Još ponekad sanjam... Webstilus zbornik 2010.

i muve na ’leb
u mome kraju
i svojta
i kurta i murta
svi bi ’leb bez motike
’leb mu majčin
dok posna zemlja i žuljevite ruke
drobe godine
za to isto parče ’leba
i ništa tu nema
sem rada od jutra do sutra
sem ljutog duvana
i pustih obećanja o povratku
al’ u kraju mom
tamo gde je duša
oko srca
oko anđeoskih krila
sreće je i osmeha
pesme i radosti
ljubav je najbolje rodila
u kraju mom
pa svi moji zagrljeni traju…traju…traju…
dok je nama nas
i ljubavi naše,
ćaća nas zakarta
trajaćemo…trajaćemo
dok je pesme…dok je pesme…
Bogdanka Jovanov-Stojanovski
56
Još ponekad sanjam...