INTERVJU - KARLA DEL PONTE: SPREMNA SAM ZA PROMENE ...

REZONI
"Nismo znali da su sela spaljena / Nismo znali da
je sru{en most / Reka blista ispod ~izama / ^ista
voda, malo krvava / Idemo..."
Milan Mladenovi}, Ekatarina Velika, 1994.
Neke stvari, naprosto, ne mogu da se sakriju, ljubav,
recimo, bolest, daleko bilo, siroma{tvo. I mr`nja.
Na`alost, ima je u velikim koli~inama. Ne mo`e da
se sakrije ni namera da se slu`i re`imu, propagandisti~ki,
ruganjem novinarskoj profesiji, bez
optere}enja, gri`e savesti, {tavi{e, s primetnom
motivisano{}u i kreativno{}u. Ko ne veruje, neka, s
punim oprezom, otvori "najstariji dnevnik na
Balkanu" (godina osnivanja 1904.), jedan od "~etiri
stuba srpstva" (ostala tri su, u interpretaciji
beogradske ~ar{ije, Srpska akademija nauka i umetnosti,
Srpska pravoslavna crkva i Univerzitet, a mnogi
se kunu i u Crvenu zvezdu), {tampanu stvar koju je
zauvek obele`io period autenti~nog srpskog fa{izma
i ratnohu{ka~kog, slugeranskog novinarstva u vreme
vladavine Slobodana Milo{evi}a. Majstorstvo u ubijanju
re~ima.
Do`iveli smo s po~etka
avgusta svojevrsni "raskid"
sa tom nezaboravnom i
neuni{tivom tradicijom.
Glavna i odgovorna urednica
Ljljana Smajlovi}, u uvodniku
pod naslovom
"Ambasador" (Politika, 13.
avgust 2007.) pi{e o tekstu britanskog ambasadora
Stivena Vordsvorta i reagovanjima Politikinih
~italaca na taj tekst. Ambasador se, naime, u tekstu
pod naslovom "Nisam znao/nisam znala da je
u Srbiji ovako lepo" zalo`io za nezavisnost
Kosova. Tek, javilo se, ka`e urednica, 350 ~italaca
i "upustilo u na momente `u~nu polemiku" (Lj. S)
sa ambasadorom. Oni su, smatra Smajlovi},
uspeli da se sa Njegovom ekselencijom verbalno
obra~unaju na zapadnja~ki na~in. Sledi du`i citat
(upozorenje za one sa slabim stomakom).
"Zapad na Kosovu nije na na{oj strani; tim je ve}a
na{a potreba da se u bici za Kosovo protiv Zapada
slu`imo zapadnim argumentima. Politikini ~itaoci
to umeju: protiv Vordsvorta je nekolicina ~italaca
neumorno koristila ~injenicu da je do masovnog
izgnanstva kosovskih Albanaca do{lo tek (podvukao
B. T.) posle po~etka NATO bombardovanja,
ne pre, i da etni~ko ~i{}enje nije koristan argument
u korist bombardovanja. No ako je tako,
onda je ta~no i to da dobre argumente ne
6 004 /septembar/2007./godine/
Izvori: B92.net, Jutarnji list, Danas, Slobodna Bosna, BETA, Dnevnik, Feral Tribune
Ratni zlo~ini iz ugla najstarijeg
balkanskog dnevnika
osna`ujemo tako {to umanjujemo zlodela koja su
eventualno po~inile na{e snage bezbednosti, ili
tako {to potcenjujemo nesre}u albanskih izbeglica
koje su tukli i NATO avioni, a srpske snage im na
granici oduzimale li~na dokumenta."
Te{ko, je l' da. Usred pregovora o sudbini "najskuplje
srpske re~i" nova interpretacija srpskog premijera
Vojislava Ko{tunice i njegovog nebuloznog
deseterca o bici za Kosovo protiv Amerike.
Uprkos nekome mo`da i simpati~nih stilskih avantura
poput "nije koristan argument u korist bombardovanja",
ima i ne~eg ta~nog u ovom citatu:
urednica Politike priznaje da je bilo "masovnog
izgnanstva Albanaca", dodu{e, tek nakon ne~eg.
Priznaje ne{to {to ova kupusara nije objavila kada
je trebalo, kada je bila jedno od mo}nih oru|a
Milo{evi}eve ubita~ne ma{inerije. U istom pasusu
konstatuje EVENTUALNA ZLODELA. Da se pozabavimo
osnovnim zakonitostima formalne logike: ako
je bilo masovnog izgnanstva, za{to su zlodela
eventualna? Kakva su izgnanstva normalna, kakva
nisu zlo~in? Da li ovo podrazumeva da su samo
neki drugi postupci zlodela, ubistva dece, starice
od sto godina, trudnica, civila, zarobljenika, silovanje,
mu~enje, paljenje ku}a, plja~ka (sve iz
pravosna`nih presuda protiv pripadnika srpskih
"snaga bezbednosti" za zlo~ine na Kosovu, i
ha{kih optu`nica protiv pretpetooktobarskog srpskog
dr`avnog vrha)? Ili ~ak ni to nisu zlodela?
Idemo dalje. Albance su tukli "i NATO avioni". Ko
jo{?! Srpske snage su im na granici oduzimale
li~na dokumenta, tvrdi urednica Politike. Za{to?
Ili, pre tog pitanja, {ta oni rade na granici, za{to
su tu do{li, svojom voljom, ili ih je neko primorao,
{to bi bio logi~an zaklju~ak ukoliko je bilo
"masovnog izgnanstva". Mo`da obi~an svet
uistinu, zahvaljuju}i tiskovinama poput Politike, ne
zna kako su zverski proterivani Albanci, isterivani
iz svojih ku}a i gonjeni kao stoka, uz kolateralno
ubijanje, kako su do granice bili `edni i gladni, ali
najstariji dnevnik zna i }uti. I la`e.
Sa{i Cvjetanu, pripadniku jedinice MUP-a Srbije
[korpioni, izre~ena je pred Okru`nim sudom u
Beogradu kazna zatvora od 20 godina, za ratni
zlo~in, ubistvo 14 i te{ko ranjavanje petoro civila
albanske nacionalnosti, 28. marta 1999. u
Podujevu. Genc Bogujevci, najmla|a `rtva, imao
je samo {est godina.
- [ta mo`e biti te`e, nego kad neko puca u decu.
To je monstruozni zlo~in i zato smo se odlu~ili za
najte`u kaznu - rekla je sudija Biljana Sinanovi},
predsedavaju}a Ve}a.
Evo jo{ jednog svedo~enja o eventualnom zlo~inu.
Nedeljko Petkovi} u~estvovao je u prebacivanju
le{eva ~lanova porodice Beri{a ubijenih u Suvoj
Reci 26. marta 1999.
- Neke `ene su imale dimije, bilo je i dece. Ne
daj Bo`e nikome. Posle su i ostali koji su tovarili
le{eve rekli da su svi iz porodice Beri{a - rekao je
na su|enju policajcima MUP Srbije svedok
Petkovi}.
Iz masovnih grobnica albanskih
civila u Batajnici, Petrovom
Selu i kod jezera Peru}ac
ekshumirano je vi{e od hiljadu
le{eva. Osnovano se sumnja
da ima jo{ masovnih grobnica,
kao i da su tela ubijenih
spaljivana u rudniku
"Ma~katica" kod Surdulice. U tim ozbiljnim
dr`avnim poslovima svi su u~estvovali svojevoljno,
bili su dobro pla}eni, novcem, omogu}avanjem
plja~ke ili stvaranjem uslova da se zadovolje njihovi
najni`i porivi. Ili sve tri varijante, {to je bilo
naj~e{}e. Istina, imali su i obaveze...
- Ko ubije [iptara, mora da ga zakopa - bila je,
svedo~e rezervisti tada{nje Vojske Jugoslavije, na
po~etku NATO intervencije jedna od naredbi
ha{kog optu`enika, generala Vladimira
Lazarevi}a, koji se upla{io epidemije.
^itamo ono {to je sebi svojstvenim cinizmom, s
puno gor~ine i bezna|a napisao i otpevao Milan
Mladenovi}, srpska rok legenda (stihovi na
po~etku teksta).
To su Politikine eventualnosti.
Politiku treba ~itati, parafrazira njena urednica,
pozivaju}i se na politi~arku Vesnu Pe{i} koja o toj
{tampanoj stvari misli sve najgore.
Ko bi to mogao da ospori nakon ove, ko zna koje
po redu, cigle u zidu koji razdvaja dva naroda. I
vre|a zdrav razum i dostojanstvo ljudi, bez obzira
na njihovu nacionalnu pripadnost.
Bojan Ton~i}