Pregled

Perspektiva je apsolutno savladana, weno veliko poznavawe omogu}ava
stvarawe iluzionisti~kih efekata. Perspektiva u baroku prelazi u perfektnu
iluzionisti~ku viziju, koja postaje sama sebi ciq. Perspektivne bravure ne tra`e se
vi{e u horizontalnom prostoru, ve} i u re{avawu vertikalnog prostora, u smelim
skra}ewima plafonskog slikarstva i naro~ito u dekorisawu kupola. Kao stvarne
polazne ta~ke u ovoj vrsti dekoracije bile su dve Correggiove kupole u Parmi. Pri
tome, postavqa se kao problem stvarawe iluzije otvorenog neba u plafonu ili u kupoli
(ostvaruje se iluzionizam naro~ito tavani~nog dela arhitekture) i da se uzvitlana
masa tela u skra}ewu baca u taj imaginarni, beskrajni prostor. Dovode se u
specifi~an odnos arhitektura, skulptura i slikarstvo. Javqa se i doslikavawe
arhitektonskih elemenata na tavanica i produ`avawe pilastara. Iluzionizam se
primewuje ne samo u tehnici freske, ve} i u portretnom slikarstvu. Tim iluzijama
prostora gubi se autonomija arhitekture i prava veli~ina prostora - on biva otvoren u
beskona~nost.
Kolorit je topao, kompozicije su velikih razmera, okviri su kitwasti.
Nauka ima novu ulogu, sve ovo se u~i na Akademijama, istra`ivawe je nau~no
prevazi|eno i nema stvarala~kih avantura - to su razlike od predhodnih razdobqa.
Od Sredweg veka prema renesansi narasta nau~ni udeo u umetnosti - anatomija,
perspektiva, traktati o slikarstvu. Tako se i u baroku umetnici obrazuju, ali to ima i
lo{u stranu jer ne razvijaju inventivnost, posmatrawe prirode i spontano stvarawe.
Vremenom, Akademije se i pretvaraju u centre negativnih uticaja.
Barok je pobeda mase nad linijom, pokreta nad mirom i umetnost zasnovana na
misterioznosti. Barok = masa + pokret + misterioznost.
Vajarstvo - Povodi se za slikarstvom, vrlo je slo`eno, a koriste se slikarska
sredstva i efekti. Pro`eto je nagla{enom ~ulno{}u, `eqom za postizawem efekta
sjaja, patosom i izve{ta~enim izrazom. Draperija je preterano zgu`vana i
zalepr{ana.
245