BILTEN 6 - Tempus
BILTEN 6 - Tempus
BILTEN 6 - Tempus
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
U Beogradu je od 10. do 12. septembra održana<br />
dvadeset peta, jubilarna, godišnja konferencija<br />
Konzorcijuma istraživača visokog obrazovanja (CHER)<br />
organizovana od strane Centra za obrazovne politike u<br />
Beogradu i Centra za studije obrazovnih politika<br />
Univerziteta u Ljubljani. Konferencija je okupila više od<br />
stotinu istraživača iz oblasti visokog obrazovanja iz svih<br />
delova Evrope ali i Kanade, Južne Amerike, Hong<br />
Konga, Južne Koreje i sa Novog Zelanda. Tema<br />
ovogodišnje CHER konferencije bila je „Visoko<br />
obrazovanje i dinamika društva“ čime su organizatori<br />
još jednom želeli da istaknu da je međusobno delovanje<br />
visokog obrazovanja i društva uvek „dvosmerna ulica“ i<br />
to veoma živa. Na konferenciji je predstavljeno više od<br />
80 radova koji su pokrili različite teme - akademska<br />
profesija, upravljanje, finansiranje, javne politike,<br />
kvalitet, internacionalizacija, pristup visokom obrazovanju<br />
i sl.<br />
Sva tri dana konferencija je imala po jednog uvodnog<br />
izlagača. Prvog dana, to je bio Hju Lauder sa<br />
Univerziteta u Batu iz Velike Britanije koji je kritički<br />
sagledao konvencionalni pristup vezi između visokog<br />
obrazovanja i ljudskog kapitala. Lauder je kritikovao<br />
„ekonomiju znanja“ kao koncept i pretpostavke teorije<br />
ljudskog kapitala, po kojoj sa rastom nivoa<br />
obrazovanosti raste i materijalna korist koja iz<br />
obrazovanja proizilazi. Lauder se pozvao na podatke<br />
dobijene iz projekta sa fokusom na transnacionalnim<br />
kompanijama koji ukazuju da uvećanje ljudskog<br />
kapitala i nivoa veština ne znači neophodno smanjenje<br />
siromaštva. On je apelovao na aktivnije sagledavanje<br />
ove činjenice i suprotstavljanje „kapitalizmu znanja“.<br />
Drugog dana, govorila je Srbijanka Turajlić sa<br />
Univerziteta u Beogradu predstavljajući svoja zapažanja<br />
o obrazovnoj reformi u regionu Zapadnog Balkana i<br />
fokusirajući se na promeljivu prirodu odnosa nastavnik-<br />
[11]<br />
1.7 Jubilarna CHER<br />
konferencija<br />
„Visoko obrazovanje<br />
i dinamika društva“<br />
student. Trećeg dana, uvodni izlagač je bio Marten<br />
Simons sa Univerziteta u Luvenu, iz Belgije, koji je<br />
pozvao publiku da sagleda univerzitet kroz prizmu<br />
onoga što je srednjevekovnom periodu nazivano „nekom<br />
vrstom javnog skupa sa obrazovanjem u srcu“, kako bi<br />
se bolje razumela savremena dinamika odnosa<br />
univerziteta i društva. Sva tri predavača i njihova tri<br />
gledišta - globalno, lokalno i istorijsko, podstakla su<br />
brojne zvanične i nezvanične debate na samoj<br />
konferenciji.<br />
Po mišljenju Dominika Antonoviča, istraživača iz<br />
Poljske, dve teme su bile posebno istaknute tokom<br />
konferencije a to su autonomija univerziteta i<br />
internacionalizacija. On je sa zadovoljstvom primetio da<br />
internacionalizacija više nije proces u kojem univerziteti<br />
postaju „više internacionalni“ već se pod tim<br />
podrazumeva „prodaja političkog i institucionalnog<br />
poretka“. Posebno su istaknute teme društvena<br />
odgovornost univerziteta i misija u građanskom društvu,<br />
ciljevi internacionalizacije i uticaj na evropske ideje. S<br />
tim u vezi, primećeno je i pomeranje fokusa istraživanja<br />
sa procesa prenošenja znanja i učenja (teaching and<br />
learning) na ove druge, iako se od CHER konferencija<br />
očekuje da doprinesu i širenju novina u ovom smislu,<br />
pošto je to jedna od ključnih aktivnosti univerziteta.<br />
Pomeranje fokusa se ne smatra propustom organizatora<br />
već posledicom šire slike u ovoj sferi istraživanja i<br />
činjenice da se istraživanje visokog obrazovanja od svog<br />
začetka nalazi na razmeđu više disciplina i njihovih<br />
tradicija.<br />
Konferencija je doprinela i diskusiji o daljem razvoju<br />
istraživanja u visokom obrazovanju i nekoj vrsti<br />
samoreflekcije što se može dovesti u vezu sa pitanjem<br />
finansiranja, disciplinarnim vezama i metodologiji rada.<br />
Istraživači misle da se moraju suočiti sa novom
Change language