Pregled

a) narativnost, koja je preplavila povr{ine helenizma,
zabavqawe helenizma, kao strip, pri~a data do detaqa i stvarna - istorijski
dokumenat, a ne mitolo{ki.
dokumenat za savremenike i potowe generacije.
b) potreba Rimqana da kroz umetni~ko delo ostave
Umetnika ne interesuje kompozicija. U vezi je sa arhitekturom carskih
javnih spomenika. Sa wih se vide kostimi, oru`je... Koristi se tehnika ″ Skja}aturo″ -
postizawe tre}e dimenzije na reqefu upu{tawem oblika u osnovu (prvi plan malo
izba~en, a drugi malo upu{ten). Teme su tendenciozno birane, umetnost postaje
politi~ka.
2. Portretno stvarawe - koreni u helenizmu. Skopas je usmerio pa`wu na
emocije, pre{ao je na umetnost koja se bavi pojedina~nim, posebnim i li~nim. Sa
druge strane je Etrurija imala razvijenu portretnu umetnost. Glava umrlog je
predstavqana {to ta~nije, a telo je zapostavqano. Rimqani su od voska pravili
portrete svojih predaka.
U I i II veku n.e. je najrazvijenija faza portretnog stvarawa. Mnogo je pa`we
posve}ivano glavi, a telo se radilo ~esto tipski, serijski (tela unapred pripremqena, a
glave samo dodate).
Mnoga tela nikada nisu dobila svoju glavu. U rimskom portretu je retko bila
iskazivana `eqa za dubqim do`ivqavawem dela. To su ~e{}e izvanredno konkrtetni
radovi, ta~no predstavqene zna~ajne li~nosti (kult), ali puno naturalizma, crta po
crta, bora po bora, nijansa po nijansa. Radili su tehni~ki briqantno, ali {kolski,
hladno, nisu bila oboga}ana umetnikovom inspiracijom i intervencijom.
Grci su imali koncept idealizacije, a Rimqani kult pokojnika - izvori su Etrurske
nadgrobne plastike (vo{tana masa pokojnika se pretvarala u bistu).
Postoje 5. faza porteta:
idealizaciju Gr~ke klasike;
A. Stilizovani - ipak prikaz stvarnog ~oveka, oslawawe na
B. Realisti~ki
efekata, date i anomalije likova;
C. Naturalisti~ki - samo anatomija lika, bez psiholo{kih
D. Ashetizovani - u IV veku pod uticajem Stoika - jedine
~vrste filosofske grupe, uvode se moralni kvaliteti i duhovnost u potret. Na ovo
uti~e i hri{}anstvo, analiziraju se svi raniji elementi portreta, naglasak na
duhovnosti;
85