Pregled

Karpa~ov na~in komponovawa, naro~ito u doba slikareve mladosti, prili~no je
neobi~an: on radi tako da detaqi ili izdvojeni fragmenti izgledaju kao potpuno
zaokrugqene slike. Izbegava dijagonale po dubini; svi predmeti ili osobe su prikazani
sa lica ili iz profila, da bi u potpunosti bili obuhva}eni ili izra`eni konturom: ni{ta
boqe ne odgovara pripovedawu. Zasnovan je na tim konstantama novelisti~kog
stila, varijacije se kre}u od intimne poezije do egzotizma, od Mantewine krutosti do
Belinijeve obasjanosti.
22. Legenda o Sv. Ursuli - HG 484A; K
(Opro{taj Sv. Ursule), oko 1495.g. Prvi ovakav Karpa~ov ciklus jeste
legenda o Sv. Ursuli, ~iji je si`e uzet iz Zlatne legende @aka de Voro`ina (XV vek) :
Sv. Ursulu, k}erku Engleskog kraqa i wenu pratwu od 11.000 devica pobili su Huni
ispred grada Kelna, kada se vra}ala sa Hodo~a{}a iz Rima za Englesku - legenda je
bila poznata jo{ od V veka. Slika je ra|ena 7 godina, i sa~iwavaju je 9 kompozicija,
me|u kojima su najlep{e : ”Poslanici iz Engleske prose ruku Ursulinu od wenog oca
Bretawskog kraqa”, ”Opro{taj Sv. Ursule” i Mu~eni{tvo i pogreb Sv. Ursule”. U ovom
se ciklusu vidi, od slike do slike, napredak mladog umetnika. U prvim slikama `eqa
da se suvi{e ka`e i neuskla|eni detaqi otkrivaju da je autor jo{ po~etnik, ali
deskriptivnost uskoro preovladava i tu Karpa~o, kolorist i pejsa`ist, dolazi do
izra`aja. Enterijer iz ”Sna Sv. Ursule”, naivan ali divan, zahvaquju}i proporcijama
umetnutih kubusa i pravougaonika, predstavqa jedno od wegovih najprivla~nijih
ostvarejna. Faktura postaje sve slobodnija, gradski vidici su sve prozra~niji, sve
bogatiji poplo~anim salama, slikovitim la|ama ispresecanim svetlosnim zracima,
pred fasadama palata, koje predstavqaju nekada{we gradove, prenesene u
sada{wost. Slikar qupko saop{tava radost, koju ose}a dok izmi{qa pejsa`e, zdawa,
ode}u i likove.
Ticijano
192
(Tiziano) 1490.-1576.g. Najve}i Venecijanski slikar. Otac slikarstva, kako ga je
nazvao Veroneze. Zastava slikarstva, kako je za wega rekao Velaskez, on
personifikuje veliko, klasi~no slikarstvo Venecije. Svojim talentom Ticijano je
obuhvatio sve ono ~ime su wegovi rivali bili obdareni; on je pokupio sve {to su oni u
umetnosti osvojili, od toga odbacio sve {to je bilo prolazno, a zadr`ao ono {to je bilo
definitivno. On je neiscrpni tvorac rasko{nih ritmova i harmonija, zaqubqen u meso
lepog tela i lepu ode}u, u sve {to je bogato, koloritno, radosno. Iznad svega, on je