BILTEN 6 - Tempus

More documents

Recommendations

Info

U Beogradu je od 10. do 12. septembra održana dvadeset peta, jubilarna, godišnja konferencija Konzorcijuma istraživača visokog obrazovanja (CHER) organizovana od strane Centra za obrazovne politike u Beogradu i Centra za studije obrazovnih politika Univerziteta u Ljubljani. Konferencija je okupila više od stotinu istraživača iz oblasti visokog obrazovanja iz svih delova Evrope ali i Kanade, Južne Amerike, Hong Konga, Južne Koreje i sa Novog Zelanda. Tema ovogodišnje CHER konferencije bila je „Visoko obrazovanje i dinamika društva“ čime su organizatori još jednom želeli da istaknu da je međusobno delovanje visokog obrazovanja i društva uvek „dvosmerna ulica“ i to veoma živa. Na konferenciji je predstavljeno više od 80 radova koji su pokrili različite teme - akademska profesija, upravljanje, finansiranje, javne politike, kvalitet, internacionalizacija, pristup visokom obrazovanju i sl. Sva tri dana konferencija je imala po jednog uvodnog izlagača. Prvog dana, to je bio Hju Lauder sa Univerziteta u Batu iz Velike Britanije koji je kritički sagledao konvencionalni pristup vezi između visokog obrazovanja i ljudskog kapitala. Lauder je kritikovao „ekonomiju znanja“ kao koncept i pretpostavke teorije ljudskog kapitala, po kojoj sa rastom nivoa obrazovanosti raste i materijalna korist koja iz obrazovanja proizilazi. Lauder se pozvao na podatke dobijene iz projekta sa fokusom na transnacionalnim kompanijama koji ukazuju da uvećanje ljudskog kapitala i nivoa veština ne znači neophodno smanjenje siromaštva. On je apelovao na aktivnije sagledavanje ove činjenice i suprotstavljanje „kapitalizmu znanja“. Drugog dana, govorila je Srbijanka Turajlić sa Univerziteta u Beogradu predstavljajući svoja zapažanja o obrazovnoj reformi u regionu Zapadnog Balkana i fokusirajući se na promeljivu prirodu odnosa nastavnik- [11] 1.7 Jubilarna CHER konferencija „Visoko obrazovanje i dinamika društva“ student. Trećeg dana, uvodni izlagač je bio Marten Simons sa Univerziteta u Luvenu, iz Belgije, koji je pozvao publiku da sagleda univerzitet kroz prizmu onoga što je srednjevekovnom periodu nazivano „nekom vrstom javnog skupa sa obrazovanjem u srcu“, kako bi se bolje razumela savremena dinamika odnosa univerziteta i društva. Sva tri predavača i njihova tri gledišta - globalno, lokalno i istorijsko, podstakla su brojne zvanične i nezvanične debate na samoj konferenciji. Po mišljenju Dominika Antonoviča, istraživača iz Poljske, dve teme su bile posebno istaknute tokom konferencije a to su autonomija univerziteta i internacionalizacija. On je sa zadovoljstvom primetio da internacionalizacija više nije proces u kojem univerziteti postaju „više internacionalni“ već se pod tim podrazumeva „prodaja političkog i institucionalnog poretka“. Posebno su istaknute teme društvena odgovornost univerziteta i misija u građanskom društvu, ciljevi internacionalizacije i uticaj na evropske ideje. S tim u vezi, primećeno je i pomeranje fokusa istraživanja sa procesa prenošenja znanja i učenja (teaching and learning) na ove druge, iako se od CHER konferencija očekuje da doprinesu i širenju novina u ovom smislu, pošto je to jedna od ključnih aktivnosti univerziteta. Pomeranje fokusa se ne smatra propustom organizatora već posledicom šire slike u ovoj sferi istraživanja i činjenice da se istraživanje visokog obrazovanja od svog začetka nalazi na razmeđu više disciplina i njihovih tradicija. Konferencija je doprinela i diskusiji o daljem razvoju istraživanja u visokom obrazovanju i nekoj vrsti samoreflekcije što se može dovesti u vezu sa pitanjem finansiranja, disciplinarnim vezama i metodologiji rada. Istraživači misle da se moraju suočiti sa novom
ealnošću zbog uticaja raznih nacionalnih i nadnacionalnih tela, kao i da se istraživanja sve više dešavaju unutar multidisciplinarnih centara koji ne pripadaju uobičajenoj praksi istraživanja (npr. u okviru konsultantskih firmi). U nedostatku izvora finansiranja istraživači često moraju da odluče između agencija koje imaju stroge normativne principe i saradnje sa konsultantskim firmama koje opet zahtevaju drugačije veštine od istraživača. Ovakva situacija se, bez sumnje, smatra nepovoljnom po istraživanje, jer može odvesti ka površnom gledanju na to koja vrsta istraživanja se može ostvariti i kakve će posledice to imati po bazična istraživanja. Imajući u vidu da je visoko obrazovanje jedna od centralnih tema u pričama o ekonomiji znanja, istraživači treba da budu aktivni u javnim debatama o vrsti stručnog znanja koje istraživanje u sferi visokog obrazovanja treba da razvija. Tokom diskusija istaknuta je i uloga disciplina, jer je visoko obrazovanje oblast bez posebnog disciplinarnog jezgra. Povela se debata o tome da li postoje specijalisti ili „generalisti“ za visoko obrazovanje kao i o identitetu istraživača i o potrebi da se uvede više metodološke strogosti i veze sa bazičnim disciplinama. Zaključak je bio da u društvenim naukama ipak postoji neka zajednička platforma za metodologiju i da je moguće izvesti metodološki strogo istraživanje i u multidisciplinarnom kontekstu. Pored toga, rečeno je da pitanja metodologije i disciplina treba držati odvojeno iako su oba važna. Tokom konferencije organizovana je i panel diskusija povodom 25. godišnjice postojanja CHER-a, tokom koje je napravljen osvrt na osnivanje konzorcijuma, njen rast i današnji značaj. Urlih Tajhler i Frans van Vuht, jedni od osnivača Konzorcijuma, učestvovali su u ovoj diskusiji. Konferencija je ove godine bila posebna i po tome što je po prvi put organizovana u ovom delu Evrope i sa većim brojem istraživača iz istočne, centralne i jugoistočne Evrope nego obično. To se objašnjava činjenicom da je intenzitet istraživanja koje imaju visoko obrazovanje u svom fokusu tokom prethodnih godina u ovim zemljama porastao. Dva dana pre CHER konferencije, održana je radionica za nedavno uspostavljenu mrežu Mladih istraživača visokog obrazovanja (ECHER) na kojoj su oni razmenili kontakte i mišljenja o svom radu i modalitetima institucionalnog istraživanja. [12] Nakon konferencije, u Ljubljani je 13. septembra organizovan i simpozijum „Prošlost, sadašnjost i budućnost istraživanja o visokom obrazovanju - između akademizma i javnih politika“. Prevod i skraćena verzija tekstova objavljenih na vebsajtu Centra za obrazovne politike i Udruženja za razvoj visokog obrazovanja (Higher Education Development Association HEDDA): 1. http://www.cep.edu.rs/vesti/25th-cherconference-%E2%80%93-enlarging-maphigher-education-research-europe 2. http://uv-net.uio.no/wpmu/hedda/ 2012/09/26/25th-annual-cher-conferencecurrent-trends-in-he-research/ Photo credit: Dr. Marcus Gossler / Foter / CC BY-SA
Page 1 and 2: Novembar 2012. BROJ 6 TEMPUSBILTEN
Page 3 and 4: SADRŽAJ DEO 1 Novine u sistemu vis
Page 5 and 6: koji student treba da ispuni kako b
Page 7 and 8: upoznati ni sa listama lekova, pa s
Page 9 and 10: - Prof. Vera Dondur (imenovana od s
Page 11 and 12: Seminar o sprovođenju osiguranja k
Page 13: 1.6 „Baza znanja“o visokom obra
Page 17 and 18: DEO I I REZULTATI PRETHODNIH KONKUR
Page 19 and 20: 506.797,31 Univerzitet u Novom Sadu
Page 21 and 22: U nastavku vam predstavljamo nacion
Page 23 and 24: Sastanak se odvijao u dva dela. U p
Page 25 and 26: MASTER IZ EVROPSKIH STUDIJA Univerz
Page 27 and 28: Specijalističke studije Multimedij
Page 29 and 30: MASTER PROGRAM RURALNI RAZVOJ I AGR
Page 31 and 32: 2.3 Erazmus Mundus za institucije -
Page 33 and 34: 527855- LLP-1-2012-1- UK-ERASMUS- E
Page 35 and 36: 2.6 Komenijus projekat iLIKE: (The
Page 37 and 38: 2.7 ŽAN MONE MODUL U okviru potpro
Page 39 and 40: NAJVAŽNIJI SKUPOVI NA KOIMA JE PRO
Page 41 and 42: OBLICI SARADNJE SA NEAKADEMSKIM INS
Page 43 and 44: NAJVAŽNIJI REZULTATI OSTVARENI DO
Page 45 and 46: KUPLJENA OPREMA OBLICI SARADNJE SA
Page 51 and 52: NAJVAŽNIJI SKUPOVI NA KOIMA JE PRO

BILTEN 6 - Tempus

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?