљиво прочитај текст и одговори на питање заокруживањем слова испред<br />
тачног одговора.<br />
„Отац је Сету дао да влада бескрајном пустињом, а Озирису је препустио плодну<br />
област уз реку Нил.”<br />
На коју државу Старог истока се односи овај текст?<br />
а) државу Сумера<br />
б) државу Јевреја<br />
в) државу Египћана<br />
г) државу Феничана<br />
ИСТОРИЈА СВУДА ОКО НАС<br />
6. Пажљиво погледај приказ данашњих територија Блиског истока и на њему заокружи<br />
називе држава насталих на територијама некадашње Месопотамије, Египта и<br />
Леванта.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
7. Пажљиво погледај слику верског објекта и<br />
симболе на њему, па одговори на питање<br />
уписивањем одговора на линију.<br />
ПРИМЕРАК<br />
Ком народу припада овај верски објекат?<br />
52
ТАЛЕНТОВАНИ ИСТОРИЧАР<br />
8. Пажљиво прочитај чланове Хамурабијевог законика и одговори на питање<br />
заокруживањем слова испред тачног одговора.<br />
„Члан 196: Ако човек избије око другом човеку, да се и њему око избије.<br />
Члан 198: Ако човек избије око припаднику ниже класе или му сломи кост, нека<br />
плати мину злата.”<br />
Шта ови чланови говоре о друштву старе Месопотамије?<br />
а) То је друштво међусобног уважавања свих становника.<br />
б) То је друштво једнакости свих становника.<br />
в) То је друштво у коме сви становници нису били равноправни.<br />
г) То је друштво у коме није било насиља.<br />
9. Пажљиво прочитај текст из два историјска извора која говоре о положају жена на<br />
Старом истоку. На основу прочитаног одговори на питања.<br />
Текст 1:<br />
Прилагођено из Хамурабијевог законика<br />
„Члан 142: Ако жена омрзне мужа [...], њен морал да испита месно веће старешина,<br />
па ако је поштена а њен муж се скита, и ако је понижава, та жена не сноси кривицу<br />
[...] вратиће се у кућу свога оца.”<br />
Члан 143: Ако жена није поштена, ако се скита и тако запусти кућу и понизи свога<br />
мужа, треба да се баци у реку.”<br />
Текст 2:<br />
Херодот о обичајима Персијанаца<br />
„Пре него што наврши пет година, син не излази оцу пред очи, него живи код жена.<br />
Овако поступају зато да, ако би под мајчином негом умро, не би нанео оцу никакав<br />
бол.”<br />
Каква је казна за жену која „понижава” мужа?<br />
Да ли постоји и каква је казна за мужа који „понижава” жену?<br />
Шта о персијском друштву говори чињеница да је патња мајке за дететом мање<br />
важна или занемарљива у односу на патњу оца?<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
53
ЗА РАДОЗНАЛЕ<br />
10. Реши укрштеницу.<br />
1 2<br />
3 4<br />
5<br />
6<br />
7<br />
8<br />
9<br />
10<br />
11<br />
Усправно:<br />
1. народ који је измислио прво гласовно<br />
писмо<br />
2. вера у једног бога<br />
3. простор између река Тигар и Еуфрат<br />
4. народ који је створио прву државу на<br />
тлу Месопотамије<br />
5. старо египатско писмо<br />
7. најнижи друштвени слој у старом веку<br />
9. област источне обале Средоземног<br />
мора<br />
Водоравно:<br />
6. најстарије писмо Месопотамије<br />
8. вера у више богова<br />
10. митолошко биће с телом лава и главом<br />
човека<br />
11. један од првих владара који је написао<br />
закон<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
11. На илустрацији су уцртана поља с бројевима. На линије поред илустрације упиши<br />
назив области Старог истока на коју се односи одговарајући број.<br />
2<br />
3<br />
1.<br />
2.<br />
3.<br />
1<br />
54
СТАРА ГРЧКА<br />
4.1. Најстарији период грчке историје<br />
Истраживачки<br />
путоказ<br />
ЗаШто се Грчка назива<br />
колевком европске<br />
цивилизације...<br />
Уклесано у камену<br />
„Није теШко униШтити државу,<br />
теШко је поставити је на<br />
чврсте ноге.”<br />
Пиндар, старогрчки песник<br />
КРИТСКА ЦИВИЛИЗАЦИЈА<br />
Најстарија цивилизација античког света која је настала на територији<br />
Европе везује се за југ Балканског полуострва, за територију данашње<br />
Грчке.<br />
антика – потиче<br />
од латинске речи<br />
која значи „стар,<br />
старински, древан”.<br />
Овај појам се у<br />
историји односи<br />
на културу старе<br />
Грчке и Рима, као<br />
и културе под<br />
њиховим утицајем.<br />
Територије античке<br />
Грчке<br />
У додатку на крају<br />
<strong>уџбеник</strong>а пронађи<br />
приказ савремене<br />
Грчке, одштампан на<br />
прозирном папиру.<br />
Прислони га на дату<br />
илустрацију античке<br />
Грчке. Пронађи<br />
територије које су<br />
некада насељавали<br />
Грци, а сада припадају<br />
другим државама.<br />
На југу Балканског полуострва није настала једна држава, већ је постојало<br />
више мањих, насељених грчким племенима. Копнени део Грчке<br />
био је испресецан бројним планинским венцима. Обала је била веома<br />
разуђена, с много острва и полуострва. Због оваквог географског положаја,<br />
уједињење у једну државу било је отежано. Грчки народ потицао<br />
је од различитих племена. То су били: Ахајци, Дорци, Јонци и Еолци. Сви<br />
они су говорили истим језиком и веровали у исте богове. Себе су називали<br />
Хелени, а своју земљу Хелада. Грцима су их назвали Римљани.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
55 55
праисторија<br />
Размисли<br />
Како је острвски<br />
положај утицао на<br />
развој Крита?<br />
Најстарија цивилизација на простору Грчке настала је на острву<br />
Криту, а врхунац развоја доживела је у 2. миленијуму пре н. е. Ова цивилизација<br />
је позната и као минојска цивилизација, тако названа по легендарном<br />
краљу Миносу, који је, према традицији, ујединио Крићане.<br />
Најпознатији материјални остаци ове напредне цивилизације су критске<br />
палате. Најчувенија од њих налазила се у граду Кнососу. Крићани су<br />
имали и писмо.<br />
Критски ћупови<br />
Обновљени остаци палате у Кнососу<br />
У коју врсту историјских извора спада приказани<br />
остатак критске културе?<br />
дешифровати –<br />
открити значење<br />
Палата у Кнососу била је позната по томе што су све њене просторије<br />
биле повезане с двориштем које се налазило у средини грађевине.<br />
Због низа просторија између којих су били ходници изгледала је као лавиринт.<br />
Палата је имала канализацију и текућу воду.<br />
Крит је имао развијену приведу – нарочито поморство, трговину и<br />
занатство. Крићани су израђивали фине занатске производе, бродове,<br />
накит, вазе. Имали су и писмо које још није дешифровано.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
Запис на критском писму пронађен у<br />
граду Фесту<br />
На које писмо те подсећа критско писмо?<br />
Фреска из палате у Кнососу<br />
56
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
Занимљиво<br />
Једна од најпознатијих легенди везаних за Крит је она о Минотауру,<br />
чудовишту с главом бика, а телом човека. Краљ Минос<br />
је затворио ово чудовиште у лавиринт с многим ходницима.<br />
Хранио га је људским месом; сваке године становници Атине<br />
морали су да пошаљу по седам девојака и младића као жртве.<br />
Једне године је и Тезеј, син краља Егеја, био међу будућим жртвама.<br />
Међутим, он је решио да убије Минотаура, а у томе му<br />
је помогла Аријадна, ћерка краља Миноса. Она се заљубила у<br />
Тезеја и дала му клупко, које је он одмотавао да се не би изгубио<br />
у лавиринту. Када је убио Минотаура, пратећи траг клупка,<br />
лако се вратио.<br />
Представа Минотаура<br />
на грчкој вази<br />
МИКЕНСКА ЦИВИЛИЗАЦИЈА<br />
Критска краљевина опстала је до 1450. године пре н. е., када су<br />
острво освојили ратоборни Ахајци с полуострва Пелопонеза. Ахајци су<br />
били једно од четири грчка племена. Највећи центар Ахајаца био је град<br />
Микена. Зато се овај период грчке историје назива микенско доба.<br />
Због честих ратова које су водили, Ахајци су морали да добро утврде<br />
своје градове. Микена је била окружена дебелим зидинама од камених<br />
блокова. Подигнута на узвишењу, представљала је готово неосвојиву<br />
тврђаву. У град се улазило кроз капије, а изнад главног улаза били су<br />
приказани лавови. Тај се улаз називао Лавља капија.<br />
Ахајци су прихватили тековине критске културе. На основама њиховог<br />
писма створили су ново. Ово писмо се урезивало у глинене плочице.<br />
Ахајско писмо<br />
Које писмо Старог<br />
истока је такође<br />
урезивано у глинене<br />
плочице?<br />
Размисли<br />
Лавља капија у Микени<br />
Какав је утисак<br />
требало да остави на<br />
освајаче ова капија?<br />
Где си до сада у<br />
историји старог<br />
века сусрео/сусрела<br />
представе лавова?<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
57 57
праисторија<br />
Осим пољопривреде и сточарства, Ахајци су велику пажњу посвећивали<br />
занатству и трговини, нарочито грнчарству и златарству.<br />
Златна маска приписана краљу<br />
Агамемнону<br />
Микенска златна посуда са сценом<br />
из лова<br />
Шта можеш да закључиш на основу чињенице да је злато коришћено за израду предмета<br />
за свакодневну употребу и свечане прилике?<br />
Подсети се<br />
Који се метал<br />
користио на<br />
највишем ступњу<br />
развоја праисторије?<br />
Подсети се<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
Шта је еп? Ако не<br />
можеш да се сетиш,<br />
поразговарај о томе<br />
са наставником<br />
или наставницом<br />
српског језика.<br />
Успон микенске културе прекинула је најезда новог ратоборног<br />
племена – Дораца, током 12. века пре н. е. Дорци су имали гвоздено<br />
оружје, док су Ахајци користили бронзу. Крто и лако ломљиво, бронзано<br />
оружје и оруђе губило је битку с чврстим и отпорним гвожђем.<br />
О Ахајцима, њиховим владарима, обичајима и борбености значајан<br />
историјски извор представљају епови Илијада и Одисеја, за које се сматра<br />
да их је саставио слепи песник Хомер. У епу Илијада говори се о<br />
Тројанском рату, који се, према традицији, одиграо у 12. веку пре н. е.<br />
Грци су десет година безуспешно опседали град Троју у Малој Азији, а<br />
на крају су га освојили на превару. У епу Одисеја говори се о повратку<br />
Одисеја, једног од ратника из овог похода, на родно острво у Грчкој.<br />
Изненађење!<br />
Пссст!<br />
Нисмо јоШ уШли!<br />
Занимљиво<br />
Једна од Хомерових прича говори о<br />
освајању Троје захваљујући лукавству. Иако<br />
су ратовали 10 година, Грци нису успели<br />
да освоје град. Одисеј се досетио како да<br />
освоји град без нових жртава. Предложио<br />
је Грцима да се повуку, како би Тројанци<br />
помислили да су одустали од опсаде. Грци<br />
су направили великог дрвеног коња, и<br />
увече га оставили испред зидина Троје. У<br />
унутрашњости коња сакрили би се најбољи<br />
ратници. Претпоставио је да ће Тројанци<br />
унети коња у град, верујући да су га послали<br />
богови. Након прославе победе, Тројанци<br />
су унели коња, а током ноћи грчки ратници<br />
су изашли, отворили капије града Грцима и<br />
тако освојили Троју.<br />
58
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
ХОМЕРСКО ДОБА<br />
С дорском сеобом почела је нова епоха<br />
грчке историје која се назива хомерско<br />
доба. Она је трајала од 12. века пре н. е. до<br />
8. века пре н. е. Сматра се да је у овом периоду<br />
Хомер испевао Илијаду и Одисеју.<br />
Дорци су били на нижем ступњу развоја<br />
културе од Ахајаца. Уништавали су све<br />
пред собом, тако да се у појединим крајевима<br />
заборавило чак и писмо. Зато се о овом<br />
периоду говори као о мрачном добу грчке<br />
историје.<br />
Размисли<br />
Да ли народне<br />
песме описују<br />
Краљевића Марка<br />
какав је стварно<br />
био?<br />
Поразговарај о<br />
томе с наставником<br />
или наставницом<br />
српског језика.<br />
Слепи песник Хомер<br />
Зашто је усмена књижевност<br />
важна за историју? Ко је<br />
најпознатији српски сакупљач<br />
усмене књижевности?<br />
КОЛОНИЗАЦИЈА<br />
Раздобље од 8. до 6. века пре н. е. назива се епохом колонизације.<br />
Узроци грчке колонизације били су различити: мало плодне земље,<br />
пренасељеност грчког копна, политички сукоби, као и вечита људска<br />
потрага за бољим животом. Становништво се из Грчке исељавало у три<br />
правца: према западу – ка обалама јужне Италије и Сицилије, према<br />
истоку – ка обалама Мале Азије и Црног мора и према југу – ка обалама<br />
северне Африке.<br />
колонизација –<br />
процес исељавања<br />
народа из своје<br />
земље на другу<br />
територију и<br />
стварања насеља<br />
на тој територији –<br />
колонија, у којима<br />
су досељеници<br />
задржавали своју<br />
културу, језик,<br />
обичаје и религију<br />
Грчке насеобине<br />
након колонизације<br />
На којим<br />
континентима су<br />
настале грчке<br />
колоније?<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
59 59
праисторија<br />
Колоније су биле независне од градова из којих су дошли исељеници,<br />
али су с тим градовима одржавале значајне економске и културне<br />
везе. Са затеченим становништвом Грци су успоставили контакт и размењивали<br />
робу, али и културне вредности. Тако је колонизација омогућила<br />
ширење утицаја грчке културе на све просторе где су се Грци<br />
доселили.<br />
2000.<br />
пре н.е.<br />
1500.<br />
пре н.е.<br />
1200.<br />
пре н.е.<br />
800.<br />
пре н.е.<br />
600.<br />
пре н.е.<br />
1. год.<br />
критска (минојска) микенска хомерско колонизација<br />
култура култура доба<br />
Кључни појмови<br />
антика Крит Микена Тројански рат<br />
Хомер<br />
колонизација<br />
Да поновимо најважније<br />
Најстарија цивилизација на територији данашње Грчке настала је<br />
на острву Криту. Она је названа минојска култура, по краљу Миносу.<br />
Крићани су имали развијену културу која је познавала писмо, а врхунац<br />
је достигла средином 15. века пре н. е. Њихову територију освојило је<br />
грчко племе Ахајци с Пелопонеза. Микенска цивилизација је преузела<br />
тековине критске културе и наставила да се самостално развија. У 12.<br />
веку пре н. е. тај развој су прекинули ратоборни Дорци. Тада је почело<br />
тзв. мрачно доба грчке историје, јер су културне тековине критско-микенске<br />
епохе пале у заборав, чак и писмо. Најзначајнији историјски извор<br />
за овај период су епови Илијада и Одисеја, који се приписују слепом<br />
песнику Хомеру. Средином 8. века пре н. е. Грци су почели да се исељавају<br />
ка обалама Италије, Мале Азије и Црног мора и северне Африке. Тај<br />
процес назива се колонизација.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
Замишљени изглед<br />
палате у Кнососу<br />
60
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
Шта смо научили<br />
1. Наведи грчка племена.<br />
2. Где су настале најстарије цивилизације на тлу Грчке?<br />
3. Који су географски услови утицали на неометан развој критске<br />
културе?<br />
4. Покушај да упоредиш минојску и ахајску културу. Наброј њихове<br />
предности и недостатке.<br />
5. Како су Дорци победили Ахајце иако су били на нижем степену<br />
културног развоја?<br />
6. Зашто су Грци кренули у колонизацију?<br />
Задатак за истраживача<br />
Пронађи легенду о Ахилу, јунаку Тројанског рата. Упознавши се са<br />
овим јунаком, направи листу његових позитивних и негативних особина.<br />
Напиши есеј о томе да ли је и зашто он херој, шта га чини херојем и<br />
да ли би он и данас био сматран херојем.<br />
Тријумф Ахила над Хектором, слика из 19. века<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
61 61
праисторија<br />
4.2. Успон грчких градова-држава<br />
Истраживачки<br />
путоказ<br />
Владавина народа<br />
или владавина<br />
„племенитих”?<br />
Уклесано у камену<br />
„Jедина стабилна држава<br />
је она у којој су сви<br />
муШкарци једнаки<br />
пред законом.”<br />
Аристотел, грчки филозоф<br />
полис – град-држава<br />
у античкој Грчкој<br />
ГРЧКИ ПОЛИСИ<br />
Током старог века Грчка није била јединствена држава. На територији<br />
данашње Грчке настало је више градова-држава, који су се називали<br />
полиси. Сваки полис имао је своју територију, становништво, уређење<br />
и законе. Било је много полиса, али су се два издвојила по свом значају.<br />
Били су то Спарта и Атина.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Најзначајнији грчки<br />
полиси<br />
На којим полуострвима<br />
се налазе Спарта и<br />
Атина?<br />
ПРИМЕРАК<br />
62
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
СПАРТА<br />
Спарту је основало грчко племе Дорци, на полуострву Пелопонезу<br />
у области Лаконији, у 10. веку пре н. е. Дорци су били најратоборнији<br />
од свих грчких племена, што је доста утицало на историју Спарте. Она<br />
је била полис у коме су се највише поштовале војничка вештина и храброст.<br />
Подсети се<br />
Коју цивилизацију<br />
су Дорци срушили<br />
освајањем<br />
Пелопонеза? Ако не<br />
можеш да се сетиш,<br />
одговор можеш<br />
наћи у лекцији<br />
„Најстарији период<br />
грчке историје”.<br />
Спартански ратник<br />
Опиши изглед и опрему<br />
спартанског ратника.<br />
Остаци старе Спарте и модеран град<br />
У каквом природном окружењу је Спарта настала?<br />
Спарта је била аристократски полис. То значи да је током целе њене<br />
историје власт припадала аристократама, људима племенитог порекла.<br />
спартијати<br />
(слободни људи –<br />
аристократе)<br />
СтановниШтво<br />
Спарте<br />
перијеци<br />
(слободни људи)<br />
хелоти<br />
(државни робови)<br />
аристократија –<br />
потиче од две речи:<br />
аristos – најбољи<br />
и kratia – власт,<br />
владавина.<br />
Дакле,<br />
аристократија је<br />
владавина најбољих,<br />
тј. мањине над<br />
већином.<br />
Под „најбољима”<br />
подразумевани су<br />
припадници једног<br />
броја истакнутих<br />
породица<br />
племенитог рода.<br />
Становништво Спарте<br />
Становништво Спарте делило се на три групе: спартијате (аристократе),<br />
перијеке (слободне људе) и хелоте (државне робове). Спартијати<br />
су припадали владајућем слоју, били су потомци дорских освајача<br />
и имали сва политичка права. Управљали су државом и предводили<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
63 63
праисторија<br />
војску јер су сматрали да је то једино достојно људи „племенитог рода”.<br />
Имали су поседе с којих су само убирали приходе. Перијеци су се бавили<br />
пољопривредом, занатством и трговином, плаћали порез и служили<br />
војску. Нису имали политичка права – нису учествовали у управљању<br />
државом. Хелоти су били најнижи слој становништва. Они су били робови,<br />
али у власништву државе. Перијеци и хелоти били су потомци покореног<br />
становништва Пелопонеза.<br />
Хелоти обављају<br />
пољопривредне радове<br />
На основу илустрације<br />
опиши послове које су<br />
обављали хелоти.<br />
Занимљиво<br />
У Спарти је било знатно више хелота него спартијата. Да би их држали у<br />
покорности, спартијати су имали обичај да упадну у насеље хелота и уклоне<br />
најистакнутије и најјаче међу њима. Тако хелоти нису имали јаког вођу<br />
јер су најбољи страдали, а остале је било лакше држати покорне.<br />
Историчар Тукидид пише о односу спартијата према хелотима следеће:<br />
„Хелоти су били позвани да гласањем изаберу оне за које се мислило<br />
да су се показали најхрабријим у борбама с непријатељем, како би добили<br />
слободу. Циљ је био да се тестирају: сматрало се да ће одабрани бити<br />
најпоноснији и најспремнији да се побуне [...]. Одабрани су се радовали<br />
новој слободи, међутим Спартанци би их после тога уклонили и нико никада<br />
није сазнао како су страдали [...].”<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Спартанском државом су управљала два краља јер се сматрало да<br />
је добро да један предводи војску а други да остане у граду, с народом.<br />
Власт краљева контролисало је и веће стараца – герузија, које су чинили<br />
представници најугледнијих породица старији од 60 година. Народна<br />
скупштина, у којој су учествовали сви спартијати старији од 30 година,<br />
узвицима је прихватала или одбијала предлоге краљева и герузије.<br />
ПРИМЕРАК<br />
Размисли<br />
Зашто су чланови<br />
герузије били људи<br />
старији од 60 година?<br />
Која је предност<br />
старијих људи у<br />
односу на млађе<br />
приликом доношења<br />
одлука?<br />
Два краља<br />
Државни органи<br />
Веће стараца<br />
(герузија)<br />
Народна скупШтина<br />
64
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
Као најмоћнији од свих аристократских полиса, Спарта је постала<br />
водећа држава у Пелопонеском савезу – савезу који је окупљао више<br />
полиса.<br />
Занимљиво<br />
Васпитање у Спарти<br />
Овако писац Плутарх говори о васпитању<br />
у Спарти:<br />
„Спартански дечаци полазили су у школу<br />
у седмој години. Тада су одвајани од родитеља<br />
и поверавани на чување држави.<br />
Основни циљ васпитања био је да постану<br />
добри и издржљиви ратници, а да би се то<br />
постигло, излагани су суровим условима:<br />
лоше су храњени, излагани екстремним температурама,<br />
тешким физичким напорима.”<br />
Вежбаоница у Спарти<br />
Занимљиво<br />
Жене су у Спарти имале могућност да се<br />
образују у основним знањима, али се ипак<br />
њихова вредност изражавала кроз улогу<br />
мајке будућег војника. Традиција говори да су<br />
мајке испраћале синове у рат речима: „Врати<br />
се... са штитом или на њему.” То је значило да<br />
се врате или као победници или мртви.<br />
Спартанка која трчи<br />
АТИНА<br />
Атину су основали Јонци, на полуострву Атика, у средњој Грчкој.<br />
Атина је била посебна јер се у њој придавао значај образовању и слободи<br />
изражавања мишљења атинских грађана. У почетку, Атина је била<br />
аристократски полис – власт је била у рукама мањине. С временом и<br />
захваљујући реформама које су доносиле измене у друштву, она је<br />
напустила ово уређење и постала демократски полис. То значи да је<br />
власт припадала свим слободним грађанима.<br />
реформа – мењање<br />
постојећих прилика<br />
у друштву на миран<br />
начин<br />
Важно<br />
Реч демократија потиче од две грчке речи:<br />
demos – народ и kratia – власт, владавина.<br />
Дакле, демократија је владавина народа, односно<br />
владавина већине.<br />
Модерна статуа богиње Атине, заштитнице града<br />
Које симболе моћи држи Атина?<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
65 65
праисторија<br />
Занимљиво<br />
Записивање првих закона који су уредили Атину везује се за Дракона<br />
и 7. век пре н. е. Ови закони били су веома сурови и строги. Данас се за законе<br />
и дисциплинске мере које су врло сурове каже да су драконске мере.<br />
Становништво Атине се у почетку делило на три слоја: еупатриде<br />
(људе племенитог порекла, аристократе), демос (народ) и робове.<br />
СтановниШтво Атине<br />
еупатриди<br />
(аристократе)<br />
демос<br />
(народ, слободни<br />
људи)<br />
робови<br />
Демос је чинио већину атинског становништва. То су били слободни<br />
људи без политичких права. Бавили су се занатством, трговином и<br />
земљорадњом. Како су чланови демоса често западали у сиромаштво,<br />
морали су да се задужују. Уколико не би могли да исплате дуг, падали би<br />
у ропство – дужничко ропство. Поред ропства због дуга, извор ропства<br />
било је и заробљавање у ратовима.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Од данас су слободни<br />
сви који су постали<br />
робови због дуга!<br />
Занимљиво<br />
Робови су у Атини били приватно власништво, а бавили су се разли-<br />
читим занимањима, чак су ишли и у рат; могли су бити учитељи и лекари.<br />
Господар је могао да ослободи роба, а то је био и једини начин на који је<br />
роб могао да стекне слободу.<br />
ПРИМЕРАК<br />
С временом се повећавао број робова и расло<br />
укупно сиромаштво слободних грађана. Тако су се<br />
јавили захтеви за реформама које би ослободиле<br />
сиромашне грађане нагомиланих дугова и омогућиле<br />
демосу учешће у управљању државом. Први<br />
се овим проблемом позабавио Солон, законодавац<br />
из 6. века пре н. е. Он је предложио да се ослободе<br />
грађани који су због дуга постали робови. Сиромашним<br />
грађанима су отписани дугови.<br />
66
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
Реформе су настављене у 5. веку пре н. е. Сви слободни грађани Атине<br />
изједначени су пред законом и могли су да учествују у управљању<br />
државом. Тако је уведена демократија.<br />
Промене у друштву доводиле су до промена у држави. Краља су<br />
заменили архонти. Они су водили државне послове, а бирали су се из<br />
редова аристократије, и то на годину дана. Међутим, с временом је све<br />
већи значај у доношењу важних одлука за Атину добијала Народна<br />
скупштина. Када је уведена демократија, у њеном раду су учествовали<br />
сви пунолетни слободни мушкарци.<br />
Размисли<br />
Како видиш примену<br />
демократије у свом<br />
породичном и<br />
школском животу?<br />
Говор у атинској скупштини<br />
Перикле<br />
Гледајући слику, можеш ли да одговориш на питање<br />
каква је била атмосфера у атинској скупштини?<br />
Најдаље у развоју атинске демократије дошло се за време државника<br />
Перикла, у 5. веку пре н. е. Он је први схватио да масовно учешће<br />
грађана у раду скупштине неће бити могуће ако њихов рад не<br />
буде плаћен. Зато је увео дневнице. То је, између осталог, омогућило<br />
да Народна скупштина постане најважније место одлучивања у Атини.<br />
Скупштина је доносила одлуке о објави рата или склапању мира, избору<br />
војсковођа, законима. Независно од богатства, сваки грађанин Атине<br />
могао је бити биран на највише положаје у држави. Лишени права да<br />
одлучују остали су жене, странци и робови.<br />
Атина није била једини демократски полис. Своје савезнике, друге<br />
демократске полисе, окупила је у Атински поморски савез.<br />
Размисли<br />
Прочитај<br />
Аристотелов цитат<br />
с почетка лекције,<br />
па размисли шта<br />
можемо закључити<br />
о положају жена у<br />
Атини.<br />
Грчки брод – тријера<br />
Опиши изглед грчког<br />
брода.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
67 67
праисторија<br />
Занимљиво<br />
Васпитање у Атини<br />
Дечаци су полазили у школу са седам година. Учили су писање, читање,<br />
математику, музику, гимнастику, као и да лепо говоре (беседништво). Девојчице<br />
нису ишле у школу. Само су оне из најбогатијих кућа имале приватне<br />
учитеље који су их учили основама читања и писања. Основна активност<br />
атинских жена била је везана за кућу и вођење домаћинства.<br />
Кључни појмови<br />
полис аристокатија демократија Спарта<br />
Атина<br />
Перикле<br />
Да поновимо најважније<br />
На територији Грчке није настала јединствена држава, него више<br />
мањих градова-држава – полиса. Два најзначајнија полиса била су<br />
Спарта и Атина. Они су се разликовали по уређењу – Спарта је била аристократски,<br />
а Атина демократски полис. Разликовали су се и по вредностима<br />
које су неговали. У Спарти је највећа врлина била храброст и војничка<br />
вештина, а у Атини слобода и право свих слободних појединаца<br />
да учествују у одлучивању о држави.<br />
Шта смо научили<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
1. Шта је полис?<br />
2. Који су били најзначајнији грчки полиси?<br />
3. У чему се разликовао положај роба у Спарти од положаја роба у<br />
Атини?<br />
4. Објасни положај сваког слоја становништва у Спарти.<br />
5. Како се мењала државна управа у Атини?<br />
6. Размисли у чему је разлика између атинске и данашње демократије.<br />
ПРИМЕРАК<br />
Задатак за истраживача<br />
Замисли да можеш да бираш да ли ћеш бити дете у Атини или Спарти.<br />
Одабери у којој држави би радије живео/живела, и наведи зашто.<br />
68
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
4.3. Одбрана, процват и криза<br />
грчког света<br />
Истраживачки<br />
путоказ<br />
Шта је највећа претња<br />
за самосталност неког<br />
народа...<br />
Уклесано у камену<br />
„У рат се много улаже, а<br />
мало добија.”<br />
Хомер<br />
ПЕРСИЈАНЦИ<br />
Персијанци су били један од народа који су настањивали територију<br />
Иранске висоравни, која данас највећим делом припада Ирану. У<br />
6. веку пре н. е. створили су моћну државу која је почела да се шири.<br />
Оснивач државе био је цар Кир Велики, а главни град Персепољ. Држава<br />
се на истоку проширила до реке Инда, а на северу до обала Црног<br />
мора. Након тога Персијанци су освојили и Египат и дошли до обала<br />
Средоземља и Мале Азије.<br />
Подсети се<br />
Који народ с<br />
територије<br />
Месопотамије је<br />
највише освајао у<br />
епохи пре успона<br />
Персије?<br />
Персијски владар<br />
заробљава египатског<br />
владара<br />
Препознај на слици<br />
фараона и персијског<br />
цара и уочи сличности<br />
и разлике у томе како<br />
су представљени.<br />
Поразговарај с<br />
наставником или<br />
наставницом о томе<br />
како су се освајачи<br />
односили према<br />
војсци и становништву<br />
поражених држава.<br />
Персијски цар на престолу<br />
Ова држава је доживела врхунац у 5. веку пре нове ере, за време<br />
цара Дарија I, који је покушао да освоји и Грчку. Зато су избили грчко-персијски<br />
ратови, који су обележили грчку историју прве половине<br />
5. века пре н. е.<br />
На челу државе се налазио цар. Персија је напредовала захваљујући<br />
земљорадњи и трговини. Осим тога, Персијанци су били врсни градитељи,<br />
а због потреба царства и одржавања веза између његових удаљених<br />
делова, градили су путеве и мостове.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
69 69
праисторија<br />
Персија у време цара<br />
Дарија I<br />
Које територије<br />
насељене Грцима је<br />
Персија прве освојила?<br />
У додатку на крају<br />
<strong>уџбеник</strong>а пронађи<br />
приказ савремене<br />
територије Блиског<br />
истока, одштампан на<br />
прозирном папиру.<br />
Прислони га на<br />
илустрацију Персије.<br />
Покушај да наведеш<br />
данашње државе чији<br />
су делови улазили у<br />
састав државе цара<br />
Дарија I.<br />
Занимљиво<br />
Овако је грчки историчар Херодот писао о персијској религији и обичајима:<br />
„Кипове, храмове и жртвенике они [...] не подижу, него сматрају будалама<br />
оне који то чине, по мом мишљењу, због тога што богове нису замишљали<br />
као Хелени, у облику човека [...].”<br />
„Рођендан им је свима највећи празник. По обичају, тога дана се боље<br />
једе и части него у остале дане. Тог дана сви богатији испеку у пећима<br />
говече, коња, камилу или магарца и износе пред госте, а сиромашнији<br />
припремају ситну стоку. Немају много јела за време ручка, али зато имају<br />
много слаткиша, али и то не једу све одједном.”<br />
„Сматрају да је највећа срамота лагати, а на другом месту задуживати<br />
се [...].”<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
Гробница цара Кира Великог у Персепољу<br />
Од ког материјала су Персијанци највише градили?<br />
Рељеф са главне палате у Персепољу<br />
Шта поданици приносе владару на дар?<br />
70
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
ГРЧКО-ПЕРСИЈСКИ РАТОВИ<br />
Почетком 5. века пре н. е. Персија је обухватала и територију западне<br />
Мале Азије на којој су се налазили многи грчки полиси.<br />
Устанак у једном од њих против персијске власти у граду Милету,<br />
назван Јонски устанак био је повод да Персијанци нападну и европски<br />
део Грчке. Напад је правдан оптужбом да су Грци подржавали устанике.<br />
Грчко-персијски ратови трајали су, с прекидима, од 499. до 449. године<br />
пре н. е. Херодот пише да је 491. пре н. е. персијски владар Дарије I<br />
послао гласнике широм Грчке како би затражили „земљу и воду”, као<br />
симболичан израз покорности. У већини грчких полиса прихватили су<br />
ове захтеве, а Атињани и Спартанци су одбили понуду.<br />
Подсети се<br />
Откуд грчки полиси<br />
на обалама Мале<br />
Азије?<br />
Персијски војници<br />
Гробнице персијских царева у данашњем Ирану<br />
Које оружје<br />
препознајеш на овој<br />
представи персијских<br />
војника?<br />
Грчки свет у време<br />
грчко-персијских<br />
ратова<br />
Пронађи где и када<br />
су се одиграле<br />
најзначајније битке<br />
грчко-персијских<br />
ратова.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
71 71
праисторија<br />
Прва велика битка грчко-персијских ратова одиграла се 490. године<br />
пре н. е. на Маратонском пољу, удаљеном око 42 km од Атине. Грци су<br />
крајњим напорима однели победу. Како би обавестио грађане Атине да<br />
се не повлаче из града јер је прошла опасност, један Атињанин је претрчао<br />
раздаљину од места битке до града. Успео је само да им каже да су<br />
спасени и умро је од исцрпљености. У спомен на овај догађај уведена је<br />
посебна дисциплина на модерним Олимпијским играма – маратон.<br />
Маратонска битка, приказ трупа<br />
Закључи на основу илустрације и легенде да ли је<br />
грчка војска имала коњицу.<br />
Маратон у савремено доба<br />
Покушај да закључиш зашто велики светски градови и данас<br />
организују ову трку.<br />
мореуз – узак<br />
водени пролаз који<br />
раздваја делове<br />
копна<br />
Даријева војска се повукла после пораза. Следећи поход на Грчку<br />
предузет је 10 година касније, 480. године пре н. е., за време Даријевог<br />
наследника Ксеркса. Огромна војска је морала да из Мале Азије пређе<br />
преко мореуза у Европу. Због тога су постављени привремени мостови<br />
и војска је прешла у Европу.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Занимљиво<br />
ПРИМЕРАК<br />
Према легенди, најбољи градитељи<br />
изградили су мостове преко<br />
мореуза којима је персијска војска<br />
требало да пређе у Европу. Међутим,<br />
олуја је срушила мостове. Бесан,<br />
Ксеркс је наредио да се бичује<br />
море.<br />
Уплашени вешћу да се приближава огромна војска, Атињани су позвали<br />
све Грке у помоћ. Спартанци су послали 300 најбољих ратника на<br />
челу с краљем Леонидом. Атињани који су се надали помоћи били су<br />
прилично разочарани одзивом Спартанаца.<br />
72
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
До битке је дошло у Термопилском кланцу, у средњој Грчкој. Спартанци<br />
су изабрали да сачекају непријатеља у кланцу како се персијска<br />
војна надмоћ не би превише осетила. Међутим, Персијанци су успели<br />
да зађу Грцима иза леђа и опколе их. Како би се омогућило повлачење<br />
Грцима, 300 спартанских ратника предвођених Леонидом изгинуло је у<br />
борби.<br />
кланац – узани<br />
пролаз између две<br />
планине<br />
Занимљиво<br />
Према легенди, краљ Леонида је, када су<br />
му Персијанци затражили да преда оружје,<br />
одговорио: „Дођите и сами га узмите!”<br />
Херодот говори и како је спартански војник,<br />
на примедбу да Персијанаца има толико<br />
да ће њихове стреле заклонити Сунце, рекао:<br />
„То је и боље, борићемо се у хладу...”<br />
Савремени споменик<br />
Леониди у близини<br />
места битке<br />
Ко су данас твоји<br />
хероји и због чега?<br />
Ксеркс је стигавши до Атине запалио град. Међутим, уследила је поморска<br />
битка код острва Саламине, у близини Атине, у којој су Атињани<br />
однели одлучујућу победу.<br />
Битка код Саламине<br />
Атињани су имали брзе<br />
и покретне бродове –<br />
тријере, који су могли<br />
лако да се крећу и<br />
у плићим водама.<br />
Послужили су се<br />
лукавством: знајући да<br />
су персијски бродови<br />
тешки, спори и слабо<br />
покретни у плитким<br />
водама, Грци су почели<br />
битку на отвореном<br />
мору. Међутим, намера<br />
им је била да наведу<br />
Персијанце да их прате<br />
према плићим водама,<br />
где су одлучили<br />
да дође до сукоба.<br />
Тако се и догодило:<br />
огромна персијска<br />
флота потопљена<br />
је навукавши се на<br />
плитке воде у којима<br />
нису могли ни да се<br />
крећу нити да се из<br />
њих повуку.<br />
Рат је трајао до 449. године пре н. е. Персијанци нису успели да<br />
освоје Грчку и морали су да се повуку.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
73 73
праисторија<br />
УСПОН АТИНЕ<br />
Атина је после грчко-персијских ратова доживела период великог<br />
успона, како привредног, тако и културног. Обогатила се захваљујући<br />
развоју трговине, али и чињеници да је, преко благајне Атинског поморског<br />
савеза, контролисала и присвајала приходе других чланова овог<br />
савеза. Благостање у граду је омогућило развој културе и уметности.<br />
Тако је 5. век пре н. е. доба процвата атинске културе, али и пуног развоја<br />
атинске демократије. Она се везује за Перикла, државника који је<br />
омогућио и најсиромашнијима да учествују у управљању државом.<br />
Занимљиво<br />
Атина је била повезана са<br />
луком Пиреј Дугим зидовима<br />
који су омогућавали безбедан<br />
прилаз луци и одбрану<br />
града. Изградња ових зидова<br />
такође се везује за Перикла.<br />
Дуги зидови између Атине и њене луке Пиреј<br />
Поразговарај с наставником или наставницом о томе заштo је било важно<br />
Дугим зидовима обезбедити пут између Атине и њене луке Пиреј.<br />
акропољ – реч<br />
потиче од две грчке<br />
речи: akros – врх,<br />
polis – град<br />
У грчком свету појам<br />
акропољ односио<br />
се на узвишење,<br />
најчешће брдо, око<br />
кога је ницао град.<br />
Перикле је омогућио и највећим уметницима тога доба да раде и<br />
стварају у Атини, па су најлепше атинске грађевине настале управо тада.<br />
Због тога се период Периклове владавине назива златним добом Атине.<br />
У овом раздобљу обновљен је Акропољ – узвишење у граду и подигнути<br />
су многи храмови који су били симбол грчке архитектуре и њен<br />
врхунски домет.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
Атински Акропољ данас<br />
Зашто је било важно правити утврђења на узвишењу?<br />
74
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
ПЕЛОПОНЕСКИ РАТ<br />
Пелопонески рат био је највећи сукоб унутар грчког света – грађански<br />
рат, у коме су се сукобили Атински поморски савез (који је окупљао<br />
демократске полисе) и Пелопонески савез (који је окупљао аристократске<br />
полисе). Атински поморски савез предводила је Атина, а Пелопонески<br />
– Спарта.<br />
грађански рат –<br />
сукоб унутар једног<br />
народа или државе<br />
Учесници<br />
Пелопонеског рата<br />
Опиши разлику у<br />
географској позицији<br />
чланица два савеза.<br />
Узрок рата било је супарништво Спарте и Атине, које се повећало<br />
наглим успоном Атине након завршетка грчко-персијских ратова. Историчар<br />
Тукидид, који је писао о овом рату, сматрао је да је узрок рата<br />
„страх Спарте од јачања Атине”.<br />
Атина<br />
Спарта<br />
Државна<br />
организација<br />
Војна сила<br />
Васпитање и<br />
образовање<br />
Демократски полис<br />
Превласт на мору<br />
(јака флота)<br />
Стварање активног<br />
грађанина који ће<br />
учествовати у политичком<br />
животу државе<br />
Аристократски полис<br />
Превласт на копну<br />
(јака пешадија)<br />
Стварање непобедивог<br />
војника, храброг и оданог<br />
држави<br />
флота – морнарица;<br />
бродови једне<br />
државе под<br />
јединственом<br />
командом<br />
Супротности између Атине и Спарте<br />
Рат је трајао од 431. до 404. године пре н. е. Спарта је на почетку рата<br />
напала Атику. Атињани су се повукли у Атину. Због глади, пренасељености<br />
и тешких животних услова у граду је настала велика епидемија,<br />
која је однела много живота. Од болести је страдао и сам Перикле.<br />
епидемија – брзо<br />
ширење заразне<br />
болести<br />
Поразговарај<br />
с наставницом<br />
или наставником<br />
биологије о<br />
заразним болестима<br />
и начинима лечења<br />
кроз време.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
75 75
праисторија<br />
Перикле држи говор<br />
на крају прве ратне<br />
године<br />
Посматрајући<br />
слику, можеш ли да<br />
закључиш да ли су<br />
грађани учествовали у<br />
доношењу одлука?<br />
Наведи аргументе у<br />
прилог свом закључку.<br />
Наведене недаће утицале су на одлуку Атине да предузме поход<br />
према западу Средоземља, где су се налазиле дорске колоније богате<br />
житом. Овај се поход назива Сицилијанска експедиција. Завршена је<br />
неуспехом Атине. Већина атинске војске и ратних бродова је уништена.<br />
Завршна битка<br />
Сицилијанске<br />
експедиције која<br />
се одиграла код<br />
Сиракузе<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Погледај илустрацију<br />
па закључи чиме су<br />
били наоружани и<br />
спартански и атински<br />
војници.<br />
Подсети се<br />
Од кад Грци<br />
насељавају острво<br />
Сицилију?<br />
Одговор потражи у<br />
лекцији „Најстарији<br />
период грчке<br />
историје”.<br />
Неуспех на Сицилији био је увод у потпуни пораз Атине. Услови<br />
мира које је Спарта поставила били су веома тешки. Атина је, између<br />
осталог, морала да се одрекне демократског уређења, распусти Атински<br />
поморски савез, одрекне се готово целе флоте.<br />
Једна од најважнијих последица рата било је слабљење читавог грчког<br />
света. Уследили су стални сукоби међу полисима, што ће омогућити<br />
успон нове силе – Македоније.<br />
ПРИМЕРАК<br />
76
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
Кључни појмови<br />
Персијанци Јонски устанак Маратон Термопили<br />
Атински поморски савез<br />
Пелопонески савез<br />
Сицилијанска експедиција<br />
Да поновимо најважније<br />
У првој половини 5. века пре н. е. грчки свет био је суочен с нападом<br />
Персијанаца, моћних освајача са истока. Тако су почели грчко-персијски<br />
ратови. Већина грчких полиса ујединила се против заједничког<br />
непријатеља. Кључне битке ових ратова биле су Маратонска и Термопилска<br />
битка, као и битка код острва Саламине. Рат се завршио победом<br />
Грка. Највише користи од победе над Персијанцима имала је Атина, која<br />
је доживела велики успон, нарочито за време државника Перикла.<br />
Међутим, период благостања није дуго потрајао: 431. године пре н. е.<br />
почео је грађански рат између грчких полиса, изазван „страхом Спарте<br />
од јачања Атине”. Овај сукоб донео је велика разарања и штету свим Грцима.<br />
Завршен је победом Спарте и Пелопонеског савеза. Атина је била<br />
тешко кажњена након пораза, а Атински поморски савез распуштен.<br />
Шта смо научили<br />
1. Ко су Персијанци?<br />
2. Наброј најзначајније персијске владаре који су предводили напад на<br />
Грчку.<br />
3. Шта је био повод за избијање грчко-персијских ратова?<br />
4. Који грчки јунак се истакао у грчко-персијским ратовима?<br />
5. Шта је златно доба Атине?<br />
6. Шта је узрок Пелопонеског рата?<br />
7. Које су последице овог рата?<br />
Задатак за истраживача<br />
Попуни табелу користећи податке из лекције.<br />
РАТ ГРЧКО-ПЕРСИЈСКИ ПЕЛОПОНЕСКИ<br />
ЗАРАЋЕНЕ СТРАНЕ<br />
ВРЕМЕ ТРАЈАЊА<br />
УЗРОК<br />
ПОСЛЕДИЦЕ<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
77 77
праисторија<br />
4.4. Грчка култура – религија и филозофија<br />
Истраживачки<br />
путоказ<br />
Шта је грчку културу<br />
учинило колевком<br />
модерне европске<br />
културе...<br />
Уклесано у камену<br />
„Досада и доколица* мајка<br />
су филозофије.”<br />
Грчки филозоф Аристотел<br />
*доколица – слободно време<br />
култура –<br />
материјалне и<br />
духовне творевине<br />
људи; људско<br />
стваралаштво<br />
Размисли<br />
Шта све спада у<br />
културу?<br />
Подсети се<br />
Који народ Старог<br />
истока је једини<br />
имао једнобожачку<br />
религију?<br />
Одговор потражи<br />
у лекцији „Култура<br />
народа Старог<br />
истока”.<br />
ГРЧКА КУЛТУРА<br />
Грчка цивилизација је свој највиши домет достигла у области културе.<br />
Иако су Грци у старом веку били подељени, веровали су у исте богове<br />
и имали заједнички језик и писмо. Уметност која се развила у старој<br />
Грчкој постала је узор склада и лепоте. Тако је настала грчка култура,<br />
као основа на којој је у каснијим вековима грађена култура Европе.<br />
РЕЛИГИЈА<br />
Стари Грци су веровали у више богова. То значи да је њихова религија<br />
била многобожачка. Замишљали су своје богове налик људима.<br />
Изгледали су као људи и имали људске особине, и позитивне, и негативне.<br />
Били су храбри, осветољубиви, подмукли, мудри... Од људи су се<br />
разликовали по својој бесмртности и натприродним моћима. Живели<br />
су на планини Олимпу.<br />
Врховни бог Зевс био је бог муње и грома. Посејдон, Зевсов брат,<br />
био је бог мора. Зевсова супруга, богиња Хера, била је заштитница жена,<br />
брака и породице. Богиња Атина била је богиња мудрости, Афродита<br />
– љубави и лепоте, Аполон – бог светлости и заштитник уметности, Дионис<br />
– вина и забаве.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
Представе грчких<br />
богова и богиња<br />
Упореди представе<br />
богова у Грчкој и<br />
старом Египту. По чему<br />
се они разликују?<br />
Аполон Афродита Зевс<br />
78
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
Стари Грци су веровали у разгранат и маштовит свет богова и различитих<br />
натприродних бића, рођених из веза богова и људи. Инспирисани<br />
животима и делима богова и њихових потомака, смишљали су различите<br />
митове – маштовите приче.<br />
Подсети се<br />
Шта знаш о<br />
Тројанском рату?<br />
Занимљиво<br />
Један од најпознатијих митова је онај о Ахилу, највећем<br />
јунаку Тројанског рата. Према миту, он је био син човека, краља<br />
Пелеја, и богиње Тетиде. Пета је била једино место на телу на<br />
коме је био рањив. Мајка га је као бебу потопила у реку Стикс<br />
да би постао нерањив и непобедив. Том приликом га је држала<br />
за пету. Погинуо је погођен отровном стрелом у пету. И данас<br />
се израз Ахилова пета користи да означи нечију слабу тачку.<br />
Ахил и његов пријатељ Патрокло,<br />
приказ са грчке вазе<br />
Занимљиво<br />
Стари Грци су веровали у многа<br />
натприродна бића – на пример у<br />
сирене. Оне су биле полужене, полуптице,<br />
омамљивале су морнаре<br />
заносном песмом, па их одвлачиле<br />
у море. По легенди описаној у<br />
Одисеји Одисеј је одолео њиховој<br />
песми захтевајући да буде везан за<br />
јарбол брода, а да морнарима буду<br />
зачепљене уши.<br />
Одисеј одолева зову сирена<br />
Која Одисејева особина је дошла до<br />
изражаја у причи о њему и сиренама?<br />
Подсети се<br />
О чему говоре<br />
Илијада и Одисеја?<br />
Одговор потражи у<br />
лекцији „Најстарији<br />
период грчке<br />
историје”.<br />
Једно од великих светилишта посвећених Зевсу налазило се у граду<br />
Олимпији, на Пелопонезу.<br />
Позиција Олимпије и<br />
других светилишта<br />
У којим деловима<br />
грчког света се<br />
налазио највећи број<br />
светилишта?<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
79 79
праисторија<br />
Статуа Зевса у светилишту у Олимпији, замишљени изглед<br />
Како је приказан врховни бог на овој скулптури?<br />
Рушевине Зевсовог храма у Олимпији<br />
У Олимпији су, у славу богова, сваке четири године одржаване<br />
Олимпијске игре – такмичења у различитим спортовима. Колики је био<br />
значај ових свечаности говори и чињеница да су стари Грци рачунали<br />
време од 776. године пре н. е., када су, према традицији, одржане прве<br />
Олимпијске игре. За време Олимпијских игара прекидани су сви сукоби<br />
међу Грцима.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Олимпијске дисциплине<br />
Које олимпијске дисциплине препознајеш на овим представама?<br />
ПРИМЕРАК<br />
Традиција одржавања Олимпијских игара обновљена је крајем 19.<br />
века нове ере. Прве модерне Олимпијске игре одржане су у Атини 1896.<br />
године нове ере. У савременом свету оне немају религијски значај, али<br />
су највећа спортска манифестација.<br />
Олимпијски кругови<br />
Олимпијски стадион у Атини током првих модерних<br />
Олимпијских игара, 1896.<br />
Да ли ти је познат још<br />
неки симбол савремених<br />
Олимпијских игара осим<br />
разнобојних кругова?<br />
80
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
ФИЛОЗОФИЈА<br />
Религија је настала из потребе да се објасне свет, његово порекло и<br />
смисао живота. Човек није могао да објасни многе појаве, па их је приписивао<br />
вишим силама. Из исте потребе као религија, у старој Грчкој је настала<br />
филозофија. Покушавајући да одговоре на вечна питања која су<br />
интересовала човека од давнина, филозофи су нудили објашњења, не<br />
задовољавајући се више оним што је нудила религија. Реч филозофија<br />
потиче од глагола „волети” и именице „мудрост”. Дакле, филозофија је<br />
„љубав према мудрости”.<br />
Најзначајнији грчки филозофи били су Сократ, Платон и Аристотел.<br />
Њихова делатност везује се за крај 5. века пре н. е. и 4. век пре н. е.<br />
Сократ Платон Аристотел<br />
Сократ је у говорима наводио своје слушаоце на одређене закључке.<br />
Сам није писао, па су његове најзначајније мисли записали његови<br />
ученици, међу којима се издваја Платон. У свом познатом делу Држава<br />
Платон је писао да државом треба да управљају филозофи, мудри људи.<br />
Аристотел, његов ученик, говорио је да поред осталог човека одређује<br />
и припадност заједници.<br />
Занимљиво<br />
Док је седео испред капија Атине, Сократу<br />
је пришао путник и упитао га да ли да уђе у тај<br />
град, како се у њему живи. Сократ га је запитао<br />
како се живело у граду у коме је претходно био,<br />
на шта човек одговара да су сви били зли, похлепни,<br />
без пријатеља... Сократ му је одговорио<br />
да су и у Атини сви такви, па је човек отишао<br />
даље. Наишао је други путник и упитао га исто.<br />
На поновљено Сократово питање, човек је одговорио<br />
да су у граду одакле долази сви били<br />
добри и срећни. Мудрац му одговори да су и у<br />
Атини такви и да је то град за њега.<br />
Размисли<br />
Шта је поука ове<br />
приче? Зашто је<br />
Сократ двојици<br />
људи рекао<br />
супротно о<br />
грађанима Атине?<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
81 81
праисторија<br />
Кључни појмови<br />
богови Олимпија мит Олимпијске игре<br />
филозофија<br />
Да поновимо најважније<br />
Религија старих Грка била је многобожачка. Грчки богови били су у<br />
свему налик људима, осим што су били бесмртни и имали натприродне<br />
моћи. Врховни бог био је Зевс, господар муње и грома. Најпознатије<br />
светилиште посвећено овом богу било је у граду Олимпији. Тамо су се<br />
сваке четири године одржавале Олимпијске игре – свечаности у славу<br />
богова. На њима су се одвијала спортска такмичења. У старој Грчкој<br />
се развила и филозофија – покушај да се на питања о пореклу света,<br />
бесмртности и смислу живота понуде другачији одговори од оних које<br />
је нудила религија.<br />
Шта смо научили<br />
1. Каква је била грчка религија?<br />
2. Наведи најзначајније богове.<br />
3. Шта знаш о Олимпијским играма?<br />
4. Покушај да објасниш цитат с почетка лекције. Зашто је Аристотел<br />
сматрао да је доколица (вишак слободног времена) мајка филозофије?<br />
5. За кога се каже да филозофира?<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Задатак за истраживача<br />
Напиши састав о сличностима и разликама између Олимпијских игара<br />
у старој Грчкој и данас. Нека тема буде Олимпијске игре некад и данас.<br />
ПРИМЕРАК<br />
Српска атлетичарка<br />
Ивана Шпановић на<br />
Олимпијским играма<br />
2016. године у Рио де<br />
Жанеиру у Бразилу<br />
82
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
4.5. Грчка култура – уметност и наука<br />
Истраживачки<br />
путоказ<br />
Колико је уметност<br />
важна за друШтво...<br />
Уклесано у камену<br />
„Лепо је оно Што је складно.”<br />
Аристотел<br />
ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ ГРЧКЕ УМЕТНОСТИ<br />
Уметност је настала из човекове потребе да свој свет учини лепшим,<br />
да поред основних животних потреба задовољи и потребу да оплемени<br />
своје окружење. Уметност је у старој Грчкој била један од стубова<br />
културе. Упркос томе што је најчешће била надахнута религијом, грчка<br />
уметност величала је лепоту човека, његовог тела и духа.<br />
АРХИТЕКТУРА<br />
Једна од уметности веома развијених у старој Грчкој била је архитектура.<br />
Ова уметност била је уско повезана с религијом. Најтрајнији<br />
споменици грчког градитељства су храмови – светилишта грађена у<br />
славу богова. Према изгледу стубова храмова, разликују се три стила<br />
грчке архитектуре: дорски, јонски и коринтски.<br />
архитектура –<br />
уметност<br />
обликовања<br />
грађевина и<br />
простора<br />
Дорски Јонски Коринтски<br />
Типови стубова<br />
Који стубови су најједноставнији?<br />
Стубови су се разликовали по завршном делу. Дорски су били<br />
најједноставнији – завршавали су се пљоснатом плочом. Јонски су имали<br />
украсе на крајевима у облику спирале. Коринтски су се завршавали<br />
украсима у облику лишћа.<br />
Храм Ерехтејон<br />
имао је и стубове<br />
у виду женских<br />
фигура, који се<br />
називају каријатиде.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
83 83
праисторија<br />
Храм Партенон у Атини, пример<br />
дорског стила<br />
Храм Ерехтејон у Атини, пример<br />
јонског стила<br />
Остаци Зевсовог храма у Атини, пример<br />
коринтског стила<br />
Занимљиво<br />
Атински Акропољ био је највеће<br />
и најлепше светилиште старе Атине.<br />
На овом брду у самом граду налазили<br />
су се многи храмови и светилишта.<br />
Најзначајнији је био Партенон, посвећен<br />
богињи заштитници града,<br />
богињи Атини. Испред храма се налазила<br />
велелепна статуа богиње.<br />
Некадашњи изглед Акропоља<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Осим храмова, од грађевина из античке Грчке до данашњих дана<br />
остала су очувана и позоришта.<br />
Размисли<br />
Како разумеш изреку<br />
„У здравом телу<br />
здрав дух”?<br />
ВАЈАРСТВО<br />
Стари Грци су веома држали до идеала лепоте, како људског духа,<br />
тако и тела. Лепо и здраво тело, уз обавезан развој спортског духа код<br />
деце, било је један од циљева васпитања у свим грчким полисима. Управо<br />
се у вајарским делима може приметити идеал лепоте који су неговали<br />
Грци.<br />
Најпознатији грчки вајари стварали су у Атини у 5. и 4. веку пре н. е.<br />
Фидија је био савременик Перикла, а његово најзначајније дело била<br />
је скулптура богиње Атине у Партенону, која није сачувана. Била је израђена<br />
од дрвета, али богато украшена слоновачом и златом.<br />
ПРИМЕРАК<br />
Вајарска дела која<br />
су украшавала<br />
Партенон<br />
84
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
Атинa из храма<br />
Партенон,<br />
копија Фидијине<br />
скулптуре<br />
Бацач диска, копија<br />
Миронове скулптуре<br />
Атички приказ бацача диска<br />
на посуди<br />
Који од ова два уметничка приказа делује реалније?<br />
СЛИКАРСТВО<br />
Стари Грци су имали развијено сликарство. Али, сачувани су претежно<br />
сликарски прикази на вазама. Слике су најчешће имале мотиве<br />
из митологије и свакодневног живота.<br />
Развој грчког<br />
сликарства на вазама<br />
Опиши представе на<br />
вазама.<br />
Геометријски украси, 9. век<br />
пре н. е.<br />
Музичка сцена, 5. век<br />
пре н. е.<br />
Дионисов брод, 6. век<br />
пре н. е.<br />
КЊИЖЕВНОСТ<br />
Уметност писања, књижевност, развијала се у Грчкој од најстаријих<br />
времена. Стари Грци су имали своје фонетско писмо, алфабет, на коме<br />
су записана књижевна дела.<br />
Прво се развила поезија, која се преносила усменим путем, с колена<br />
на колено, а тек касније је записивана. Најзначајнија дела грчке књижевности<br />
су Хомерови епови Илијада и Одисеја. Иако се приписују слепом<br />
песнику, вероватније је да су делови ових епова настајали постепено,<br />
током низа година, преношени усменим путем, а тек онда уобличени<br />
у једну целину и записани.<br />
Неколико слова<br />
грчког алфабета<br />
Подсети се<br />
Који народ Старог<br />
истока је имао<br />
најстарије фонетско<br />
(гласовно) писмо?<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
85 85
праисторија<br />
Као посебан књижевни род у Грчкој је настала драма. Она се развила<br />
из свечаности посвећених Дионису, богу вина и забаве. Драме су<br />
извођене у позориштима.<br />
Разликовале су се две врсте драме – трагедија и комедија. Тема<br />
трагедија био је неки тужан догађај, а циљ комедија било је засмејавање<br />
публике. У представама су глумили искључиво мушкарци, који су носили<br />
маске. Златно доба грчке драме био је 5. век пре н. е.<br />
Бог Дионис<br />
На основу којих детаља са слике<br />
можемо закључити да је Дионис<br />
био бог вина?<br />
Остаци највећег позоришта у Епидауру<br />
Разговарај с наставником или наставницом о томе зашто су грчка<br />
позоришта била полукружног облика.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
НАУКА<br />
Размисли<br />
Шта неку<br />
област људског<br />
интересовања<br />
чини науком?<br />
Поразговарај о томе<br />
с наставником или<br />
наставницом.<br />
Питагора<br />
Поразговарај<br />
с наставником<br />
или наставницом<br />
математике о томе<br />
зашто је Питагора<br />
био важан за развој<br />
математике.<br />
Највећи број савремених наука има своје корене у Грчкој. Међу научницима<br />
античке Грчке били су важни математичари који су се бавили<br />
и аритметиком и геометријом.<br />
Занимљиво<br />
Питагора је био и филозоф. Он је са<br />
својим следбеницима основао тајно<br />
друштво, познато као Питагорејско<br />
братство, које је требало да негује<br />
врлину и развија математичка знања.<br />
Они су посебно истицали да је неопходно<br />
да човек буде умерен у свему<br />
што ради.<br />
ПРИМЕРАК<br />
86
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
Медицина је такође имала велики значај у старој Грчкој. Прве<br />
болнице развиле су се при храмовима посвећеним богу Асклепију, који<br />
је сматран заштитником лечења. Оцем медицине сматра се Хипократ.<br />
Отац медицине Хипократ (лево) с богом Асклепијем (у средини), заштитником лечења<br />
Занимљиво<br />
Заклетва коју данас полажу лекари када ступају у позив назива се Хипократова<br />
заклетва, а настала је према тексту заклетве полагане у старој<br />
Грчкој. Ово су неки њени делови:<br />
„У часу када ступам међу чланове лекарске професије, свечано обећавам<br />
да ћу свој живот ставити у службу хуманости.<br />
Највећа брига ће ми бити здравље мог болесника.<br />
Поштоваћу тајне онога ко ми се повери.<br />
У вршењу дужности према болеснику неће на мене утицати никакви<br />
обзири, вера, националност, раса, политичка или класна припадност.<br />
Апсолутно ћу поштовати људски живот од самог почетка.”<br />
Асклепијев штап<br />
Где данас можемо<br />
да пронађемо овај<br />
симбол?<br />
<strong>Историја</strong> је такође настала у Грчкој. Херодот,<br />
отац историје, потицао је из града Халикарнаса,<br />
на западу Мале Азије.<br />
Највећим грчким историчарем сматра се<br />
Тукидид. Он је написао историју Пелопонеског<br />
рата, у коме је и сам учествовао. Први<br />
је историчар који је јасно разликовао узроке<br />
и последице одређених догађаја. Тако је он<br />
као узрок рата видео „страх Спарте од јачања<br />
Атине”.<br />
Тукидид се сматра највећим<br />
грчким историчарем<br />
Подсети се<br />
Којим правцима<br />
је текла грчка<br />
колонизација?<br />
Подсети се<br />
Шта знаш о<br />
Пелопонеском рату?<br />
Шта је узрок, а шта<br />
последица неког<br />
догађаја?<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
87 87
праисторија<br />
Кључни појмови<br />
храм Партенон алфабет драма<br />
Да поновимо најважније<br />
Уметност је у Грчкој била надахнута<br />
религијом и митологијом. И поред тога,<br />
у центру грчке уметности налазио се човек.<br />
Најзначајнији споменици грчке архитектуре<br />
су храмови, грађени у различитим<br />
стиловима, али савршено складне<br />
грађевине. Вајарска дела су одражавала<br />
здравље и лепоту људског тела, а у књижевности<br />
је говорено о подвизима јунака<br />
и митским делима, али и о свакодневним<br />
ситуацијама и осећањима. Стари Грци су<br />
имали своје фонетско писмо, алфабет, на<br />
коме су записана књижевна дела и из кога<br />
су потекла многа данашња писма. У Грчкој<br />
је настала драма, односно комедија и<br />
трагедија. Природне и друштвене науке<br />
такође су имале своје корене у Грчкој, а<br />
нарочито је значајан грчки допринос развоју<br />
математике, медицине и историје.<br />
Грчка позоришна маска<br />
Шта смо научили<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
1. Које уметности су биле најразвијеније у Грчкој?<br />
2. По чему се разликују стилови грчке архитектуре?<br />
3. Шта је атински Акропољ?<br />
4. Шта знаш о најзначајнијој грађевини на Акропољу?<br />
5. Који књижевни родови су били развијени у Грчкој?<br />
6. Ко је Питагора?<br />
7. Наведи најзначајније науке настале у Грчкој.<br />
ПРИМЕРАК<br />
Задатак за истраживача<br />
Уз помоћ наставника или наставнице пронађи неку грађевину из Европе<br />
инспирисану грчким стиловима у архитектури. Прикупи сазнања о<br />
тој грађевини и напиши нешто о њеној прошлости, значају и данашњој<br />
функцији. Зграда може потицати из било које епохе.<br />
88
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
4.6. Хеленистичко доба и његова<br />
култура<br />
Истраживачки<br />
путоказ<br />
Како је један човек<br />
покуШао да промени<br />
свет...<br />
Уклесано у камену<br />
„Кад год би добио вест да је<br />
Филип, његов отац, освојио<br />
неки град, или добио неку битку,<br />
Александар Велики се није радовао,<br />
већ је пред својим друговима<br />
говорио: ’Другари, све ће ми отац<br />
унапред узети, а за мене неће остати<br />
ниједно велико ни сјајно дело да га<br />
са вама изврШим’. ”<br />
Плутарх, Упоредни животописи<br />
МАКЕДОНСКА ДРЖАВА<br />
На територији северно од Грчке, у области мање погодној за развој<br />
поморства и трговине, у 4. веку пре н. е. успон је доживела Македонска<br />
држава. Нaрод који је створио ову државу називао се Македонцима и<br />
био је сродан Грцима, али су их Грци сматрали варварима. Грке и Македонце<br />
су повезивали сличан језик и исти богови.<br />
варвари – Грци<br />
су варварима<br />
називали странце<br />
(нпр. Египћане), али<br />
и све народе које<br />
нису сматрали себи<br />
равнима.<br />
Македонска држава<br />
за време краља<br />
Филипа II<br />
Која држава је<br />
била први сусед<br />
Македонске<br />
државе на истоку?<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
89 89
праисторија<br />
Значајнији успон Македонске државе одиграо се за време владара<br />
Филипа II. Живео је у 4. веку пре н. е. Филип је био занимљива личност<br />
иако га велики број Грка није волео због физичког изгледа, грубог понашања<br />
и самовољног начина владања.<br />
Занимљиво<br />
Филип је изгубио<br />
једно око у<br />
бици.<br />
Филип II<br />
Занимљиво<br />
Демостен, највећи грчки<br />
говорник, био је Филипов<br />
велики противник и држао<br />
је ватрене говоре против<br />
њега. Ти говори се баш због<br />
тога зову филипике.<br />
фаланга – војни<br />
одред пешадије<br />
наоружан дугим<br />
копљима.<br />
Највећи Филипов успех било је освајање великог дела грчких територија.<br />
То није пошло за руком ни Персијанцима, који су имали већу<br />
војску. Кључ Филиповог успеха била је добра војна организација. Изменио<br />
је начин на који је македонска војска ратовала, и увео војни ред –<br />
фалангу.<br />
Занимљиво<br />
Сваки војник у фаланги носио је штит увек у левој руци, како би заштитио<br />
војника до себе. Тако су само војници који су стајали у крајњој десној<br />
страни реда били незаштићени.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
Фаланга<br />
Подсети се<br />
Зашто је Грчка у<br />
овом периоду била<br />
ослабљена? Одговор<br />
потражи у лекцији<br />
„Одбрана, процват и<br />
криза грчког света”.<br />
Која је била предност овако организоване и наоружане војске?<br />
Македонска војска је поразила грчку у бици код Херонеје 338. г.<br />
пре н. е. После битке Филип II је, уз подршку осталих Грка, започео припреме<br />
за нови рат, овог пута против Персије.<br />
90
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
АЛЕКСАНДАР ВЕЛИКИ<br />
Македонска држава је доживела врхунац успона за време владавине<br />
Филиповог наследника Александра Великог. Он је још као дете био<br />
посебан, чему је допринело и одлично образовање које је стекао. Један<br />
од његових учитеља био је и највећи грчки филозоф Аристотел.<br />
Занимљиво<br />
Александар је имао посебан однос према<br />
животињама. У легенду је ушла његова љубав<br />
према коњу Букефалу. Први сусрет дечака и<br />
коња задивио је посматраче јер је Александар<br />
успео што нико није. Схвативши да је неукротивост<br />
коња последица његовог страха<br />
од сенке, окренуо је коња према Сунцу и једини<br />
успео да га узјаше. Видевши то, Филип<br />
је рекао сину: „Сине мој, тражи себи краљевство<br />
које ће бити достојно тебе. Македонија<br />
је за тебе премала!” Од тада, па до краја остали<br />
су нераздвојни, а Александар је једном<br />
граду који је основао дао име Букефалија.<br />
Коњаник са рта Артемисион, хеленистичка скулптура<br />
Александар је преузео власт још као двадесетогодишњи младић,<br />
после смрти његовог оца Филипа. Младост му није била препрека да<br />
постигне више него било који освајач до тада. Повео је уједињену грчку<br />
и македонску војску на исток, према Персији. Свој војнички таленат показао<br />
је већ првом победом на реци Гранику у Малој Азији 334. године<br />
пре н. е., затим код Иса 333. г. пре н. е. и код Гаугамеле 331. г. пре н. е.<br />
Битка између<br />
Александра Великог<br />
и Дарија III приказана<br />
на римском мозаику<br />
Гледајући слику, на<br />
основу чега бисмо<br />
могли закључити да је<br />
у сукобу учествовала<br />
македонска војска?<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
91 91
праисторија<br />
О Александровом односу према пораженом непријатељу говори<br />
поступак према заробљеној породици персијског цара Дарија III коју<br />
је он оставио на милост и немилост непријатељу пошто је побегао<br />
с бојишта. Александар је наредио да Даријева породица мора бити<br />
заштићена и, супротно дотадашњим обичајима, поштеђена сваког<br />
злостављања.<br />
Занимљиво<br />
Александар Велики<br />
(Македонски)<br />
Александар је породици Дарија III дозволио да задржи послугу и ужива<br />
све раније почасти, чак јој је одредио већи новац за трошак него што<br />
је добијала пре тога.<br />
Подсети се<br />
Ко су били фараони и<br />
како су их Египћани<br />
доживљавали?<br />
Остаци Персепоља, главног града Персијског царства које је покорио Александар<br />
Александрово<br />
име уклесано<br />
хијероглифима<br />
Нарочито значајно било је освајање Египта, који је тада био под персијском<br />
влашћу. Александар је дошао у додир са египатском културом и<br />
обичајима, па се прогласио фараоном. Идеја да је цар бог, иначе страна<br />
грчком и македонском разумевању улоге владара, све више је обузимала<br />
Александра. Тако се он удаљавао од грчког и постајао део источног<br />
света.<br />
Александар је након Египта освојио Персију, и кренуо у даља<br />
освајања према Индији. Ова територија се разликовала од до тада<br />
освојених земаља, и то по клими, биљном и животињском свету, начину<br />
ратовања, болестима... У Индији се Александар суочио и са одбијањем<br />
војника да наставе исцрпљујуће ратовање јер неки од њих нису видели<br />
породицу дуже од 10 година.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
Занимљиво<br />
Новчић из 4. века<br />
пре н. е.<br />
На основу чега се<br />
може установити<br />
да је на овом новцу<br />
приказана битка<br />
између Александра и<br />
индијског владара?<br />
Kоришћење слонова приликом борби, за Индијце<br />
уобичајено, било је за Европљане застрашујуће.<br />
Слонови нису били једине необичне животиње<br />
које су македонски војници срели на свом походу.<br />
На путу према Индији војска се кретала и копном<br />
и морем. Александрови морнари су на Индијском<br />
океану први пут видели морско „чудовиште”. Не<br />
знајући да су то мирољубиви китови, свирали су<br />
општу узбуну. Тако се један Европљанин први пут<br />
сусрео са животињским светом Азије.<br />
92
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
Александар се на повратку са овог похода разболео и убрзо умро, у<br />
33. години, под неразјашњеним околностима. Његови наследници нису<br />
успели да сачувају јединство државе. Недуго после Александрове смрти<br />
велико царство се распало на више делова. Његово наслеђе и све што<br />
је иза себе оставио били су инспирација многим будућим поколењима.<br />
Царство Александра<br />
Великог<br />
338. г.<br />
пре н.е.<br />
336. г.<br />
пре н.е.<br />
334. г.<br />
пре н.е.<br />
333. г.<br />
пре н.е.<br />
331. г.<br />
пре н.е.<br />
323. г.<br />
пре н.е.<br />
30. г.<br />
пре н.е.<br />
У додатку на крају<br />
<strong>уџбеник</strong>а пронађи<br />
приказ поделе<br />
царства Александра<br />
Великог, одштампан<br />
на прозирном папиру.<br />
Прислони га на дату<br />
илустрацију царства<br />
Александра Великог,<br />
па одговори на питање<br />
која је највећа држава<br />
настала поделом<br />
царства.<br />
Исто уради и с<br />
приказом данашње<br />
територије Блиског<br />
истока, па одговори<br />
на питање: ако бисмо<br />
хтели да обиђемо<br />
некадашњи Вавилон,<br />
у коју државу бисмо<br />
путовали?<br />
битка<br />
код<br />
Херонеје<br />
почетак<br />
Александрове<br />
владавине<br />
битка<br />
на<br />
Гранику<br />
битка<br />
код<br />
Иса<br />
битка код<br />
Гаугамеле<br />
смрт Александра<br />
Македонског<br />
римско<br />
освајање<br />
Египта<br />
ХЕЛЕНИСТИЧКА КУЛТУРА<br />
Хеленистичко доба је трајало од почетка Александрових освајања<br />
до пада Египта под римску власт (од 4. до 1. века пре н. е.). С македонским<br />
и грчким војницима који су се кретали из Европе ка Азији ширили<br />
су се и грчка култура и начин живота у освојеним областима. На том<br />
путу Грци су усвајали обичаје и веровања народа с којима су се сусретали.<br />
Спајањем грчке и културе народа Старог истока настала је хеленистичка<br />
култура.<br />
Хеленистички храм из града Пергамона у Малој Азији, пренет у музеј у Берлину (Немачка)<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
93 93
праисторија<br />
Александар је ово подстицао личним примером – оженио се ћерком<br />
персијског цара, и овај догађај је назван „Свадба Европе и Азије”.<br />
Следећи његов пример, још око 10.000 његових војника оженило се<br />
Персијанкама. За главни град свог царства изабрао је Вавилон, у коме<br />
је и умро, али је основао и преко 70 нових градова, названих по њему<br />
– Александрије. Најпознатија Александрија била је у Египту, а постала<br />
је позната по библиотеци у којој су била сакупљена сва знања старога<br />
света. Нажалост, ова библиотека је изгорела у пожару.<br />
Пошто је била највећа лука, у Александрији се налазило и једно од<br />
седам светских чуда – Светионик, који је олакшавао пловидбе морнара<br />
далеко на мору.<br />
Размисли<br />
На ком материјалу<br />
су писане књиге које<br />
изгледају као свици?<br />
Александријска библиотека<br />
Покушај да на илустрацији препознаш књиге.<br />
Изглед светионика у Александрији<br />
остао је забележен на старом новцу.<br />
Хеленистичко доба било је епоха развоја природних наука – математике,<br />
географије, астрономије.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
Справа из доба<br />
хеленизма пронађена<br />
на дну мора код<br />
једног грчког острва<br />
важила је за претечу<br />
модерних рачунара.<br />
На слици десно<br />
представљен је њен<br />
могући изглед пре<br />
више од две хиљаде<br />
година.<br />
94
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
Један од највећих умова тога времена био је и чувени математичар<br />
Архимед.<br />
Занимљиво<br />
Архимед је један од најчувенијих<br />
физичара и математичара у старом<br />
веку који је инспирацију налазио<br />
у Хомеровој Одисеји. Из физике је<br />
чувен његов закон (полуга), а из математике<br />
мерење круга, лопте и ваљка.<br />
Архимед је остао упамћен по узвику:<br />
„Еурека!” („Пронашао сам!”),<br />
који је наводно изговорио у кади<br />
када је дошао до открића о мерењу<br />
запремине судова.<br />
Еурека!<br />
Поред науке, у доба хеленизма настала су нека од најлепших уметничких<br />
дела у историји људске цивилизације.<br />
Колос са Родоса, једно од седам светских чуда, замишљени изглед<br />
Који утисак на људе је требало да остави статуа ове величине?<br />
Статуа Нике са острва<br />
Самотрака чува се у музеју<br />
Лувр у Паризу<br />
Грчка<br />
култура<br />
Хеленистичка<br />
култура<br />
Источњачка<br />
култура<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
95 95
праисторија<br />
Кључни појмови<br />
Македонија Александар Велики хеленизам<br />
Да поновимо најважније<br />
Успон Македонске државе почео је у 4. веку пре н. е. за време владавине<br />
Филипа II. Његов највећи успех било је освајање Грчке (338. г.<br />
пре н. е. – битка код Херонеје). Највећи војсковођа старог века био је<br />
Филипов син и наследник Александар Македонски (336–323. г. пре н. е.)<br />
који је освојио готово цео до тада познати свет. Међутим, Александрова<br />
величина не огледа се само у освајању. Његовим походима на исток,<br />
према Персији, ширила се и грчка култура, која се мешала с културом<br />
источних народа. Тако је настала нова епоха – хеленизам. Држава коју<br />
је Александар створио није дуго потрајала. Недуго после његове смрти<br />
распала се на више делова. Последња хеленистичка држава нестала је с<br />
карте света римским освајањем, 30. г. пре. н. е.<br />
Шта смо научили<br />
1. Који владар је покорио грчке полисе?<br />
2. Пронађи у лекцији материјалне изворе који сведоче о томе које државе<br />
је освојио Александар.<br />
3. Према којој држави на истоку је Александар усмерио своја освајања?<br />
4. Наведи основне одлике хеленистичке културе.<br />
Задатак за истраживача<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Покушај да сакупиш што више легенди о Александру Великом. Упореди<br />
где се легенде разликују, а где поклапају са оним што се о овом<br />
владару учило на часу.<br />
ПРИМЕРАК<br />
Рељеф из 4. века пре н. е. који приказује битку Александрове војске с Персијанцима<br />
96
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
Шта смо научили<br />
БЕЗ ЧЕГА ИСТОРИЧАР НЕ МОЖЕ<br />
1. Повежи племе (народ) и државу<br />
коју је оно основало уписивањем<br />
бројева на празну линију.<br />
1. Ахајци Крит<br />
2. Дорци Атина<br />
3. Јонци Спарта<br />
4. Крићани Микена<br />
2. Поређај по хронолошком (временском)<br />
низу следеће догађаје, од најстаријег ка<br />
најмлађем, уписујући бројеве од 1 до 5<br />
испред њих.<br />
ахајско освајање Крита<br />
грчко-персијски ратови<br />
Пелопонески рат<br />
грчка колонизација<br />
освајања Александра Великог<br />
3. Подвуци реч која не припада низу:<br />
Посејдон Дионис Платон Зевс Афродита<br />
4. На празној линији наведи основне одлике положаја различитих слојева<br />
становништва у старој Грчкој.<br />
ИСТРАЖИВАЧ ПРОШЛОСТИ<br />
5. Погледај илустрацију и одговори на питање испод уписивањем одговора на празну<br />
линију.<br />
Који ратови су почели устанком у области<br />
означеној жутом бојом?<br />
6. Пажљиво погледај илустрацију грчке<br />
колонизације и одговори на питање<br />
испод. Одговор упиши на празну<br />
линију.<br />
У којим областима се налазио<br />
највећи број грчких колонија?<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
97 97<br />
97
7. Прочитај цитат и одговори на питања испод заокруживањем слова испред тачног<br />
одговора.<br />
„Jедина стабилна држава је она у којој су сви<br />
мушкарци једнаки пред законом”, Аристотел<br />
О уређењу које античке државе говори Аристотел?<br />
а) Спарте в) Атине<br />
б) Микене г) Македоније<br />
8. Погледај илустрацију Македонског царства и одговори на питање заокруживањем<br />
слова испред тачног одговора.<br />
У ком правцу је ишло највеће ширење територије Македонског царства?<br />
а) са истока ка западу<br />
б) са севера ка југу<br />
в) са запада ка истоку<br />
г) са југа ка северу<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ИСТОРИЈА СВУДА ОКО НАС<br />
ПРИМЕРАК<br />
9. Погледај савремену позоришну карту и одговори на питање уписивањем одговора<br />
на празну линију.<br />
Који симболи пореклом из грчке драме су уочљиви на карти?<br />
98
10. Погледај слику и одговори на питање уписивањем одговора на празну<br />
линију.<br />
Ком стилу припадају стубови на овој згради у Београду?<br />
ТАЛЕНТОВАНИ ИСТОРИЧАР<br />
11. Повежи линијом битку и рат у току кога се одиграла.<br />
Сицилијанска експедиција<br />
Маратонска битка<br />
Битка код Гаугамеле<br />
Битка код Херонеје<br />
ратови Александра Македонског<br />
Пелопонески рат<br />
ратови Филипа Македонског<br />
грчко-персијски ратови<br />
12. Прочитај текст и одговори на питање испод заокруживањем слова испред<br />
тачног одговора.<br />
„Александар се варварима [Персијанцима] приказивао као човек који<br />
дубоко верује у своју божанску природу, али је пред Хеленима божанску<br />
природу истицао ретко и у веома малој мери [...]”<br />
Који су разлози Александровог различитог приказивања пред<br />
Персијанцима и Грцима?<br />
а) различито схватање улоге владара код Грка и источних народа<br />
б) Александрово лицемерје<br />
в) Александрова жеља да превари народе којима влада<br />
г) једнако схватање улоге владара код Грка и источних народа<br />
13. Прочитај питање и одговори заокруживањем тачног одговора.<br />
За коју личност се везује израз „златно доба Атине”?<br />
а) Дракона<br />
б) Солона<br />
в) Клистена<br />
г) Перикла<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
99
праисторија<br />
ЗА РАДОЗНАЛЕ<br />
14. Погледај слике и одговори на питање уписивањем одговора на линију испод<br />
сваке.<br />
Ком стилу припадају стубови приказани на слици?<br />
15. Погледај слику и испод ње напиши о ком миту је реч.<br />
16. Реши укрштеницу.<br />
Водоравно: 1. књижевни род<br />
у античкој Грчкој, извођен у<br />
позориштима<br />
5. врлина негована у<br />
спартанском васпитању<br />
7. атински реформатор који је<br />
укинуо ропство због дуга<br />
10. творац Илијаде и Одисеје<br />
13. државно уређење у Атини –<br />
владавина народа<br />
15. Спартанац, јунак<br />
Термопилске битке<br />
16. митско биће, полубик,<br />
получовек<br />
Усправно: 2. грчко писмо<br />
3. државно уређење у Спарти<br />
4. град-држава у Грчкој<br />
6. грчки врховни бог<br />
8. спој грчке и културе источних<br />
народа<br />
9. војни одред пешадије<br />
наоружан дугим копљима<br />
11. грчко племе које је основало<br />
Атину<br />
12. филозоф, учитељ Александра<br />
Македонског<br />
14. највећи јунак Тројанског рата<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
15<br />
10<br />
14<br />
13<br />
6<br />
7<br />
1 2<br />
5<br />
3 4<br />
8 9<br />
16<br />
11 12<br />
100<br />
100
СТАРИ РИМ<br />
5.1. Рим – од оснивања до највеће<br />
силе старог века<br />
Истраживачки<br />
путоказ<br />
Како је од града-државе<br />
настало светско<br />
царство...<br />
Уклесано у камену<br />
„Дођох, видех, победих!”<br />
Цезар, римски војсковођа<br />
ОСНИВАЊЕ ГРАДА<br />
Према легенди, град Рим су 753. године пре н. е. основала браћа<br />
Ромул и Рем. Град је настао у средњем делу Апенинског полуострва, у<br />
области Лацијум, на обали реке Тибар. Изграђен је на седам брежуљака.<br />
Занимљиво<br />
Према римској традицији, Ромул и Рем су били потомци<br />
Тројанца Енеје, који је успео да преживи грчко<br />
освајање овог града. Приповест о Енеји заправо је наставак<br />
спевова Илијадa и Одисејa. Легенда је говорила<br />
да му је било предсказано да ће његови потомци господарити<br />
светом. Енеја је дуго лутао морима, a онда се<br />
искрцао на Апенинско полуострво, где је основао град.<br />
После неколико генерација Енејиних потомака који су<br />
владали градом дошло је до сукоба у породици. Један<br />
брат је збацио с власти другог и наредио да се близанци<br />
Ромул и Рем, његови тек рођени унуци, баце у реку. Плач<br />
беба чула је вучица, која их је подојила и тако спасла сигурне<br />
смрти. Тако су браћа одрасла не знајући да су потомци<br />
владарске породице.<br />
Када су порасли, младићи су сазнали за своје порекло<br />
и помогли своме деди да се врати на власт. Међутим,<br />
пожелели су да на месту где су остављени оснују<br />
нови град. Током изградње града су се сукобили, па је<br />
Ромул убио Рема. Тако је он остао једини оснивач града,<br />
који је по њему добио и име – Рома (Рим).<br />
Енеја напушта Троју у пламену<br />
Вучица доји Ромула и Рема , скулптура<br />
која представља симбол Рима<br />
Размисли<br />
Због чега су<br />
Римљани своје<br />
порекло доводили<br />
у везу с јунаком<br />
старогрчке легенде?<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
101 101
праисторија<br />
Самнити<br />
Рим и његови суседи<br />
На основу илустрације<br />
и легенде закључи који<br />
народи су били суседи<br />
Римљана.<br />
ПОЧЕТАК ШИРЕЊА РИМСКЕ ТЕРИТОРИЈЕ<br />
Успон римске државе текао је постепено. Римљани су прво овладали<br />
средњим делом Апенинског полуострва, па заузели цело полустрво.<br />
Следећих векoва су стварали царство које је обједињавало народе с<br />
три континента, са центром у Средоземљу.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Развој римске државе<br />
ПРИМЕРАК<br />
На којим континентима<br />
се простирала римска<br />
држава у време своје<br />
највеће моћи?<br />
аквeдукт – мост који<br />
служи за пренос воде<br />
Римљани су на почетку успона своје државе потиснули друге народе<br />
који су живели на Апенинском полуострву. Од њих су преузели делове<br />
њихове културе и знања: градњу мостова, путева, акведуката и јавних<br />
купатила. Ширећи се према југу Апенинског полуострва, Римљани су се<br />
102
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
сукобили са становницима грчких колонија. Освајањем најмоћнијег грчког<br />
града Тарента, почетком 3. века пре н.е., римска моћ се проширила<br />
на цело Апенинско полуострво.<br />
Занимљиво<br />
За сукоб с грчком колонијом, градом Тарентом на југу Апенинског полуострва,<br />
везана је и прича о краљу Пиру, кога је Тарент позвао из Грчке<br />
да му помогне у одбрани од Римљана. Победио је Римљане у две битке,<br />
али уз тако велике губитке да је рекао: „Ако још једном овако победимо<br />
Римљане, потпуно ћемо пропасти”. Тако је настао израз Пирова победа,<br />
који се и данас употребљава.<br />
Подсети се<br />
Када се Грци<br />
насељавају на<br />
југ Апенинског<br />
полуострва?<br />
Одговор потражи у<br />
лекцији „Најстарији<br />
период грчке<br />
историје”.<br />
Пирова победа –<br />
победа остварена<br />
по цену великих<br />
губитака<br />
ШИРЕЊЕ РИМСКЕ ВЛАСТИ<br />
ИЗВАН АПЕНИНСКОГ ПОЛУОСТРВА<br />
Римљани су после освајања читавог Апенинског полуострва усмерили<br />
своју пажњу на територије западног Средоземља. Око тога су се<br />
сукобили с Картагином, богатом и моћном феничанском колонијом у<br />
северној Африци (на територији данашњег Туниса). У Картагини су били<br />
развијени морепловство и трговина. С њом су Римљани водили три<br />
рата, који се називају пунски ратови јер су Римљани називали Картагињане<br />
Пунима.<br />
Подсети се<br />
Ко су Феничани и<br />
по чему су били<br />
познати у старом<br />
веку?<br />
Одговор потражи<br />
у лекцији „Стари<br />
исток – настанак<br />
првих држава”.<br />
Важно<br />
Пунски ратови, ратови између Рима и Картагине, омогућили су прерастање<br />
римске државе у најмоћнију силу у области око Средоземног<br />
мора.<br />
Картагина и њени<br />
поседи<br />
На ком континенту<br />
су се налазили<br />
римски поседи, а на<br />
којим континентима<br />
картагински поседи?<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
103 103
праисторија<br />
Картагина, изглед града, замишљени приказ<br />
Можеш ли на основу слике да закључиш на чему је Картагина<br />
заснивала своју моћ?<br />
Данашњи остаци Картагине<br />
Подсети се<br />
Који антички владар<br />
се још сусрео са<br />
слоновима током<br />
свог ратовања?<br />
Пунски ратови су вођени од средине 3. до средине 2. века пре н. е.<br />
Најзначајнији је био Други пунски рат (218–201. год. пре н. е.). Њега је<br />
обележио упад картагинског војсковође Ханибала на територију Римске<br />
републике.<br />
Он је решио да нападне Римљане на њиховој територији, и то из<br />
правца који нису очекивали, не с мора, већ са севера, преко Алпа. Прва<br />
станица у Европи било је Пиринејско полуострво, одакле је повео војску<br />
на Апенинско полуострво.<br />
Пут преко снежних и стрмих алпских превоја нарочито је отежавало<br />
то што је Ханибалова војска користила слонове. Ханибал је рачунао<br />
на велику премоћ над Римљанима када једном са слоновима стигне у<br />
Италију. Ханибалова војска се осипала због хладноће и дугог пута. Упркос<br />
томе, Ханибал је готово неометано прешао преко Апенинског полуострва<br />
и нанео Римљанима тешке поразе. Ипак, и поред војних успеха<br />
није освојио Рим.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Ханибал прелази<br />
Алпе<br />
Шта су биле највеће<br />
опасности на путу<br />
Ханибалове војске<br />
преко Алпа?<br />
ПРИМЕРАК<br />
Ханибал<br />
Занимљиво<br />
Претила је опасност да Ханибал освоји и сам Рим. Тада је међу успаниченим<br />
римским становништвом настала изрека „Ханибал је пред<br />
вратима”.<br />
104
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
Римљани су у међувремену одлучили да натерају Ханибала да се повуче<br />
са Апенинског полуострва напавши његову престоницу у Африци.<br />
Да би одбранио Картагину, Ханибал је одустао од освајања Рима. У одлучујућој<br />
бици на тлу Африке претрпео је пораз. Тако је Други пунски<br />
рат завршен победом Рима. У Трећем пунском рату освојена је и сама<br />
Картагина, која је разорена до темеља. Римљани су завладали читавим<br />
западним Средоземљем.<br />
Истовремено када су освајали Картагину, Римљани су освајали и<br />
исток. На Балканском полуострву покоравали су староседеоце – Илире,<br />
Келте и Трачане. Oсвајањем Грчке настављено је ширење римске територије<br />
према обалама источног Средоземља.<br />
староседеоци –<br />
најстарије<br />
становништво неке<br />
територије<br />
ОСВАЈАЊЕ ГАЛИЈЕ<br />
Значајан корак у даљем ширењу римске државе било је освајање<br />
Галије. Гали (Келти) били су народ који је насељавао многе делове Европе.<br />
Област под називом Галија налазила се већим делом на територији<br />
данашње Француске. Гали су били велики противници Римљана, па су<br />
приликом једног од ранијих похода стигли и до Рима.<br />
Занимљиво<br />
Према легенди, када су Гали били пред Римом,<br />
гуске су осетиле опасност: гакањем су разбудиле<br />
грађане и тако „спасле град”.<br />
ВИДИКУ<br />
НА<br />
НЕПРИЈАТЕЉ<br />
Опасност од Гала по римску државу коначно је отклонио војсковођа<br />
Гај Јулије Цезар, средином 1. века пре н. е. Он је ратујући неколико<br />
година коначно покорио галска племена и освојио Галију. Цезар<br />
се у својим походима отиснуо чак и на обале Велике Британије, где су<br />
Римљани потом основали своје градове.<br />
Умирући Гал, римска копија скулптуре из 3. века пре н. е.<br />
Анализирајући скулптуру, на основу чега можеш закључити да<br />
она представља ратника?<br />
Савремени стрип о Галима<br />
Како је у стрипу представљен однос Гала и<br />
Римљана?<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
105 105
праисторија<br />
Римска територија<br />
после Цезарових<br />
освајања<br />
(1. век пре н. е.)<br />
Које територије је<br />
обухватала римска<br />
држава у 1. веку<br />
пре н. е.?<br />
РИМСКА ВОЈСКА<br />
Успех римских освајања зависио је од добро организоване и дисциплиноване<br />
војске. Римска војска била је подељена на легије, јединице<br />
од око 6000 војника. Владала је строга дисциплина, која се некада постизала<br />
и суровим кажњавањем.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
Римски војник<br />
Галски војник<br />
Шта је чинило основно наоружање римског војника? Упоређивањем римског и галског<br />
војника закључи у чему је била предност Римљана.<br />
106
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
Римљани су били добро опремљени ратници. На бојном пољу су<br />
често побеђивали непријатеља тако што су војнике постављали у такозване<br />
корњаче. То је био одред војске штитовима заштићен са свих<br />
страна. Римљани су користили и опсадне справе за освајање добро утврђених<br />
градова.<br />
„Корњача”<br />
Које су предности овако<br />
организоване војске?<br />
Опсадна справа – катапулт<br />
Савремена полиција приликом<br />
акције<br />
Величина и успех римске војске нису се огледали само у дисциплини<br />
и вештом коришћењу војних справа. Војска је била у приправности<br />
и у време мира. Легионари, тј. војници живели су у војним логорима.<br />
Поред учествовања у биткама, римски војници су помагали у изградњи<br />
путева, мостова и других значајних грађевина.<br />
Размисли<br />
О чему говори<br />
чињеница да се<br />
римска тактика у<br />
неким областима<br />
користи и данас?<br />
Занимљиво<br />
На територији данашње Србије<br />
налазило се више римских војних<br />
логора. Један од најзначајнијих био<br />
је у околини данашњег Костолца –<br />
Виминацијум.<br />
http://virtuelnimuzejdunava.rs<br />
Макета римског војног<br />
логора, Виминацијум<br />
Кључни појмови<br />
Ромул и Рем Апенинско полуострво Картагина<br />
пунски ратови Ханибал Галија Цезар<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
107 107
праисторија<br />
Да поновимо најважније<br />
Рим је, према легенди, основао Ромул, 753. године пре н. е. као<br />
град-државу. Настао је у средњем делу Апенинског полуострва. Територија<br />
римске државе се мењала: римска држава се ширила постепено,<br />
али непрекидно. Римска држава се након освајања Апенинског полуострва<br />
ширила према западу, а на том путу супротставили су јој се Картагињани<br />
(Пуни). После три пунска рата Римљани су поразили овог противника<br />
и проширили власт на читаво западно Средоземље. Најтежи<br />
је био Други пунски рат, због упада војсковође Ханибала на територију<br />
Апенинског полуострва. Рим се ширио и према истоку, освајањем централног<br />
Балкана и територије Грчке. Војсковођа Јулије Цезар освојио је<br />
Галију (данашња Француска).<br />
Добро организована и дисциплинована војска, подељена у легије,<br />
била је услов римских освајања.<br />
Шта смо научили<br />
1. Препричај легенду о оснивању Рима.<br />
2. Шта је био узрок ратова између Рима и Картагине?<br />
3. Како се ширила римска територија?<br />
4. Зашто је Други пунски рат био најтежи за Римљане?<br />
5. Који војсковођа је покорио Гале?<br />
6. Које су биле предности Римљана у односу на Гале?<br />
7. Наведи особености римске војске.<br />
Задатак за истраживача<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
На приказаној временској ленти уцртај следеће догађаје:<br />
1. завршетак освајања Апенинског полуострва;<br />
2. завршетак освајања западног Средоземља;<br />
3. освајање Галије;<br />
4. освајање Грчке.<br />
ПРИМЕРАК<br />
753.<br />
пре н.е.<br />
1. год.<br />
н.е.<br />
оснивањe<br />
Рима<br />
108
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
5.2. Држава и друштво Рима<br />
Истраживачки<br />
путоказ<br />
Како су стари Римљани<br />
уредили своју државу и<br />
друШтво...<br />
Уклесано у камену<br />
„Каква времена, такви<br />
обичаји!”<br />
Цицерон,<br />
римски државник и говорник<br />
ПЕРИОДИЗАЦИЈА РИМСКЕ ИСТОРИЈЕ<br />
Уређење римске државе мењало се с временом: она је настала као<br />
краљевина, процват доживела као република, да би највеће територије<br />
обухватала у доба царства.<br />
периодизација –<br />
подела на периоде,<br />
раздобља која<br />
имају одређене<br />
особености<br />
Доба краљева Доба републике Доба царства<br />
753. г. пре н. е. –<br />
509. год. пре н. е.<br />
509. год. пре н. е. –<br />
27. год. пре н. е.<br />
27. год. пре н. е. –<br />
476. год. н. е.<br />
Пастир проналази Ромула<br />
и Рема које храни вучица,<br />
Рубенс, 16. век н. е.<br />
Почетна слова латинских<br />
речи „сенат и римски<br />
народ”, означавала су<br />
јединство народа и сената<br />
и представљају симбол<br />
римске државе.<br />
Октавијан Август,<br />
први римски цар<br />
Периодизација римске историје<br />
УРЕЂЕЊЕ РИМСКЕ ДРЖАВЕ<br />
Власт је у најстаријем периоду била у рукама краљева који су били<br />
врховни војни заповедници, судије и свештеници. Први римски краљ<br />
био је Ромул, оснивач града. Уређење државе промењено је након збацивања<br />
последњег краља. Уместо краљевине – уведена је република.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
109 109
праисторија<br />
Важно<br />
Реч република потиче од две латинске речи: res – ствар, publica – јавна.<br />
Република је облик државе у којој се власт бира на одређени временски<br />
период, а не наслеђује се.<br />
Органи власти<br />
римске републике<br />
Два конзула<br />
Сенат<br />
Народна скупШтина<br />
Рим у доба републике<br />
Конзули су се бирали на једну годину. Управљали су војском у рату,<br />
а водили државу у миру. Сагласност на све одлуке конзула морао је дати<br />
сенат – тело које је у доба републике имало највећи значај у држави,<br />
нарочито у спољној политици.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
Заседање сената<br />
Подсети се<br />
У којој цивилизацији<br />
се претходно јавља<br />
Народна скупштина?<br />
У овом телу били су представници најбогатијих и најутицајнијих породица.<br />
Сенат је управљао државном благајном. Народна скупштина<br />
је бирала конзуле, доносила законе и одлучивала о рату и миру.<br />
Током 1. века н. е., за време Римског царства, скупштина и сенат су<br />
изгубили ранији значај. Тада је власт прешла у руке римског цара.<br />
110
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
РИМСКА ВЛАСТ У ОСВОЈЕНИМ ОБЛАСТИМА<br />
Римљани су освојене области изван Апенинског полуострва називали<br />
провинције. Тако је, на пример, после освајања Картагине успостављена<br />
провинција Африка, после освајања Галије – провинција Галија.<br />
На челу провинције налазио се намесник, који је представљао<br />
римску власт. Римске провинције су се разликовале по положају и<br />
правима локалног становништва. Намесници су се у управљању провинцијама<br />
често ослањали на локалне вође. Због разлике у положају<br />
провинција оне се никад нису ујединиле против Рима. Тако се римском<br />
начину управе приписује начело: „Завади па владај!”<br />
ДРУШТВО РИМА<br />
На почетку развоја римске државе слободно становништво се делило<br />
на две групе: патриције и плебејце.<br />
Важно<br />
Реч патрициј потиче од латинске речи pater – отац. Патрицији су тако<br />
називани зато што се веровало да потичу од племенитог оца.<br />
Реч плебејац потиче од латинске речи plebs – народ.<br />
Патрицији су били потомци угледних грађана, оснивача Рима. Сматрали<br />
су се „племенитим”, то јест аристократијом. Плебејци су били<br />
народ – сељаци, занатлије, трговци. Били су слободни, али нису имали<br />
право да учествују у власти. С временом, почели су да се боре за<br />
изједначавање својих права с правима патриција. Ова борба је завршена<br />
половином 4. века пре н. е. када су добили и право да буду бирани за<br />
конзуле.<br />
У Риму је постојало бројно неслободно становништво – робови.<br />
Њихово порекло било је различито, као и њихова судбина и значај.<br />
Два роба носе ћупове с вином, римски мозаик из<br />
2. века, Тунис<br />
На основу чега можеш да претпоставиш ко је на слици<br />
господар, а ко роб?<br />
Припадници различитих слојева римског друштва<br />
Препознај на слици патриције, плебејце и роба.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
111 111
праисторија<br />
Гладијаторске игре<br />
Кључни појмови<br />
Занимљиво<br />
Значајан слој римског друштва на врхунцу развоја<br />
римске државе чинили су робови. Римљани<br />
су их звали оруђем које говори. Куповани су и продавани<br />
на пијацама. Ипак, њихов положај се разликовао:<br />
најтеже је било робовима који су радили<br />
у пољопривреди и у рудницима, затим гладијаторима<br />
(робовима примораним да се, зарад забаве<br />
публике, боре међусобно или против дивљих животиња<br />
до смрти), а нешто боље робовима који су<br />
радили као послуга.<br />
патрицији плебејци сенат република<br />
провинције<br />
конзул<br />
Да поновимо најважније<br />
Римска држава је у почетку била краљевина, касније република и на<br />
крају царство. У доба републике постављени су темељи римске моћи.<br />
Тада су државом управљала два изабрана конзула, а најзначајнији орган<br />
власти био је сенат. Римљани су освојене области изван Италије организовали<br />
у провинције.<br />
Римско становништво се у почетку делило на патриције (потомке<br />
„племенитих отаца”) и плебејце (народ). С временом, разлика у правима<br />
између ове две групе се смањивала и на крају су они изједначени; тако<br />
су и плебејци постали пуноправни римски грађани.<br />
Током читаве римске историје бројно становништво чинили су и робови,<br />
људи који нису имали личну слободу, а чије су порекло и улога<br />
били различити.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Шта смо научили<br />
ПРИМЕРАК<br />
112<br />
1. Наведи периоде у развоју римске државе.<br />
2. Шта је република?<br />
3. Ко је управљао Римом у доба републике?<br />
4. Како се делило становништво Рима?<br />
5. Пронађи значење речи конзул и сенат.<br />
6. Како разумеш израз: „Завади па владај!”?<br />
Задатак за истраживача<br />
Уз помоћ наставника или наставнице попуни табелу упоређујући<br />
одлике римске републике и савремене Републике Србије.<br />
Римска република Република Србија<br />
Ко је на челу државе?<br />
Ко доноси законе?<br />
Ко управља<br />
државном благајном?
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
5.3. Рим у доба царства<br />
Истраживачки<br />
путоказ<br />
С каквим изазовима<br />
се Римско царство<br />
суочавало током<br />
свог развоја...<br />
Уклесано у камену<br />
„Не напредовати значи<br />
назадовати.”<br />
Латинска изрека<br />
ПРЕРАСТАЊЕ РЕПУБЛИКЕ У ЦАРСТВО<br />
Упоредо са ширењем граница римске државе избијали су грађански<br />
ратови и устанци робова, а сиромашни грађани постављали су захтеве<br />
за побољшањем свог положаја у друштву.<br />
Занимљиво<br />
Један од највећих устанака робова у<br />
старом веку био је Спартаков устанак.<br />
Почео је 74. године пре н. е. бекством<br />
око 70 гладијатора, којима се придруживао<br />
велики број људи, укључујући<br />
децу. Спартакова војска је успешно<br />
ратовала с римском све до 71. године<br />
пре н. е. када је коначно поражена.<br />
Спартак је погинуо у борбама, а око<br />
6000 заробљеника сурово је кажњено<br />
разапињањем на крст дуж пута од Капуе<br />
до Рима.<br />
Ухваћени робови у Спартаковој војсци разапети дуж пута,<br />
слика из 19. века<br />
У једном од грађанских ратова вођених за превласт у Риму војсковођа<br />
Гај Јулије Цезар, чувени освајач Галије, успео је да се наметне као<br />
доживотни диктатор. У доба републике, када је држава била у опасности,<br />
један од конзула добијао је неограничена овлашћења на одређено<br />
време. За разлику од ове праксе, Цезарова диктатура је била доживотна.<br />
Цезарова диктатура имала је много противника. Сенат и присталице<br />
републике су се тешко мирили с губитком ранијих овлашћења. Скована<br />
је завера и Цезар је убијен 44. г. пре н. е.<br />
Подсети се<br />
Шта је грађански<br />
рат?<br />
О овоме прочитај у<br />
лекцији „Одбрана,<br />
процват и криза<br />
грчког света”.<br />
диктатор –<br />
личност која има<br />
потпуну контролу<br />
над државом<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
113 113
праисторија<br />
Коцка је<br />
бачена!<br />
Занимљиво<br />
Како разумеш речи „Коцка је бачена”?<br />
Да ли постоји неки домаћи израз који<br />
има исто значење?<br />
У Риму је био обичај да војсковође које су остварили<br />
велике успехе буду свечано дочекани по<br />
повратку у град. Био је то такозвани тријумф. Том<br />
приликом би на челу војске пролазили градом, а<br />
народ би их поздрављао. Цезар је после успеха у<br />
Галији очекивао тријумф. Међутим, његови противници,<br />
забринути да ће он преузети трајно власт и<br />
укинути републику, наговорили су сенат да му забрани<br />
тријумф. Док је боравио на граници Галије<br />
и Италије, Цезар се двоумио. Знао је да прелазак<br />
границе с војском значи почетак грађанског рата.<br />
Речима: „Коцка је бачена” одлучио је да пређе<br />
реку Рубикон и крене на Рим.<br />
Занимљиво<br />
Цезар је убијен на превару. Требало<br />
је да говори у сенату, али су га на уласку<br />
завереници сачекали и убили. У завери<br />
је учествовао је и сенатор Брут, близак<br />
Цезару. Према традицији, Цезар је, препознавши<br />
га, на самрти изговорио своје<br />
последње речи: „Зар и ти, сине Бруте?”<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Цезарово убиство, слика из 18. века<br />
Поразговарај с наставником или наставницом историје о томе<br />
зашто је Цезар убијен баш на овај начин.<br />
ПРИМЕРАК<br />
НАСТАНАК ЦАРСТВА – ПРИНЦИПАТ<br />
Октавијан Август<br />
Цезарово убиство није решило проблеме у вези с преузимањем<br />
власти у Римској републици. Из нових сукоба око власти као победник<br />
изашао је Октавијан Август, који је 27. год. пре н. е. окончао грађанске<br />
ратове и увео царство.<br />
Знајући за наклоност Римљана према републици, он није укинуо<br />
сенат и народну скупштину. Ове институције више нису имале никакву<br />
моћ, па је сва власт била у Августовим рукама. Његова титула гласила<br />
је принцепс – први сенатор, први међу једнакима. Зато се прва фаза у<br />
развоју царства назива принципат. Трајала је до краја 3. века н. е.<br />
У доба принципата римска држава достигла је своје највеће територије.<br />
Обухватала је простор између данашњих области Шпаније, Сирије,<br />
Британије и Африке.<br />
114
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
Римско царство<br />
почетком 2. века н. е.<br />
У 2. веку н. е. Римско<br />
царство достигло је<br />
свој највећи обим.<br />
Које море је потпуно<br />
„опкољено” римском<br />
територијом?<br />
У додатку на крају<br />
<strong>уџбеник</strong>а пронађи<br />
приказ савремене<br />
Европе. Прислони га<br />
на ову илустрацију па<br />
наведи које данашње<br />
државе је обухватало<br />
Римско царство на<br />
врхунцу своје моћи.<br />
ДОМИНАТ<br />
Од краја 3. века н. е. Римско царство ушло је у нову фазу – доминат.<br />
Ова промена била је одговор на тешкоће с којима се суочавало царство<br />
у претходном периоду. Преко граница су упадали варвари, у провинцијама<br />
су беснели грађански ратови, а последица свега тога било је<br />
привредно пропадање. Цареви су се непрекидно смењивали, што је државу<br />
чинило нестабилном.<br />
Владар који је увео доминат звао се Диоклецијан. Он је носио титулу<br />
доминус – господар. Дакле, цар више није „први међу једнакима”,<br />
већ господар својих поданика који су га поштовали и као божанство.<br />
доминат –<br />
облик царства у<br />
коме је цар сматран<br />
господарем својих<br />
поданика<br />
Модел Диоклецијанове палате у Сплиту<br />
Унутрашњост палате данас<br />
Како је палата била заштићена од спољног<br />
напада?<br />
Од времена Диоклецијана у Римском царству је успостављена подела<br />
царства, и то ради лакшег управљања. Царством су управљала два, а<br />
касније четири владара, који су делили области простране државе. Диоклецијанов<br />
савладар имао је седиште у Сирмијуму, данашњој Сремској<br />
Митровици.<br />
савладар – владар<br />
који влада заједно с<br />
другим владаром<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
115 115
праисторија<br />
Најзначајнији међу Диоклецијановим наследницима био је Константин,<br />
цар рођен у римској провинцији која се налазила на територији данашње<br />
Србије, у Наису (данашњем Нишу). Он је 330. године н. е. подигао<br />
нову престоницу – Константинопољ, која је по њему добила име. Овај<br />
град називао се и „Други Рим” и Цариград. Тај град постоји и данас и зове<br />
се Истанбул.<br />
Позиција<br />
Константинопоља<br />
На граници којих<br />
континената је<br />
био изграђен<br />
Константинопољ?<br />
Размисли<br />
У чему је предност<br />
географског положаја<br />
града на граници<br />
континената?<br />
Потреба за престоницом на истоку била је последица чињенице да<br />
су источне провинције царства биле све значајније, док је запад губио<br />
свој ранији утицај.<br />
Константинова владавина важна је и због тога што је он први дозволио<br />
слободно исповедање вере свим религијама у царству. Ова одлука<br />
омогућила је престанак прогона хришћана и почетак значајнијег<br />
ширења ове религије царством.<br />
ПОДЕЛА ЦАРСТВА<br />
Цар Теодосије је у 4. веку (395. год. н. е.) поделио царство на источни<br />
и западни део. Ова подела била је коначна: царство се више никада није<br />
ујединило. Западно римско царство пропало је 476. године н. е., а Источно<br />
(Византија) постојаће све до средине 15. века.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
Подела Римског<br />
царства<br />
У додатку на крају<br />
<strong>уџбеник</strong>а пронађи<br />
приказ данашњих<br />
држава на територији<br />
некадашњег Римског<br />
царства. Прислони га<br />
на ову илустрацију.<br />
Које данашње<br />
државе се налазе на<br />
територији преко<br />
које је ишла граница<br />
поделе Римског<br />
царства?<br />
116
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
Кључни појмови<br />
диктатор Октавијан Август принципат доминат<br />
Константин<br />
Константинопољ<br />
Да поновимо најважније<br />
Трећа фаза у развоју римске државе било је царство. Промени<br />
уређења претходили су период нестабилности државе и грађански ратови,<br />
када су истакнути појединци заводили диктатуре. Царство је основано<br />
у 1. веку пре н. е. и његово успостављање везује се за Октавијана<br />
Августа. Разликују се две фазе царства: принципат – када је цар „први<br />
сенатор” и доминат – када је цар господар својих поданика. Доминат је<br />
уведен у 3. веку н. е. и увео га је Диоклецијан. Цар Константин основао<br />
је нову престоницу, на истоку државе – Константинопољ.<br />
100. г.<br />
пре н.е. 100. г. 200. г. 300. г. 400. г. 500. г.<br />
принципат<br />
доминат<br />
Шта смо научили<br />
1. Наведи узроке кризе републике и увођења царства.<br />
2. Како је Цезар постао диктатор?<br />
3. Шта знаш о највећем устанку робова у старом веку?<br />
4. Које су одлике принципата, а које домината?<br />
5. Издвој неколико римских царева који су својим делима обележили<br />
развој римске државе.<br />
Задатак за истраживача<br />
На датој илустрацији уцртај<br />
границе римске државе након<br />
Цезарових освајања.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
117 117
праисторија<br />
5.4. Културна достигнућа старог Рима<br />
Истраживачки<br />
путоказ<br />
Како је римска култура<br />
допринела друШтвеном<br />
напретку...<br />
Уклесано у камену<br />
„Потомство одаје свакоме ону<br />
почаст која му припада.”<br />
Тацит, римски историчар<br />
РИМСКА РЕЛИГИЈА<br />
Римљани су били многобошци – веровали су у више богова. Узор<br />
римској била је грчка религија.<br />
богови Рим Грчка<br />
врховни бог – бог<br />
грома<br />
супруга врховног<br />
бога – богиња<br />
породице и брака<br />
Јупитер<br />
Јунона<br />
Зевс<br />
Хера<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
бог рата Марс Арес<br />
богиња лепоте Венера Афодита<br />
Статуа бога Марса<br />
ПРИМЕРАК<br />
Препознај симболе<br />
бога рата.<br />
богиња мудрости Минерва Атина<br />
Пантеон, храм у<br />
Риму посвећен свим<br />
боговима (лево)<br />
и унутрашњост<br />
Пантеона (десно)<br />
Чијим градитељским<br />
утицајима су били<br />
инспирисани римски<br />
градитељи?<br />
118
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
Римљани су у доба царства почели да сматрају цареве боговима. То<br />
је било нарочито изражено у доба домината. Цар Диоклецијан је обавезао<br />
поданике да се пред њим клањају, односно додирују главом под.<br />
Занимљиво<br />
Неретко су римски цареви веровали у своју<br />
божанску природу. О овоме јасно сведочи пример<br />
цара Калигуле. Он је себе сматрао оживљеним<br />
Јупитером, па је и саградио себи посебан<br />
храм. Ишао је толико далеко да је, наводно,<br />
намеравао да свог коња прогласи за сенатора.<br />
Размисли<br />
Одакле потиче<br />
обичај „падања<br />
на колена” пред<br />
царем? У којим<br />
културама се цар<br />
обожавао као<br />
божанство?<br />
Калигула<br />
РИМСКО ГРАДИТЕЉСТВО И ЛИКОВНА УМЕТНОСТ<br />
Римљани су поклањали велику пажњу градитељској делатности и<br />
архитектури. Римски градови били су пажљиво уређени, с улицама које<br />
су се секле под правим углом. У градовима су се налазили храмови, статуе,<br />
купатила, позоришта и славолуци. Сваки град имао је трг – форум<br />
где се одвијао друштвени живот.<br />
славолук<br />
(тријумфална<br />
капија) – грађевина<br />
подигнута у славу<br />
великих победа<br />
Константинов<br />
славолук у Риму,<br />
саграђен у 4. веку<br />
(лево) и Тријумфална<br />
капија у Паризу,<br />
саграђена у 19. веку<br />
(десно)<br />
Шта мислиш, зашто<br />
су римске грађевине<br />
инспирисале<br />
градитеље и након<br />
више од хиљаду<br />
година?<br />
Размисли<br />
Шта на основу<br />
грађевина<br />
подизаних у славу<br />
победа можеш<br />
да закључиш о<br />
вредностима које<br />
је неговало римско<br />
друштво?<br />
Остаци Римског форума<br />
Коју римску грађевину препознајеш на слици остатака Римског форума?<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
119 119
праисторија<br />
Подсети се<br />
Који народ је био<br />
познат по изградњи<br />
путева?<br />
Одговор потражи у<br />
лекцији „Одбрана,<br />
процват и криза<br />
грчког света”.<br />
Пространо Римско царство било је премрежено путевима неопходним<br />
за одржавање везе између удаљених провинција и центра, Рима.<br />
Тако се усталила изрека: „Сви путеви воде у Рим”. Путеви су омогућавали<br />
и лакше напредовање и кретање римске војске. Омогућавали су<br />
развој трговине и олакшавали путовања обичног становништва.<br />
Важно<br />
У освојене области, провинције, пристизало је римско становништво<br />
које се постепено мешало са староседеоцима, преносећи им своје обичаје,<br />
начин живота, језик и културу. Овај процес назива се романизација.<br />
Вија Апија (Апијев пут), један од најстаријих путева који је<br />
повезивао Рим и југоисточну Италију<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Од ког материјала су Римљани градили путеве?<br />
Римски путеви на Апенинском полуострву<br />
О степену развоја римске цивилизације сведочи изградња акведуката<br />
и терми. Акведуктима су градови снабдевани водом, а терме су<br />
била јавна купатила. Купатила су била значајна јер су у њима Римљани<br />
одржавали личну хигијену, али су се у њима људи и састајали, разговарали<br />
и чак склапали послове.<br />
ПРИМЕРАК<br />
Акведукт у данашњој<br />
Француској<br />
Чиме су Римљани<br />
допринели<br />
побољшању<br />
квалитета живота на<br />
територијама којима су<br />
владали?<br />
120
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
Римљани су градили амфитеатре за спортске догађаје и гладијаторске<br />
борбе. Биле су то грађевине кружног облика са степенасто распоређеним<br />
седиштима. Сваки значајнији град у пространом царству<br />
имао је свој амфитеатар. Највећи је био Колосеум у Риму.<br />
Подсети се<br />
Ко су били<br />
гладијатори?<br />
Одговор потражи у<br />
лекцији „Држава и<br />
друштво Рима”.<br />
Римски Колосеум<br />
Унутрашњост Колосеума<br />
Зашто су места за седење у римском Колосеуму била поређана степенасто и укруг?<br />
Римске грађевине су често украшаване сликовним и вајарским<br />
представама – мозаицима и рељефима. На њима су приказивани призори<br />
из славне прошлости или богови.<br />
Мозаик из Феликс Ромулијане код Зајечара<br />
Римљанин са бистама предака,<br />
римска скулптура<br />
Римски вајари су први правили реалне портрете. Приказивали су<br />
ликове онако како су заиста изгледали, без улепшавања.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
121 121
праисторија<br />
КЊИЖЕВНОСТ И НАУКА<br />
Размисли<br />
Која писма се данас<br />
користе у Србији?<br />
Подсети се<br />
Који су најзначајнији<br />
грчки епови? Ко се<br />
сматра њиховим<br />
аутором?<br />
Одговор пронађи<br />
у лекцији „Култура<br />
старе Грчке –<br />
уметност и наука”.<br />
Римљани су говорили латинским језиком и писали латинским писмом,<br />
изведеним из грчког алфабета. Ово писмо је претеча данашње<br />
латинице.<br />
Натпис латинским писмом на римском храму Пантеону<br />
Римска књижевност је била под снажним грчким утицајем. Најпознатији<br />
песник епске поезије био је Вергилије, савременик Октавијана<br />
Августа. У делу Енеида он опева судбину тројанског јунака Енеје који је<br />
предак оснивача Рима, Ромула и Рема.<br />
Римљани су имали и своје симболе за бројеве. Били су то римски<br />
бројеви.<br />
Римски бројеви од 1 до 10<br />
Јулије Цезар је увео у употребу јулијански календар, начин рачунања<br />
времена који је дуго надживео Римску државу.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
Подсети се<br />
Ко је био<br />
најпознатији<br />
говорник у старој<br />
Грчкој?<br />
Одговор потражи<br />
у лекцији<br />
„Хеленистичко доба<br />
и његова култура”.<br />
Подсети се<br />
Који су најзначајнији<br />
грчки историчари?<br />
Одговор потражи<br />
у лекцији „Грчка<br />
култура – уметност и<br />
наука”.<br />
Занимљиво<br />
Јулијански календар се користио<br />
у Европи све до 16. века,<br />
када је папа Гргур XIII увео нови<br />
календар који се по њему назива<br />
грегоријански. Још и данас се<br />
негде задржао стари, јулијански<br />
начин рачунања времена. Неке<br />
православне цркве (укључујући<br />
Српску православну цркву) рачунају<br />
време управо по овом календару.<br />
Тренутна разлика између<br />
ова два календара је 13 дана.<br />
У Риму је нарочито била развијена правна наука. Римско право<br />
сматра се основом данашњег модерног права. Повезан с развојем права<br />
био је и развој говорништва. Римски правници, посебно адвокати,<br />
морали су да негују вештину лепог и убедљивог говора. Најпознатији<br />
римски говорник био је Цицерон, који је живео у 1. веку пре н. е.<br />
Од друштвених наука Римљани су посебно неговали историју.<br />
Најпознатији римски историчар био је Тит Ливије, који је живео у 1. веку<br />
пре н. е. Он је написао дело које говори о прошлости Рима, од оснивања<br />
града, до његовог времена.<br />
122
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ<br />
Људи су у старом Риму живели у кућама које су се називале инсула<br />
и домус. У инсулама, уличним вишеспратницама, живели су плебејци. У<br />
домусу – посебно изграђеној кући с двориштем и бројним собама, живели<br />
су имућнији римски грађани. На својим имањима изван града богатији<br />
људи су имали и виле – куће са имањем.<br />
Занимљиво<br />
Власници инсула често су на своју руку надзиђивали камене зграде с<br />
више спратова него што је било дозвољено. Пошто су додатни спратови<br />
грађени од дрвета, инсуле су биле лако запаљиве. Тако је и велики пожар<br />
који је избио у Риму 64. год. нове ере брзо захватио велики део града, па<br />
га је било тешко угасити.<br />
Занимљиво<br />
Помпеја, римски град у јужној Италији, у близини<br />
данашњег Напуља, страдао је у ерупцији<br />
вулкана Везув 79. г. нове ере. Наслаге пепела<br />
након ерупције биле су високе 6 метара и сачувале<br />
су остатке града од заборава. Када су, у 18.<br />
веку, почела откопавања на овом месту, свет је<br />
остао запањен открићем добро очуваног града<br />
античке епохе: улице су биле равне, поплочане,<br />
са радњама дуж обе стране, град је имао трг, јавна<br />
купатила, многе куће, чак је откривен и хотел<br />
у близини града. Посебно велики значај има откриће<br />
зидних слика из Помпеје.<br />
Римска кућа из града Помпеје<br />
Док су се богатији грађани Рима добро<br />
хранили и имали послугу која им је спремала<br />
оброке, плебејци су се хранили врло скромно.<br />
Главно јело је била каша од житарица зачињена<br />
травама и месом уколико су га могли приуштити.<br />
Хлеб, сочиво и сушено месо били су<br />
најчешће на трпезама, док је свежа риба била<br />
сувише скупа да би се јела свакодневно. Сиромашни<br />
људи најчешће нису кували сами, већ<br />
су узимали јела продавана на улици.<br />
Вечера у римском домусу, замишљени приказ<br />
У римским кућама се често јело лежећи.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
123 123
праисторија<br />
Кључни појмови<br />
амфитеатар латиница римски бројеви<br />
романизација<br />
јулијански календар<br />
Да поновимо најважније<br />
Римска култура се развијала под снажним утицајем грчке, али ју је<br />
и значајно унапредила. Тај утицај је очигледан у религији. Римски богови<br />
су имали и исте моћи, али различита имена. Градитељска делатност<br />
Римљана била је веома значајна: путевима су повезали своје царство,<br />
плански подизали градове, а градови су имали форум, водовод, канализацију<br />
и јавна купатила. Римљани су своје грађевине украшавали мозаицима,<br />
рељефима и статуама. Одлика римске скулптуре био је реалан<br />
приказ ликова. Римско писмо називало се латиница и настало је из грчког<br />
алфабета, а римски бројеви се и данас употребљавају. Да би држава<br />
функционисала, било је развијено право, па су односи у пространој држави<br />
уређивани законима.<br />
Шта смо научили<br />
1. Које су основне одлике римске религије?<br />
2. Чиме су Римљани највише унапредили квалитет живота на територији<br />
царства?<br />
3. Зашто је изградња путева била нарочито значајна за римску државу?<br />
4. Шта је романизација?<br />
5. Шта је јулијански календар?<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Задатак за истраживача<br />
Подсети се како се римским бројевима обележавају следеће вредности:<br />
50, 100, 500, 1000.<br />
Кад то урадиш, прочитај из које године је запис на згради на следећој<br />
слици.<br />
ПРИМЕРАК<br />
124
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
5.5. Хришћанство<br />
Истраживачки<br />
путоказ<br />
ЗаШто је вера у једног<br />
бога победила веру у<br />
виШе богова?<br />
Уклесано у камену<br />
„Ко тражи, наћи ће.”<br />
Исус Христос<br />
НАСТАНАК ХРИШЋАНСТВА<br />
На преласку из старе у нову еру на територији римске провинције<br />
Јудеје, у данашњем Израелу, настала је нова једнобожачка религија –<br />
хришћанство. Хришћанство је за кратко време постало веома утицајно<br />
и веома брзо се ширило.<br />
Подсети се<br />
Којој области Старог<br />
истока је припадала<br />
територија<br />
где је настало<br />
хришћанство?<br />
Одговор потражи<br />
у лекцији „Стари<br />
исток – настанак<br />
првих држава”.<br />
Територија римске<br />
провинције Јудеје<br />
Подсети се<br />
Који народ<br />
старог века је<br />
имао најстарију<br />
једнобожачку<br />
религију?<br />
Одговор потражи<br />
у лекцији „Култура<br />
народа Старог<br />
истока”.<br />
Хришћанска религија развила се из учења Исуса Христа, рођеног<br />
у граду Витлејему, недалеко од Јерусалима. Исус је, према учењу, био<br />
Божји син који је дошао на Земљу како би спасао човечанство. С временом<br />
је римски намесник Јудеје био суочен са захтевима да се Христу<br />
забрани проповедање јер се његово учење разликовало од тадашњег.<br />
Тако је Христос ухапшен, осуђен на смрт и разапет на крсту на Голготи,<br />
брду које се тада налазило недалеко од Јерусалима. Зато је крст постао<br />
најсветији хришћански симбол.<br />
Голгота – место<br />
Христовог страдања.<br />
Данас се користи<br />
у говору када се<br />
жели истаћи тежина<br />
неког подухвата или<br />
активности.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
125 125
праисторија<br />
Исусова смрт везује се за петак. Два дана касније, у недељу, према<br />
традицији, васкрсао је (узнео се на небо). Овај догађај је централни догађај<br />
хришћанске религије.<br />
Важно<br />
Данас Христово рођење хришћански верници празнују као Божић, а<br />
васкрсење као Ускрс. То су највећи хришћански празници.<br />
ИДЕЈЕ ХРИШЋАНСТВА<br />
Размисли<br />
Које врлине су<br />
се развијале<br />
поштовањем ових<br />
речи?<br />
Исус Христос и његови следбеници говорили су о једнакости људи<br />
пред Богом, о наступајућој правди за све. Он је проповедао да пред<br />
Богом нема богатих и сиромашних и да на неправду треба одговорити<br />
добротом, што је био потпуно нов поглед на свет. Једно од основних<br />
хришћанских начела садржано је у речима: „Ко тебе каменом, ти њега<br />
хлебом”.<br />
Подсети се<br />
Одакле потиче<br />
начело: „Око за око<br />
зуб за зуб”?<br />
Одговор потражи<br />
у лекцији „Стари<br />
исток – настанак<br />
првих држава”.<br />
Покушај да<br />
упоредиш овај<br />
са хришћанским<br />
принципом: „Ко тебе<br />
каменом, ти њега<br />
хлебом”.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Исус Христос држи проповед<br />
Исус Христос лечи младића<br />
ПРИМЕРАК<br />
Како је Исус Христос придобијао следбенике?<br />
После Христове смрти његово учење наставили су да преносе ученици<br />
који се називају апостоли. Према хришћанском учењу, било је 12<br />
апостола.<br />
Размисли<br />
Где се данас налазе<br />
најзначајнији<br />
центри хришћанске<br />
цркве? На питање<br />
одговори уз помоћ<br />
наставника или<br />
наставнице.<br />
Занимљиво<br />
Међу апостолима су најзначајнији<br />
били Петар и Павле. Они су<br />
пренели хришћанство западним<br />
деловима царства, а Петар је основао<br />
хришћанску цркву у самом Риму<br />
и био њен први поглавар. На месту<br />
где је сахрањен касније је изграђена<br />
велелепна црква.<br />
Црква Св. Петра у Риму<br />
126
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
Нова вера се брзо ширила Римским царством. За сиромахе и<br />
обесправљене становнике царства хришћанство је будило велику наду<br />
и давало смисао њиховом тешком животу.<br />
Основе хришћанског учења налазе се у Библији, односно њеном<br />
делу који се назива Нови завет. Јеванђеља су део Новог завета у којем су<br />
описани живот и дела Исуса Христа. Хришћани, који су веровали у једног<br />
бога, све народе који су веровали у више богова називали су паганима.<br />
Подсети се<br />
Шта је Стари завет?<br />
Одговор потражи<br />
у лекцији „Култура<br />
народа Старог<br />
истока”.<br />
Занимљиво<br />
Постоје четири јеванђеља,<br />
названа по својим ауторима:<br />
Матеју, Марку, Луки и Јовану.<br />
Најстарији сачувани<br />
део текста Јеванђеља по<br />
Јовану, из 2. века н. е.<br />
Апостол и<br />
јеванђелиста Матеј<br />
Поразговарај с<br />
наставником или<br />
наставницом о томе<br />
ко су најстарији<br />
хришћански<br />
светитељи.<br />
ШИРЕЊЕ ХРИШЋАНСТВА И ПРОГОНИ ХРИШЋАНА<br />
Римска власт је у почетку сматрала хришћанство једном од бројних<br />
религија у царству које је толерисала док нису угрожавале државу.<br />
Међутим, хришћански верници су одбијали да поштују римске богове<br />
и римског цара као божанство. То је изазвало прогон хришћана. Упркос<br />
суровим обрачунима са хришћанима, нова вера је наставила да се<br />
шири.<br />
Подсети се<br />
Од чега су грађене<br />
инсуле у Риму?<br />
Како је то утицало<br />
ширење пожара?<br />
Занимљиво<br />
Нерон је био први цар који<br />
је прогонио хришћане. Владао<br />
је средином 1. века н. е. За време<br />
његове владавине настао<br />
је велики пожар који је готово<br />
уништио град Рим. Нерон је оптужио<br />
хришћане да су подметнули<br />
пожар и то искористио као<br />
повод да почне да их прогони.<br />
Ја ћу да<br />
саградим лепШи<br />
и бољи Рим!<br />
Нерон на кованом<br />
новцу<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
127 127
праисторија<br />
ПОБЕДА ХРИШЋАНСТВА<br />
Размисли<br />
Шта је толеранција?<br />
Како треба да се<br />
понашамо да бисмо<br />
рекли за себе да смо<br />
толерантни?<br />
Последњи велики прогон хришћана спровео је цар Диоклецијан.<br />
Већ је цар Константин донео 313. год. н. е. документ – Милански едикт.<br />
Њиме је успостављена верска толеранција – слободно исповедање<br />
вере на територији царства. Тако су хришћани добили слободу вероисповести.<br />
Недуго после Константина, за време цара Теодосија, 380. год. н. е.<br />
хришћанство је постало једина дозвољена вера у Римском царству.<br />
Цар Константин<br />
Ширење хришћанства<br />
У ком периоду је<br />
дошло до највећег<br />
ширења хришћанства?<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Кључни појмови<br />
хришћанство Исус Христос Васкрсење крст<br />
Нови завет<br />
ПРИМЕРАК<br />
Да поновимо најважније<br />
На преласку из старе у нову еру на територији Римског царства појавила<br />
се нова религија – хришћанство. Њен оснивач био је Исус Христос.<br />
Према веровању хришћана, он је био син Божји. Проповедао је о једнакости<br />
људи пред Богом, о скромности и трпљењу. Оптужен је за ширење<br />
лажне вере и осуђен на смрт. Његови следбеници наставили су да шире<br />
његово учење по провинцијама царства. Основе хришћанске религије<br />
налазе се у „Новом завету”. Хришћани су постали сметња римској држави<br />
и она је почела да их сурово прогони. Упркос овоме, хришћани нису<br />
нестали, већ се њихов број повећавао. Римски цар Константин донео<br />
је 313. год. н. е. Милански едикт, документ којим је дозвољена слобода<br />
вере, па тако и исповедање хришћанства, на територији царства.<br />
128
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
Шта смо научили<br />
1. У којој држави старог века је настало хришћанство?<br />
2. Које су основне идеје хришћанске религије?<br />
3. Који је најважнији симбол раног хришћанства?<br />
4. Зашто је дошло до прогона хришћана у Римском царству?<br />
5. Шта се променило доношењем Миланског едикта?<br />
Задатак за истраживача<br />
Пажљиво прочитај текстове и на основу њих потражи чињенице<br />
о положају хришћанства у римској држави. Једна група би требало да<br />
брани став римске државе према хришћанству, а друга да брани ставове<br />
хришћана. Ове групе би требало да развију дебату.<br />
Текстови који говоре о ставовима хришћана<br />
1) „Твоја окрутност је наша слава [...]. Све који су сведоци племенитог<br />
мучеништва обузима сумња [...] и чим сазнају истину, одмах се уписују<br />
у наше ученике [...].”<br />
Тертулијан, хришћанин<br />
2) „Јасно је да нико не може застрашити [...] нас који верујемо у Исуса<br />
Христа [...]. Јер јасно је да, иако нам одсецају главе [...] и подвргавају<br />
нас свим врстама мучења, ми се не одричемо своје вере; што се више<br />
такве ствари догађају, то више остали [...] постају верници.”<br />
Јустин Филозоф<br />
Текстови који говоре о ставовима римских власти<br />
1) „Обичај ми је, царе господаре, да поднесем теби сва питања где<br />
нисам сигуран како да поступим [...]. [Са хришћанима] сам овако сам поступио<br />
[...]. Питао сам их да ли су хришћани [...] уз претњу казне. Ако нису<br />
попуштали, наредио сам да се погубе [...]. Пустио сам оне који су рекли<br />
да нису хришћани, након што би очитали молитву [нашим] боговима [...].<br />
Плиније, римски намесник провинције Битиније<br />
2) Мој драги Секунде, твој поступак је исправан [...]. [Хришћане] не<br />
треба тражити, али ако су оптужени и осуђени, морају бити и кажњени<br />
– али свако ко порекне да је хришћанин и то потврди делом, као на пример<br />
молитвом нашим боговима, добиће опроштај због свог кајања [...].”<br />
Трајан, римски цар, одговара Плинију<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
129 129
праисторија<br />
5.6. Пропаст Западног римског царства<br />
Истраживачки<br />
путоказ<br />
Како Римљани нису<br />
успели да спасу<br />
своје царство...<br />
Уклесано у камену<br />
„И од непријатеља треба<br />
учити.”<br />
Латинска изрека<br />
ВАРВАРИ И РИМСКО ЦАРСТВО<br />
Подсети се<br />
Кога су стари<br />
Грци сматрали<br />
варварима?<br />
Одговор на ово<br />
питање потражи<br />
у лекцији<br />
„Хеленистичко доба<br />
и његова култура”.<br />
Сукоби између Римљана и народа који су покушавали да упадну на<br />
римску територију трајали су од најранијих времена. Народе који су<br />
током 4. и 5. века нападали царство Римљани су називали варварима,<br />
подсмевајући се тако њиховом неразумљивом говору.<br />
Занимљиво<br />
Римљани су користили исти појам као и Грци – варвари, али је код<br />
њих имао другачије значење. Односио се на необразоване, сурове и<br />
некултурне људе. Римско значење појма зaдржало се до данас.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Римски лимес –<br />
утврђена граница<br />
Римског царства<br />
У време када је Римско царство било у пуној снази, варвари су лако<br />
држани изван римских граница. Ове границе су брањене утврђењима<br />
повезаним путевима и кулама за осматрање. Тај погранични систем одбране<br />
називан је лимес.<br />
ПРИМЕРАК<br />
Римски лимеси<br />
На којим су рекама, каo<br />
великим, природним<br />
границама, Римљани<br />
утврђивали границе<br />
своје државе?<br />
Обновљени делови<br />
лимеса у данашњој<br />
Немачкој<br />
130
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
Народ који је правио највећи проблем Римском царству били су<br />
Германи. Они су насељавали простор на северним границама Римског<br />
царства, уз Дунав и Рајну. У почетку су пљачкали пограничне области,<br />
али су се на своју територију враћали с пленом. Како је Римско царство<br />
слабило, Германи су почели да се трајно насељавају унутар римских<br />
граница. Немоћни да их зауставе, римски цареви су дозволили Германима<br />
да остану у римској држави и чак их користили као војнике у међусобним<br />
ратовима.<br />
Германија и Римско царство<br />
Из додатка на крају <strong>уџбеник</strong>а узми приказ данашње Европе, одштампан на прозирном<br />
папиру. Прислони га уз ову илустрацију, па кажи које државе се данас налазе на тлу<br />
некадашње Германије.<br />
Германски ратник<br />
Шта је чинило основно<br />
оружје германског<br />
ратника?<br />
ВЕЛИКА СЕОБА НАРОДА<br />
Велика сеоба народа подразумева продор и насељавање варварских<br />
племена на територију Римског царства. Ова сеоба је трајала неколико<br />
векова. Западно римско царство је пропало услед незаустављивих<br />
упада, док је Источно римско царство опстало, мада уз велике тешкоће.<br />
Велику сеобу народа покренули су Хуни – ратоборни народ азијског<br />
порекла. Они су 375. године н. е. из Азије упали у Европу, потискујући<br />
друге народе који су до тада живели на границама Римског царства. Хуни<br />
су изазивали страх где год се појаве, а римски извори их описују као<br />
„двоножне животиње”.<br />
Занимљиво<br />
Најзначајнији хунски владар био је Атила, који је због своје суровости<br />
добио надимак „Бич Божји”. Живео је у 5. веку н. е.<br />
Подсети се<br />
Када је Римско<br />
царство коначно<br />
подељено?<br />
Размисли<br />
Да ли су Римљани<br />
претеривали у<br />
описима Хуна? Ако<br />
сматраш да јесу,<br />
покушај да објасниш<br />
зашто.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
131 131
праисторија<br />
Хунско подручје на<br />
врхунцу моћи (око<br />
450. год. н. е.)<br />
Спољна граница царства више се није могла бранити, па је Западно<br />
римско царство пало 476. године н. е. под налетом германских племена.<br />
Падом Рима постепено је нестајао највећи број његових културних<br />
тековина: уређени градови с водоводом и канализацијом, правни систем.<br />
Важно<br />
Варвари (Германи) који су, као последица Велике сеобе народа, населили<br />
територију некадашњег Западног римског царства били су неписмени,<br />
нису имали градове, као ни водовод, канализацију, позориште...<br />
Протекло је неколико векова док се у западној Европи није обновила<br />
култура у новим државама и с новим становништвом.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
Хуни виђени очима<br />
Римљана<br />
На слици је приказано,<br />
на основу римских<br />
записа, како су Хуни<br />
постизали издужени<br />
облик лобање: деци су<br />
везивали главе, што је<br />
спречавало природан<br />
развој.<br />
Хунски ратник<br />
132
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
Кључни појмови<br />
варвари Германи Велика сеоба народа Хуни<br />
Да поновимо најважније<br />
Римљани су се сукобљавали с пограничним „варварским” племенима,<br />
која су пљачкала њихове територије. Међу њима су најбојнији били<br />
Германи. Германи су у почетку упадали само ради пљачке, и ретко су<br />
се задржавали унутар римских граница. Римљани су све теже бранили<br />
своје границе. Покушај да се дозволи насељавање дела Германа унутар<br />
граница Римске државе није донео стабилност Римском царству. С почетком<br />
Велике сеобе народа и продором Хуна у Европу (375. године)<br />
притисак на римске границе постајао је неиздржив. Германи су срушили<br />
Западно римско царство 476. године, а с њим и већину тековина римске<br />
културе.<br />
Шта смо научили<br />
1. Кога су Римљани називали варварима?<br />
2. Шта је лимес?<br />
3. Како се развијао однос Римљана и Германа?<br />
4. Шта је Велика сеоба народа?<br />
5. Зашто су Римљани звали Хуне „двоножним животињама”?<br />
6. Које су последице пада Зaпадног римског царства?<br />
Задатак за истраживача<br />
Анализирајући дати историјски извор, напиши есеј: „Зашто је хунска<br />
војска представљала велики изазов за Римљане?”<br />
Римски историчар Амијан Марцелин о Хунима:<br />
„[...] сви су здепасти, јаких удова, дебелих вратова, ужасно ружни и<br />
накривљени да помислиш двоножне звери [...]. Иако – ма колико ружни<br />
– имају људски лик, толико им је суров начин живота да немају потребу<br />
ни за ватром ни за укусно спремљеном храном, већ живе од корења<br />
дивљих биљака и полусировог меса сваке врсте, које мало загреју, држећи<br />
га између својих ногу и коњских леђа. Никад не траже заклон у<br />
каквим кућама [...]. Лутајући од рођења, навикнути су да подносе хладноћу,<br />
глад и жеђ [...]. Сматрају се врло жестоким борцима јер се издалека<br />
боре копљима на чијем су врху причвршћене заоштрене кости. [...] Нико<br />
од њих не оре, нити се прихвата ручице плуга [...].”<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
133 133
праисторија<br />
5.7. Римско наслеђе на тлу Балкана<br />
и Србије<br />
Истраживачки<br />
путоказ<br />
Кaкав је био значај<br />
Балкана за Римско<br />
царство...<br />
Уклесано у камену<br />
„Трајан Август,<br />
победник над<br />
Германима... отац<br />
домовине... планине је<br />
исклесао и поставио<br />
греде од којих је<br />
направљен овај пут”<br />
Превод латинског текста на Трајановој<br />
табли, уклесан на стени у Ђердапској<br />
клисури<br />
РИМСКЕ ПРОВИНЦИЈЕ НА БАЛКАНУ<br />
Подсети се<br />
Шта су провинције?<br />
Одговор потражи у<br />
лекцији „Држава и<br />
друштво Рима”.<br />
Римско освајање Балканског полуострва одвијало се постепено, а<br />
почело је у време пунских ратова. Римљани су овладали територијом<br />
Грчке средином 2. века пре н. е.<br />
Римљани су на територији Балканског полуострва основали неколико<br />
провинција, које су биле врло значајне. Границе тих провинција су<br />
се повремено мењале, али је њихова важност, пре свега због пограничног<br />
положаја и рудног богатства, остајала велика.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Римске провинције на<br />
Балкану у 2. веку н. е.<br />
ПРИМЕРАК<br />
У додатку на крају<br />
<strong>уџбеник</strong>а пронађи<br />
приказ данашњег<br />
Балкана, одштампан<br />
на прозирном<br />
папиру. Прислони га<br />
уз ову илустрацију,<br />
па одговори на<br />
питање којој римској<br />
провинцији је<br />
припадао највећи део<br />
данашње Србије.<br />
134
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
Вија милитарис –<br />
римски војни пут дуж<br />
дунавског лимеса који<br />
је повезивао источни<br />
Балкан и био спона и<br />
између европског и<br />
азијског дела Римског<br />
царства<br />
Којим државама данас<br />
припадају приказани<br />
градови?<br />
РИМСКИ ГРАДОВИ НА<br />
ТЕРИТОРИЈИ ДАНАШЊЕ СРБИЈЕ<br />
Територија данашње Србије налазила се на дунавској граници Римског<br />
царства. Највећим делом припадала је римској провинцији Горњој<br />
Мезији. Неки римски градови на територији данашње Републике Србије<br />
имали су велики значај.<br />
Размисли<br />
Које предности, а<br />
које проблеме носи<br />
гранични положај<br />
државе?<br />
Занимљиво<br />
Чак је 17 римских царева рођено на територији данашње Србије, а од<br />
њих седморица у Сирмијуму или његовој околини. Међу римским царевима<br />
који су рођени на територији данашње Србије су и цареви Галерије<br />
и Константин Велики.<br />
Цар Константин,<br />
скулптура која се чува<br />
у Народном музеју у<br />
Београду<br />
Цар Галерије,<br />
скулптура која се чува<br />
у Музеју у Зајечару<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
135 135
праисторија<br />
Сирмијум, данашња Сремска Митровица, био је један од градова из<br />
којих су цареви управљали царством. Напредак града ометали су упади<br />
варвара, а коначно је разрушен крајем 6. века н. е. када се становништво<br />
и иселило из њега.<br />
Златни римски шлем<br />
пронађен недалеко<br />
од Сирмијума<br />
Новац кован у Сирмијуму<br />
О чему сведочи чињеница да је у Сирмијуму кован новац?<br />
Територија Сингидунума, данашњег Београда, била је насељена<br />
још у старије камено доба. Римљани су га заузели и у њему подигли војно<br />
утврђење које је штитило римску границу на Дунаву.<br />
Скулптура Херкула<br />
из античког<br />
Сингидунума, чува<br />
се у Народном<br />
музеју у Београду<br />
Видљиви остаци римског војног логора на простору<br />
Београдске тврђаве (Калемегдан)<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Виминацијум, данашњи Костолац, био је такође римски војни логор<br />
и главни град провинције Горње Мезије. Поред изузетног војног<br />
значаја град је имао и велики привредни значај. Археолошка ископавања<br />
потврђују постојање занатских радионица и кованог новца. О<br />
значају града сведоче и остаци купатила – терми, с подним грејањем и<br />
ноћним осветљењем.<br />
ПРИМЕРАК<br />
Део данашњих остатака Виминацијума<br />
Слика младе жене из једне од<br />
гробница у Виминацијуму<br />
136
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
Феликс Ромулијана код данашњег Зајечара била је резиденција<br />
цара Галерија. Назив је добила по његовој мајци Ромули. Утврђење је<br />
имало 20 утврђених кула, терме, храмове, а до данас су очувани неки од<br />
прелепих мозаика. У 5. веку н. е. Феликс Ромулијану су разорили Хуни.<br />
Данашњи остаци Феликс Ромулијане<br />
Подни мозаик из Феликс<br />
Ромулијане<br />
Наис, данашњи Ниш, антички је град који су због значаја обновили<br />
Римљани. У њему је рођен цар Константин Велики.<br />
У предграђу Наиса подигнута је и Медијана – низ летњиковаца. Ово<br />
место је служило за одмор богатих Римљана.<br />
Подсети се<br />
Зашто је Константин<br />
Велики био значајан<br />
цар?<br />
Одговор потражи у<br />
лекцији „Рим у доба<br />
царства”.<br />
Археолошки парк Медијана<br />
Водено божанство, мозаик из Медијане<br />
Поразговарај с наставником или наставницом о томе да ли и данас у<br />
околини Ниша постоји место за одмор и опуштање.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
137 137
праисторија<br />
Кључни појмови<br />
провинције Сирмијум Виминацијум Феликс Ромулијана<br />
Да поновимо најважније<br />
Римско царство је обухватало и територију Балкана, на коме се налазило<br />
више римских провинција. Територија данашње Србије највећим<br />
делом је припадала провинцији Горњој Мезији. Пут који је повезивао<br />
источни Балкан називао се Вија Милитарис или војни пут и пролазио<br />
је територијама данашње Србије, Бугарске и Турске. За Римљане је<br />
био значајан пошто је повезивао европски део царства с провинцијама<br />
на истоку, у Малој Азији. Дуж овог пута су се налазила и погранична<br />
утврђења. Најзначајнија археолошка налазишта која сведоче о римском<br />
присуству на територији данашње Србије су Сирмијум (данашња Сремска<br />
Митровица), Виминацијум (данашњи Костолац) и Феликс Ромулијана<br />
(код Зајечара).<br />
Шта смо научили<br />
1. Зашто су балканске провинције биле важне за Римско царство?<br />
2. Наброј римске провинције на територији Балкана.<br />
3. Зашто је значајан пут Вија Милитарис?<br />
4. Која су најзначајнија археолошка налазишта на тлу данашње Србије?<br />
5. Покушај да наведеш главне делатности којима су се Римљани бавили<br />
на Балкану, и то на основу остатака њихове културе.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Задатак за истраживача<br />
Припреми презентацију неког од најзначајнијих археолошких локалитета<br />
на тлу данашње Србије.<br />
ПРИМЕРАК<br />
Трајанова табла<br />
на Дунаву<br />
138
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
Шта смо научили<br />
БЕЗ ЧЕГА ИСТОРИЧАР НЕ МОЖЕ<br />
1. Заокружи на ленти период историје који смо проучавали ове школске годинe.<br />
стари век<br />
средњи<br />
век<br />
нови<br />
век<br />
савремено<br />
доба<br />
око 3500. г. пре н. е. 1. г. пре н. е. – 1. г. н. е. 476. 1492. 1914–1918. 2019.<br />
2. Повежи линијама период и државно уређење Рима у том периоду.<br />
753. год. пре н. е. – 509. год. пре н. е. царство<br />
509. год. пре н. е. – 27. год. пре н. е. република<br />
27. год. пре н. е. – 476. год. н. е. краљевина<br />
3. Погледај слику, па одговори на питање уписивањем одговора на празну линију.<br />
Како се зову близанци представљени на скулптури?<br />
4. Поређај друштвене слојеве римске<br />
државе по правима које су уживали<br />
и упиши на одговарајуће место у<br />
друштвеној пирамиди.<br />
патрицији плебејци робови<br />
5. Повежи линијама појмове и њихово значење.<br />
Пирамида римског дрштва<br />
романизација<br />
провинција<br />
доминат<br />
варвари<br />
период царства у коме је цар сматран божанством<br />
римска територија изван Апенинског полуострва<br />
народи који су живели изван граница римске државе<br />
ширење римске културе<br />
ИСТРАЖИВАЧ ПРОШЛОСТИ<br />
6. Препознај који од приказаних симбола је везан за хришћанску религију. Заокружи<br />
слово испред тачног одговора.<br />
a) б) в)<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
139 139<br />
139
праисторија<br />
7. Погледај илустрацију, па одговори на питање уписивањем одговора на празну<br />
линију.<br />
Како се називају државе чија је територија обележена зеленом и наранџастом<br />
бојом?<br />
8. Прочитај текст, па одговори на питање уписивањем одговора на празну линију.<br />
„Јер, његово ратовање у Галији није потрајало ни десет година, па ипак је у том<br />
времену на јуриш заузео више од осам стотина градова, покорио три стотине<br />
племена [...].”<br />
О ком римском војсковођи се говори у наведеном тексту?<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ИСТОРИЈА СВУДА ОКО НАС<br />
9. Погледај слику и одговори на питање уписивањем одговора на празну линију.<br />
ПРИМЕРАК<br />
Који легендарни догађај римске историје је био инспирација за<br />
илустрацију на поштанској маркици?<br />
10. Погледај слику и одговори на питања уписивањем одговора на празне линије.<br />
Велика слова<br />
A B C D E F G H I J K L M<br />
N O P Q R S T U V W X Y Z<br />
Мала слова<br />
a b c d e f g h i j k l m<br />
n o p q r s t u v w x y z<br />
Како се назива писмо на слици?<br />
Наведи најмање три европска народа која данас користе ово писмо.<br />
140<br />
140
Стари исток<br />
стара Грчка<br />
стари Рим<br />
11. Погледај слику и одговори на питање уписивањем одговора на празну линију.<br />
Тријумфална капија<br />
у Паризу, саграђена<br />
у 19. веку<br />
Која је грађевина била узор изградње овог споменика у Паризу?<br />
ТАЛЕНТОВАНИ ИСТОРИЧАР<br />
12. Погледај илустрацију и одговори на питања уписивањем одговора на празне<br />
линије.<br />
Која река повезује најзначајније остатке римске културе у Србији?<br />
Због чега су значајна римска насеља подизана дуж тока ове реке?<br />
13. Повежи линијом личност и одговарајући појам који је у вези с њеном владавином.<br />
Октавијан Август<br />
Ханибал<br />
Спартак<br />
Константин<br />
устанак робова<br />
хришћанство<br />
пунски ратови<br />
принципат<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
141 141<br />
141
праисторија<br />
ЗА РАДОЗНАЛЕ<br />
14. Прочитај текст и одговори на питање заокруживањем слова испред тачног<br />
одговора.<br />
Део из епа Енеида, књига 6:<br />
„Твоје ће, Римљанине, бити да народима владаш:<br />
Твоја умећа ће бити: да намећеш владу мира,<br />
Покорене да штедиш, немирне снажно да ломиш.”<br />
Како се, према најзначајнијем римском епу, осигурава римска власт у покореним<br />
областима?<br />
а) ширењем римске религије<br />
б) политиком терора према свим покореним народима<br />
в) политиком награде и казне покорених народа<br />
г) попуштањем захтевима покорених народа<br />
15. На линију поред имена грчког бога/богиње упиши име његовог/њеног римског<br />
пара.<br />
Зевс<br />
Хера<br />
Афродита<br />
Атина<br />
Арес<br />
16. Реши укрштеницу.<br />
Водоравно:<br />
6. име војсковође који је у поход на Рим повео слонове<br />
7. име првог римског цара<br />
9. име цара који је донео документ познат као Милански едикт<br />
13. слој становништва у Риму који је имао личну слободу, али не и политичка права<br />
14. римски назив за Сремску Митровицу<br />
Усправно:<br />
1<br />
1. јединица римске војске са<br />
око 6000 војника<br />
2. народ који је покренуо<br />
2 3<br />
Велику сеобу народа<br />
4<br />
3. име вође највећег устанка<br />
робова у римској држави<br />
4. робови који су се у арени<br />
6<br />
борили да би забавили<br />
публику<br />
5. назив за ратове између<br />
7 8<br />
Рима и Картагине<br />
8. полуострво на којем је<br />
настала римска држава<br />
10. свечани дочек римских<br />
9 10<br />
војсковођа након<br />
великих успеха<br />
11. име брата близанца по<br />
12<br />
којем је Рим добио име 13 14<br />
12. име војсковође који је<br />
рекао „Дођох, видех,<br />
победих”<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
5<br />
11<br />
142<br />
142
РЕЧНИК ПОЈМОВА<br />
А<br />
акведукт – мост који служи за пренос воде<br />
Акропољ – реч потиче од две грчке речи: akros – врх и polis – град, а у античкој<br />
Грчкој је означавала узвишење, најчешће брдо, око кога је ницао град;<br />
најпознатији је Акропољ у Атини<br />
алфабет – феничанско писмо које је било прво гласовно писмо у историји; касније<br />
се овим називом означавају и друга гласовна писма, као што је грчко<br />
фонетско писмо<br />
амфитеатар – грађевина кружног облика са степенасто распоређеним седиштима,<br />
намењена спортским догађајима и гладијаторским борбама;<br />
најпознатији амфитеатар је Колосеум у Риму<br />
антика – потиче од латинске речи „стар, старински, древан”; овај појам се у<br />
историји односи на културу старе Грчке и Рима, као и културе под њиховим<br />
утицајем<br />
археологија – наука која се бави проучавањем материјалних историјских извора<br />
апостоли – 12 Христових ученика који су после његове смрти наставили да<br />
преносе хришћанско учење<br />
аристократија – владавина најбољих, односно владавина мањине над већином;<br />
реч потиче од две грчке речи: aristos – најбољи и kratia – владавина<br />
архив – институција у којој се чувају писани историјски извори<br />
архитектура – уметност обликовања грађевина и простора<br />
архонти – владари Атине након укидања краљевства<br />
астрономија – наука која проучава небеска тела и космос<br />
Атина – полис на полуострву Атика у Грчкој који су основали Јонци и који је<br />
постао један од најмоћнијих грчких полиса<br />
Атински поморски савез – савез полиса у античкој Грчкој који је окупљао демократске<br />
полисе; предводила га је Атина<br />
аудио-визуелни историјски извори – нова врста извора, настала у савремено<br />
доба; могу бити и само звучни или само визуелни извори (фотографије,<br />
филмске траке, компакт-дискови итд.)<br />
Ахајци – једно од четири грчка племена; основали су Микену<br />
Б<br />
бакарно доба – најстарије раздобље металног доба, у коме су људи користили<br />
бакар за израду оруђа и оружја<br />
балсамовање – процес којим се тело припрема за сахрањивање, а у циљу<br />
спречавања пропадања<br />
Библија – света књига хришћана, која се састоји од Старог и Новог завета<br />
Божић – један од највећих хришћанских празника којим се слави Христово<br />
рођење<br />
бронзано доба – раздобље металног доба, у коме су људи користили бронзу за<br />
израду оруђа и оружја<br />
В<br />
варвари – антички Грци су варварима називали странце (нпр. Египћане), али<br />
и све народе које нису сматрали себи равнима; Римљани су варварима називали<br />
необразоване, сурове и некултурне људе, а римско значење појма<br />
зaдржало се до данас<br />
Велика сеоба народа – продор и насељавање варварских племена на територију<br />
Римског царства; почела је 375. године са продором Хуна који су упали<br />
из Азије у Европу, а трајала је неколико векова<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
143 143
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
Г<br />
Гали – противници античких Римљана; живели су на територији Галије (данашње<br />
Француске)<br />
гвоздено доба – најмлађе раздобље металног доба, у коме су људи користили<br />
гвожђе за израду оруђа и оружја<br />
Германи – народ који је насељавао простор на северним границама Римског<br />
царства, уз Дунав и Рајну; Германи су нападали и пљачкали Римско царство<br />
а касније су почели да се насељавају унутар римских граница<br />
герузија – веће стараца у Спарти, које је контролисало власт краљева, а састојало<br />
се од представника најугледнијих спартанских породица који су<br />
били старији од 60 година<br />
гласовно писмо – писмо у коме сваки глас има одговарајуће слово; најстарије<br />
гласовно писмо имали су Феничани<br />
Голгота – место Христовог страдања; данас се користи у говору када се жели<br />
истаћи тежина неког подухвата или активности<br />
град-држава – држава чијa је територија сведена на град и околину<br />
грађански рат – сукоб унутар једног народа или државе<br />
грчко-персијски ратови – ратови између Грка и Персијанаца који су трајали, с<br />
прекидима, од 499. до 449. године пре нове ере, и из којих су Грци изашли<br />
као победници; најважније битке грчко-персијских ратова биле су Маратонска<br />
битка, битка у Термопилском кланцу и битка код Саламине<br />
Д<br />
демократија – владавина народа, односно владавина већине над мањином;<br />
реч потиче од две грчке речи: demos – народ и kratia – владавина<br />
демос – слободни људи у античкој Атини<br />
диктатор – личност која има потпуну контролу над државом<br />
доминат – друга фаза Римског царства коју је увео цар Диоклецијан и која је<br />
трајала од краја 3. века нове ере пада Западног римског царства; у доминату<br />
цар је сматран господарем својих поданика<br />
домус – кућа патриција у Римском царству<br />
драма – књижевни род настао у античкој Грчкој, намењен извођењу у позориштима;<br />
разликују се трагедија и комедија<br />
Е<br />
епидемија – брзо ширење заразне болести<br />
ера – начин рачунања времена када се за почетак рачунања времена узима<br />
неки значајан догађај у прошлости<br />
еупатриди – аристократе у античкој Атини<br />
З<br />
Западно римско царство – западни део Римског царства од 395. до 476. године<br />
земунице – куће праисторијских људи, укопане у земљу<br />
зигурат – велика верска грађевина коју су градили народи Месопотамије за<br />
посматрање звезда и кретање небеских тела<br />
златно доба Атине – период великог привредног и културног успона у античкој<br />
Атини, који се најчешће везује за владавину Перикла<br />
И<br />
Илијада – један од епова које је спевао слепи песник Хомер; говори о Тројанском<br />
рату<br />
инсуле – уличне вишеспратнице у којима су у античком Риму живели плебејци<br />
историјски извори – остаци прошлости на основу којих историчари утврђују<br />
144
како се друштво развијало у прошлости; деле се на материјалне, писане,<br />
усмене и аудио-визуелне<br />
Источно римско царство – источни део Римског царства након поделе царства<br />
395. године; Источно римско царство назива се још и Византија, а трајало је<br />
до средине 15. века<br />
Ј<br />
јеванђеља – јеванђеља су део Новог завета у којем су описани живот и дела<br />
Исуса Христа; има их четири, а названа су по својим ауторима: Матеју, Марку,<br />
Луки и Јовану<br />
једнобоштво – вера у једног бога<br />
јулијански календар – начин рачунања времена који је увео Јулије Цезар и<br />
који се у Европи задржао до 16. века; Српска православна црква и данас<br />
рачуна време по овом календару<br />
К<br />
камено доба – најстарији период праисторије, у коме је човек користио камен<br />
за израду оруђа и оружја<br />
Картагина – богата и моћна феничанска колонија у северној Африци, на територији<br />
данашњег Туниса, с којом су Римљани водили три рата који се називају<br />
пунски ратови<br />
катапулт – опсадна справа<br />
клинасто писмо – писмо којим су писали стари Сумери; писало се штапићем на<br />
меким глиненим плочицама које су касније сушене на сунцу<br />
колонизација – процес исељавања народа из своје земље на другу територију<br />
и стварања насеља на тој територији, у којима досељеници задржавају<br />
своју културу, језик и обичаје; колонизацијом се назива и период грчке<br />
историје од 8. до 6. века пре нове ере<br />
комедија – врста драме чији је циљ засмејавање публике<br />
конзул – орган власти у римској републици, поред сената и Народне скупштине;<br />
конзуле је у Риму бирала Народна скупштина на годину дана<br />
„корњача” – одред војске штитовима заштићен са свих страна<br />
Крит – острво у Грчкој где се у 2. миленијуму пре нове ере развијала минојска<br />
цивилизација<br />
култура – материјалне и духовне творевине људи; људско стваралаштво<br />
Л<br />
латинско писмо – писмо изведено из грчког алфабета, којим су писали антички<br />
Римљани; ово писмо је претеча данашње латинице<br />
Левант – источна обала Средоземног мора<br />
легија – јединица римске војске која је бројала око 6000 војника<br />
легионар – војник римске легије<br />
лимес – утврђена граница Римског царства, са утврђењима повезаним путевима<br />
и кулама за осматрање<br />
М<br />
Македонска држава – држава на територији северно од Грчке која је у 4. веку<br />
пре нове ере доживела успон за време Филипа II, а врхунац за време његовог<br />
сина Александра Великог<br />
материјални историјски извори – материјални остаци прошлости: предмети,<br />
грађевине и уметничка дела<br />
метално доба – период праисторије после каменог доба; у металном добу<br />
људи су користили метал за израду оруђа и оружја<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
145 145
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
микенска цивилизација – цивилизација која је развијала око града Микене на<br />
Пелопонезу, а њени носиоци били су Ахајци<br />
Милански едикт – документ који је донео цар Константин 313. године и којим<br />
је успостављена верска толеранција – слободно исповедање вере на<br />
територији царства; Милански едикт је значајан за хришћане који су до<br />
тада били прогањани од стране римских власти<br />
минојска цивилизација – најстарија цивилизација на простору Грчке, развијала<br />
се у 2. миленијуму пре нове ере на острву Криту<br />
Минотаур – полубик, получовек; митолошко биће из грчке митологије<br />
митови – маштовите приче инспирисане животима и делима богова и других<br />
натприродних бића<br />
многобоштво – вера у више богова<br />
мореуз – узак водени пролаз који раздваја делове копна<br />
музеј – институција у којој се чувају материјални историјски остаци<br />
Н<br />
намесник – римски владар провинције<br />
неолит – млађе камено доба<br />
нови век – период од 1492. године до Првог светског рата<br />
Нови завет – састоји се од четири јеванђеља и других верских текстова, а<br />
заједно са Старим заветом чини Библију, свету књигу хришћана<br />
номадски начин живота – начин живота када људи стално мењају место боравка<br />
номе – мање државе (области) у старом Египту настале уједињавањем неколико<br />
села и области око њих<br />
О<br />
Одисеја – један од епова које је спевао слепи песник Хомер; говори о повратку<br />
Одисеја из Тројанског рата на родно острво у Грчкој<br />
Олимпијске игре – такмичења у различитим спортовима која су одржавана<br />
сваке четврте године у Олимпији, почев од 776. године када су, према традицији,<br />
одржане прве Олимпијске игре<br />
опсерваторија – место с којег се посматрају небеска тела<br />
П<br />
пагани – назив којим су хришћани називали све многобожачке народе<br />
палеолит – старије камено доба<br />
папирус – материјал за писање у античком Египту, који је назван по истоименој<br />
биљци од које је прављен<br />
патрицији – припадници аристократије у Риму; реч потиче од латинске речи<br />
pater – отац<br />
Пелопонески рат – рат између полиса у античкој Грчкој који је трајао од 431. до<br />
404. године пре нове ере, узрокован супарништвом између Атине и Спарте,<br />
у коме је Спарта однела победу<br />
Пелопонески савез – савез на Пелопонезу који је окупљао аристократске полисе;<br />
предводила га је Спарта<br />
пергамент – материјал за писање направљен од животињске коже<br />
перијеци – слободни људи у Спарти<br />
периодизација – подела на периоде, раздобља која имају одређене особености<br />
Персепољ – главни град некадашњег Персијског царства<br />
пећинско сликарство – најстарије праисторијско сликарство настајало на зидовима<br />
неких пећина<br />
146
пирамиде – грађевине пирамидалног облика грађене у старом Египту као<br />
гробнице фараона<br />
„Пирова победа” – победа остварена по цену великих губитака; израз је настао<br />
када је краљ Пир победио Римљане уз тако велике губитке да је рекао<br />
да ће потпуно пропасти ако још једном тако победи<br />
писани историјски извори – писани остаци прошлости (уговори, закони, документи<br />
и сл.); могу бити на различитим материјалима: камену, кожи, глини,<br />
папиру итд.<br />
плебејци – слободно становништво у Риму, које није имало право да учествује<br />
у власти – сељаци, занатлије, трговци итд.; реч потиче од латинске речи<br />
plebs – народ<br />
полис – град-држава у античкој Грчкој<br />
праисторија – најдужи период људске прошлости, који је трајао од настанка<br />
човека до проналаска писма<br />
прекретница – догађај, појава или процес који је потпуно променио начин живота<br />
и рада људи или њихову слику света<br />
принцепс – титула римских царева у доба принципата; принцепс значи први<br />
сенатор, први међу једнакима<br />
принципат – прва фаза Римског царства који је трајао од 27. године пре нове<br />
ере до 3. века нове ере, а назив је добио према титули Октавијана Августа,<br />
првог римског цара, који се прогласио за принцепса<br />
провинције – овим називом Римљани су називали области изван Апенинског<br />
полуострва које су освајали и припајали својој држави<br />
Пуни – римски назив за Картагињане<br />
пунски ратови – три рата између Рима и Картагине, након којих је Рим прерастао<br />
у најмоћнију силу у области око Средоземног мора<br />
Р<br />
религија – реч потиче од латинског глагола који значи „побожност”; религија<br />
подразумева веровања праћена одређеним обичајима – ритуалима<br />
република – облик државе у којој се власт бира на одређени временски период,<br />
а не наслеђује се; реч република потиче од две латинске речи: res –<br />
ствар, publica – јавна, и у преводу значи „јавна ствар”<br />
реформа – мењање постојећих прилика у друштву на миран начин<br />
Рим – град у области Лацијум на Апенинском полуострву који су, према легенди,<br />
753. године пре нове ере основала браћа Ромул и Рем; град Рим је с<br />
временом прерастао у огромно Римско царство које је обухватало област<br />
око Средоземног мора<br />
ритуал – скуп радњи које се обављају из верских разлога<br />
робовласничко друштво – друштво старог века, у коме се становништво дели<br />
на робовласнике, обичне људе и робове<br />
род – већа заједница људи који су у крвном сродству<br />
романизација – процес прихватања римских обичаја, језика и културе од стране<br />
староседелаца у провинцијама<br />
С<br />
савладар – владар који влада заједно с другим владаром<br />
савремено доба – период од Првог светског рата до данас<br />
седелачки начин живота – начин живота супротан номадском, када људи оснивају<br />
стална насеља у којима бораве<br />
сенат – тело које је у доба републике имало највећи значај у Риму, а чинили су<br />
га представници најбогатијих и најутицајнијих породица<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
147 147
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
сирене – полужене, полуптице; митолошка бића из грчке митологије<br />
Сицилијанска експедиција – атински поход на дорске колоније на западу Средоземља<br />
за време Пелопонеског рата; поход се завршио поразом Атине<br />
славолук – тријумфална капија, грађевина подигнута у славу великих победа<br />
сојенице – куће над водом<br />
Спарта – полис на Пелопонезу који су основали Дорци и који је постао један од<br />
најмоћнијих грчких полиса<br />
спартијати – спартанска аристократија<br />
средњи век – период од 476. године до Колумбовог открића Америке 1492.<br />
године<br />
стари век – најдужи период историје; трајао је од проналаска писма (4. миленијум<br />
пре нове ере) до пада Западног римског царства 476. године нове ере<br />
Стари завет – јеврејска света књига и део Библије, свете књиге хришћана<br />
Стари исток – територије око долина река Нил, Еуфрат и Тигар, област Мале<br />
Азије и источне обале Средоземног мора (Левант) у старом веку<br />
староседеоци – најстарије становништво неке територије<br />
стилови архитектуре – у античкој Грчкој су се, према стубовима, разликовала<br />
три стила архитектуре: дорски, јонски и коринтски<br />
сфинга – митолошко биће с телом лава и главом човека<br />
Т<br />
терме – јавна купатила у античком Риму<br />
трагедија – врста драме чија је тема неки тужан догађај<br />
тријера – грчки брод<br />
тријумф – обичај у античком Риму да се успешним војсковођама по окончању<br />
војног похода приреди свечани дочек; том приликом су се, у знак победе,<br />
подизали славолуци<br />
У<br />
Ускрс – један од највећих хришћанских празника којим се слави Христово<br />
васкрсење<br />
усмена предања – посебна врста историјских извора која јенепоуздана, али се<br />
користи као допуна материјалним и писаним историјским изворима<br />
Ф<br />
фаланга – војни одред пешадије наоружан дугим копљима, карактеристичан<br />
за македонску војску Филипа II и његових наследника<br />
фараон – титула владара у старом Египту<br />
филозофија – реч потиче из грчког језика, од глагола philein – волети и именице<br />
sofia – мудрост, и преводи се као „љубав према мудрости”; најзначајнији<br />
грчки филозофи били су Сократ, Платон и Аристотел<br />
флота – морнарица; бродови једне државе под јединственом командом<br />
форум – градски трг у Римском царству, где се одвијао друштвени живот<br />
Х<br />
хеленистичка култура – култура хеленистичког доба, која настаје спајањем грчке<br />
културе и културе народа Старог истока<br />
хеленистичко доба – период грчке историје од почетка освајања Александра<br />
Великог до пада Египта под римску власт, то јест од 4. до 1. века пре нове ере<br />
хелоти – робови у Спарти<br />
хијероглифи – сликовно писмо старих Египћана, у преводу реч значи „свети<br />
знаци”<br />
Хомер – слепи песник за кога се сматра да је спевао епове Илијада и Одисеја<br />
хомерско доба – период античке грчке историје који је трајао од 12. до 8. века<br />
148
пре нове ере; зове се још и „мрачно доба” грчке историје<br />
хорда – најстарија људска заједница спонтано настала ради лакшег опстанка<br />
храмови – у античкој Грчкој и Риму, светилишта грађена у славу богова<br />
хришћанска ера – начин рачунања времена од рођења Исуса Христа, који се<br />
користи данас<br />
хришћанство – религија која је настала на преласку из старе у нову еру на<br />
територији римске провинције Јудеје (данашњи Израел), а развила се из<br />
учења Исуса Христа<br />
хронологија – наука која се бави различитим начинима рачунања времена<br />
Ч<br />
чиновници – људи који раде у државној управи, односно који обављају послове<br />
без којих држава не би могла да постоји (нпр. писари, полиција, порезници)<br />
чопор – хорда<br />
РЕШЕЊА<br />
Шта смо научили, стр. 24–26<br />
1. Појам историја може да означава: прошлост, период прошлости људског друштва<br />
који је почео открићем писма, наука о прошлости људског друштва, наставни предмет<br />
3. 1205. г. нове ере – 2. миленијум, 13. век, 1. деценија; 68. г. нове ере – 1. миленијум, 1.<br />
век, 7. деценија; 2006. г. нове ере – 3. миленијум, 21. век, 1. деценија; 499. г нове ере – 1.<br />
миленијум, 5. век, 10. деценија; 89. г. пре нове ере – 1. миленијум пре нове ере, 1. век<br />
пре нове ере, 2. деценија 1. века пре нове ере<br />
4. (слева надесно и одозго надоле) материјални, материјални, писани, материјални,<br />
писани, писани, писани, аудио-визуелни<br />
7. Марoвић Предраг; 15. 6. 1999.; сведочанство о успеху и завршеном првом разреду;<br />
у Суботици.<br />
8. 753 + 622 = 1375<br />
9. грчко<br />
10. Јадранско море, Средоземно море, Атлантски океан, Саргасово море, Карипско<br />
море<br />
11. Наменио га је онима који желе да сазнају истину; Због тога што људи често<br />
показују симпатије према једној од сукобљених страна; Истраживање и закључивање<br />
засновано на провереним чињеницама; <strong>Историја</strong> може користити будућим<br />
покољењима.<br />
Шта смо научили, стр. 33–35<br />
1. Период људске прошлости који је трајао од појаве човека до открића писма.<br />
2. Дели се на камено и метално доба. (Камено доба се дели на старије и млађе камено<br />
доба, а метално доба се дели на бакарно бронзано и гвоздено доба.)<br />
3. ватра, точак<br />
4. б)<br />
5. Могући одговори: Предност земунице је то што се може саградити било где, мана<br />
је то што је обилније падавине могу урушити; предност пећине је то што је природан<br />
заклон, мана је то што такво склониште није једноставно наћи; предност сојенице је то<br />
што је близу воде и хране (рибе), мана је то што близина воде захтева сталне поправке<br />
и одржавање<br />
6. грађевина са кровом<br />
7. праисторијска уметничка фигура /скулптура; могла је да служи у верске сврхе;<br />
направљена од камена; пронађена на археолошком налазишту Лепенски Вир на<br />
обали Дунава; настала у каменом добу; одговор треба да упућује на закључак да су<br />
људи који су направили овај предмет живели близу воде ида су желели да се повежу<br />
са природом<br />
8. (слева надесно) камено доба, метално доба, камено доба, метално доба<br />
9. усправно: ДС, ЛЕПЕНСКИ ВИР, АРХЕОЛОГИЈА, ВАТРА, НЕОЛИТ, АЛТАМИРА, ПНЕ;<br />
водоравно: БАКАР, СОЈЕНИЦА, ЗЕМУНИЦА, ТОЧАК, НОМАДСКИ, ПРАИСТОРИЈА, НЕ,<br />
ХОРДА.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
149 149
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
Шта смо научили, стр. 51–54<br />
1. (одозго надоле) 4, 1, 3, 2<br />
2. Месопотамија, Ра, Левант<br />
3. (слева надесно) зигурат, пирамида<br />
4. (слева надесно) војници, писар, сељак<br />
5. в)<br />
6. заокружити називе следећих држава: Египат, Израел, Либан, Сирија, Ирак<br />
7. Јеврејима<br />
8. в)<br />
9. Биће бачена у реку; Не постоји казна, а жена се враћа у кућу свог оца; одговор<br />
треба да упућује на то да мушкарци и жене нису били једнаки у персијском друштву и<br />
да је патња мајке сматрана занемарљивом у односу на патњу оца.<br />
10. усправно: ФЕНИЧАНИ, ЈЕДНОБОШТВО, МЕСОПОТАМИЈА, СУМЕРИ, ХИЈЕРОГЛИФИ,<br />
РОБОВИ, ЛЕВАНТ; водоравно: КЛИНАСТО ПИСМО, МНОГОБОШТВО, СФИНГА,<br />
ХАМУРАБИ.<br />
Шта смо научили, стр. 97–100<br />
1. (одозго надоле) 4, 3, 2, 1<br />
2. (одозго надоле) 1, 3, 4, 2, 5<br />
3. Платон<br />
4. Одговор треба да упућује на закључак да су спартијати и перијеци у Спарти, као и<br />
еупатриди и демос у Атини имали личну слободу, за разлику од робова.<br />
5. грчко-персијски ратови<br />
6. Јужна Италија и Сицилија, обале Црног мора, Мала Азија<br />
7. в)<br />
8. в)<br />
9. позоришне маске<br />
10. дорском<br />
11. Сицилијанска експедиција – Пелопонески рат; Маратонска битка -– грчкоперсијски<br />
ратови; Битка код Гаугамеле – рат Александра Македонског; Битка код<br />
Херонеје – ратови Филипа Македонског<br />
12. а)<br />
13. г)<br />
14. (слева надесно) дорски, јонски, коринтски<br />
15. мит о Минотауру, Тројански коњ, Одисеј и сирене<br />
16. водоравно: ДРАМА, ХРАБРОСТ, СОЛОН, ХОМЕР, ДЕМОКРАТИЈА, ЛЕОНИДА,<br />
МИНОТАУР; усправно: АЛФАБЕТ, АРИСТОКРАТИЈА (АРИСТОКРАТСКО), ПОЛИС, ЗЕВС,<br />
ХЕЛЕНИЗАМ, ФАЛАНГА, ЈОНЦИ, АРИСТОТЕЛ, АХИЛ<br />
Шта смо научили, стр. 139–142<br />
1. стари век<br />
2. 753. год. пре н. е. – 509. год. пре н. е. краљевина; 509. год. пре н. е. – 27. год. пре н. е.<br />
република; 27. год. пре н. е. – 476. год. н. е. царство<br />
3. Ромул и Рем<br />
4. (одозго надоле) патрицији, плебејци, робови<br />
5. романизација – ширење римске културе; провинција – римска територија<br />
изван Апенинског полуострва; доминат – период царства у коме је цар сматран<br />
божанством; варвари – народи који су живели изван граница римске државе<br />
6. в)<br />
7. зеленом бојом Картагина, наранџастом Римска република<br />
8. Гај Јулије Цезар<br />
9. оснивање града Рима<br />
10. латиница; могући одговори: Французи, Британци, Немци, Италијани...<br />
11. Константинов славолук у Риму<br />
12. Дунав; одговори треба да упућују на закључак да су римска насеља подизана у<br />
долини Дунава због одбране граница римске државе<br />
13. Октавијан Август – принципат; Ханибал – пунски ратови; Спартак – устанак<br />
робова; Константин – хришћанство<br />
14. в)<br />
15. Зевс – Јупитер, Атина – Минерва, Хера – Јунона, Афродита – Венера, Арес – Марс<br />
16. водоравно: ХАНИБАЛ, ОКТАВИЈАН АВГУСТ, КОНСТАНТИН, ПЛЕБЕЈЦИ, СИРМИЈУМ;<br />
усправно: ЛЕГИЈА, ХУНИ, СПАРТАК, ГЛАДИЈАТОРИ, ПУНСКИ, АПЕНИНСКО, ТРИЈУМФ,<br />
РОМУЛ, ЦЕЗАР<br />
150
ИЗВОРИ<br />
1. Херодотова историја I-II, Матица српска, Нови Сад, 1988.<br />
2. Тукидид, <strong>Историја</strong> Пелопонеског рата, Београд, 1999.<br />
3. Плутарх, Славни ликови антике: избор из упоредних животописа, Матица српска,<br />
Нови Сад 1990.<br />
4. Ливије Тит, <strong>Историја</strong> Рима од оснивања града, Српска књижевна задруга, Београд,<br />
1991.<br />
5. <strong>Историја</strong> старих Грка у одабраним изворима, одобрио и превео Милош Н. Ђурић,<br />
Завод за <strong>уџбеник</strong>е и наставна средства, Београд, 1990.<br />
ЛИТЕРАТУРА<br />
1. М. Ростовцев, <strong>Историја</strong> старог света, Београд, 2004.<br />
2. Џ. Б. Бјури, Р. Мигс, <strong>Историја</strong> Грчке до смрти Александра Великог, Завод за<br />
<strong>уџбеник</strong>е, Београд, 2008.<br />
3. Н. А. Машкин, <strong>Историја</strong> старог Рима, Београд, Научна књига, 1968.<br />
4. М. Ђурић, <strong>Историја</strong> хеленске књижевности, Завод за <strong>уџбеник</strong>е и наставна<br />
средства, Београд, 1990.<br />
5. Ф. Папазоглу, <strong>Историја</strong> хеленизма, Српска књижевна задруга, Београд 2010.<br />
6. Д. Срејовић, А. Цермановић, Речник грчке и римске митологије, Српска књижевна<br />
задруга, Београд, 1979.<br />
7. Д. Стефановић, И беше попут птице у кавезу. Студија о историји и култури<br />
Старог истока, Службени гласник, Београд, 2012.<br />
8. А. Пешикан, Треба ли деци историја? Психолошки проблеми наставе у основној<br />
школи, Завод за <strong>уџбеник</strong>е и наставна средства, Београд, 1997.<br />
9. R. Stradling, Multiperspectivity in history teaching: a guide for teachers, Council of<br />
Europe, 2003; доступно на: https://rm.coe.int/1680493c9e<br />
10. R. Stradling, The reform of history teaching and the preparation of new history textbooks,<br />
Strasbourg, Council of Europe, 1999.<br />
11. С. Ферјанчић, „Мултиперспективност у настави античке историје Балкана”,<br />
Настава и историја 2, 21-24, Платонеум, Нови Сад, 2004.<br />
Илустрације и фотографије: архива Издавачке куће „<strong>Klett</strong>”, Alamy, Getty<br />
Images, Diomedia, Dreamstime, Shutterstock, Wikipedia.org (фотографије<br />
коришћене према Creative Commons лиценци за слободну документацију),<br />
Flickr.com (фотографије коришћене према Creative Commons лиценци за<br />
слободну документацију)<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
151 151
Захваљујемо наставницима који су, као евалуатори,<br />
допринели квалитету овог <strong>уџбеник</strong>а:<br />
Београд<br />
Урош Миливојевић, ОШ „Павле Поповић”, Вранић<br />
Бојана Стевановић, ОШ „Коста Абрашевић”, Ресник<br />
Крагујевац<br />
Слађана Денић Давидоски, ОШ „21.октобар”<br />
Лозница<br />
Горан Ђурић, ОШ „Анта Богићевић”<br />
Ниш<br />
Данијела Максимовић, ОШ „Чегар”<br />
Нови Сад<br />
Дејан Радека, ОШ „Душан Радовић”<br />
Оџаци<br />
Бранкица Божанић, ОШ „Бранко Радичевић”<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК