Pregled

LAJDENSKA [KOLA
U Lajdenu zapo~iwe jedno malo majstorsko slikarstvo, ovoj {koli pripada Jan Steen,
koji je kao slikar imao mnogostrane dispozicije, a po smislu za humor i dosetke
prevazilazio je svoje savremenike.
DELFTSKA [KOLA
Dvojca od najve}ih majstora `anra `iveli su u Delftu. Mada su se razlikovali po svojoj
umetnosti, oni imaju i jednu dodirnu ta~ku, a to je {to ni kod jednog slikara, kao kod
wih dvojce, princip da se iz slike odstrani svaki si`e, svaka anegnota i da se sva
pa`wa usresredi na problem slikawa - nije tako konsekventno sproveden. Ta dva
majstora su Pieter de Hooch i Vermeer van Delft.
Piter de Hoo~
281
(Pieter de Hooch) 1629.-1677.g. Celokupna umetnost ovog majstora svodi se na tri,
~etiri teme sa enterijerima - on je slikar ~istih i svetlih soba. Prikazuje tananost i
poeziju atmosfere unutra{weg prostora holandskih ku}a, izlo`enih pogledima
posmatra~a. Sasvim neva`ni si`e (predmet i radwa su svedeni na minimum) odnosi
se redovno na skromni `ivot bur`oazije, a u poznijim slikama - kada je ve} izgubio
svoje najboqe slikarske odlike i postao konvencionalniji i hladniji - na `ivot
elegantnog sveta i bogatih bur`oaskih ku}a.
No, osim tog ~isto slikarskog podviga enterijera, i ba{te ispred ku}a odi{u
jednom prisnom poezijom ~istunstva "bez trunke pra{ine" i doma}om toplinom, gde
stvari izgledaju kao da su primile ne{to od du{e qudi koji me|u wima `ive. I na tim
slikama, koje predstavqaju prizor napoqu, vidik je zatvoren zidom ili zabatom.
Same figure u wegovim slikama malo su va`ne. One ne izgledaju ni dovoqno `ive
ni dovoqno ubedqive, upravo one se pojavquju kao neka slikarska slu~ajnost, u
svetlosti ili polusenci. O~igledno, te`i{te slike ne le`i u obradi figuralne partije.
Problem, koji ~ini su{tinu de Hoo~ovog slikarstva, je analiza atmosfere, portret
vazdu{nog prostora izme|u ~etiri razli~ito osvetqena zida, ili jo{ boqe izme|u
razli~ito osvetqenih prostorija koje se nastavqaju u perspektivnom nizu.
Svetlost skoro redovno dolazi iz pozadine, bilo kao jedan jedinstven zlatni talas,
bilo na jedan jo{ re|i na~in: putem kakvog tesnog hodnika, ~esto kroz od{krinuta
vrata koja vode u neku drugu odaju ili na neki osvetqeni kanal. Zahvaquju}i tom
~udnovatom postavqawu svetlosnog izvora u najudaqeniju pozadinu, cela slika