INTERVJU - KARLA DEL PONTE: SPREMNA SAM ZA PROMENE ...

10
Prigovor
savesti
Ideja prigovora savesti javila se u
sedamnaestom veku u
Ujedinjenom kraljevstvu kada je
kraljevim ediktom bilo dozvoljeno
pojedinim protestantskim verskim
skupinama da ne uzmaju oru`je u
ruke u slu~aju rata. Napoleon je
odobrio izuze}e od vojne slu`be
protestantskim anabaptistima u
Francuskoj.
Zakoni koji reguli{u ovu materiju
u Evropi su doneti krajem 19. i
po~etkom 20. veka. Velika
Britanija je zakon koji garantuje
pravo na prigovor savesti donela
1916. usred Prvog svetskog rata.
Procenjuje se da je samo u toku
Prvog svetskog rata u Velikoj
Britaniji to pravo iskoristilo 16 hiljada
ljudi. Amerikanci su tako|e u
to vreme imali propis o civilnoj
slu`bi i vi{e od 60 hiljada ljudi je
reklo da ne}e da nosi oru`je, ali su
radili u vojsci na nekim drugim
poslovima. Francuska je donela taj
zakon 1963, a ve}ina zemalja
isto~nog bloka je ovu oblast
zakonski regulisala po~etkom
devedesetih.
004 /septembar/2007./godine/
SRBIJA
Koliko me ko{ta vojska?
ODNOS MLADIH U SRBIJI PREMA VOJSCI PRATI EVROPSKE TRENDOVE - VOJSKU SLU@E
ZATO [TO MORAJU, A ZA NA^IN SLU@ENJA OPREDELJUJU SE PREMA KRITERIJUMU KORISTI
Ratko FEMI]
Dvadesetsedmogodi{nji mladi} V. R. iz
Beograda ve} nekoliko godina na razli~ite
na~ine uspe{no uspeva da zaobi|e vojnu
obavezu. Ovaj regrut je zavr{io fakultet,
radi i ne `eli na bilo koji na~in da se "odu`i
otad`bini" - ni slu`e}i vojsku sa oru`jem u
uniformi, niti u civilu u nekoj od institucija.
Ka`e da ne vidi za{to bi gubio vreme i
prekidao posao na devet ili {est meseci, a
planira i jo{ da se profesionalno usavr{ava i
obrazuje. Ipak, pla{i se da }e do 2010, kada
je najavljena profesionalizacija vojske,
morati da "vrati dug dr`avi".
Primer regruta V. R. nije usamljen, ali
uprkos tome u Ministarstvu odbrane ka`u
da su zadovoljni odzivom za slu`enje vojske
koji je u junu ~ak pove}an. Ipak, mnogi
mladi}i iz razli~itih razloga ne `ele da slu`e
vojsku. Oni su pacifisti, antimilitaristi ili
pobornici mira iz religioznih razloga, te se
opredeljuju za prigovor savesti. Studentima
i postdiplomcima {kolovanje je va`nije od
vojne obaveze, zaposleni `ele da sa~uvaju
radno mesto. Neko je jednostavno razma-
`en i ne `eli da slu{a naredbe nepoznatih,
ali ve}ina ne vidi jasnu svrhu slu`enja.
Pritisak realnosti doveo je do toga da
Strategijski pregled odbrane Srbije u periodu
od 2007. do 2010. predvi|a smanjenje
regrutnog potencijala, a pove}avanje kontigenta
profesionalnih vojnika i vojnika po
ugovoru.
Ko ide rado u vojnike?
Pitanje je, dabome, koliko se nekada zaista
"rado i{lo u vojnike", ali je ~injenica da se
sa promenama u dru{tvu promenio i odnos
mladih prema vojsci. On prati evropske
trendove - vojsku slu`e zato {to moraju, a
za na~in slu`enja opredeljuju se prema kriterijumu
koristi.
Koordinator beogradske kancelarije Evropskog biroa za
prigovor savesti (EBCO), Petar Mili}evi}, tvrdi za Rez da
je odlazak u vojsku uvek bio problem, koliko god se to
obele`avalo ispra}ajima i veseljima.
"Pri~a o militantnoj tradiciji, bar kod ljudi koji su primorani
da budu vojnici, uvek je bila razli~ita od se}anja
onih koji su to ve} bili. Ljudi se po pravilu se}aju
najlep{ih trenutaka jer to u ljudskoj prirodi", ka`e
Mili}evi} i dodaje da je krilatica "rado ide Srbin u
vojnike" ispravna samo sa starim dodatakom "dva ga
vuku a trojica tuku".
On podse}a da je uvek bilo ljudi koji su poku{avali da
zaobi|u vojnu obavezu iako zvani~ni podaci nisu to
pokazivali. ^ak je, obja{njava on, u nekim ratovima, a
pogotovo u onom iz 1876, bilo mnogo samoranjavanja.
To je bio jedini na~in legalnog dezerterstva. "Ljudi su se
radije povre|ivali nego ratovali. Procenjuje se da je oko
150 hiljada mladih ljudi pobeglo tokom novih ratova",
nagla{ava Mili}evi}.
Uzroke sve ve}eg otpora prema slu`enju vojnog roka on
vidi u nametnutoj ratnoj obavezi. S druge strane, problemi
u osiroma{enoj vojsci, kao i nere{eni slu~ajevi ubistava
i samoubistava vojnika tako|e su uticali na gubitak
op{teg poverenja u nekada najugledniju istituciju.
Pove}an odziv za slu`enje vojske
Najnoviji podaci pokazuju da je odziv za slu`enje vojske
u uniformi pove}an, bar u odnosu na planirani broj
vojnika. Jasno je, naime, da su potrebe za ro~nim sastavom
- vojnicima na odlu`enju vojnog roka - smanjene,
te je i to jedan od razloga zbog kojeg procenti rastu.
Referent za vojnu obavezu u Ministarstvu odbrane
Srbije, potpukovnik Zoran @ivi}, za Rez ocenjuje da
regruti izvr{avaju vojnu obavezu na zadovoljavaju}em
nivou i podse}a da se interesovanje mladih za vojsku
vidi i u javljanju na konkurs Vojne akademije i zapo{ljavanju
vojnika po ugovoru. Ove godine je i devojkama
dozvoljen upis na Vojnu akademiju te je zabele`eno
veliko interesovanje lep{eg pola za karijeru u uniformi.
VOJNA OBAVEZA SE NE UKIDA 2010.
Pukovnik Stojanovi} podse}a da je do 2010. planirana profesionalizacija, ali obja{njava da to
ne zna~i da se vojna obaveza ukida. Ona se, prema njegovim re~ima, zamrzava. Ostaje pravo
predsednika dr`ave da je po potrebi odmrzne - aktivira.
"I u periodu kada ona bude zamrznuta osta}e dobrovoljno slu`enje vojnog roka, kao i civilno
slu`enje za one koji to `ele. Ve} od generacije vojnika koja nam se odazvala u junu stvaramo
nove vojnike, profesionalce. Oni }e nakon slu`enja vojnog roka i}i na kurseve za profesionalne
vojnike i podoficire", obja{njava Stojanovi}.