INTERVJU - KARLA DEL PONTE: SPREMNA SAM ZA PROMENE ...

Ovo su Vas verovatno mnogo puta pitali, ali molim vas,
recite nam ose}ate li se kao neko ko je u svom radu pisao
istoriju pada Jugoslavije?
Ne, ne ose}am se tako. Timovi Tu`ila{tva jednostavno su prikupljali
i zavodili nesre}ne elemente novije istorije Balkana -
dokaze o nekim od najstra{nijih zlo~ina koje je Evropa videla
nakon Drugog svetskog rata. Kao pravnici, nismo kvalifikovani
za pisanje istorije - mi iznosimo dokaze i utvr|ujemo ~injenice.
Du`nost istori~ara je da te ~injenice uklju~e u svoj rad.
[ta }ete pamtiti od svog rada u Me|unarodnom sudu za
ratne zlo~ine?
Pamti}u mnogo va`nih stvari. Nema na~ina da ih sve ovde
navedem. Ali postoje odre|eni trenuci koji se isti~u - prva
presuda za genocid u Srebrenici, do`ivotna kazna za Gali}a
za teror nad Sarajevom, stroge kazne za silovatelje u Fo~i
itd. Zatim, tu je dolazak Slobodana Milo{evi}a, naravno. To
je bio veliki dan za me|unarodnu pravdu. I ono {to je
najva`nije, nikada ne}u zaboraviti nijedan susret sa `rtvama.
Ti susreti stalno nas podse}aju zbog ~ega smo zapravo
tu - da `rtvama najgorih zverstava koje je
Evropa videla od Drugog svetskog rata obezbedimo
pravdu.
Iza Vas je vi{e procesa tokom kojih ste Vi i Va{
tim obavili sjajan posao i dokazali te{ke ratne
zlo~ine, pre svih u Srebrenici, ali i u Fo~i i u
Prijedoru. Koji je zna~aj ovih presuda za nove
generacije na Balkanu?
Ti predmeti su zna~ajni za ljude {irom sveta, ne
samo na Balkanu. Na primer, da nije bilo timova
Tu`ila{tva, verovatno nikada ne bismo bili sigurni
{ta se dogodilo u Srebrenici i kako je
izvr{en genocid. Tako|e, utvrdili smo, van svake
sumnje, da su silovanja vr{ena kao instrument
zastra{ivanja i da je u pitanju zlo~in protiv
~ove~nosti, a ne "propratna pojava" rata. S
pravom pominjete i Prijedor - veoma je va`no
ne samo utvrditi ~injenice o zlo~inima po~injenim
u koncentracionim logorima u Bosni, ve} i
obezbediti stroge kazne za najvi{e zvani~nike
koji su ume{ani u njih. Veoma sam zadovoljna
{to smo pokazali da politi~ari kao {to je Milomir
Staki} ne mogu da se kriju iza toga da su
zlo~ine navodno po~inili drugi, ve} da moraju
da odgovaraju za svoju ume{anost u zlo~ine. Svi
ovi slu~ajevi dokazuju jednu stvar - zlo~ini ne
ostaju neka`njeni - i to je najva`nije zave{tanje
za budu}e generacije.
S druge strane, ne mo`emo zanemariti
~injenicu da Va{i ljudi nisu uspe{no dokazali
krivicu i odgovornost Tihomira Bla{ki}a,
[efera Halilovi}a, Nasera Ori}a i Fatmira
Limaja, iako za neke od njih samo prvostepenu.
Ose}ate li odgovornost za te neuspehe?
Kao prvo, Tihomir Bla{ki} je progla{en krivim i
osu|en na devet godina zatvora, dakle, bili smo
uspe{ni u dokazivanju njegove krivice i odgovornosti.
Ori} je tako|e progla{en krivim i osu|en
na dve godine zatvora. Osim toga, predmeti
Halilovi}, Ori} i Limaj su trenutno u `albenom
postupku i tek }emo ~uti kona~ne sudske presude
u ovim slu~ajevima.
Ali drago mi je {to ste postavili to pitanje. Kao
{to sigurno znate, u celokupnom svom radu,
veoma zavisimo od saradnje dr`ava, naro~ito u
prikupljanju dokaza i pristupu svedocima. Tokom
godina, imali smo mnogo problema u saradnji
dr`ava sa Tribunalom. Donekle vam je
ve} poznato da je Hrvatska je ometala
pristup dokazima kada su na{e istrage
bile usmerene na osobe hrvatske
nacionalnosti. Me|utim, najvi{e ovakvih
problema imali smo sa Srbijom i
Republikom Srpskom. Ova saradnja bila
je problemati~na ne samo kada smo
vodili istrage protiv osoba srpske
nacionalnosti, ve} i kada smo ispitivali
zlo~ine nad `rtvama srpske nacionalnosti.
Kao {to znate, ve}ina ovih `rtava `ivi
na teritorije Republike Srpske u Bosni i
Hercegovini i same Srbije. Vlasti u obe
ove oblasti u~inile su veoma malo u
veoma kasnoj fazi da na{im istra`iteljima
obezbede pristup potencijalnim sve-
Uvek sam imala veliko po{tovanje za pokojnog Zorana \in|i}a. On
je `eleo najbolje za svoju zemlju i verujem da su ga ubili oni koji
nisu `eleli da Srbija napreduje. Nadam se da }e njegovo zave{tanje
biti sa~uvano i nadam se da }e Srbija uskoro nastaviti putem kojem
se nadao \in|i} - evropskim putem.
docima. U vreme Milo{evi}a to se
doga|alo zato {to je on ~inio sve {to je
bilo u njegovoj mo}i da ometa rad
Tribunala, ~ak i na {tetu svog naroda.
Kada je izgubio izbore, iskreno smo se
nadali da }e do}i do zna~ajnih promena.
Me|utim, na nesre}u, bilo je veoma
malo pobolj{anja po ovom pitanju. Iako
su razni vladini zvani~nici mnogo govorili
o "dokazima" koje su poslali u
Tribunal, veoma malo od tog materijala
je ikada bilo korisno na sudu. Izgledalo
je kao da ljudi zadu`eni za prikupljanje
ovih materijala nisu u potpunosti
razumeli postupak pred Me|unarodnim
sudom, ili sudske postupke uop{te, i slali
su materijale koji jednostavno nisu bili
upotrebljivi kao dokazi (nepotvr|eni i
neprovereni medijski izve{taji,
neoverene kopije dokumenata itd). U
mnogim slu~ajevima, svedoci koji su
navodno davali izjave lokalnim
zvani~nicima kasnije su poricali te izjave
ili odbijali da razgovaraju sa na{im
istra`iteljima i pravnicima.
Godine takvog odnosa veoma negativno
su uticale na na{u mogu}nost da
istra`ujemo zlo~ine protiv `rtava srpske
nacionalnosti. Morali smo da obustavimo
nekoliko istraga i da resurse prebacimo
na druge predmete jer nismo
imali pristupa dokazima i svedocima.
Na sre}u, izgleda da lokalni sudovi za
ratne zlo~ine u biv{oj Jugoslaviji rade
/septembar/2007./godine/ 004 29