Još ponekad sanjam... Webstilus zbornik 2010.

U slijepoj ulici
Iluzija je smatrati da će hrvatsko društvo u jedno dogledno
vrijeme postati društvom u kojem će vladati sustav slobode.
Iluzija je smatrati da ćemo mi tako skoro ostvariti slobodno,
pravedno i demokratsko društvo.
Jedan od razloga tome leži u činjenici da je naše društvo
prepušteno upravljanju nesposobnim, nestručnim i neškolovanim
ljudima, koji sami sebe nazivaju političarima.
I ovi na vlasti i oni u oporbi, da su sposobni i stručni ne bi bilo
toliko nezaposlenih, ne bi bilo toliko zaduženosti, ne bi bilo toliko
siromaštva, ne bi bilo toliko korupcije, ne bi bilo toliko razgranate
mafijaške mreže , ne bi bilo toliko iskorištavanja i potplaćenosti
hrvatskog radnika, ne bi nam pravosuđe bilo neučinkovito, ne bi nam
gospodarstvo i privreda bili na tako niskim granama , ne bi sve bilo
pred kolapsom i rasulom.
Ne bi bilo socijalne nepravde, ne bi bilo nepravde općenito, ne bi
bilo nejednakosti i nesloboda.
Provodile bi se reforme.
Karakteristika današnjeg hrvatskog političara je ta da on niti ne
zna, niti ima predodžbu o tome što je to pravi sustav slobode i što je
to prava demokracija.
Ako je poneki od njih i školovani političar, onda je to onaj
školovani političar koji je svoju političku školu pohađao i završio u
Kumrovcu za vrijeme komunizma, ideologije koja je u praksi bila
negacija slobode, pravde i jednakosti.
Karakteristika im je i to, da se svi drže i smatraju domoljubima,
iako to njihovo domoljublje pokreće jedino koristoljublje.
Ta vrsta domoljublja i strast za njom vrlo je proširena među
njima.
To domoljublje i ta strast ima svoja obilježja, ta strast postala je
bezobzirna, kruta, neljudska.
Mirko Omrčen
121
Još ponekad sanjam...