IO 199 PDF
27.02.2020 • Views
Share Embed Flag

IO 199 PDF

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine

SHOW MORE
SHOW LESS
ePAPER READ
ogledalo

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

START NOW

• Broj <strong>199</strong>•<br />

Predviđanja:<br />

Očekivane promene u IT-u<br />

do 2025. godine<br />

Data Science:<br />

Preduslovi za karijeru<br />

i zahtevane veštine<br />

Bezbednost i zaštita:<br />

Najveći upadi u cloud: šta smo<br />

naučili do sada?<br />

ISSN 1821 - 4169<br />

www.internetogledalo.com<br />

www.ogledalo.rs

吀 甀 爀 椀 稀 愀 洀 猀 愀 最 氀 攀 搀 愀 渀 椀 稀 爀 愀 稀 氀 椀 椀 椀 栀 甀 最 氀 漀 瘀 愀

Uvodnik<br />

Zoran Kovačević<br />

Pre ma IDC-je vom Kvar tal nom trac ke ru mo bil nih te le fo na, u Ki ni je<br />

2019. go di ne is po ru če no 366,7 mi li o na pa met nih te le fo na. To je pad<br />

od 7,5% u od no su na go di nu pre to ga, što je re zul tat za si će nja tr žiš ta<br />

kao i iza zo va u eko no mi ji. U 4Q19, is po ru če no je 86,2 mi li o na je di nica,<br />

što je pad od 15,6% u od no su na isti pe riod pret hod ne go di ne, za<br />

šta su „za slu žne“ ka ko ve li ke za li he Hu a we i ja ta ko i če ka nje ko ri snika<br />

na jef ti ni je 5G pa met ne te le fo ne. Ovo je bio je da na e sti uza stop ni<br />

kvar tal ni tr žiš ni pad, a tre ći uza stop ni go diš nji.<br />

U tek stu ko ji smo do bi li od kom pa ni je za po dat ke i ana li ti ku Global<br />

Da ta, mo že mo da vi di mo da van red ne si tu a ci je ra đa ju i van red ne<br />

po slov ne pri li ke. Na i me, dok se ki ne ska vla da bo ri sa po sle di ca ma izbi<br />

ja nja ko ro na vi ru sa i po ku ša va br zo da pro na đe lek, no va si tu a cija<br />

je pru ži la ogrom nu (ko li ko i straš nu) po za di nu za vo de će pro iz vođa<br />

če teh no lo gi je ko ji nu de uslu ge ko mu ni ka ci je i ko la bo ra ci je, ka žu<br />

ana li ti ča ri ove kom pa ni je.<br />

Ve li ku pa žnju struč ne jav no sti iza zi va ju upa di u cloud, pa se po stavlja<br />

i pi ta nje „šta smo na u či li do sa da”, ka da je reč o ovom seg mentu<br />

IT bi zni sa. Uz sve vi še kom pa ni ja i in di vi du al nih ko ri sni ka ko ji pre laze<br />

u cloud okru že nja, broj upa da u po dat ke ra ste. Po red to ga što je<br />

proš la de ce ni ja do ne la no vi raz voj u sek to ru saj ber bez bed no sti, tako<br />

đe je i po ka za la da in du stri ja mo ra da pro đe dug put u bor bi sa<br />

no vim saj ber kri mi na lom. De set od pet na est naj ve ćih upa da u po dat<br />

ke svih vre me na do go di lo se u pr voj de ce ni ji ovog ve ka, ka že Vincen<br />

tas Gri ni us, CEO kom pa ni je He fi ced.<br />

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

Impressum<br />

Kom pa ni ja Check Po int Soft wa re Tec hnolo<br />

gi es Ltd, svet ski li der u obez be đe nju na<br />

in ter ne tu, obez be đu je kli jen ti ma bes kompro<br />

mi snu zaš ti tu pro tiv svih vr sta pret nji,<br />

sma nju je kom plek snost bez bed no sti i sni ža va<br />

ukup ne troš ko ve vla sniš tva. Check Po int je<br />

pi o nir in du stri je sa Fi re wall-1 i svo jom pa tenti<br />

ra nom sta te ful in spec tion teh no lo gi jom.<br />

Da nas, Check Po int na sta vlja da raz vi ja ino vaci<br />

je za sno va ne na Soft wa re Bla de ar hi tek tu ri,<br />

pru ža ju ći ko ri sni ci ma flek si bil na i jed no stav na<br />

re še nja ko ja se mo gu u pot pu no sti pri la gođa<br />

va ti tač nim i bez be do no snim po tre ba ma<br />

sva ke or ga ni za ci je.<br />

Internet ogledalo<br />

Izdavač<br />

Internet ogledalo, Društvo sa ograničenom odgovornošću za promet intelektualnih usluga,<br />

Beograd - Zemun, Gradski park 2,<br />

t.r. 145-7386-30 (Marfin Bank A.D.)<br />

Adresa redakcije<br />

Zemun, Gradski park 2 (Hala "Pinki")<br />

Direktor, glavni i odgovorni urednik<br />

Zoran Kovačević<br />

zoran@internetogledalo.com<br />

Pomoćnik glavnog i odgovornog urednika<br />

Vesna Kovačević<br />

vesna@internetogledalo.com<br />

Video & Editing: Veljko Kovačević<br />

veljko.kovacevic@internetogledalo.com<br />

Naučni savet<br />

Nikola Marković, prof. dr Milorad Ivković, prof. dr Mirjana Drakulić, mr Ratimir Drakulić, prof. dr Đorđe Paunović,<br />

dr Vojkan Vasković, prof. dr Radovan Bigović, prof. dr Božidar Radenković<br />

Saradnici<br />

Vladan Aleksić, Stevan Majstorović, Saša Milašinović, Dušan Katilović,<br />

Srđan Stević, mr Dejan Ilić, Dejan Protić, Sanja Milovanović, Marko Talijan,<br />

Mihajlo Pavlović, Aleksandar Jovanović, Vuk Stojsavljević, Katarina Delač,<br />

Kristina Delač, Nina Kovačević<br />

Kontakt<br />

Redakcija: redakcija@internetogledalo.com<br />

Marketing: marketing@internetogledalo.com<br />

CIP - Katalogizacija u publikaciji<br />

Narodna biblioteka Srbije, Beograd<br />

004<br />

INTERNET ogledalo : business &<br />

technologies magazine / glavni i odgovorni<br />

urednik Zoran Kovačević. - <strong>199</strong>9, br. 1- .<br />

- Beograd (Gradski park 2) : Internet<br />

ogledalo, <strong>199</strong>9- (Beograd : AMD Sistem). - 27<br />

cm<br />

Dostupno i na:<br />

http://www.ogledalo.rs - Mesečno<br />

COBISS.SR-ID 172229895<br />

6<br />

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

Generalni pokrovitelj Servisa<br />

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

Sadržaj<br />

Predviđanja<br />

Oracle<br />

Očekivane promene u IT-u do 2025. godine<br />

Bezbednost i zaštita<br />

Osvrt<br />

Najveći upadi u cloud: šta smo naučili do<br />

sada?<br />

Intervju<br />

Dejan Škuletić, Business Development Manager –<br />

Balkan, Kingston Technology<br />

Check Point<br />

Izazovi cloud vidljivosti<br />

U tek stu pod na zi vom „Cloud Vi si bi lity Chal<br />

len ges”, ob ja vlje nom na blo gu kom pa ni je<br />

Chec kPo int, a ko ji pot pi su je Gui Al va ren ga,<br />

Velike brzine za digitalnu magistralu<br />

Kompanija Kingston je jedna od onih koje vrlo<br />

ozbiljno shvataju značaj sigurnosti podataka i<br />

svojim portfolijem proizvoda uspešno odgovaraju<br />

na savremene bezbednosne izazove, kao i na<br />

zahteve nove zakonske regulative. O svemu tome<br />

pričao nam je Dejan Škuletić, menadžer zadužen za<br />

razvoj kompanije Kingston Technology za područje<br />

Balkana.<br />

kon sta tu je se da su da naš nja pred u ze ća suo<br />

če na sa mi li jar da ma za pi sa log do ga đa ja,<br />

od ko jih su mno gi jed no stav ni tek stu al ni nizo<br />

vi bez kon tek sta, te da tra di ci o nal na re šenja<br />

za log me nadž ment ni su u sta nju da obezbe<br />

de vi dlji vost i kon tekst ko ji su po treb ni za<br />

iden ti fi ka ci ju i ana li zu na pa da. U ne do sta ku<br />

mo guć no sti na pred ne ana li ti ke i vi zu e li za cije,<br />

pro ces re ak ci je na cloud se cu rity in ci den te<br />

obič no tra je vi še od 200 da na, to kom ko jih se<br />

tro še zna čaj ni ljud ski re sur si. Is tra žu ju ći proble<br />

me vi dlji vo sti i nad gle da nja clo u da, au tor<br />

pru ža ne ke po čet ne smer ni ce o to me ka ko ih<br />

ubla ži ti da bi se po bolj ša lo sta nje bez bed no sti<br />

or ga ni za ci je. Zbog nje go ve sa dr žaj no sti tekst<br />

pre no si mo u ce li ni.<br />

XX6<br />

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 96/97<br />

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

Internet of Thinks<br />

G+D Mo bi le Se cu rity<br />

Ho li stič ka re še nja po ve zi va nja za IoT si ste me<br />

Za Svet ski kon gre s mo bil no sti (Mo bi le World Congress<br />

– MWC) 2020 u Bar se lo ni, G+D Mo bi le Se curity<br />

je, pored ostalog, pripremao demonstraciju kako<br />

iza zo vi ko nek tiv no sti 5G ere mo gu bi ti pre va ziđe<br />

ni u IoT i plat nom si ste mu.<br />

Glo bal Da ta<br />

Pro ble mi kao pri li ke<br />

za vendore rešenja<br />

za komunikaciju i kolaboraciju<br />

U tek stu ko ji smo do bi li od kom pa ni je za podat<br />

ke i ana li ti ku Glo bal Da ta, mo že mo da vidi<br />

mo da van red ne si tu a ci je ra đa ju i van red ne<br />

Data Science<br />

Pre gled<br />

Pred u slo vi za ka ri je ru i zah te va ne veš ti ne<br />

Na u ka o po da ci ma ili na u ka ko ju po kre ću poda<br />

ci omo gu ća va bo lje do no še nje od lu ka, predik<br />

tiv nu ana li zu i ot kri va nje obra za ca. Ona vam<br />

do zvo lja va da pro na đe te glav ni uzrok pro blema<br />

po sta vlja njem pra vih pi ta nja, iz ve de te is traži<br />

vač ku stu di ju na po da ci ma, mo de li ra te po datke<br />

ko ri ste ći raz li či te al go rit me, ko mu ni ci ra te i vizu<br />

e li zu je te re zul ta te pre ko gra fi ko na, kon trol ne<br />

ta ble itd. Struč nja ci u obla sti po da ta ka (da ta scien<br />

tist) sve su tra že ni ji. Nji ho va ulo ga po sta je sve<br />

zna čaj ni ja, te se otva ra ogro man broj ovih rad nih<br />

me sta ši rom sve ta. Od go vo re na pi ta nja šta radi<br />

struč njak u obla sti na u ke o po da ci ma, šta mora<br />

da zna i ko jim veš ti na ma mo ra da vla da nudi<br />

Sim pli le arn.com u tek stu ko ji pot pi su je Me dono<br />

Zha sa.<br />

po slov ne pri li ke. Na i me, dok se ki ne ska vla da<br />

bo ri sa po sle di ca ma iz bi ja nja ko ro na vi ru sa i<br />

po ku ša va br zo da pro na đe lek, no va si tu a cija<br />

je pru ži la ogrom nu (ko li ko i straš nu) po zadi<br />

nu za vo de će pro iz vo đa če teh no lo gi je ko ji<br />

nu de uslu ge ko mu ni ka ci je i ko la bo ra ci je, kažu<br />

ana li ti ča ri ove kom pa ni je.<br />

Is tra ži va nje<br />

IDC<br />

Efe kat cr nog la bu da na tr žiš tu pa met nih<br />

telefona<br />

Zanimljivosti<br />

Memorijski proizvodi<br />

Sr bi ja dru ga u sve tu po do pri no su<br />

pro ver lji vo sti in for ma ci ja<br />

na Vi ki pe di ji! ...<br />

XX<br />

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 96/97<br />

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong><br />

7

Predviđanja<br />

Oracle<br />

Pri pre mila: Vesna Kovačević<br />

vesna@internetogledalo.com<br />

Ilustracije: Oracle<br />

Očekivane promene u IT-u<br />

do 2025. godine<br />

Oracle očekuje da do 2025. godine sve više i više preduzeća primenjuje model clouda sledeće<br />

generacije kako bi postigla do sada neviđeni stepen automatizacije. U ovom izvodu iz njihovih<br />

„Top 10 cloud predviđanja“ („Top 10 Cloud Predictions”) Oracleovi stručnjaci istražuju kako će<br />

ovi „oblaci“ izgledati, objašnjavaju kako će oni oblikovati sutrašnja IT okruženja i dublje zaviruju<br />

u tehnologije i poslovne modele koji menjaju lice enterprise računarstva, dajući viziju uticaja<br />

automatizacije, veštačke inteligencije (AI), mašinskog učenja (ML), blockchaina itd. na IT do 2025.<br />

Na pitanje zašto cloud<br />

computing menja igru, u<br />

Oracleu odgovaraju jednom<br />

rečju – neposrednost. Cloud<br />

modeli omogućavaju pogled u podatke<br />

u realnom vremenu, otvarajući<br />

vrata trenutnim uvidima, pa nije<br />

čudno što 74% preduzeća kaže da<br />

im je cloud doneo konkurentsku<br />

prednost.<br />

Priprema za sledeću<br />

generaciju clouda<br />

Međutim, nisu svi cloudi stvoreni<br />

jednaki. Prva generacija infrastructure-as-a-service<br />

(IaaS) i platformas-a-service<br />

(PaaS) clouda izgrađena<br />

je korišćenjem decenijama stare<br />

tehnologije. Novija, druga genera-<br />

cija clouda dizajnirana je da podrži<br />

tehnologije koje pokreću moderno<br />

preduzeće (AI, blockchain, Internet<br />

of Things - IoT i analitika u realnom<br />

vremenu), kao i da zadovolji<br />

današnje neumorne zahteve za obimom,<br />

efikasnošću i bezbednošću,<br />

podsećaju stručnjaci kompanije Oracle<br />

i tvrde da progresivne korisnike<br />

privlači sledeća generacija clouda iz tri<br />

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

primarna razloga: ubrzavanje agilnosti<br />

(70% donosilaca odluka veruje<br />

da ih cloud computing čini agilnijim),<br />

lakše skaliranje (kompanije koje<br />

usvoje cloud servise iskuse prosečno<br />

20,6% unapređenja u smislu vremena<br />

izlaska na tržište), brži izlazak na<br />

internet (49% preduzeća vidi bržu<br />

implementaciju kao ključni razlog<br />

prelaska na moderni cloud).<br />

Predviđanje 1 – 90% svih<br />

manuelnih IT operacija i<br />

zadataka upravljanja<br />

podacima biće kompletno<br />

automatizovano,<br />

otvarajući vrata novoj<br />

eri IT inovacija<br />

Iako su neki tehnološki stručnjaci<br />

i dalje obuzeti rutinskim operacijama<br />

kao što su bekapovanje, skaliranje,<br />

podešavanje, monitoring<br />

i obezbeđivanje ključnih informacionih<br />

sistema, autonomne baze podataka<br />

čine da ove aktivnosti brzo<br />

postaju stvar prošlosti, pa Oracle<br />

predviđa da će do 2025. godine 90%<br />

manuelnih IT operacija i zadataka<br />

upravljanja podacima biti potpuno<br />

automatizovano.<br />

„Kako IT profesionalci budu odbacivali<br />

progresivno veći deo ovih<br />

administrativnih zadataka, imaće<br />

više vremena za razvoj analitičkih<br />

aplikacija i donošenje novih isplativih<br />

proizvoda i usluga na tržište.<br />

Cloud computing omogućava organizacijama<br />

da inoviraju brže nego<br />

ikad pre. Oslobođeni IT radnici imaju<br />

više vremena da istražuju najnovija<br />

doistignuća u AI i mašinskom učenju<br />

(ML) – od konverzacionih korisničkih<br />

interfejsa, preko blockchaina, do<br />

IoT-a“, navodi se u tekstu.<br />

Na primer, samoučeći sistemi automatizuju<br />

prikupljanje podataka<br />

kroz više aplikacija i mogu automatski<br />

vizuelizovati milione data<br />

pointa. Uz prikazivanje podataka<br />

preduzeća preko grafikona, dijagrama<br />

i animacija, poslovni korisnici<br />

mogu lakše uočiti trendove,<br />

obrasce i korelacije u svojim podacima,<br />

umesto da pokušavaju da<br />

sakupe uvide iz stubaca izveštaja i<br />

pregleda. Cloud premešta ove napredne<br />

tehnologije u glavni tok.<br />

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

Predviđanje 2 – u cloudu<br />

će se deliti 600 puta<br />

osetljiviji podaci<br />

Prema saznanjima stručnjaka<br />

iz Oraclea, sedam od deset organizacija<br />

sada drži u cloudu podatke<br />

ključne za poslovanje. Većina tih organizacija<br />

se drži hibridnih oblaka,<br />

što im omogućava da zadrže neke<br />

ključne poslovne sisteme on-premise,<br />

a većinu svojih podataka prebace<br />

u cloud. Iako ovaj pristup maksimalno<br />

povećava fleksibilnost i smanjuje<br />

troškove, on takođe izlaže organizacije<br />

povećanom riziku, jer hibridna<br />

okruženja mogu dovesti do<br />

nekonzistentnih bezbednosnih politika<br />

i kontrola. Oracle upozorava<br />

da će se do 2025. godine u cloudu<br />

deliti 600 puta osetljiviji podaci, uz<br />

korespondirajuće povećanje bezbednosnih<br />

pretnji i od automatizovanih<br />

spoljnih napada i od zloupotrebe<br />

kredencijala ovlašćenih identiteta.<br />

„Napadači postaju sofisticiraniji,<br />

tako da je ključno za kompanije da<br />

osiguraju otpornost svojih podataka<br />

i sistema. Međutim, zbog značajnog<br />

nedostatka stručnosti za sajber sigurnost,<br />

kompanijama će biti sve<br />

teže da zaposle dovoljno ljudi koji<br />

bi obavljali poslove bezbednosti.<br />

Nepečovani sistemi stvaraju lak put<br />

napadačima koji nameravaju da ciljaju<br />

poznate ranjivosti. Da bi sprečile<br />

nove sajber napade, organizacijama<br />

su potrebni automatizovani sistemi<br />

koji ulivaju napredne bezbednosne<br />

mogućnosti u svaki sloj IT infrastrukture<br />

– od aplikacija, preko podataka,<br />

sve do silicijuma“, kaže dalje „Top 10<br />

Cloud Predictions“.<br />

Predviđanje 3 –<br />

100% aplikacija preduzeća<br />

uključivaće neki oblik AI<br />

AI tehnologija suštinski menja enterprise<br />

computing menjajući način<br />

na koji organizacije primaju, upravljaju<br />

i obezbeđuju poslovne podatke.<br />

Preduzeća brzo prihvataju AI,<br />

jer uočavaju njenu sposobnost da<br />

poboljša efikasnost, poveća produktivnost<br />

i smanji troškove, pa Oracle<br />

veruje da će do 2025. godine 100%<br />

poslovnih aplikacija uključivati neki<br />

oblik ugrađene AI. Po njemu, ova<br />

tehnološka poboljšanja uticaće na<br />

sve delove poslovanja, ubrzavajući<br />

sticanje uvida pomaganjem menadžerima<br />

i rukovodiocima da bolje razumeju<br />

operacije, zaposlene, tržište<br />

i korisnike.<br />

„Sposobnosti mašinskog učenja<br />

omogućavaju da informacioni sistemi<br />

postaju sve pametniji, jer interaktuju<br />

sa više ljudi i sistema. Konverzacioni<br />

AI stvara novi standard povezivanja<br />

automatizovanih robota i ljudi, i<br />

eksterno sa korisnicima i interno na<br />

radnom mestu. Na primer, u finansijama<br />

mašine će vršiti upite o fakturama,<br />

narudžbinama, troškovima<br />

i budžetima, omogućavajući novi<br />

nivo samousluživanja. Finansijsko<br />

izveštavanje u realnom vremenu<br />

učiniće tradicionalne cikluse izveštavanja<br />

manje relevantnim, eliminišući<br />

potrebu za mesečnim ili<br />

kvartalnim analizama. Ovi modeli<br />

obrade podataka u realnom vremenu<br />

uticanje ne samo na finansije,<br />

već i na mnoge druge domene<br />

p o s l o va n j a . Pošto informacije postaju<br />

odmah dostupne, organizacije<br />

ć e m o ć i d a se fokusiraju na otkrivanje<br />

delotvornih uvida koji pokreću<br />

poslovanje napred umesto na samo<br />

obrađivanje podataka“, jedna<br />

je od vizija datih u „Top 10 Cloud<br />

Predictions“.<br />

Predviđanje 4 – proširena<br />

realnost,<br />

virtuelna realnost,<br />

blockchain, ML i IoT<br />

Inteligentni automatizovani sistemi<br />

brzo se prihvataju u mnogim industrijama,<br />

što uzrokuje promenu<br />

paradigme u dizajnu sistema, logistici,<br />

proizvodnji, infrastrukturi i<br />

drugom. Povećana očekivanja kupaca,<br />

kraći životni ciklus proizvoda,<br />

nova regulativa i promenljivi<br />

z a h t e v i t e s t i r a j u g r a n i c e t r a d i c i o n a l -<br />

nih lanaca snabdevanja i pokreću<br />

usvajanje novih tehnologija, konstatuje<br />

Oracle. „Na primer u proizvo-<br />

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

dnji, tehnike samo-učenja i NLP (natural<br />

language processing) tenologije<br />

pomažu u automatizaciji prognoziranja<br />

potražnje, predviđanju<br />

održavanja i ispunjenja. U nekim<br />

slučajevima, AI algoritmi eliminišu<br />

potrebu za donošenjem potpuno<br />

ljudskih odluka. VR i AR interfejsi<br />

omogućavaju zaposlenima imerzivnije<br />

iskustvo, kao što su 3D predstavljanja<br />

koja pomažu radnicima u<br />

prodavnicama da vizuelizuju konfiguracije<br />

opreme. Glasovno kontrolisani<br />

asistenti mogu unaprediti<br />

informacije o proizvodu i prijaviti<br />

prekretnice u proizvodnji, prenoseći<br />

uvide o trenutnim stanjima prikupljene<br />

od IoT senzora.<br />

Blockchain rešava velike prob<br />

l e m e u o v i m l a n c i m a s n a b d e v a -<br />

nja smanjujući falsifikovanje i poboljšavajući<br />

vidljivost/sledljivost. Materijali<br />

i proizvodi koji putuju globalno<br />

moraju proći više dobavljača,<br />

proizvođača, distributera, prevoznika<br />

i provajdera usluga. Blockchain<br />

dereguliše globalne lance snabdevanja<br />

koji su se ranije oslanjali na<br />

modele centralizovanog upravljanja,<br />

stvarajući decentralizovane, distribuirane<br />

i digitalne zapise transakcija<br />

koji su anonimni, neotvorivi i<br />

nepromenljivi“.<br />

Predviđanje 5 –<br />

automatizovani poslovni<br />

procesi će omogućiti<br />

personalizovanije<br />

interakcije u HR-u, prodaji<br />

i drugim domenima<br />

poslovanja<br />

Prema Oracleovoj viziji skore budućnosti,<br />

AI i autonomne tehnologije<br />

prožimaju radno mesto, pojednostavljujući<br />

rutinske poslovne<br />

procese i oslobađajući profesionalce<br />

da se fokusiraju na značajnije i<br />

produktivnije ljudske interakcije. Na<br />

primer, automatizovani radni tokovi<br />

mogu da pojednostave poslove<br />

zapošljavanja praćenjem aplikanata<br />

i postavljanjem zahteva novih<br />

zapošljavanja. Neki HR timovi koriste<br />

AI da identifikuju najbolje kandidate<br />

upoređujući njihove kvalifikacije sa<br />

zahtevima oglašenih radnih mesta.<br />

Četbotovi mogu da komuniciraju sa<br />

kandidatima kako bi odgovarali na<br />

pitanja i zakazivali intervjue. Ove automatizovane<br />

funkcije olakšavaju rutinske<br />

administrativne zadatke, tako<br />

da se HR stručnjaci mogu fokusirati<br />

na zapošljavanje kvalifikovanih<br />

kandidata koji odgovaraju korporativnoj<br />

kulturi. Zato Oracle veruje da<br />

će do 2025. godine 70% regrutovanja<br />

preuzeti AI i botovi.<br />

„U prodaji, AI sistemi mogu da<br />

analiziraju velike skupove podataka<br />

da bi identifikovali potencijalne<br />

prilike koje će najverovatnije dovesti<br />

do prodaje. AI sistemi sastavljaju<br />

ogromne količine podataka o klijentima,<br />

od postova na društvenim<br />

mrežama, preko istorije interakcija<br />

sa kupcima, do događaja prodaje<br />

i usluga. Mogućnosti samoučenja<br />

AI-a omogućavaju da softverski procesi<br />

simultano interaktuju sa mnogo<br />

ljudi, istovremeno prenoseći konzistentne<br />

poruke brenda. Softverski<br />

botovi mogu označiti prednosti, rangirati<br />

prilike i isporučiti ciljane preporuke<br />

potencijalnim klijentima. Oni<br />

mogu prilagoditi određivanje cena<br />

i preporučiti proizvode na osnovu<br />

analize potrošačke korpe i pregledanja<br />

istorije. Iako će srce prodaje<br />

uvek biti ljudska interakcija, vrednost<br />

ovih inteligentnih tehnologija<br />

nastaviće da raste. Do 2025. godine,<br />

80% prodaja biće automatizovano,<br />

omogućavajući tako predstavnicima<br />

prodaje da se fokusiraju na izgradnju<br />

odnosa i vezivanje kupaca“,<br />

navodi se dalje u kratkom izvodu iz<br />

„Top 10 Cloud Predictions“.<br />

Predviđanje 6 – 80%<br />

velikih gradova koristiće<br />

IoT za Smart City<br />

inicijative<br />

Uočavajući da rast IoT tehnologija<br />

omogućava zajednicima da postaju<br />

koncentrisanije na ljude i otpornije,<br />

Oracle predviđa da će do<br />

2025. godine 80% velikih gradova<br />

koristiti IoT za Smart City inicijative.<br />

U srži ovih nastojanja biće<br />

ML tehnologije koje će se koristiti<br />

za prikupljanje i analizu gradskih<br />

podataka i povećanje angažovanja<br />

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

građana. Automatske rutinske interakcije<br />

oslobodiće agente kako bi oni<br />

nudili personalizovane usluge. Ove<br />

tehnologije će povećati odgovornost<br />

zahtevajući od gradskih čelnika<br />

da postanu transparentniji u svom<br />

poslu – decentralizaciji podataka,<br />

tehnologijama i odlučivanju.<br />

Dugoročno gledano, kažu u Oracleu,<br />

IoT tehnologija će unaprediti saradnju<br />

i poverenje među građanima<br />

kako bi se stvorili objedinjeniji gradovi.<br />

Kako ove tehnologije postaju<br />

pristupačnije i sveprisutnije, mnoge<br />

zajednice će primenjivati inteligentne<br />

resurse kao što su fiksni video<br />

nadzor i policijska nosiva oprema,<br />

dodatno unapređujući bezbednost<br />

i transparentnost. Ostale popularne<br />

Smart City inicijative uključuju<br />

obnovljivu energiju i pametan transport.<br />

Aplikacije su gotovo bezbrojne,<br />

a svaki slučaj korišćenja služi za<br />

poboljšanje kvaliteta života ovih zajednica.<br />

Predviđanje 7 - nauka o<br />

podacima će se sve više<br />

automatizovati i<br />

ugrađivati u analitiku<br />

i sisteme upravljanja<br />

podacima<br />

Stručnjaci za podatke (data scientists)<br />

pomažu da se ogromne<br />

količine podataka pretvore u delotvorne<br />

uvide, koristeći jedinstvene<br />

veštine u naprednoj matematici<br />

i statistici, kao i ML i AI. Pošto<br />

organizacije nastavljaju da otkrivaju<br />

vrednost uvida koje pokreću podaci,<br />

potražnja za stručnjacima za podatke<br />

će rasti. Industrija već primećuje deficit<br />

radnika koji poseduju te veštine,<br />

tako da do 2025. godine, na osnovu<br />

trenutnih trajektorija, neće biti<br />

dovoljno stručnjaka za podatke da<br />

bi se podmirila rastuća potražnja.<br />

Srećom, pošto AI i ML tehnologije<br />

postaju sofisticiranije, one će automatizovati<br />

progresivno veći deo<br />

današnjih zadataka stručnjaka za<br />

podatke, čineći svakog radnika sa<br />

ovim veštinama efikasnijim. Na primer,<br />

današnji stručnjak za podatke<br />

obično potroši 80% svog vremena<br />

prikupljajući i pripremajući podatke,<br />

a samo 20% vremena tražeći obrasce<br />

u tim podacima i otkrivajući nove<br />

uvide. Budući da automatizovani<br />

si-stemi za analitiku postaju dovoljno<br />

snažni da obučavaju i izvršavaju<br />

algoritme u dovoljnoj meri, velika<br />

većina današnjih zadataka prikupljanja<br />

podataka i pripreme biće automatizovana.<br />

AI sistemi će takođe<br />

b i t i b o l j i u g e n e r i s a n j u u v i d a i i n t e r-<br />

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

pretiranju rezultata za poslovne korisnike<br />

oslobađajući stručnjake za<br />

podatke za bavljenje određivanjem<br />

koji nalazi su najrelevantniji u odnosu<br />

na sve potencijalne rezultate.<br />

Predviđanje 8 -<br />

napredovanje mašina<br />

baziranih na veštačkoj<br />

inteligenciji (AI) stvoriće<br />

nove poslove koji još<br />

nisu izmišljeni<br />

AI postaje krucijalni deo korporativne<br />

radne snage, pošto sve više<br />

i više mašina koristi tehnologiju da<br />

komunicira sa ljudima. U nekim kompanijama<br />

mašine rade kao zaposleni,<br />

što zahteva od poslovnih lidera da<br />

razmotre kako ti mehanički radnici<br />

mogu najbolje da sarađuju jedni sa<br />

drugima. Na primer u proizvodnji,<br />

roboti koje pokreće AI mogu samostalno<br />

da pronađu i skladište proizvode<br />

u magacin. Koristeći vizuelne<br />

senzore, samoupravljiva vozila mogu<br />

da procene svoje okruženje i reaguju<br />

na promenljive uslove. Ugrađeni<br />

sistemi koriste matematičke modele<br />

da bi izbegli prepreke, uspostavili<br />

optimalne rute i povećali efikasnost<br />

procesa pakovanja i grupisanja.<br />

Na običnim i auto-putevima samoupravljiva<br />

vozila koriste sisteme<br />

zasnovane na AI da bi se povezala<br />

i komunicirala međusobno, kao i sa<br />

okružujućom infrastrukturom.<br />

No, iako će porast automatizacije<br />

zameniti neke manuelne i ponavljajuće<br />

zadatke, preovladavanje<br />

AI istovremeno stvara mnoge<br />

nove i fascinantne mogućnosti, pa<br />

u Oracleu veruju da će do 2025. godine<br />

AI stvoriti hiljade novih uloga,<br />

uključujući mnoge poslove koji još<br />

nisu izmišljeni. Tada će mašine obavljati<br />

duplo veću količinu poslova od<br />

ljudi.<br />

Iako porast automatizacije može<br />

pobuditi strah za trenutnu radnu<br />

snagu, ona će dugoročno gledano<br />

omogućiti napredniju ekonomiju,<br />

rad veće vrednosti i bolji kvalitet<br />

života širom sveta, tvrdi se u „Top 10<br />

Cloud Predictions“.<br />

Predviđanje 9 - sajber<br />

napadi će postati<br />

sofisticiraniji upotrebom<br />

IoT-a i AI<br />

Kao što su ML tehnologije korisne<br />

za poslovne operacije, one se<br />

u pogrešnim rukama mogu okrenuti<br />

protiv nas. Sajber kriminalci<br />

koriste automatizovane AI i IoT sisteme<br />

da bi upali u mreže preduzeća<br />

i ukrali osetljive podatke. Pošto pametni<br />

uređaji čuvaju sve više ličnih<br />

informacija, oni postaju mete ovih<br />

napadača. Zlonamerni IoT programi<br />

mogu da inficiraju povezane uređaje<br />

i pomognu kriminalcima da ukradu<br />

identitete ili izvršavaju DDoS<br />

(distributed denial of service) napade.<br />

Prema Forresteru, brzo usvajanje<br />

IoT-a stvara veću površinu<br />

napada koja je često izgrađena sa<br />

samo nekoliko sigurnosnih kontrola,<br />

izlažući preduzeća na do sada<br />

neviđene načine. Slično tome, pošto<br />

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

se preduzeća i pojedinci sve više o-<br />

slanjaju na storidž baziran na cloudu,<br />

napadači će imati širu površinu<br />

za targetiranje.<br />

Oracle predviđa da će do 2025.<br />

godine 80% bezbednosnih napada<br />

dolaziti iz unutrašnjeg izvora.<br />

„Pogrešne bezbednosne konfiguracije<br />

mogu se pojaviti na bilo<br />

kojem sloju tehnološke hrpe, od<br />

mrežnih servisa do baza podataka,<br />

a napadači će često koristiti te<br />

ranjivosti da upadnu u infornacioni<br />

sistem. U mnogim slučajevima, bezbednosne<br />

zakrpe se ne instaliraju<br />

dovoljno brzo, stvarajući jednostavan<br />

put za napadače koji ciljaju te<br />

poznate ranjivosti. Nedostatak automatizacije<br />

takođe unosi visok rizik<br />

od ljudske greške. Automatizovani<br />

procesi sajber bezbednosti mogu<br />

da otkriju pogrešne konfiguracije<br />

i pruže kontinuiranu zaštitu.<br />

Najpouzdaniji način borbe protiv<br />

ovih rastućih pretnji je korišćenje<br />

autonomnih tehnologija koje mogu<br />

automatski da primene zakrpe i<br />

validiraju integritet sistema 24/7“,<br />

smatraju stručnjaci Oraclea.<br />

Predviđanje 10 – 80%<br />

podataka biće povezano<br />

sa stvarima umesto sa<br />

pojedincima<br />

U godinama koje slede većina<br />

bezbednosnih pretnji će uključivati<br />

stvari povezane sa internetom.<br />

Na primer, Forrester predviđa da<br />

će sajber napadači blokirati konek-<br />

cije sa proizvodima kao što su kućni<br />

sistemi rasvete ili se uplitati u rad<br />

ključnih mašina u prodavnicama<br />

– i „držati ove uređaje kao taoce“<br />

dok proizvođač ne plati veliku otkupninu.<br />

I stručnjaci kompanije Oracle su<br />

uvereni da će do 2025. godine 80%<br />

identiteta biti identiteti stvari a ne<br />

pojedinaca. „Obim podataka o identitetu<br />

je veći nego ikad ranije, pri<br />

čemu je mnoštvo podataka rasuto<br />

po korisnicima, aplikacijama i ekosistemima.<br />

Identitet baziran na kontekstu<br />

dovodi u vezu relevantne podatke<br />

sa ovim identitetima, kao što<br />

su podaci o ponašanju, podaci o lokaciji,<br />

sistemske informacije i drugo.<br />

Povezivanjem dodatnih podataka<br />

sa identitetom, stručnjaci za sajber<br />

bezbednost – ojačani mašinskim<br />

učenjem i veštačkom inteligencijom<br />

– mogu predvideti ponašanja<br />

ili obrasce koji otkrivaju potencijalne<br />

bezbednosne pretnje. Koristeći<br />

ML i prediktivnu analizu, organizacije<br />

će povećati vidljivost unutar svojih<br />

sistema kako bi se autonom-<br />

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

no identifikovale sumnjive aktivnosti<br />

u do sada neviđenom opsegu“,<br />

objašnjava se u tekstu.<br />

Rešenja iz<br />

kompanije Oracle<br />

Podsećajući da je danas imperativ<br />

za kompanije svih veličina i na<br />

svim geografskim proistorima da<br />

usvoje cloud sledeće generacije –<br />

cloud koji je dizajniran za moderno<br />

preduzeće i koji donosi opseg,<br />

efikasnost i bezbednost bez presedana,<br />

u zaključku ovog izvoda iz<br />

„Top 10 Cloud Predictions“ ističe se<br />

da „Oracle predvodi napredak sa<br />

cloudom druge generacije koji fundamentalno<br />

preuređuje konvencionalne<br />

IaaS i PaaS cloud ponude.<br />

Izgrađen od tremelja da bi zadovoljio<br />

potrebe ključnih aplikacija,<br />

Oracle Cloud nudi prvu u svetu samoupravljivu,<br />

samopodešavajuću<br />

autonomnu bazu podataka – Oracle<br />

Autonomous Database, u kombinaciji<br />

sa sposobnostima napredne<br />

analitike Oracle Analytics Clouda.<br />

Ovi zreli cloud servisi eliminišu kompleksnost,<br />

ljudsku grešku i manuelno<br />

upravljanje, istovremeno smanjujući<br />

administrativne troškove za<br />

do 80%.“<br />

Naime, Oracleova ponuda druge<br />

generacije je izgrađena na najrobustnijoj<br />

cloud infrastrukturi u svetu,<br />

koju pokreću servisi integrisane<br />

platforme i sveobuhvatan portfolio<br />

softvera – od razvoja aplikacija i poslovne<br />

analitike do upravljanja podacima,<br />

integracije, bezbednosti, AI<br />

i blockchaina – tako da možete odmah<br />

da koristite tehnologije koje<br />

pokreću tržišne lidere ka uspehu.<br />

To takođe uključuje robustne alate<br />

za planiranje, validaciju i migraciju<br />

radi orkestriranja prenošenja vaših<br />

on-premise informacionih sitema<br />

u cloud. Dobićete mogućnost da<br />

lakše ublažite bezbednosne pretnje<br />

i automatizujete zadatke upravljanja<br />

podacima, sve to uz vodeću<br />

skalabilnost, dostupnost i performanse.<br />

Io<br />

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

Intervju<br />

De­jan Šku­le­tić, Business Development Manager – Balkan,<br />

Kingston Technology<br />

Intervju radio: Zoran Kovačević<br />

zoran@internetogledalo.com<br />

Velike brzine<br />

za digitalnu magistralu<br />

Kompanija Kingston je jedna od onih koje vrlo ozbiljno shvataju značaj sigurnosti podataka i<br />

svojim portfolijem proizvoda uspešno odgovaraju na savremene bezbednosne izazove, kao i<br />

na zahteve nove zakonske regulative. O svemu tome pričao nam je Dejan Škuletić, menadžer<br />

zadužen za razvoj kompanije Kingston Technology za područje Balkana.<br />

Naj­va­žni­ja stvar u sa­vre­me­nom<br />

po­slo­va­nju je bez­bed­nost po­da­taka.<br />

King­ston je tu po­di­gao le­stvicu<br />

na ve­o­ma vi­sok ni­vo. Na­ve­di­te<br />

nam va­ša naj­zna­čaj­ni­ja re­še­nja za<br />

kom­pa­ni­je ko­ja mo­gu da im po­nude<br />

zaš­ti­tu od po­čet­nog do naj­višeg<br />

ni­voa?<br />

Bez bed nost po da ta ka je u Kingsto­nu<br />

zna­čaj­na te­ma do­bar broj godi<br />

na una zad. Poš to se na ši pro iz vodi<br />

mo gu ko ri sti ti za skla diš te nje osetlji<br />

vih i po ver lji vih po da ta ka, tim je<br />

na­ša od­go­vor­nost ve­ća, i tu jed­nostav­no<br />

ne sme do­ći do gre­ša­ka. U<br />

svom proizvodnom programu imamo<br />

više serija enkriptovanih USB-ova name<br />

nje nih kor po ra tiv nim ko ri sni cima<br />

i in sti tu ci ja ma kod ko jih je neop<br />

hod na ja ko vi so ka bez bed nost poda­ta­ka.<br />

Na­ši USB-ovi su zaš­ti­će­ni<br />

256-bit nom AES en krip ci jom na hardver­skom<br />

ni­vou, što će re­ći da se<br />

en krip to va nje po da ta ka oba vlja na<br />

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

sa­mom ure­đa­ju, ne osta­vlja­ju­ći traga<br />

na ra­ču­na­ru na ko­me se USB kori<br />

sti. USB-ovi ma se pri stu pa sa mo<br />

pri me nom kom plek sne lo zin ke sa limi<br />

ti ra nim bro jem po ku ša ja pri stu pa.<br />

U za­vi­sno­sti od kla­se ure­đa­ja, mo­gu<br />

ima­ti i fi­zič­ku zaš­ti­tu u vi­du za­li­ve­nih<br />

me­mo­rij­skih či­po­va epok­si smo­lom<br />

ko­ja fi­zič­ki one­mo­gu­ću­je ras­kla­panje<br />

ure­đa­ja i ski­da­nje i či­ta­nje či­pova<br />

na ne­kom za­seb­nom ure­đa­ju. Neki<br />

od USB-ova se mo gu ad mi ni stri rati<br />

pre­ko Da­ta Ma­na­ge­ment soft­ve­ra,<br />

pre ko ko jih ad mi stra tor si ste ma ima<br />

ja­ko ve­li­ki broj mo­guć­no­sti pra­ćenja<br />

i kon­tro­le svih USB-ova u mre­ži –<br />

omo­gu­ća­va im da zna­ju ko je, ka­da,<br />

na kom ra­ču­na­ru sni­mio ko­ji fajl. To<br />

šti ti kom pa ni je i od na pa da iz nu tra i<br />

spre­ča­va zlo­u­po­tre­bu. Ure­đa­ji po­sedu<br />

ju sve bit ne stan dar de zaš ti te poda<br />

ta ka, a ne dav no smo do bi li i NA-<br />

TO ser­ti­fi­kat za Iron­Key D300 se­ri­ju<br />

en­krip­to­va­nih USB-ova, što zna­či da<br />

je po­dob­na za ko­riš­će­nje u svim NA-<br />

TO slu­žba­ma.<br />

Slič­na pri­ča je i sa SSD-ovi­ma gde<br />

na primer KC600 se­ri­ja SSD-ova ima<br />

har dver sku 256-bit nu AES en krip ciju,<br />

pa se svi po da ci ko ji se upi su ju<br />

na ure­đaj en­krip­tu­ju u po­za­di­ni. To<br />

zna­či se ovi SSD-ovi mo­gu ko­ri­sti­ti u<br />

naj­zah­tev­ni­jim okru­že­nji­ma bez boja­zni<br />

da će ne­ki ose­tlji­vi po­da­ci zavr­ši­ti<br />

na ne­že­lje­nom me­stu. Pri tom<br />

ova zaš­ti­ta ni­ma­lo ne uti­če na br­zinu<br />

ure­đa­ja.<br />

Ko­je ka­rak­te­ri­sti­ke mo­ra­ju da<br />

po­se­du­ju SSD di­sko­vi na­me­njeni<br />

da­ta cen­tri­ma da bi za­do­vo-<br />

­lji­li nji­ho­ve zah­te­ve, i šta King­ston<br />

mo­že no­vo da po­nu­di u tom seg­men­tu?<br />

Ser­ver­ski SSD-ovi se, ia­ko oba­vljaju<br />

istu funk­ci­ju kao i kli­jent­ski ure­đaji,<br />

do sta raz li ku ju. Pre sve ga tu se ra di<br />

o znat­no in­ten­ziv­ni­jem ko­riš­će­nju ovih<br />

ure­đa­ja, znat­no ve­ćem bro­ju upi­sa i<br />

či­ta­nja sa di­sko­va. SSD-ovi u ser­ve­rima<br />

ra­de 24 časa dnev­no, pa bi ži­vot­ni<br />

vek obič­nih SSD-ova u ta­kvom okruže­nju<br />

bio veoma kra­tak. Po­zna­to je da<br />

NAND me­mo­rij­ski či­po­vi ko­ji se kori­ste<br />

u ure­đa­ji­ma kao što su SSD-ovi,<br />

USB-ovi, me­mo­rij­ske kar­ti­ce i slično,<br />

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

ima­ju ogra­ni­čen ži­vot­ni vek u vi­du<br />

od­re­đe­nog bro­ja wri­te/era­se ci­klusa<br />

po sva­koj će­li­ji NAND či­pa. Kada<br />

se kri­ti­čan boj će­li­ja „is­pi­še“, uređaj<br />

pre­sta­je da ra­di. Za­to su ser­verski<br />

SSD-ovi na­pra­vlje­ni sa znat­no<br />

du­go­traj­ni­jim i na­rav­no sku­pljim čipo­vi­ma.<br />

Ti či­po­vi obez­be­đu­ju striktne<br />

QoS (Qu a lity of Ser vi ce) zah te ve<br />

da bi obez be di li pred vi di ve ran dom<br />

I/O (in­put/out­put) per­for­man­se i niske<br />

la ten ci je u ši ro kom spek tru radnih<br />

za da ta ka. Po red to ga, tu su i dodat<br />

ne kom po nen te kao što su kapa­ci­to­ri<br />

za obez­be­đi­va­nje sta­bil­nog<br />

na­po­na i omo­gu­ća­va­nja PLP-a (Power<br />

Loss Pro­tec­tion). Na­ši ser­verski<br />

SSD-ovi iz se­ri­ja DC500, DC450<br />

i DC1000 znat­no uve­ća­va­ju pro­duktiv<br />

nost ser ve ra u ši ro kom di ja pazo<br />

nu za da ta ka, kao što su AI, mašin­sko<br />

uče­nje, big da­ta ana­li­ti­ka,<br />

cloud com­pu­ting, soft­wa­re de­fi­ne<br />

sto ra ge, ope ra ci o ne ba ze po da ta ka<br />

(ODB), da­ta­ba­se apli­ka­ci­je i skla­dište<br />

nje po da ta ka.<br />

Uvek bud­na po­drš­ka<br />

Da li va­ši kup­ci mo­gu da ra­čuna­ju<br />

na od­re­đe­nu ga­ran­ci­ju za naba­vlje­ne<br />

di­sko­ve i ka­ko je or­ga­nizo­va­na<br />

King­sto­no­va teh­nič­ka podrš­ka?<br />

Le­gen­dar­na King­sto­no­va teh­nič­ka<br />

po drš ka je neš to što je pre po zna tljivo<br />

u IT in­du­stri­ji i što nas je iz­me­đu<br />

osta log i do ve lo na ovaj ni vo ubedlji­vo<br />

naj­ve­ćeg pro­iz­vo­đa­ča me­morij<br />

skih pro iz vo da na sve tu. King ston<br />

ima ja ko ve li ki broj part ne ra, ka ko<br />

di stri bu te ra, ta ko i si stem in te gra tora<br />

i re ta i le ra. Svi oni se na la ze u lancu<br />

po drš ke kup ci ma kao pr vi eks ponen<br />

ti. Sa King sto ve stra ne, mi imamo<br />

24/7 teh­nič­ku po­drš­ku za sva<br />

pi ta nja ili pro ble me ku pa ca, gde kori<br />

sti mo be ne fi te glo bal ne kom pa ni je,<br />

pa je u sva kom tre nut ku to kom 24h<br />

ne ko „bu dan“ - ili cen tra la u USA,<br />

ili Lon­don kao cen­tra­la za EMEA, ili<br />

Taj van kao cen tra la za APAC re gi ju.<br />

Za korporativne kupce Kingston daje<br />

mo­guć­nost ko­riš­će­nja pret­pro­dajnog<br />

ser vi sa „Ask an Ex pert“ i postpro<br />

daj nog ser vi sa „King ston Ca re“.<br />

Tu na ši stra teš ki ko ri sni ci mo gu is kori­sti­ti<br />

zna­nja na­ših in­že­nje­ra ko­ji im<br />

mo­gu po­mo­ći oko pra­vil­nog kon­figu<br />

ri sa nja ser ve ra, pla ni ra nja si ste ma<br />

u skla du sa nji ho vim pla no vi ma raz<br />

vo ja, ili obez be di ti di rekt nu za me nu<br />

ne is prav nog de la sla njem na adre su<br />

ko ri sni ka.<br />

U King­sto­nu se pro­ce­nji­va­lo<br />

da će se do 2022. go­di­ne ko­li­čina<br />

NAND flash me­mo­ri­je u upotre­bi<br />

po­ve­ća­ti de­se­tak pu­ta u odno­su<br />

na ko­li­či­nu iz 2015. go­di­ne.<br />

Pret­po­sta­vljam da već sad mo­že­te<br />

da vi­di­te da li je ostva­re­nje te prog­no­ze<br />

na vi­di­ku ili ne?<br />

Svi iz­veš­ta­ji vo­de­ćih agen­ci­ja za<br />

is­tra­ži­va­nje tr­žiš­ta ka­zu­ju da se ta<br />

prog no za ostva ru je. U jed nom od izveš­ta­ja<br />

se ka­že da smo 2019. godine<br />

ima­li neš­to pre­ko 300.000 pe­ta­bajta<br />

pro­iz­ve­de­nih NAND ure­đa­ja global­no,<br />

dok se za 2020. i 2021. godinu<br />

pred­vi­đa­ju iz­no­si od oko 470<br />

i 650 hi­lja­da pe­ta­baj­ta re­spek­tiv­no.<br />

Glav­ni po­kre­ta­či po­troš­nje NAND<br />

ure­đa­ja su kom­pju­ting, tj. SSD-ovi,<br />

i mo bil ni te le fo ni. I osta li seg menti<br />

ima­ju rast, ali ni pri­bli­žno ta­kav<br />

kao ove dve gru­pe. Na­do­la­ze­ća 5G<br />

mre­ža kao i AI će ta­ko­đe bi­ti zna­čajni<br />

po­kre­ta­či po­troš­nje NAND či­po­va.<br />

Glav­ni po­kre­ta­či ra­sta<br />

In­te­re­sant­no je da je King­ston,<br />

pre­ma iz­ja­va­ma va­ših di­rek­to­ra,<br />

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

u 2018. go­di­ni us­peo da pro­iz­ve­de<br />

vi­še od 14 tri­li­o­na MB me­mo­ri­je u<br />

svim li­ni­ja­ma pro­iz­vo­da, uklju­čuju­ći<br />

DRAM, SSD i em­be­do­va­na reše­nja.<br />

Re­ci­te nam šta su glav­ni pokre­ta­či<br />

ova­kvog ra­sta?<br />

Zna­ča­jan deo pro­me­ta pra­ve ve­liki<br />

da ta cen tri, ka ko oni ko ji pri pa daju<br />

naj­ve­ćim teh­no­loš­kim kom­pa­ni­jama<br />

da naš nji ce, ta ko i ne za vi sni da ta<br />

cen­tri ko­ji nu­de svo­je uslu­ge tre­ćim<br />

li­ci­ma. Tu su ta­ko­đe i ve­li­ki pro­iz­vođa­či<br />

har­dve­ra ko­ji­ma smo mi naj­znač<br />

a j ­n i ­j i d o ­b a ­v l j a ­č i m e ­m o ­r i j ­s k i h p r o ­i -<br />

z­vo­da, naj­češ­će DRAM mo­du­la i<br />

SSD-ova. Mi pro­iz­ve­de­mo i is­po­ruči­mo<br />

oko 1 mi­lion me­mo­rij­skih proiz<br />

vo da dnev no, a kup ci su ka ko pome<br />

nu ti ve li ki da ta cen tri i OEM-ovi<br />

ta­ko i lo­kal­ni asem­ble­ri ra­ču­na­ra i<br />

ser ve ra, kom pa ni je i in sti tu ci je koje<br />

na­do­gra­đu­ju svo­je ra­ču­nar­ske siste<br />

me, kao i mi li o ni kraj njih ko ri snika<br />

u pre ko 125 ze ma lja sve ta. U skladu<br />

sa na šom kam pa njom „King ston<br />

is everywhe­re“, na­ši in­te­gri­sa­ni memo<br />

rij ski pro iz vo di se za i sta na la ze i<br />

u naj­ra­zli­či­ti­jim pro­iz­vo­di­ma i me­stima,<br />

po­put pa­met­nih usi­si­va­ča, u auto<br />

mo bi li ma, avi o ni ma, dro no vi ma,<br />

re klam nim pa ne li ma i svu da gde posto<br />

je zah te vi za me mo ri jom.<br />

Po­ja­va 4K vi­deo-ka­me­ra kao i<br />

fo­to-apa­ra­ta sa vi­so­kom re­zo­luci­jom<br />

zah­te­va­ju i no­ve me­mo­rijske<br />

kar­ti­ce. Ko­je biste va­še karti­ce<br />

pre­po­ru­či­li svi­ma ko­ji ima­ju<br />

po­tre­bu za br­zim pre­no­som poda­ta­ka<br />

(vi­dea i fo­to­gra­fi­ja vi­so­ke<br />

re­zo­lu­ci­je)?<br />

Nedavno smo zamenili svoju počet­nu<br />

se­ri­ju kar­ti­ca no­vim br­žim Canvas<br />

Se lect Plus kar ti ca ma. Ia ko su<br />

prezentovane kao „entry level“ proiz­vod,<br />

svo­jim br­zi­na­ma od 100 MB/s<br />

či­ta­nja i do 85 MB/s pi­sa­nja za­dovo<br />

lja va ju po tre be 95% ko ri sni ka. Za<br />

en tu zi ja ste i pro fe si o nal ce 9. marta<br />

2020. lan­si­ra­mo no­ve se­ri­je Canvas<br />

Go Plus i Can vas Re act Plus koje<br />

će ima­ti br­zi­ne do 170/90 MB/s i<br />

300/260 MB/s re­spek­tiv­no. Sa mak<br />

si mal nim ka pa ci te ti ma od 512 GB<br />

čak i u mi­cro SD ver­zi­ji, svi pro­fe­sio<br />

nal ci mo gu da is ko ri ste pu ne moguć­no­sti<br />

svo­je hi-end vi­deo opre­me.<br />

To kom go di ne pla ni ra mo još do sta<br />

pro­iz­vo­da ko­ji ko­ri­ste NAND me­mori­ju,<br />

a ko­ji će lju­di­ma uči­ni­ti ži­vot lak<br />

šim. Io<br />

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

Bez­bed­nost i zaš­ti­ta<br />

Osvrt<br />

Pri­pre­ma: Re­dak­ci­ja<br />

redakcija@internetogledalo.com<br />

Naj­ve­ći upa­di u cloud:<br />

šta smo na­u­či­li do sa­da?<br />

Uz sve vi še kom pa ni ja i in di vi du al nih ko ri sni ka ko ji pre la ze u cloud okru že nja, broj upa da u<br />

po dat ke ra ste. Po red to ga što je proš la de ce ni ja do ne la no vi raz voj u sek to ru saj ber bez bed no sti,<br />

ta ko đe je i po ka za la da in du stri ja mo ra da pro đe dug put u bor bi sa no vim saj ber kri mi na lom.<br />

Po­sled­nja de­ce­ni­ja se iz­bo­ri­la<br />

sa pre­ko če­ti­ri mi­li­jar­de zlou­po­tre­blje­nih<br />

i ukra­de­nih<br />

do­ku­me­na­ta. De­set od pet­na­est najve­ćih<br />

upa­da u po­dat­ke svih vre­mena<br />

do­go­di­lo se u pr­voj de­ce­ni­ji ovog<br />

ve­ka. Vin­cen­tas Gri­ni­us, CEO He­fi­ceda,<br />

pro­vaj­de­ra uslu­ga in­fra­struk­tu­re<br />

za IP adre­se, pred­sta­vlja glav­ne upade<br />

u po­dat­ke u po­sled­njih de­set godi­na<br />

i go­vo­ri o to­me na ko­ji na­čin bi<br />

se slič­ne kri­mi­nal­ne rad­nje mo­gle izbe­ći<br />

u bu­duć­no­sti.<br />

Naj­ve­ća kr­še­nja cloud<br />

bez­bed­no­sti de­ce­ni­je<br />

Upa­di u po­dat­ke su na­pred­ni­ji nego<br />

ikad, ta­ko da su čak i teh­no­loš­ki<br />

gi­gan­ti po­put Fa­ce­bo­o­ka, Ap­plea ili<br />

Ado­bea pa­da­li u zam­ke ha­ke­ra.<br />

„Na­pred­ne po­vre­de po­da­ta­ka su<br />

teš­ke za uo­ča­va­nje, a da ne po­minje­mo<br />

za is­tra­ži­va­nje i pro­na­la­ženje<br />

osum­nji­če­nih. Mo­gu pro­ći go­dine<br />

pre ne­go što se upad ot­kri­je, a do<br />

ta­da bi to mo­glo uti­ca­ti na mi­li­o­ne<br />

na­lo­ga“, pod­se­ća Vin­cen­tas Gri­ni­us.<br />

Je­dan od ne­sreć­nih pri­me­ra bio je<br />

upad u Ap­ple iC­loud 2014. go­di­ne,<br />

ka­da su mno­gi na­lo­zi ha­ko­va­ni i njiho­ve<br />

in­for­ma­ci­je is­cu­re­le, uklju­ču­ju­ći<br />

pri­vat­ne fo­to­gra­fi­je slav­nih. In­ci­dent<br />

je re­zul­ti­rao ti­me da je Ap­ple oja­čao<br />

bez­bed­nost svog clo­u­da i uveo veri­fi­ka­ci­ju<br />

od dva ko­ra­ka ko­ja se još<br />

uvek sva­ko­dnev­no ko­ri­sti u sek­to­rima<br />

fi­nan­si­ja, pra­va i skla­diš­te­nja poda­ta­ka.<br />

Ia­ko je ovaj do­ga­đaj iza­zvao<br />

ne­go­do­va­nje jav­no­sti, kom­pa­ni­ja se<br />

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

sa­da sma­tra jed­nom od onih koje<br />

pred­u­zi­ma­ju na­ve­će me­re zaš­ti­te<br />

bez­bed­no­sti i pri­vat­no­sti ko­ri­sni­ka.<br />

Na po­čet­ku de­ce­ni­je, Ado­be se<br />

su­o­čio sa upa­dom u po­dat­ke ko­ji je<br />

do­veo do to­ga da pre­ko 150 mi­li­ona<br />

ko­ri­snič­kih po­da­ta­ka bu­de ugrože­no.<br />

Pre­ma zva­nič­ni­ci­ma Ado­bea,<br />

ha­ke­ri su uglav­nom na­pa­da­li oš­teće­ne<br />

ili ne­ak­tiv­ne na­lo­ge i na­lo­ge sa<br />

sla­bom zaš­ti­tom. Ia­ko je kom­pa­nija<br />

kon­tak­ti­ra­la po­go­đe­ne ko­ri­sni­ke i<br />

re­ši­la pro­blem pri­lič­no br­zo, pre­pozna­la<br />

je da bi se ha­ker­ski na­pa­di poput<br />

ovo­ga mo­gli iz­be­ći bo­ljom enkrip­ci­jom<br />

i po­ve­ća­nom si­gur­noš­ću<br />

ko­ri­snič­kih po­da­ta­ka.<br />

Pro­te­klih go­di­na ni gi­gant u sekto­ru<br />

druš­tve­nih mre­ža Fa­ce­bo­ok nije<br />

bio u bo­ljem sve­tlu. Na­kon Cambrid­ge<br />

Analyti­ca skan­da­la, kom­pani­ji<br />

je pre­ti­lo da iz­gu­bi „po­ve­re­nje“<br />

svo­jih ko­ri­sni­ka, ali se još ve­ći upad<br />

u po­dat­ke de­sio 2019 go­di­ne, rezul­ti­ra­ju­ći<br />

ti­me da 540 mi­li­o­na za­pisa<br />

Fa­ce­bo­ok ko­ri­sni­ka bu­de ile­galno<br />

smeš­te­no na Ama­zon Cloud. Pola<br />

mi­li­jar­de iden­ti­fi­ka­ci­o­nih bro­je­va,<br />

ko­men­ta­ra, re­ak­ci­ja i ime­na na­lo­ga<br />

bi­lo je do­stup­no svi­ma. Upad je izazvao<br />

bes ko­ri­sni­ka i na­gnao kom­pani­ju<br />

da po­ve­ća bez­bed­nost i is­pi­ta<br />

apli­ka­ci­je i mre­že tre­ćih stra­na.<br />

„He­fi­ced ra­di sa raz­li­či­tim na­lo­zima<br />

kli­je­na­ta, u ra­spo­nu od ve­li­kih<br />

do ma­lih pred­u­ze­ća. Lak­še je zaš­ti­titi<br />

ma­nje na­lo­ge od saj­ber kri­mi­na­la,<br />

jer je oči­gled­ni­je ka­da je neš­to na­ruše­no.<br />

Sto­ga ne iz­ne­na­đu­je ka­da su<br />

ve­li­kim in­ku­ben­ti­ma po­put Fa­ce­boo­ka<br />

ili Ap­plea po­treb­ni me­se­ci, ako<br />

ne i go­di­ne, da ot­kri­ju upad“, na­vo­di<br />

Vin­cen­tas Gri­ni­us.<br />

I dok je de­ce­ni­ju obe­le­ži­lo jed­no<br />

od naj­go­rih kr­še­nja po­da­ta svih vreme­na,<br />

2019. je bi­la naj­go­ra go­di­na<br />

od svih. Proš­le go­di­ne, Kreb­sOn­Secu­rity<br />

je utvr­dio da je 2003. go­di­ne<br />

is­cu­re­lo 885 mi­li­o­na do­ku­me­na­ta o<br />

hi­po­te­ci. Pr­va ame­rič­ka fi­nan­sij­ska<br />

kor­po­ra­ci­ja je bi­la od­go­vor­na za cure­nje<br />

ta­kvih in­for­ma­ci­ja kao što su<br />

bro­je­vi i iz­veš­ta­ji ban­kov­nih ra­ču­na,<br />

evi­den­ci­je o hi­po­te­ka­ma i po­re­zi­ma,<br />

bro­je­vi so­ci­jal­nog osi­gu­ra­nja, po­tvrde<br />

tran­sak­ci­ja i sli­ke vo­zač­kih do­zvola.<br />

Ti po­da­ci su ko­riš­će­ni za fi­šing i<br />

pre­va­re i kra­đe iden­ti­te­ta, poš­to su<br />

svi ko­ji su zna­li gde da tra­že mo­gli<br />

pri­stu­pi­ti in­for­ma­ci­ja­ma.<br />

Ak­ci­je bor­be pro­tiv<br />

saj­ber kri­mi­na­la<br />

Ia­ko ove kri­mi­nal­ne rad­nje uti­ču<br />

na mi­li­jar­de lju­di, one su teš­ka lekci­ja<br />

ko­ju tre­ba na­u­či­ti. To ta­ko­đe poka­zu­je<br />

da kom­pa­ni­je i jav­ne or­ga­niza­ci­je<br />

tre­ba da pre­đu dug put pobolj­ša­nja<br />

cloud bez­bed­nost.<br />

Vin­cen­tas Gri­ni­us već go­di­na­ma<br />

ra­di na ovom po­lju i pre­ma nje­go­<br />

vom miš­lje­nju kr­še­nje po­da­ta­ka napre­du­je<br />

upo­re­do sa una­pre­đe­njem<br />

saj­ber bez­bed­no­sti.<br />

„Ne­mo­gu­će je pot­pu­no eli­mi­nisa­ti<br />

upa­de u po­dat­ke, jer sva­ki put<br />

ka­da no­vi bez­bed­no­sni si­stem uđe<br />

na tr­žiš­te, ha­ke­ri su iza­zva­ni da ga<br />

uklo­ne. Je­di­na stvar ko­ju or­ga­ni­za­cije<br />

mo­gu da ura­de je da kon­stant­no<br />

ra­de na po­bolj­ša­nju me­ra bez­bedno­sti<br />

i po­kri­va­nju sle­pih ta­ča­ka ko­je<br />

su obič­no na­čin da ha­ke­ri kom­promi­tu­ju<br />

po­dat­ke“, tvr­di on.<br />

Saj­ber si­gur­nost vi­še ni­je pri­vat­ni<br />

pro­blem i mno­ge vla­de ši­rom sveta<br />

pre­po­zna­ju po­tre­bu za una­pre­đenjem<br />

ovog sek­to­ra. Vi­še fi­nan­si­ra­nja<br />

im­ple­men­ta­ci­ja pa­met­nih teh­no­logi­ja<br />

kao što su veš­tač­ka in­te­li­gen­cija,<br />

au­to­ma­ti­za­ci­ja i bloc­kchain mo­gu<br />

zna­čaj­no ko­ri­sti­ti in­du­stri­ji i po­moći<br />

u bor­bi pro­tiv po­vre­đi­va­nja po­data­ka<br />

i mi­ni­mi­zi­ra­nju nje­go­vih po­sledi­ca.<br />

Ipak, upr­kos či­nje­ni­ci da se domet<br />

saj­ber kri­mi­na­la po­ve­ća­va, pove­ća­va<br />

se i saj­ber bez­bed­nost. Io<br />

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

Bez­bed­nost i zaš­ti­ta<br />

CheckPoint<br />

Pri­pre­ma: Re­dak­ci­ja<br />

redakcija@internetogledalo.com<br />

Iza zo vi cloud vi dlji vo sti<br />

U tek stu pod na zi vom „Cloud Visibility Challenges” objavljenom na blogu kompanije CheckPoint,<br />

a ko ji pot pi su je Gui Al va ren ga, kon sta tu je se da su da naš nja pred u ze ća su o če na sa mi li jarda<br />

ma za pi sa log do ga đa ja, od ko jih su mno gi jed no stav ni tek stu al ni ni zo vi bez kon tek sta, te da<br />

tra di ci o nal na re še nja za log me nadž ment ni su u sta nju da obez be de vi dlji vost i kon tekst ko ji su<br />

po treb ni za iden ti fi ka ci ju i ana li zu na pa da. U ne do sta ku mo guć no sti na pred ne ana li ti ke i vi zu e­<br />

li za ci je, pro ces re ak ci je na cloud se cu rity in ci den te obič no tra je vi še od 200 da na, to kom ko jih se<br />

tro še zna čaj ni ljud ski re sur si. Is tra žu ju ći pro ble me vi dlji vo sti i nad gle da nja clo u da, au tor pru ža<br />

ne ke po čet ne smer ni ce o to me ka ko ih ubla ži ti da bi se po bolj ša lo sta nje bez bed no sti or ga ni za ci je.<br />

Zbog nje go ve sa dr žaj no sti tekst pre no si mo u ce li ni.<br />

„Da­naš­nja pred­u­ze­ća su po pravi­lu<br />

do­sti­gla vi­sok ni­vo cloud zrelo­sti,<br />

uklju­ču­ju­ći di­stri­bu­i­ra­ne ar­hitek­tu­re<br />

apli­ka­ci­ja ko­je su ba­zi­ra­ne<br />

na na­pred­nim cloud teh­no­lo­gi­ja­ma<br />

kao što su kon­tej­ne­ri i Fa­aS (Function<br />

as a Ser­vi­ce, tzv. ser­ver­less). Izveš<br />

taj kom pa ni je F5 „2019 Sta te of<br />

Ap pli ca tion Ser vi ces“ je ot krio da<br />

je vi­še od po­lo­vi­ne (56%) an­ke­tira­nih<br />

pred­u­ze­ća ko­ri­sti­lo kon­tej­ner<br />

za ši­rok spek­tar slu­ča­je­va upo­tre­be,<br />

uklju­ču­ju­ći ser­ver­less.<br />

Naj­no­vi­je ob­ja­vlje­no is­tra­ži­va­nje<br />

Cloud Na­ti­ve Com­pu­ting Fo­un­da­tion<br />

(CNCF) je po­ka­za­lo da 38% is­pi­ta­nika<br />

tre­nut­no ko­ri­sti­ser­ver­less teh­nolo­gi­ju,<br />

a do­dat­nih 26% to pla­ni­ra­u<br />

na­red­nih 18 me­se­ci. U stva­ri, is­tra­živa­či<br />

tr­žiš­ta oče­ku­ju da Fa­aS tr­žiš­te<br />

po ra ste na 7,72 mi li jar de do la ra do<br />

2021. go­di­ne (što je rast sa 1,88 mi­li­-<br />

jardi u 2016.), uz impozantnu stopu<br />

godišnjeg rasta od 32,7%.<br />

Dru­gi ja­san trend me­đu cloud-zre­lim<br />

or­ga­ni­za­ci­ja­ma je pri­me­na kom­pleksnih<br />

hi­brid i mul­tic­loud in­fra­struk­tu­ra.<br />

Izveštaj 2019 Sta­te of the Cloud kompa­ni­je<br />

RightSca­le (sa­da Fle­xe­ra) uka­zuje<br />

na to da 84% pred­u­ze­ća ima multic­loud<br />

stra­te­gi­ju, od če­ga je 58% hibrid<br />

(jav­ni i pri­vat­ni) – sa 33% nji­ho­vog<br />

rad­nog op­te­re­će­nja u jav­nom clo­u­du,<br />

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

a 46% u pri­vat­nom. Što se ti­če jav­nog<br />

multiclouda, organizacije koje koriste<br />

bi­lo ko­ji jav­ni cloud obič­no su ras­po­ređe­ne<br />

u dva jav­na clo­u­da i eks­pe­ri­menti<br />

šu sa još 1,8.<br />

Ka­ko apli­ka­ci­je i in­fra­struk­tu­ra dosti­žu<br />

vi­ši ni­vo so­fi­sti­ci­ra­no­sti i zre­lo­sti,<br />

one stva­ra­ju ve­o­ma ve­li­ki obim i razno­li­kost<br />

po­da­ta­ka mo­ni­to­rin­ga. Tipič­no<br />

pred­u­ze­će ima naj­ma­nje če­tiri<br />

ala ta za unos po da ta ka, tri ala ta za<br />

mo­ni­to­ring i vi­še ala­ta za ana­li­zu bezbed­no­sti,<br />

sva­ki sa sop­stve­nim lo­go­vima<br />

i daš­bor­di­ma. Su­o­če­na sa mi­li­jarda­ma<br />

za­pi­sa log do­ga­đa­ja, od ko­jih<br />

su mno­gi jed­no­stav­ni tek­stual­ni nizo­vi<br />

bez kon­tek­sta, tra­di­ci­o­nal­na reše­nja<br />

za log me­nadž­ment ni­su u stanju<br />

da obez­be­de vi­dlji­vost i kon­tekst<br />

ko­ji su po­treb­ni za iden­ti­fi­ka­ci­ju i anali­zu<br />

na­pa­da. U ne­do­sta­ku mo­guć­no­sti<br />

na­pred­ne ana­li­ti­ke i vi­zu­e­li­za­ci­je, proces<br />

re­ak­ci­je na cloud se­cu­rity in­ci­dente<br />

obič­no tra­je vi­še od 200 da­na, to­kom<br />

ko­jih se tro­še zna­čaj­ni ljud­ski re­sur­si.<br />

Opskurna vidljivost<br />

U mo­de­lu de­lje­ne od­go­vor­no­sti za<br />

bez­bed­nost, korisnik javnog clouda je<br />

od­go­vo­ran za obez­be­đi­va­nje svo­jih<br />

po­da­ta­ka i to­ko­va sa­o­bra­ća­ja. Me­đutim,<br />

ovu od­go­vor­nost je teš­ko pre­uze­ti<br />

ako pred­u­ze­će ima sla­bu vi­dlji­vost<br />

svo­jih cloud re­sur­sa u slo­že­nim hi­bridnim<br />

i mul­tic­loud okru­že­nji­ma. Or­ga­niza­ci­je<br />

če­sto ne mo­gu efi­ka­sno da nadgle­da­ju<br />

osnov­ne pro­ble­me kao što su<br />

ko pri­stu­pa cloud ser­vi­su ili apli­ka­ciji,<br />

oda­kle do­la­zi sa­o­bra­ćaj ili po­greš­no<br />

konfigurisane kontrole koje, na primer,<br />

ne­pri­me­re­no iz­la­žu da­ta sto­ra­ge re­surse<br />

na internetu.<br />

Sto­ga ne iz­ne­na­đu­je da je Keysighto­nov<br />

iz­veš­taj The Sta­te of Cloud<br />

Mo­ni­to­ring, ba­zi­ran na glo­bal­nom anketiranju<br />

preko 330 IT profesionalaca,<br />

ot­krio da je pri­o­ri­tet broj je­dan za kori­sni­ke<br />

jav­nog clo­u­da bio do­bi­ja­nje vidlji­vo­sti<br />

u sa­o­bra­ća­ju apli­ka­ci­ja i po­dataka.<br />

Ipak manje od 20% ispitanika je<br />

sma­tra­lo da nji­ho­va or­ga­ni­za­ci­ja može<br />

pra­vil­no da nad­gle­da svo­ja pu­blic<br />

cloud okru­že­nja, a 87% se pla­ši­lo da bi<br />

ovaj ne­do­sta­tak cloud vi­dlji­vo­sti mogao<br />

da uči­ni­ti ne­vi­dlji­vim bez­bed­nosne<br />

pret nje.<br />

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

Pred­u­ze­ća mo­ra­ju pro­na­ći na­čin da<br />

integrišu fragnentirane (privatni/javni,<br />

višestruki javni provajderi) stekove za<br />

monitoring i bezbednost radi poboljšanja<br />

vidljivosti, što pru­ža:<br />

- sve­o­bu­hva­tan po­pis re­sur­sa ko­ji<br />

se au­to­mat­ski ažu­ri­ra ta­ko da se upravljanje<br />

imovinom i rizikom zasniva na<br />

kompletnom i jednom izvoru istine<br />

(sin­gle so­u­r­ce of truth)<br />

- pre­gled u re­al­nom vre­me­nu gde<br />

i ka­da se pri­stu­pa­lo po­da­ci­ma i radnom<br />

op­te­re­će­nju, kao i od stra­ne ko­ga,<br />

s gra­nu­lar­nim Iden­tity and Ac­cess Mana­ge­ment<br />

(IAM) kon­tro­la­ma<br />

- di­na­mič­ko nad­gle­da­nje pro­me­na i<br />

otkrivanje anomalija preko upozorenja<br />

- kon­ti­nu­i­ra­nu pro­ce­nu kon­fi­gu­ra­ci­je<br />

pre­ma kor­po­ra­tiv­nim po­li­ti­ka­ma i najbo­ljim<br />

prak­sa­ma u in­du­stri­ji<br />

- cloud fo­ren­zi­ku uopšte, bla­go­vreme­nu<br />

is­tra­gu in­ci­de­na­ta i po­seb­no sanaciju<br />

- vi­sok ni­vo vi­zu­e­li­za­ci­je ra­di raz­u­meva­nja<br />

na pr­vi po­gled zdra­vlja i per­formansi<br />

sistema<br />

Di­na­mič­ke apli­ka­ci­je<br />

Tradicionalne monolitne, samostalne<br />

apli­ka­ci­je po­u­zda­no se mo­gu po­krenu<br />

ti na cloud in fra struk tu ri, ali one ne<br />

mo­gu is­ko­ri­sti­ti pred­nost i flek­si­bil­nost<br />

cloud resursa i servisa. Danas je, stoga,<br />

trend u prav­cu ar­hi­tek­tu­re mi­kro­ser­vi­sa,<br />

pri če­mu je apli­ka­ci­ja za­pra­vo ko­lek­ci­ja<br />

ma­lih au­to­nom­nih ser­vi­sa ko­ji ko­mu­nici­ra­ju<br />

pre­ko la­ga­nih pro­to­ko­la kao što<br />

su HTTP REST API-ji. Sva­ki mi­kro­ser­vis<br />

je od­go­vo­ran za sop­stve­ne zah­te­ve za<br />

ko­ri­snič­kim in­ter­fej­som, lo­gi­kom i bazama<br />

podataka, sa razvojnim timom<br />

ko­ji di­zaj­ni­ra i cen­tral­no upra­vlja mo­du­<br />

lar­nom apli­ka­ci­jom ka­ko bi se osi­gu­ra­lo<br />

da kom­po­nen­te bu­du or­ke­stri­ra­ne i optimizovane.<br />

Na­kon cloud-na­ti­ve pri­stu­pa mi­kroser­vi­si­ma<br />

po­ja­vi­le su se dve cloud tehno­lo­gi­je:<br />

ser­ver­less funk­ci­je (Fun­cti­ons<br />

as a Ser­vi­ce, Fa­aS) i kon­tej­ne­ri. Fa­aS apstra­ku­je<br />

in­fra­struk­tur­ni sloj iz apli­ka­ci­onog<br />

slo­ja. Dru­gim re­či­ma, pro­gra­me­ri<br />

gra­de svoj kod i od­re­đu­ju in­fra­struk­turne<br />

zah­te­ve. Za vre­me iz­vr­ša­va­nja, potpu<br />

no upra vlja ni ser vis kao što je AWS<br />

Lamb­da au­to­mat­ski po­kre­će kod koji<br />

ak­ti­vi­ra do­ga­đaj, kon­ti­nu­i­ra­no i auto­mat­ski<br />

ska­li­ra­ju­ći re­sur­se pre­ma potre­bi.<br />

Kon­tej­ne­ri pru­ža­ju još je­dan ni­vo apstrakcije.<br />

Docker definiše kontejner kao<br />

„... standardnu jedinicu softvera koja<br />

pa­ku­je kod i sve nje­go­ve za­vi­sno­sti tako<br />

da se apli­ka­ci­ja kre­će br­zo i po­u­zdano<br />

iz jed­nog ra­ču­nar­skog okru­že­nja u<br />

dru­go...“. Imidž kon­tej­ne­ra je sa­mo­stalan<br />

iz­vrš­ni soft­ver­ski pa­ket ko­ji po­kreće<br />

en­džin kon­tej­ne­ra, što obez­be­đu­je<br />

da soft­ver ra­di­isto bez ob­zi­ra na host<br />

ope­ra­tiv­ni si­stem i osnov­nu in­fra­struktu­ru.<br />

Or­ke­stra­to­ri kon­tej­ne­ra po­put Kuber­ne­te­sa<br />

au­to­ma­ti­zu­ju im­ple­men­ta­ciju,<br />

ska­li­ra­nje i upra­vlja­nje kon­tej­ne­ri­zova­nih<br />

apli­ka­ci­ja.<br />

Naj­va­žni­je je to što su ra­ču­nar­ski servi­si<br />

u cloud-na­ti­ve apli­ka­ci­ja­ma di­zaj­nira­ni<br />

da bu­du efe­mer­ni i ima­ju ten­den­ciju<br />

da ima­ju kra­tak vek tra­ja­nja. Kao rezul­tat,<br />

na­pa­da­či ni­su u sta­nju da la­ko<br />

po­stig­nu du­go­roč­no pri­su­stvo u si­stemu<br />

i, prema tome, moraju da menjaju<br />

tak­ti­ke. Na pri­mer, Gro­und­hog Day Attack<br />

je po­stao po­pu­la­ran me­tod, u kome<br />

na­pa­dač ko­ri­sti au­to­mat­sko ska­li­ranje<br />

cloud-na­ti­ve apli­ka­ci­ja da bi na­pravio<br />

mno­go kra­će, re­pe­ti­tiv­ne na­pa­de<br />

ko­ji isto­vre­me­no kra­du ne­ko­li­ko bro­jeva<br />

kre­dit­nih kar­ti­ca. Nad­gle­da­nje ta­kvih<br />

napada je teško.<br />

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

Osta­li iza­zo­vi u ve­zi sa mi­kro­ser­vi­sima,<br />

serverless funkcijama, kontejnerima<br />

i or­ke­stra­ci­jom kon­tej­ne­ra su:<br />

- imidži kon­tej­ne­ra tre­ćih stra­na i<br />

dru­gi mo­du­li otvo­re­nog ko­da či­je pore­klo<br />

i sta­nje bez­bed­no­sti ni­su po­zna­ti,<br />

- sa kon­tej­ne­ri­zo­va­nim apli­ka­ci­jama<br />

ko­je uklju­ču­ju ko­mu­ni­ka­ci­ju među<br />

mno­gim mi­kro­ser­vi­si­ma (po­ne­kad i<br />

sto­ti­na­ma) po­sto­ji vi­sok pro­ce­nat is­tokza­pad<br />

sa­o­bra­ća­ja. Ia­ko je va­žno nad­gleda­ti<br />

ove la­te­ral­ne to­ko­ve, ve­o­ma je proble­ma­tič­no<br />

po­sti­ći vi­dlji­vost unu­tar paketa<br />

i podataka aplikacionog nivoa.“<br />

Kako poboljšati<br />

cloud vidljivost<br />

U ovom odelj­ku au­tor raz­ma­tra tri<br />

pri­stu­pa ko­ji mo­gu da ubla­že iza­zo­ve<br />

cloud vi­dlji­vo­sti: au­to­mat­sku ana­li­zu rizi­ka,<br />

or­ke­stra­ci­ju i na­pred­nu ana­li­zu poda­ta­ka<br />

ko­ja ko­ri­sti veš­tač­ku in­te­li­gen­ciju<br />

(AI) i ma­šin­sko uče­nje (ML).<br />

Automatska analiza rizika<br />

„S ob­zi­rom na obim i ra­zno­li­kost log<br />

po­da­ta­ka, esen­ci­jal­ni pr­vi ko­rak u ana­lizi<br />

ri­zi­ka je čiš­će­nje po­da­ta­ka di­fe­ren­cira­njem<br />

zna­čaj­nih sig­na­la i bu­ke. Na­kon<br />

pa­žlji­vog raz­ma­tra­nja kri­te­ri­ju­ma koji<br />

de­fi­ni­še šta je bu­ka, mo­gu se ko­ri­stiti<br />

au­to­ma­ti­zo­va­ni me­to­di da bi se skeni­ra­li<br />

log po­da­ci zbog sig­na­la i obra­zaca<br />

ko­ji su naj­re­le­vant­ni­ji za pro­ce­nu nivoa<br />

rizika.<br />

Ka­da su log po­da­ci fil­tri­ra­ni, mo­gu<br />

se ko­ri­sti­ti dru­ge au­to­ma­ti­zo­va­ne meto­de<br />

za obo­ga­ći­va­nje tih po­da­ta­ka i sa<br />

eksternim izvorima kao što su izveštaji<br />

o pretnjama, i sa internim izvorima kao<br />

što su sistemi za upravljanje resursima.<br />

Re­zul­tat je real-ti­me i pre­ci­zna ana­liza<br />

ni­voa ri­zi­ka ko­ja je re­le­vant­na za jedin­stve­no<br />

po­slov­no i IT okru­že­nje organizacije.<br />

Ma­da au­to­ma­ti­za­ci­ja mo­že po­mo­ći u<br />

sma­nje­nju bu­ke do­ga­đa­ja, va­žno je posti­ći<br />

do­bar ba­lans iz­me­đu ono­ga šta je<br />

stvar­no ma­li ri­zik i sto­ga se mo­že au­tomat­ski<br />

fil­tri­ra­ti i ono­ga što ni­je. Naj­bolje<br />

je da ove pre su de i od lu ke do no se<br />

struč­nja­ci za bez­bed­nost.<br />

Orkestracija<br />

Mno­gi ope­ra­tiv­ni za­da­ci u clo­u­du<br />

su po­sta­li au­to­ma­ti­zo­va­ni, što je do­bra<br />

stvar. Me­đu­tim, ka­da se au­to­ma­ti­zo­vani<br />

za­da­ci pri­me­nju­ju u od­re­đe­noj meri,<br />

oni mo­gu sa­mi po se­bi po­sta­ti prepre­ka<br />

vi­dlji­vo­sti. Sva­ki tim – za bez­bednost,<br />

ope­ra­ci­je, raz­voj – ra­di u svom silosu,<br />

sa svojim „sopstvenim“ alatima za<br />

au­to­ma­ti­za­ci­ju i skrip­ta­ma, osta­vlja­jući<br />

kom­pa­ni­ju u ce­lo­sti sa ma­lo nad­zora<br />

i kontrole.<br />

Cloud or­ke­stra­ci­ja or­ga­ni­zu­je dis­kret­ne<br />

au­to­ma­ti­zo­va­ne za­dat­ke, raz­li­či­ta<br />

rad­na op­te­re­će­nja i frag­men­tira­ne<br />

ste­ko­ve ala­ta da bi bes­pre­kor­no<br />

ra­di­li za­jed­no u ko­or­di­ni­ra­nom i efikasnom<br />

radnom toku. Radni tokovi<br />

or­ke­stra­ci­je su če­sto na­zi­va­ju playboo­ko­vi,<br />

ter­min po­zajm­ljen iz sve­ta timskih<br />

spor­to­va. Or­ke­stra­tor je po­put<br />

tre­ne­ra ko­ji zna spo­sob­no­sti sva­kog<br />

„igra­ča“ (tj. za­da­tak, re­surs, ser­vis,<br />

okru­že­nje itd.) i ka­ko na­ve­sti te igrače<br />

da ra­de za­jed­no i u pra­vom po­ret­ku<br />

da bi po­sti­gli gol.<br />

Or­ke­stra­ci­ja mo­že da po­ve­ća<br />

cloud vi­dlji­vost po­mo­ću:<br />

- mo­de­li­ra­nja kor­po­ra­tiv­nih po­liti­ka<br />

jed­nom, a za­tim nji­ho­vog dosled­nog<br />

i au­to­mat­skog pri­me­nji­vanja<br />

na svim na lo zi ma, re gi o ni ma i<br />

re sur si ma<br />

- odr­ža­va­nja sa­mo­u­slu­žnih por­tala<br />

sa una­pred odo­bre­nim i stan­dardi­zo­va­nim<br />

tem­plej­ti­ma za pro­vi­zi­oni<br />

ra nje i im ple men ta ci ju<br />

- pru­ža­nja sin­gle-so­ur­ce-of­-truth<br />

daš­bor­da i dru­gih vi­zu­e­li­za­ci­ja ko­je<br />

se de le svim re le vant nim ti mo vi ma,<br />

kao što su oni za bez­bed­nost, mrežu,<br />

raz­voj i ope­ra­ci­je<br />

- ure­đi­va­nja okru­že­nja ot­kri­vanjem<br />

i eli­mi­ni­sa­njem su­viš­nih re­sursa<br />

kao što su ne ak tiv ne in stan ce ili<br />

neiskorišćen skla­diš­ni pro­stor<br />

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

Napredna analitika koju<br />

po kre ću AI i ML<br />

Je­dan od ključ­nih iza­zo­va u cloud vidlji­vo­sti<br />

je ra­zno­li­kost ala­ta za mo­nito­ring,<br />

od ko­jih sva­ki ge­ne­ri­še ogrom­ne<br />

ko­li­či­ne lo­go­va do­ga­đa­ja i me­trika<br />

per­for­man­si, i sva­ki u svom vla­stitom<br />

formatu. Danas postoje rešenja za<br />

cloud mo­ni­to­ring sle­de­će ge­ne­ra­ci­je<br />

ko­ja ob­je­di­nju­ju i nor­ma­li­zu­ju ove raz­li­či­te<br />

iz­vo­re po­da­ta­ka u me­ta-sloj poda­ta­ka<br />

na ko­ji se mo­gu pri­me­ni­ti napredne<br />

metode analize podataka kao<br />

što su AI i ML.<br />

AI i ML ko­ri­ste big da­ta za po­boljša­nje<br />

vi­dlji­vo­sti na broj­ne na­či­ne. Na<br />

pri­mer, isto­rij­ski big da­ta se ko­ri­sti<br />

za ob­u­ča­va­nje AI mo­de­la o to­me šta<br />

sa­či­nja­va „nor­mal­nu“ še­mu po­na­šanja<br />

ili per­for­man­si. Ka­da su ob­u­čeni,<br />

ovi mo­de­li se ko­ri­ste to­kom pokre­ta­nja<br />

za ot­kri­va­nje i upo­zo­ra­vanje<br />

na ne­do­se­z­i­ve, neo­bič­ne per­forman<br />

se ili ak tiv no sti.<br />

ML se ta­ko­đe ko­ri­sti za gra­fič­ko mode­li­ra­nje<br />

do­ga­đa­ja, gde se kre­i­ra in­forma­tiv­ni<br />

mo­del ko­ji in­ter­pre­ti­ra do­gađa­je<br />

u gra­fič­ki mo­del od­no­sa. Do­bar<br />

pri­mer gra­fič­kog mo­de­li­ra­nja od­nosa<br />

ba­zi­ra­nog na ML je gra­fič­ko predsta­vlja­nje<br />

kill cha­i­na saj­ber do­ga­đa­ja<br />

ko­ji je pro­tiv­nik iz­veo u clo­u­du. Umesto<br />

pokušavanja da se sastave mrvica<br />

do­ga­đa­ja i lo­go­va, gra­fič­ki mo­del odno­sa<br />

do­ga­đa­ja omo­gu­ća­va ana­li­ti­ča­ru<br />

bez­bed­no­sti da br­zo iz­vo­di za­ključ­ke iz<br />

na­pa­da ko­ji se do­ga­đa ili se do­go­dio u<br />

nje­go­voj mre­ži.<br />

Ukrat­ko, me­to­de na­pred­ne ana­li­ze<br />

po­da­ta­ka po­put AI i ML pru­ža­ju uvide<br />

i kon­tekst ko­ji po­bolj­ša­va­ju vi­dljivost<br />

čak i naj­kom­plek­sni­je i mul­tic­loud<br />

ar­hi­tek­tu­re.“<br />

Rezime<br />

Teš­ko je po­sti­ći de­lo­tvor­nu vi­dlji­vost<br />

u da­naš­njim di­stri­bu­i­ra­nim cloud-native<br />

aplikacijama i kompleksnim cloud<br />

infrastrukturama. Trenutne instance i<br />

mi­kro­ser­vi­si se au­to­mat­ski i di­na­mič­ki<br />

ak­ti­vi­ra­ju i de­ak­ti­vi­ra­ju, če­sto pre­ko<br />

vi­še pro­vaj­de­ra i hi­brid­nih okru­že­nja.<br />

Log po­da­ci ko­je ge­ne­ri­šu frag­men­tira­ni<br />

sku­po­vi ala­ta za mo­ni­to­ring su takvog<br />

obi­ma, ra­zno­li­ko­sti i br­zi­ne da<br />

tra­di­ci­o­nal­ni ala­ti za upra­vlja­nje lo­go­vima<br />

obič­no ne uspe­va­ju da iz­vu­ku realti­me,<br />

kon­tek­stu­al­ne uvi­de u pret­nje i nivoe<br />

rizika.<br />

Au­to­ma­ti­za­ci­ja, or­ke­stra­ci­ja i na­pred­na<br />

ana­li­ti­ka su ključ za po­sti­za­nje smisle­ne<br />

cloud vi­dlji­vo­sti u mno­gim do­meni­ma,<br />

uklju­ču­ju­ći bez­bed­nost. Chec­k-<br />

Pointov Clo­ud­Gu­ard Log.ic, na primer,<br />

kom­bi­nu­je in­for­ma­ci­je o cloud<br />

in ven ta ru i kon fi gu ra ci ji sa ve li kim<br />

mnoš­tvom iz­vo­ra nad­gle­da­nja po­data­ka<br />

u re­al­nom vre­me­nu da bi pru­žio<br />

na­pred­ne i kon­tek­stu­a­li­zo­va­ne iz­veš­ta­je<br />

o cloud bez­bed­no­sti. Log.ico­va<br />

au­to­mat­ska de­tek­ci­ja ano­ma­li­ja, vizu­e­li­za­ci­je<br />

sta­nja bez­bed­no­sti, in­tui­tiv­no<br />

fil­tri­ra­nje i pa­met­na upo­zo­renja<br />

zna­čaj­no skra­ću­ju vre­me i troš­kove<br />

od­go­va­ra­nja na bez­bed­no­sne incidente.<br />

Io<br />

Da bi­ste se sa­mi uve­ri­li u to ka­ko<br />

Clo­ud­Gu­ard Log.ic pre­va­zi­la­zi iza­zo­ve<br />

cloud vi­dlji­vo­sti sve­o­bu­hvat­nim bezbed­no­snim<br />

iz­veš­ta­va­njem i pro­tek­cijom,<br />

mo­že­te za­tra­ži­ti demo ili pokrenuti<br />

bes­plat­ni trial.<br />

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

SPECIJALNO IZDANJE<br />

Business<br />

Security<br />

ISSN 1821 - 4169<br />

www.internetogledalo.com<br />

www.ogledalo.rs<br />

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

Internet of Thinks<br />

G+D Mobile Security<br />

Pre­u­ze­to sa IT Ex­clu­si­ve New­sa<br />

In­ter­net ogle­da­la<br />

Ho­li­stič­ka re­še­nja po­ve­zi­va­nja<br />

za IoT si­ste­me<br />

Za Svetski kongres mobilnosti (Mobile World Congress – MWC) 2020 u Barseloni, G+D Mobile<br />

Se cu rity je, pored ostalog, pripremao demonstraciju ka ko iza zo vi ko nek tiv no sti 5G ere mo gu bi ti<br />

pre­va­zi­đe­ni u IoT i plat­nom si­ste­mu.<br />

In­ter­net stva­ri ra­pid­no ra­ste, a<br />

taj rast će do­bi­ti da­lji sna­žan<br />

pod­sti­caj od po­ve­ća­nja im­plemen­ta­ci­ja<br />

5G. U „Ma­siv­nom IoT-u”<br />

bli­ske bu­duć­no­sti mi­li­jar­de ure­đaja,<br />

ma­ši­na i si­ste­ma bi­će po­ve­za­no.<br />

Nji­ho­vo efi­ka­sno po­ve­zi­va­nje i zaš­ti­ta<br />

bi­će je­dan od cen­tral­nih iza­zova<br />

ce­lo­kup­nog IoT eko­si­ste­ma. Zato<br />

je na Mo­bi­le World Con­gres­su 2020<br />

u Bar­se­lo­ni G+D Mo­bi­le Se­cu­rity<br />

želeo da de­mon­stri­ra ka­ko se ovaj<br />

iza­zov mo­že re­ši­ti.<br />

Pa­žnji jav­no­sti kom­pa­ni­ja pre­po­ruču­je<br />

svo­je ho­li­stič­ko re­še­nje za bezbed­nost<br />

i ko­nek­tiv­nost IoT-a ko­je,<br />

ka­ko na­vo­de, omo­gu­ća­va mo­bil­nim<br />

ope­ra­te­ri­ma, pro­iz­vo­đa­či­ma kon­zumer­skih<br />

i in­du­strij­skih ro­ba ili au­to­moti­ve<br />

in­du­stri­ji da la­ko upra­vlja­ju i eksten­ziv­no<br />

obez­be­đu­ju ko­nek­tiv­nost<br />

svo­jih IoT pro­iz­vo­da. To da­je kon­tro­lu<br />

nad po­ve­zi­va­njem i omo­gu­ća­va im da<br />

zaš­ti­te po­dat­ke sa IoT end­po­in­ta u bi­lo<br />

kom tre­nut­ku: na pu­tu tran­spor­ta i tokom<br />

ob­ra­de u clo­u­du.<br />

Na MWC 2020, G+D Mo­bi­le Se­curity<br />

je planirao da pri­ka­že svoj inova­ti­van<br />

i vr­lo si­gu­ran ope­ra­tiv­ni sistem<br />

za ugra­đe­ne si­gur­no­sne elemen­te<br />

(eSE) ko­ji pre­tva­ra mo­bil­ni<br />

ure­đaj u po­uz­dan Ro­ot of Trust da bi<br />

se obez­be­di­la ko­nek­tiv­nost i end-toend<br />

bez­bed­nost od ivi­ce do je­zgra.<br />

(Već ga ko­ri­ste do­ba­vlja­či pre­mi­um<br />

ure­đa­ja ši­rom sve­ta, a G+D Mo­bi­le<br />

Se­cu­rity ga da­lje raz­vi­ja za end­po­inte<br />

in­du­strij­skog IoT-a).<br />

Ponos kompanije je i nji­ho­vo na­gra­<br />

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

Fo­to: G+D Mo­bi­le Se­cu­rity<br />

đi­va­no GSMA-usa­gla­še­no re­še­nje za<br />

eSIM me­nadž­ment koje po­ma­že igrači­ma<br />

u IoT si­ste­mu da po­ve­žu ure­đaje,<br />

zaš­ti­te po­dat­ke i omo­gu­će ser­vise<br />

za ana­li­ti­ku, kao i flek­si­bil­na re­še­nja<br />

za po­ve­zi­va­nje sa una­pred ak­ti­vi­ra­nim<br />

i ini­ci­jal­nim pret­pla­ta­ma za glo­bal­nu<br />

mo­bil­nu mre­žu (bo­ot­strap), ko­ja uključu­ju<br />

me­nadž­ment nji­ho­vog ce­lo­kupnog<br />

ži­vot­nog ci­klu­sa, što omo­gu­ća­va<br />

po­seb­no ma­lim i sred­njim pred­u­zeći­ma<br />

da br­zo i la­ko do­ne­su po­ve­za­na<br />

IoT re­še­nja na tr­žiš­te.<br />

Kre i ranje pro iz vo da<br />

za pla ća nje ko ji<br />

osta ju „Top of Wal let“<br />

Dru­ga planirana fo­kal­na tač­ka sajam­ske<br />

pre­zen­ta­ci­je G+D-a na MWC<br />

2020 bi­la je te­ma pla­ća­nja. Da­nas ko­risni­ci<br />

oče­ku­ju bes­pre­kor­no is­ku­stvo kada<br />

ko­ri­ste fi­nan­sij­ske uslu­ge. U Bar­selo­ni,<br />

eks­per­ti za pla­ća­nja iz G+D-a treba<br />

da de­mon­stri­raju ka­ko pro­vaj­de­ri<br />

fi­nan­sij­skih uslu­ga mo­gu po­nu­di­ti svojim<br />

ko­ri­sni­ci­ma sve­o­bu­hvat­no pri­jatno<br />

i bez­bed­no ko­ri­snič­ko is­ku­stvo. Pored<br />

to­ga, cilj im je bio da ob­ja­sne ka­ko<br />

olak­ša­ti ak­ti­va­ci­ju pri­zvo­da za pla­ća­nje,<br />

ka­ko po­ve­ća­ti nji­ho­vu upo­tre­bu, uči­niti<br />

ih „Top of Wal­let“ i ka­ko na jed­no­stavan<br />

na­čin zaš­ti­ti­ti iden­ti­tet ko­ri­sni­ka.<br />

Re­še­nja ove kom­pa­ni­je omo­gu­ćava­ju<br />

pro­vaj­de­ri­ma fi­nan­sij­skih uslu­ga<br />

da po­nu­de ino­va­tiv­ne ser­vi­se pla­ćanja<br />

ko­ji kom­bi­nu­ju mak­si­mal­nu bezbed­nost<br />

sa op­ti­mal­nim ko­ri­snič­kim<br />

is­ku­stvom – ti­me otva­ra­ju­ći no­ve moguć­no­sti<br />

za pri­hod. Kraj­nji ko­ri­snici<br />

do­bi­ja­ju jed­no­stav­ne i prak­tič­ne, a<br />

isto­vre­me­no si­gur­ne in­ter­fej­se, a provaj­de­ri<br />

fi­nan­sij­skih uslu­ga po­u­zda­nu,<br />

odr­ži­vu i ska­la­bil­nu osno­vu ko­jom<br />

mo­gu da po­jed­no­sta­ve i po­u­zda­no<br />

ob­li­ku­ju svoj eko­si­stem. Io<br />

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

Da ta Sci en ce<br />

Pregled<br />

Pri pre mio: Ivan Gojković<br />

redakcija@internetogledalo.com<br />

Pred u slo vi za ka ri je ru<br />

i zah te va ne veš ti ne<br />

Na­u­ka o po­da­ci­ma ili na­u­ka ko­ju po­kre­ću po­da­ci omo­gu­ća­va bo­lje do­no­še­nje od­lu­ka, predik­tiv­nu<br />

ana­li­zu i ot­kri­va­nje obra­za­ca. Ona vam do­zvo­lja­va da pro­na­đe­te glav­ni uzrok proble­ma<br />

po­sta­vlja­njem pra­vih pi­ta­nja, iz­ve­de­te is­tra­ži­vač­ku stu­di­ju na po­da­ci­ma, mo­de­li­ra­te<br />

po­dat­ke ko­ri­ste­ći raz­li­či­te al­go­rit­me, ko­mu­ni­ci­ra­te i vi­zu­e­li­zu­je­te re­zul­ta­te pre­ko gra­fi­ko­na,<br />

kon­trol­ne ta­ble itd. Struč­nja­ci u obla­sti po­da­ta­ka (da­ta sci­en­tist) sve su tra­že­ni­ji. Nji­hova<br />

ulo­ga po­sta­je sve zna­čaj­ni­ja, te se otva­ra ogro­man broj ovih rad­nih me­sta ši­rom sve­ta.<br />

Od­go­vo­re na pi­ta­nja šta ra­di struč­njak u obla­sti na­u­ke o po­da­ci­ma, šta mo­ra da zna i ko­jim<br />

veš­ti­na­ma mo­ra da vla­da nu­di Sim­pli­le­arn.com­u tek­stu ko­ji pot­pi­su­je Me­do­no Zha­sa.<br />

U<br />

prak si, na u ka o po da cima<br />

već po ma že va zdu hoplovnoj<br />

industriji da predvi<br />

di po re me ća je u pu to va nju da bi se<br />

umanjile nevolje i aviokompanijama i<br />

put ni ci ma. Uz po moć na u ke o po dacima,<br />

aviokompanije mogu da opti­<br />

mi zu ju ope ra ci je na mno go na či na,<br />

uklju ču ju ći: pla ni ra nje ru ta i od lu čiva<br />

nje da li će se za ka zi va ti di rekt ni ili<br />

po ve za ni le to vi, iz gra đi va nje mo dela<br />

pre dik tiv ne ana li ti ke ra di pred viđa<br />

nja kaš nje nja le to va, nu đe nje perso<br />

na li zo va nih pro mo tiv nih po nu da<br />

na osno vu obra za ca re zer va ci ja kori<br />

sni ka, od lu či va nje ko ju kla su avi o­<br />

na ku pi ti ra di bo ljih ukup nih per forman<br />

si - uvo di nas au tor ka u pri ču o<br />

da ta sci en ceu.<br />

Na sa mom po čet ku ona uka zu je<br />

i na raz li ku iz me đu po slov nog iz ve-<br />

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

š ta va nja i na u ke o po da ci ma, poš to<br />

se po ne kad ne pra vi do volj na di feren<br />

ci ja me đu nji ma.<br />

„Po slov no iz veš ta va nje (bu si ness<br />

in tel li gen ce) je kom bi na ci ja stra tegi<br />

ja i teh no lo gi ja ko je se ko ri ste za<br />

ana li zu po slov nih po da ta ka/in forma<br />

ci ja. Kao i na u ka o po da ci ma, ono<br />

mo že da pru ži isto rij ske, tre nut ne i<br />

pre dik tiv ne pri ka ze po slo va nja. Među<br />

tim, po sto je ne ke ključ ne raz like”,<br />

ka že au tor ka, a kao ta kve na vodi<br />

to što bu si ness un tel li gen ce ko risti<br />

struk tu ri ra ne po dat ke, ana li tič ke<br />

je pri ro de – pru ža isto rij ski iz veš taj<br />

o po da ci ma, ka rak te ri še ga upo treba<br />

osnov ne sta ti sti ke sa na gla skom<br />

na vi zu a li za ci ju (daš bor di, iz veš ta ji)<br />

i upo re đi va nje isto rij skih po da ta ka<br />

sa tre nut nim ka ko bi se iden ti fi ko vali<br />

tren do vi, dok da ta sci en ce ko ri sti<br />

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

i struk tu ri ra ne i ne struk tu ri ra ne podat<br />

ke, na uč ne je pri ro de – vr ši dubin<br />

sku sta ti stič ku ana li zu po da ta ka,<br />

ko ri sti so fi sti ci ra ni je sta ti stič ke i predik<br />

tiv ne ana li ze i ma šin sko uče nje<br />

(ML) i kom bi nu je isto rij ske i tre nut<br />

ne po dat ke za pred vi đa nje bu du ćih<br />

per for man si i re zul ta ta.<br />

Pred­u­slo­vi za ba­vlje­nje<br />

na u kom o po da ci ma<br />

Pre ska ču ći de talj nu pri ču o ala tima/veš<br />

ti na ma ko ji se ko ri ste u na u ci<br />

o po da ci ma, u tek stu se oni pri ka zuju<br />

jed no stav nom ta be lom:<br />

ri tam ili sta ti stič ki mo del), pri pre mu<br />

re zul ta ta i uvi da za de lje nje sa odgo<br />

va ra ju ćim za in te re so va nim strana<br />

ma.”<br />

Oko sni ca na u ke o po da ci ma je<br />

ma šin sko uče nje (mac hi ne le arning).<br />

Za to struč nja ci u obla sti nau<br />

ke o po da ci ma (da ta sci en tists),<br />

po red osnov nog zna nja o sta ti stici,<br />

tre ba da ima ju so lid no po­zna­vanje<br />

ma­šin­skog uče­nja. Po treb no je<br />

i da zna ju mo­de­li­ra­nje. Ma te ma tič<br />

ki mo de li vam omo gu ća va ju da<br />

pra vi te br ze kal ku la ci je i pre dik cije<br />

na osno vu ono ga što već zna te<br />

o po da ci ma. Mo de li ra nje je ta ko đe<br />

deo ma šin sko gu uče nja i uklju ču je<br />

iden ti fi ko va nje ko ji al go rit mi su najpri<br />

klad ni ji za re ša va nje da tog proble<br />

ma i ka ko se ovi mo de li tre ni ra ju.<br />

I sta ti sti ka je u sr ži na u ke o po daci<br />

ma. „Po sto ja no ba ra ta nje sta ti stikom<br />

mo že vam po mo ći da iz vu čete<br />

vi še iz veš ta ja i do bi je te zna čaj ni je<br />

re zul ta te”, pod se ća i au tor ka tek sta.<br />

Ta ko đe, po tre ban je od re đe ni ni vo<br />

pro­gra­mi­ra­nja da bi se iz veo uspe<br />

šan pro je kat na u ke o po da ci ma.<br />

Naj češ či pro gram ski je zi ci su Python<br />

i R. Python je po seb no po pu la ran,<br />

jer je lak za uče nje, a po dr ža va više<br />

bi bli o te ka za na u ku o po da ci ma<br />

i ma šin sko uče nje. Da lje, spo so ban<br />

struč njak za na u ku o po da ci ma (data<br />

sci en tist) tre ba da raz u me ka ko<br />

funk ci o ni šu ba­ze po­da­ta­ka, ka ko se<br />

upra vlja nji ma i ka ko da se eks traktu<br />

ju po da ci iz njih.<br />

I od go vor na pi ta nje šta ra di stručnjak<br />

u obla sti na u ke o po da ci ma<br />

je kra tak i je zgro vit: „Da ta sci en tist<br />

ana li zi ra po slov ne po dat ke da bi izvu<br />

kao smi sle ne uvi de. Dru gim re čima,<br />

on re ša va po slov ne pro ble me<br />

kroz niz ko ra ka, uklju ču ju ći po stavlja<br />

nje pra vih pi ta nja da bi se raz u­<br />

meo pro blem, pri ku plja nje po da taka<br />

iz vi še iz vo ra (po da ci o pred u zeću,<br />

jav ni po da ci itd.), ob ra du si ro vih<br />

po da ta ka i nji ho vo pre tva ra nje u format<br />

po go dan za ana li zu, unos po data<br />

ka u si stem za ana li ti ku (ML al go­<br />

Algoritmi mašinskog<br />

uče­nja ko­ji se mo­ra­ju zna­ti<br />

Naj o snov ni ji i esen ci jal ni ML al gorit<br />

mi ko je ko ri ste struč nja ci za na u­<br />

ku o po da ci ma uklju ču ju: re gre siju<br />

(ML al go ri tam za sno van na teh nika<br />

ma nad gle da nog uče nja; re zul tat<br />

re gre si je je stvar na ili kon ti nu i rana<br />

vred nost, na pri mer, pred vi đa nje<br />

tem pe ra tu re u so bi), kla ste ring (ML<br />

al go ri tam za sno van na teh ni ka ma<br />

ne nad gle da nog uče nja; ra di na skupu<br />

neo be le že nih da ta po in ta i gru­<br />

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

pi še sva ki da ta po int u kla ster), stablo<br />

od lu ke - de ci sion tree (od no si se<br />

na me tod nad zi ra nog uče nja ko ji se<br />

pr ven stve no ko ri sti za kla si fi ka ci ju, a<br />

kla si fi ku je raz li či te ula ze pre ma odre<br />

đe nom pa ra me tru; naj zna čaj ni ja<br />

pred nost mu je ta što ga je la ko raz<br />

u me ti i što ono ja sno po ka zu je raz<br />

log za kla si fi ka ci ju), sup port-vec tor<br />

ma ši ne – SVMs (ta ko đe me tod nadgle<br />

da nog uče nja ko ji se pr ven stve no<br />

ko ri sti za kla si fi ka ci ju; mo že da obavlja<br />

i le ne ar nu i ne li ne ar nu kla si fi kaci<br />

ju), na i ve bayes (sta ti stič ka me toda<br />

kla si fi ka ci je za sno va na na ve rovat<br />

no ći, ko ju je naj bo lje ko ri sti ti za<br />

pro ble me bi nar ne i mul ti kla sne klasi<br />

fi ka ci je).<br />

Ži­vot­ni ci­klus pro­jek­ta<br />

na u ke o po da ci ma<br />

Pr va fa za pro jek ta na u ke o poda<br />

ci ma je iz u ča va nje kon cep ta. Cilj<br />

ovog ko ra ka je raz u me va nje pro blema<br />

iz vo đe njem stu di je po slov nog<br />

mo de la. Sle di pri pre ma po da ta ka.<br />

Bu du ći da si ro vi po da ci mo gu biti<br />

ne u po tre blji vi, pri pre ma po da taka<br />

je naj va žni ji aspekt ži vot nog ciklu<br />

sa na u ke o po da ci ma. Na uč nik u<br />

obla sti po da ta ka pr vo mo ra da is pita<br />

po dat ke da bi iden ti fi ko vao svaki<br />

ne do sta tak ili po dat ke ko ji ne doda<br />

ju ni ka kvu vred nost. To kom ovog<br />

pro ce sa mo ra te pro ći kroz ne ko li ko<br />

ko ra ka, uklju ču ju ći: in te gra ci ju po da­<br />

ta ka (re ši ti sva ki kon flikt u sku pu poda<br />

ta ka i eli mi na si re dun dan ce), transfor<br />

ma ci ju po da ta ka (nor ma li zo vati,<br />

tran sfor mi sa ti i ob je di ni ti po dat<br />

ke ko ri ste ći ETL - ex tract, tran sform,<br />

load – me to de), re duk ci ju po da taka<br />

(ko ri sti ri raz li či te stra te gi je, smanji<br />

ti ve li či nu po da ta ka bez uti ca ja na<br />

kva li tet ili re zul tat), čiš će nje po da taka<br />

(is pra vi ti ne kon zi stent ne po dat ke<br />

do pu nja va njem vred no sti ko je nedo<br />

sta ju i ukla nja njem po da ta ka koji<br />

pra ve šum).<br />

Na kon što oči sti te po dat ke, mo rate<br />

iza bra ti od go va ra ju ći mo del. Želje<br />

ni mo del mo ra da od go va ra priro<br />

di pro ble ma – da li je to pro blem<br />

re gre si je ili kla si fi ka ci je? Ovaj ko rak<br />

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

ta ko đe uklju ču je Ex plo ra tory Da ta<br />

Analysis (EDA) ka ko bi se pru ži la dublja<br />

ana li za po da ta ka i raz u meo odnos<br />

iz me đu va ri ja bli. Ne ke teh ni ke<br />

ko je se ko ri ste za EDA su hi sto gra mi,<br />

ana li ze tren do va itd.<br />

Za tim se in for ma ci je de le na trening<br />

(za obu ku mo de la) i te sting<br />

po dat ke za va li da ci ju mo de la). Ako<br />

te sti ra nje ni je is prav no, bi će po treb<br />

no da pre o spo so bi te mo del pro cesa<br />

ili da ko ri sti te dru gi mo del. Ako je<br />

va li dan, mo že te ga im ple men ti ra ti.<br />

Za pla ni ra nje mo de la ko ri ste se<br />

raz li či ti ala ti: R (mo že se ko ri sti ti i za<br />

obič nu sta ti stič ku ana li zu ili za mission<br />

le ar ning ana li zu, uklju ču ju ći vizu<br />

e li za ci ju ra di de talj ni je ana li ze),<br />

Python (nu di bo ga tu bi bli o te ku za<br />

oba vlja nje ana li ze po da ta ka i ma šinsko<br />

uče nje), Ma tlab (po pu la ran alat<br />

i je dan od naj lak ših za uče nje), SAS<br />

(mo ćan alat ko ji ima sve kom po nente<br />

po treb ne za oba vlja nje kom plet<br />

ne sta ti stič ke ana li ze).<br />

Sle de ći ko rak u ži vot nom ci klu su<br />

je iz grad nja mo de la. Ko ri ste ći raz liči<br />

te ana li tič ke ala te i teh ni ke, mo žete<br />

ru ko va ti po da ci ma sa ci ljem „otkri<br />

va nja” ko ri snih in for ma ci ja.<br />

Ako mo že te da po tvr di te da model<br />

ra di ko rekt no, mo že te da pređe<br />

te na sle de ći ni vo – pro duk ci ju.<br />

Ako ne mo že te, tre ba da po no vo<br />

ob u či te mo del sa vi še po da ta ka ili<br />

da ko ri sti te no vi ji mo del ili al go ritam,<br />

i on da po no vi te pro ces. Mo dele<br />

mo že te br zo da iz gra di te ko ri steći<br />

Python pa ke te iz bi bli o te ka ka kve<br />

su Pan das, Mat plo tlib ili NumPy.<br />

Sle de ći ko rak je do bi ja nje ključ nih<br />

na la za stu di je i nji ho vo pre no še nje<br />

za in te re so va nim stra na ma. Do bar<br />

na uč nik u obla sti po da ta ka bi treba<br />

lo da bu de u mo guć no sti da prene<br />

se svo ja sa zna nja lju di ma ko ji su<br />

po slov no ori jen ti sa ni, uklju ču ju ći<br />

de ta lje o ko ra ci ma ko ji su pred u ze ti<br />

da bi se re šio pro blem.<br />

Ko nač no ide o pe ra ci o na li za ci ja. Kada<br />

sve stra ne pri hva te na la ze, oni se<br />

ini ci ra ju. U ovoj fa zi za in te re so va ne<br />

stra ne ta ko đe do bi ja ju fi nal ne iz vešta<br />

je, in struk ci ju i teh nič ke do ku men te.<br />

Mo­guć­no­sti za ka­ri­je­ru<br />

da ta sci en ti sta<br />

Po tra žnja za struč nja ci ma za podat<br />

ke je ogrom na, ali po nu da je nedo<br />

volj na. Uz mi li o ne otvo re nih radnih<br />

me sta ši rom sve ta, ulo ga na u-<br />

č ni ka u obla sti po da ta ka po sta la je<br />

je dan od naj u zbu dlji vi jih po slo va<br />

de ce ni je. Ma da je na u ka o po da cima<br />

pri sut na u svim in du stri ja ma, potra<br />

žnja za njom je iz u zet no ve li ka u<br />

teh no lo gi ji, mar ke tin gu, fi nan si ja ma,<br />

zdrav stvu i igrač koj in du stri ji. Da biste<br />

sa zna li vi še o mo guć no sti ma za<br />

iz grad nju ka ri je re do stup nim u nau<br />

ci o po da ci ma po gle daj te čla nak<br />

How to bu ild a ca re er in da ta sci ence<br />

i raz mi sli te o upi su na Da ta Sci ence<br />

Cer ti fi ca tion Tra i ning Co ur se.<br />

Ako sma tra te da je na u ka o po daci<br />

ma fa sci nant no po lje ka ri je re i želi<br />

te da po sta ne te deo re vo lu ci je poda<br />

ta ka ko ja za hva ta in du stri je ši rom<br />

sve ta, pro ve ri te Da ta Sci en tist Master’s<br />

Pro gram co-de ve lo ped with<br />

IBM. Io<br />

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

SPECIJALNO<br />

IZDANJE<br />

DATA<br />

Internet ogledalo<br />

ISSN<br />

Business & Technologies<br />

1821<br />

Magazine<br />

- 4169<br />

:: Broj <strong>199</strong>

Is tra ži va nje<br />

IDC<br />

Efe kat cr nog la bu da<br />

na tr žiš tu<br />

pa met nih te le fo na<br />

Pre­ma iz­veš­ta­ju IDC-a, ki­ne­sko tr­žiš­te pa­met­nih te­le­fo­na opa­lo je za 7,5% u 2019. go­di­ni, dok su<br />

iz­gle­di za 2020. pro­ble­ma­tič­ni zbog ko­ro­na vi­ru­sa.<br />

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

Pre ma IDC-je vom Kvar­tal­nom<br />

trac­ke­ru mo­bil­nih te­le­fo­na,<br />

u Ki ni je 2019. go di ne is poru<br />

če no 366,7 mi li o na pa met nih te lefo<br />

na. To je pad od 7,5% u od no su na<br />

go di nu pre to ga, što je re zul tat za siće<br />

nja tr žiš ta kao i iza zo va u eko nomi<br />

ji. U 4Q19, is po ru če no je 86,2 mili<br />

o na je di ni ca, što je pad od 15,6%<br />

u od no su na isti pe riod pret hod<br />

ne go di ne, za šta su „za slu žne“ kako<br />

ve li ke za li he Hu a we i ja ta ko i čeka<br />

nje ko ri sni ka na jef ti ni je 5G pamet<br />

ne te le fo ne. Ovo je bio je da nae<br />

sti uza stop ni kvar tal ni tr žiš ni pad, a<br />

tre ći uza stop ni go diš nji.<br />

„Vi vo je u 2019. go di ni us peo da<br />

nad ma ši OP PO za dva me sta, poš to<br />

se ovaj po sled nji po tru dio da usavr<br />

ši po zi ci o ni ra nje svo je Re no se rije,<br />

dok se pr vi do bro sna šao sa svojim<br />

no vim iQOO i S se ri ja ma srednjeg<br />

ran ga, kao i sa 5G mo de li ma”,<br />

ka že Will Wong, me na džer is tra živa<br />

nja za kli jent ske ure đa je u IDC-u<br />

za re gion Azi ja/Pa ci fik. „U 4Q19, i<br />

Hu a wei i Ap ple su ste kli udeo iznad<br />

istog pe ri o da pre go di nu da na,<br />

kao re zul tat sna žnog bren di ra nja. I<br />

po red to ga, ko ro na vi rus iz Vu ha na<br />

mo gao bi da ima efe kat cr nog la buda<br />

na tr žiš te u pr voj po lo vi ni 2020.”<br />

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

Najistaknutiji vendori<br />

pamrtnih telefona<br />

u 2019Q4<br />

• Huaweije va vo de ća Ma te 30 se ria<br />

i 5G pro iz vo di po mo gli su odr ža va nju<br />

nje go vog do stig nu ća, ma da su vi soke<br />

ce ne nje go vih 5G mo bil nih te le fona<br />

ogra ni či le mo guć nost ras pro da je.<br />

Sna žna pri vlač nost bren da ovog vendo<br />

ra i upra vlja nje ka na li ma na sta vi li su<br />

da bu du po kre tač ra sta, ali obil ne za lihe<br />

će osta ti iza zov za nje ga.<br />

• vivo je na sta vio da tar ge ti ra segment<br />

sred njeg ran ga po sta vlja njem<br />

svo jih iQOO i S se ri ja u raz li či te ka nale.<br />

iQOO se ri ja je uglav nom ci lja la kori<br />

sni ke ko ji se raz u me ju u teh no lo gi ju<br />

u on li ne ka na lu, dok se S se ri ja fo ku sira<br />

la na of fli ne ka nal na kon što se X seri<br />

ja sred njeg ran ga re po zi ci o ni ra la kao<br />

vr hun ski pro iz vod.<br />

• OPPO-ov a A se ri ja je na sta vi la da<br />

bu de glav ni po kre tač ovog ven do ra u<br />

2019Q4. Ia ko je OP PO lan si rao 8 mode<br />

la iz Re no se ri je u 2019. go di ni kako<br />

bi tar ge ti rao seg men te i sred njeg i<br />

vi so kog ran ga, bi će po treb no vi še marke<br />

tin ških ini ci ja ti va da bi se po bolj ša lo<br />

po zi ci o ni ra nje pro iz vo da i svest o nji ma.<br />

• Apple se po peo na če tvr to me sto<br />

u 2019Q4. Nje go va stra te gi ja kon kurent<br />

nih ce na na sta vi la je da mu po maže<br />

u kon ku rent skoj bor bi sa Hu a we i­<br />

jom, dok je po ve ća ni fo kus na eTa i ler<br />

ka nal ta ko đe po bolj šao per for manse<br />

ven do ra to kom Sin gles’ Day shopping<br />

fe sti va la.<br />

• Xi a o mi se i da lje su o ča va sa izazo<br />

vi ma u ja ča nju part ner sta va sa<br />

igra či ma of fli ne ka na la. Po stig nu će<br />

ovog ven do ra uve li ko je po dr ža no<br />

nje go vom jef ti nom Red mi se ri jom,<br />

ali je to ta ko đe na gna lo Xi a o mi da<br />

tar ge ti ra raz li či te ko ri snič ke seg mente,<br />

kao što su mla đe žen ske oso be,<br />

za svo je Mi i CC se ri je ka ko bi iz begao<br />

di rekt nu kon ku ren ci ju.<br />

Iz bi ja nje ko ro na vi ru sa je uti ca lo na<br />

se zo nu ku po vi ne po vo dom Ki ne ske<br />

no ve go di ne kra jem ja nu a ra, a ta ko đe<br />

se oče ku je da će ima ti ne ga tiv ne efekte<br />

u na red nim me se ci ma. IDC oče ku je<br />

da će ki ne ske is po ru ke pa met nih te lefo<br />

na u 2020Q1 pa sti vi še od 39% u odno<br />

su na isti pe riod proš le go di ne, a da<br />

se ne po mi nje stva ra nje ne si gur no sti u<br />

pla no vi ma lan si ra nja pro iz vo da, ka na lu<br />

snab de va nja i di stri bu ci o nim ka na li ma,<br />

sred njo roč no i du go roč no.<br />

„Mo bil ni te le fo nia 5G će iz i ski va ti niže<br />

ce ne, bo lju po kri ve nost 5G mre žom<br />

i atrak tiv ne pri me re ko riš će nja da bi<br />

se stvo ri la do bra po nu da za ko ri sni ke.<br />

Ino va ci je i 5G po nu de iz ce log eko siste<br />

ma igra će zna čaj nu ulo gu u sti muli<br />

sa nju po tra žnje za 5G pro iz vo di ma“,<br />

sma tra Xi Wang, di rek tor is tra ži va nja<br />

Cli ent System Re se ar cha u IDC Ki na. Io<br />

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

SPECIJALNO IZDANJE<br />

ISSN 1821 - 4169<br />

www.internetogledalo.com<br />

www.ogledalo.rs<br />

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

Is tra ži va nje<br />

GlobalData<br />

Pri pre mio: Zoran Kovačević<br />

zoran@internetogledalo.com<br />

Pro ble mi kao pri li ke<br />

za ven do re re še nja<br />

za ko mu ni ka ci ju i ko la bo ra ci ju<br />

U tek stu ko ji smo do bi li od kom pa ni je za po dat ke i ana li ti ku Glo bal Da ta mo že mo da vi di mo da<br />

van red ne si tu a ci je ra đa ju i van red ne po slov ne pri li ke. Na i me, dok se ki ne ska vla da bo ri sa po sledi<br />

ca ma iz bi ja nja ko ro na vi ru sa i po ku ša va br zo da pro na đe lek, no va si tu a ci ja je pru ži la ogrom nu<br />

(ko li ko i straš nu) po za di nu za vo de će pro iz vo đa če teh no lo gi je ko ji nu de uslu ge ko mu ni ka ci je i<br />

ko la bo ra ci je, ka žu ana li ti ča ri ove kom pa ni je.<br />

Svi sek to ri tre nut no ose ća ju<br />

uti caj ko ro na vi ru sa, a pro i-<br />

z vod ne kom pa ni je za tva ra ju<br />

kan ce la ri je, pro dav ni ce i fa bri ke širom<br />

Ki ne i svo jim za po sle ni ma ograni<br />

ča va ju ma nje bit na pu to va nja u tu<br />

ze mlju - ona ko ja ni su od kru ci jal nog<br />

zna ča ja za po slo va nje.<br />

Od go vor na ova kvu si tu a ci ju vode<br />

ćih kom pa ni ja ko je su pri sut ne u<br />

Ki ni je ta kav da uz ade kvat nu re orga<br />

ni za ci ju na sta ve sa po slo va njem<br />

kao i obič no, ali u neš to iz me nje nom<br />

sce na ri ju. Ta ko su za po sle ni u Go o­<br />

gleu za mo lje ni ili da ra de od ku će ili<br />

da pro du že svoj od mor za Ki ne sku<br />

no vu go di nu, dok kom pa ni je kao što<br />

su Gold man Sachs, HSBC i Stan dard<br />

Char te red, Proc ter & Gam ble dozvo<br />

lja va ju svo jim za po sle ni ma ko ji<br />

se vra ća ju iz Ki ne da svo je po slov ne<br />

oba ve ze oba vlja ju na da lji nu.<br />

Usled ovakvog scenarija, uz kompanije<br />

koje promovišu rad na daljinu,<br />

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

oče ku je se eks po nen ci jal ni po rast video<br />

i te le fon skih po zi va, jer će sve<br />

ve ći broj lju di or ga ni zo va ti sa stan ke<br />

s kli jen ti ma i in ter ne sa stan ke ti mova<br />

pu tem apli ka ci ja ili plat for mi za<br />

ko la bo ra ci ju.<br />

„Iz bi ja nje ko ro na vi ru sa u Ki ni pruža<br />

je din stve nu pri li ku kom pa ni ja ma<br />

ko je nu de uslu ge ko mu ni ka ci je i kola<br />

bo ra ci je, zbog či nje ni ce da or gani<br />

za ci je mo ra ju na sta vi ti da sa ra đuju<br />

da bi osta le pro duk tiv ne", ko menta<br />

ri še Su nil Ku mar Ver ma, vo de ći ICT<br />

ana li ti čar iz Glo bal Da ta.<br />

Glo bal Da ta pro ce nju je da će ukupna<br />

potrošnja u oblasti komunika-<br />

ci ja i ko la bo ra ci je u Ki ni bi ti oko 40,8<br />

mi li jar di do la ra u 2020. go di ni. Prognozira<br />

se da bi od to ga „uslu ge” izno<br />

si le 91%, dok se pred vi đa da će<br />

po troš nja za soft ver/apli ka ci je iz nosi<br />

ti 8%. Ova po troš nja mo že zna čajno<br />

da se uve ća, u za vi sno sti od vreme<br />

na tra ja nja epi de mi je.<br />

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

„Oče ku je se da će ce lo kup ni promet<br />

podataka u telekomunikacionoj<br />

mre ži eks po nen ci jal no po ra sti, jer će<br />

kom pa ni je prak tič no da ko mu ni ci ra ju<br />

sa svojim kolegama u regionima koji<br />

su po go đe ni epi de mi jom. Ve li ki deo<br />

ovih lju di raz go va ra će pu tem apli ka cija<br />

vi deo-če to va ili dru gih pro duk tiv nih<br />

softvera/platformi kao što su VeChat,<br />

Ski pe i Zo om", na sta vlja Ver ma.<br />

Ce ne ak ci ja Zo o ma za i sta su zna čajno<br />

po ra sle po čet kom fe bru a ra 2020.<br />

go di ne zbog ras tu će sklo no sti sve većeg<br />

bro ja kom pa ni ja da sma nju ju poslov<br />

na pu to va nja i pre đu na in ter net<br />

servise koje nude provajderi komunika<br />

ci o nih uslu ga.<br />

Ta ko đe se oče ku je da će zbog potre<br />

be za efi ka snim me ha ni zmom sarad<br />

nje iz me đu ti mo va ko ji su udalje<br />

ni jed ni od dru gih ima ti ko ri sti i<br />

dru gi is tak nu ti pro vaj de ri soft ve ra/<br />

plat for mi za ko la bo ra ci ju kao što su<br />

Log MeIn, Fu ze, Ve bEk, join.me i “Bibi”.<br />

Sma tra se da će čak i ven do ri reše<br />

nja za ko mu ni ka ci ju i ko la bo raci<br />

ju sa se diš tem u Ki ni ima ti ko risti<br />

(u ma te ri jal nom smi slu) od ovih<br />

de ša va nja. Ten cen to va uslu ga vi deo<br />

kon fe ren ci ja za sno va na na clo u du -<br />

Ten cent Me e ting (po red VeC ha ta),<br />

Ding Talk ko jim upra vlja Ali Ba ba i Ve­<br />

Link po nu da iz Hu a we ia su ne ke od<br />

naj zna čaj ni jih po nu da ki ne skih kompa<br />

ni ja.<br />

„Sa po ve ća njem bro ja za po sle nih<br />

koji ostaju povezani i alatima za kolaboraciju<br />

koji postaju sveprisutniji, sarad<br />

nja u pred u ze ći ma po sta je neš to<br />

što je od suš tin ske va žno sti. Ta ko đe,<br />

no vi ala ti za ko la bo ra ci ju po dr ža va ju<br />

mo guć no sti im ple men ta ci je za sno vane<br />

na clo u du, omo gu ća va ju ći pred u-<br />

ze ći ma da br zo po ve ća ju svo je moguć<br />

no sti to kom pe ri o da naj ve ćih aktiv<br />

no sti. Upr kos iza zo vi ma epi de mi je,<br />

trenutna situacija nudi obostrano koristan<br />

sce na rio i za pro dav ce i za po tenci<br />

jal ne kli jen te u na či ni ma ko la bo ra ci je<br />

u stvar nom sve tu”, za klju ču je Su nil. Io<br />

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

Specijalno izdanje:<br />

BRENDOVI I TRENDOVI<br />

ISSN 1821 - 4169<br />

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

Zanimljivosti<br />

Akcije<br />

Srbija druga u svetu po doprinosu<br />

proverljivosti informacija<br />

na Vikipediji!<br />

Glo­bal­na kam­pa­nja ure­đi­va­nja re­fe­ren­ci #1Lib1Ref (je­dan bi­bli­o­te­kar, jed­na re­fe­ren­ca) svr­sta­la je<br />

srp­sku za­jed­ni­cu u sam vrh vi­ki za­jed­ni­ca ko­je su une­le naj­ve­ći broj re­fe­ren­ci po­vo­dom Vi­ki­pe­di­jinog<br />

ro­đen­da­na. Ukup­no 30 ured­ni­ka Vi­ki­pe­di­je na srp­skom je­zi­ku une­lo je čak 4.052 re­fe­ren­ce u<br />

član­ke gde su one ne­do­sta­ja­le, či­me je Vi­ki­pe­di­ja na srp­skom za­u­ze­la dru­go me­sto.<br />

Prvo mesto je zauzeo Izrael<br />

sa 4.533 une te re fe ren ce i 76<br />

uče­sni­ka. Po­sle Vi­ki­pe­di­je na<br />

srpskom jeziku slede Vikipedija na<br />

en gle skom je zi ku sa une tih 1.980 refe<br />

ren ci i Vi ki pe di ja na fran cu skom<br />

je­zi­ku sa 1.758. Čak pet na­ših ured­ni­ka<br />

se plasiralo u deset najboljih ove global­ne<br />

kam­pa­nje ure­đi­va­nja re­fe­ren­ci.<br />

Kampanja je globalnog karaktera i<br />

spro­vo­di se u broj­nim ze­mlja­ma ši­rom<br />

sve­ta u sklo­pu obe­le­ža­va­nja 19 go­dina<br />

postojanja Vikipedije na engleskom<br />

jeziku. Cilj ove kampanje je motivisanje<br />

bibliotekara, ali i svih drugih zainteresovanih<br />

urednika, da doprinesu raz­vo­ju<br />

naj­ve­će en­ci­klo­pe­di­je u ljud­skoj<br />

isto­ri­ji. Uno­še­njem re­fe­ren­ci i iz­vo­ra Viki­pe­di­ja<br />

se či­ni po­u­zda­ni­jom, a po­da­ci<br />

u njoj lako proverljivim. Akcija, koju je<br />

Vikimedija Srbije sprovela u saradnji sa<br />

Univerzitetskom bibliotekom „Svetozar<br />

Mar­ko­vić” i Bi­bli­o­te­kom gra­da Beograda,<br />

trajala je od 15. januara do 5.<br />

februara 2020. godine. Io<br />

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj <strong>199</strong>

XX<br />

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

logo

products

Resources

Company

Terms of service
Privacy policy
Cookie policy
Cookie settings
Imprint
Change language
Made with love in Switzerland
© 2024 Yumpu.com all rights reserved

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!