Još ponekad sanjam... Webstilus zbornik 2010.

„Ništa ne razumijem.“
„I ja teško, jer mi nije jasno zašto je uzeo u zaštitu čovjeka koji čini
takav prekršaj.“
„Ma koga je štitio?“
„Onoga bez karte.“
„Ahhhaaaa….i što sada?“
„Mi smo ga stavili u samicu zbog njegovog dobra i već bi ga pustili,
ali on neće potpisati zapisnik.“
„Zašto?“
„Ne znam, jer poprilično petlja jezikom, a i noge ga baš ne služe.“
„A što ste mu napravili s nogama?“
„Drugarice, on je mrtvo pijan!“
„I sada ga vi hoćete takvoga uvaliti meni?“
„A što će nama?“
„A što ste ga onda uhapsili?“
„Imam puno posla. Možete li ga vi nagovoriti da potpiše zapisnik?“
„Sumnjam, ali ga mogu ja potpisati“ i gurnem mu pod nos punomoć.
On je čitao punomoć, a ja zapisnik.
I potpisala sam.
„Jovo, kaži Stevi da onoga u bijelome gangsterskom odijelu dovede
iz samice!“
Pojavio se, ugurala sam ga u taxi i On počne petljati:
„Ja da potpi…ja da popišam zapis…pas im mater…?“
„Gospon, pa vi ste isti kaj onaj iz filma, kak se zval ... ?" pokušavao
je taksist.
"Don Corleone!" pomogla sam mu.
Drugoga dana je došao k sebi.
"Kaj sam puno sral?"
„Pa ne pratim te u šekret!“
„Znaš ti dobro o čemu govorim.“
„Ajde da malo ne govorimo.“
Biserka Mejovšek
93
Još ponekad sanjam...