Pregled

wegovih slika je ~isto slikarska kategorija, efekat wegovog sfumata. Ali ni
paganstvo, kako je bilo shva}eno na dvorcu Lorenca Medi~ija - Magnifika, nije za
wega bilo primamqivo. Antiku je voleo i izu~avao dubqe nego iko u wegovo vreme,
ali wegovo delo nije podra`avawe Antike, ni po formi ni po duhu. Mitolo{ka fabula ga
je slabo interesovala. Odbacio je zastareli slikarski jezik alegorija i izra`avao se
neposredno, predstavama koje su op{te razumqive. Paralelno uz Anti~ki tip lepote,
stvorio je svoj tip lepote, koja ne zaostaje za Antikom. U wemu centralno mesto
zauzima figura - Bogorodica, koja je ujedno i tip wegove `enske figure uop{te, ~ak i
kad je u pitawu lik kao {to je portret ”|okonde”, ili mu{ka figura kao ”Bahus” ili
”Jovan Krstiteq”. Taj tip je u vezi sa omiqenim tipom wegovog u~iteqa Verokija.
Wega je Leonardo u~inio jo{ lep{im i produhovqenijim, odstranio je sa wega sve
ono {to podse}a na grubost i suvoparnost, ukrasio ga je osmehom koji su wegovi
slebdenici zloupotrebili i u~inili otu`nim.
Koriste}i se iskustvom koje je pre wega postojalo, a koje on pre~istio i upotpunio,
podigao je umetnost na jedan novi stepen. Iz we je sada nestalo svakog traga
ranijeg primitivizma. Ostvario je jedan novi vid slikarstva i dao wegovu definitivnu,
tako re}i apsolutnu formu, kojoj se nije moglo vi{e ni{ta dodati, od we ne{to oduzeti
ili u woj ne{to mewati. ^esto je izmi{qao i nove tehnike slikawa, no sa dosta
neuspeha.
1. Kr{tewe Hrista - IS 66;
Radio zajedno sa Verokiom. U Verokiovom ateqeu zajedni~ki rad je bilo
pravilo - najpoznatiji primer je An|eo koga je Leonardo naslikao u Kr{tewu Hrista,
delu svoga u~iteqa - i zato nikad ne}e biti napravqen ta~an spisak Leonardovih
dela, niti razja{weno u kojoj su meri u~iteq i u~enik uticali jedan na drugog. An|eo
iz Kr{tewa je harmoni~no realisti~na figura, obu~ena u draperiju, koja je {iroko
zami{qena i pa`qivo naslikana, nabor po nabor. Vasari ka`e da je Verokio, kada je
video Leonardovog An|ela, od jeda prestao da slika, i mada je ovo tipi~na Vasarijeva
pri~a, ona izra`ava jednu psiholo{ku istinu. Umesto detaqa samih i izolovanih
studija figura, gra|evina, pejza`a, Leonardo uskoro stapa sve ovo u jednu organsku
kompoziciju, ~ak i ako su wegove studije sna`nije i podrobnije negoli ma koja ranije.
2. Monaliza - J 526; HG 471A; K
178
\okonda, slika na drvetu, 1503.-1505.g. Naj~uveniji Leonardov portret.
Ne`ni sfumato ve} zapa`en kod Madone u pe}ini, ovde je toliko usavr{en da je
umetnikovim savremenicima izgledao ~udesan. Oblici su gra|eni od slojeva tako
pau~inasto tanke glazure, da slika izgleda kao ozarena nekom blagom unutra{wom