Investitori grade tek na prol - BeÄejski mozaik
Investitori grade tek na prol - BeÄejski mozaik
Investitori grade tek na prol - BeÄejski mozaik
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
DRUŠTVO<br />
broj 478. 30. oktobar 2009. 11<br />
PAKAO NISU DRUGI (VI)<br />
Mora se ponuditi mogućnost izbora<br />
Serijal <strong>tek</strong>stova o<br />
manjinskim pitanjima<br />
Cilj projekta „Pakao nisu drugi<br />
- integracija mađarske manjine u<br />
lokalne sredine“, koji traje devet<br />
meseci, je promocija suštinske integracije<br />
mađarske <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lne<br />
manjine u društvo u Bečeju i u Novom<br />
Bečeju. U okviru dvojezičnog<br />
(srpski i mađarski) projekta novi<strong>na</strong>ri<br />
Bečejskog <strong>mozaik</strong>a će se baviti<br />
prezentacijom manjinskih problema<br />
i pitanja kroz istraživačke<br />
<strong>tek</strong>stove i a<strong>na</strong>lize, a informisanje i<br />
MNOGI bi želeli da vrate zlatne<br />
godine novosadskog književnog<br />
časopisa „Új Symposion“ (ovaj časopis<br />
je šezdesetih, sedamdesetih<br />
i osamdesetih godi<strong>na</strong> prošlog veka<br />
radio ono što da<strong>na</strong>s niko ne radi:<br />
„odstranio“ je provincijalizam iz vojvođanske<br />
književnosti), vreme s<br />
početka devedesetih godi<strong>na</strong> kada<br />
je izlazio novosadski nedeljnik „Napló“,<br />
atmosferu emisije „Subotnji<br />
susret“ Radija Novi Sad, tadašnji<br />
repertoar Novosadskog pozorišta,<br />
kasnovečernje razgovore o umetnosti,<br />
filozofiji, poeziji... Mnogi bi<br />
želeli da su tu tadašnji prijatelji, da<br />
mogu da vrate vreme kada su osećali<br />
i z<strong>na</strong>li da postoje prelazi između<br />
različitih kultura, da „<strong>na</strong>še“ kulture<br />
žive zajedno: da vojvođanska<br />
mađarska kultura utiče <strong>na</strong> srpsku i<br />
obratno, da vojvođanska mađarska<br />
kultura utiče <strong>na</strong> umetnost, književnost<br />
i kulturu Mađara u Mađarskoj<br />
i obratno.<br />
Jer u tim godi<strong>na</strong>ma celi<strong>na</strong> je bila<br />
celi<strong>na</strong>.<br />
I da<strong>na</strong>s postoje ljudi koji bi voleli<br />
da diskutuju o knjigama, novinskim<br />
<strong>tek</strong>stovima, pozorišnim predstavama,<br />
o esejima, o politici, o<br />
kulturnoj razmeni, o delima Bele<br />
Hamvaša, Danila Kiša, Save Babića...<br />
Naravno, sve to ne isključuje<br />
potrebu vojvođanskih i bečejskih<br />
Mađara za očuvanjem tradicije -<br />
potreban je i folklor, ne treba se<br />
odreći sećanja <strong>na</strong> istorijske događaje,<br />
ali nije samo to kultura mađarske<br />
<strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lne zajednice.<br />
Potrebne su i tzv. masovne<br />
manifestacije, za Dan grada, programi<br />
povodom Da<strong>na</strong> Svetog Ištva<strong>na</strong><br />
i za Dan tolerancije, sećanje<br />
<strong>na</strong> 15. mart, ali nužno je baviti se i<br />
potrebama tzv. elite. Mora se ponuditi<br />
mogućnost izbora, jer ljudi u<br />
Bečeju, ali i u drugim malim gradovima<br />
u Vojvodini, koje ne oduševljava<br />
negovanje tradicije, nemaju<br />
mogućnost da zadovolje svoje kulturne<br />
potrebe.<br />
Osim toga da se izlazi u susret<br />
većini, važne su i potrebe pojedi<strong>na</strong>ca,<br />
jer u suprotnom ovaj grad<br />
neće imati intelektualce. Naime, u<br />
prirodi je čoveka da odlazi tamo<br />
gde će makar ponekad da misle o<br />
njegovim željama i potrebama. Ili<br />
će ostati tamo gde je rođen, ali posle<br />
izvesnog vreme<strong>na</strong> neće imati<br />
želju ni za čim.<br />
Bilo bi dobro kada bi (i) o tome<br />
razmišljali organizatori kulturnog<br />
života u Bečeju.<br />
Razgovarali smo sa građanima<br />
Bečeja mađarske <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnosti o<br />
tome kada su poslednji put gledali<br />
pozorišnu predstavu <strong>na</strong> mađarskom<br />
jeziku u svom gradu. Svi (njih<br />
desetoro) su rekli da su poslednji<br />
put gledali predstavu pre 5-6 godi<strong>na</strong>.<br />
Slično su odgovorili i <strong>na</strong> pitanje<br />
o tome kada su bili <strong>na</strong> književnoj<br />
večeri koja ih je zaista zanimala.<br />
Ispitanici su objasnili da svoje potrebe<br />
za kulturom zadovoljavaju<br />
uglavnom gledanjem televizije i čitanjem,<br />
mada malo čitaju, jer nemaju<br />
vreme<strong>na</strong>. Radi se o prosečnim<br />
ljudima koji ne ulažu mnogo<br />
energije u „kulturno usavršavanje“,<br />
pre svega zato, kažu, što u Bečeju<br />
ne postoji ponuda koja bi zadovoljila<br />
njihove potrebe.<br />
I hajde da učinimo jedan korak<br />
<strong>na</strong>pred: potrebne su tribine i predavanja<br />
o istoriji Mađara i o aktuelnoj<br />
situaciji vojvođanskih Mađara, ali<br />
osim <strong>na</strong>s samih treba da „vidimo“ i<br />
druge.<br />
Ukoliko nismo spremni <strong>na</strong> kulturni<br />
dijalog sa drugima, odbacujemo<br />
i mogućnost da obogatimo<br />
sopstvenu kulturu. Ne možemo biti<br />
dovoljni sebi. Naročito ne u Srbiji, u<br />
Vojvodini, u Bečeju.<br />
O tome svedoče i dva, manje-<br />
-više bečejska primera.<br />
Lekar, pesnik i prevodilac Jožef<br />
Pap (rođen u Bečeju 1926. godine)<br />
poz<strong>na</strong>vao je i negovao sopstvenu,<br />
ali i kulturu svoje okoline. Od početka<br />
šezdesetih godi<strong>na</strong> prošlog<br />
veka pojavljuju se zbirke njegovih<br />
pesama: „Rés”, („Rez”, 1963),<br />
„Rendhagyó halászás” („Nepravilno<br />
ribarenje”, 1973), „Rane po krilima”<br />
(1975) u prevodu Save Babića,<br />
potom „Vernost“ - „Hűség”<br />
(1976), dvojezično izdanje u prevodu<br />
Mlade<strong>na</strong> Leskovca i poslednja<br />
Razglednica Arače izdata od strane kolekcio<strong>na</strong>ra iz Mađarske<br />
edukacija šire javnosti trebalo bi<br />
da doprinese prevladavanju predrasuda,<br />
govora mržnje i u<strong>na</strong>pređenju<br />
među<strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lne saradnje<br />
kao važnih činilaca u demokratizaciji<br />
društva.<br />
Tekstovi su, osim u štampanom<br />
izdanju Bečejskog <strong>mozaik</strong>a,<br />
dostupni i <strong>na</strong> internet stranici novi<strong>na</strong><br />
(www.becejski-<strong>mozaik</strong>.co.rs).<br />
Projekat fi<strong>na</strong>nsira Norveška<br />
<strong>na</strong>rod<strong>na</strong> pomoć.<br />
zbirka „Véraláfutás” („Podliv“,<br />
1994). Zbirke pesama dr Papa su<br />
prevođene <strong>na</strong> srpski jezik, a među<br />
prevodiocima su Sava Babić, Mladen<br />
Leskovac, Boško Ivkov, Aleksandar<br />
Tišma, Judita Šalgo... Pored<br />
toga što je sam bio pesnik, bio<br />
je i vrsni prevodilac stihova svoje<br />
pesničke sabraće: Vaska Pope,<br />
Steva<strong>na</strong> Raičkovića, Duša<strong>na</strong> Matića,<br />
Miodraga Pavlovića i drugih.<br />
Pored Jožefa Papa, treba da<br />
pomenemo i pesnika Rolanda Orčika<br />
(rođen 1975. u Bečeju) koji od<br />
1992. godine živi u Mađarskoj, u<br />
Segedinu, gde predaje južnoslovenske<br />
književnosti <strong>na</strong> tamošnjem<br />
univerzitetu. Piše poeziju, eseje,<br />
kritike i studije, prevodi sa južnoslovenskih<br />
jezika <strong>na</strong> mađarski. Dobitnik<br />
je <strong>na</strong>grada Šinko i Faludi.<br />
A evo i priče o tome da bez drugih<br />
i sami vredimo manje. Razgovor<br />
su vodile dve bečejske srednjoškolke<br />
pre 17-18 godi<strong>na</strong> kada je<br />
još „živela“ Jugoslavija.<br />
Videla si novi film Kusturice?<br />
- Čiji?<br />
Film Emira Kusturice.<br />
- Nisam još čula to ime.<br />
Ne z<strong>na</strong>š za filmove Kusturice?<br />
- Ne. Ja sam Mađarica.<br />
Dvojezičnost<br />
I ratovi devedesetih godi<strong>na</strong> -<br />
koji nikada nisu vođeni - doprineli<br />
su tome da deca koja su odrastala<br />
tih godi<strong>na</strong> postanu nezainteresova<strong>na</strong><br />
za kulturu tzv. većinskog <strong>na</strong>roda<br />
i da loše ili da uopšte ne govore<br />
srpski jezik. Ta deca da<strong>na</strong>s su<br />
već odrasli, a i dalje ne z<strong>na</strong>ju srpski<br />
jezik, jezik sredine, jer smatraju da<br />
od toga neće imati koristi: nemaju<br />
prijatelje i ljubavi srpske <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnosti,<br />
srednju školu i fakultete završavali<br />
su u Mađarskoj, gde je veći<strong>na</strong><br />
i ostala.<br />
S druge strane, deca koja sada<br />
imaju 12-15 godi<strong>na</strong> nisu zatvore<strong>na</strong><br />
za kulturu i uticaje sredine, u većini<br />
slučajeva rado se „mešaju“ s vršnjacima<br />
druge <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnosti. Istini<br />
za volju, uslovno rečeno negativ<strong>na</strong><br />
stra<strong>na</strong> toga, zahvaljujući pre svega<br />
lenjosti ljudi, je kvarenje jezika (ljudi<br />
mađarske <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnosti vrlo često<br />
upotrebljavaju srpske izraze i<br />
kada govore <strong>na</strong> svom maternjem<br />
jeziku).<br />
Ono što je pozitivno, a tiče se<br />
dvojezičnosti, jesu mešovita odeljenja<br />
u dečjem vrtiću u Bečeju,<br />
gde vaspitači rade u istoj, mešovitoj<br />
grupi sa decom mađarske i srpske<br />
<strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnosti - tako će <strong>na</strong>stati<br />
dvojezični građani. A do tada trebalo<br />
bi da se reši problem koji postoji<br />
u multietničkom Bečeju: malobrojni<br />
su građani srpskog maternjeg jezika<br />
koji osim svog govore i jezik sredine,<br />
u ovom slučaju mađarski.<br />
Stručnjaci?<br />
Konstatovali smo već da se u<br />
Bečeju niko ne bavi izradom kulturne<br />
politike, ali ni sa tim da u upravnim<br />
odborima institucija kulture čije<br />
je osnivač lokal<strong>na</strong> samouprava sede<br />
stručni ljudi. Naime, veliki deo<br />
upravnih odbora Gradskog pozorišta,<br />
Gradskog muzeja i Narodne<br />
biblio<strong>tek</strong>e čine predstavnici političkih<br />
partija <strong>na</strong> vlasti, a neki od njih<br />
nemaju nikakve veze sa kulturom.<br />
Novac civilnim<br />
organizacijama<br />
Nadležni u lokalnoj samoupravi<br />
odlučili su da ove godine u opštinskom<br />
budžetu predviđe<strong>na</strong> sredstva<br />
civilnim organizacijama podele putem<br />
konkursa. Za fi<strong>na</strong>nsiranje projekata<br />
udruženja koja se bave kulturom<br />
predviđeno je 2,5 milio<strong>na</strong> di<strong>na</strong>ra.<br />
Odobreni iznosi će, i<strong>na</strong>če,<br />
biti smanjeni za 30 posto, jer je<br />
„punjenje“ lokalnog budžeta umesto<br />
100 posto - 70. Isplata sredstava<br />
kulturnim organizacijama počeće<br />
u novembru mesecu.<br />
Od civilnih udruženja koja se<br />
bave kulturom (<strong>na</strong> mađarskom jeziku)<br />
opšti<strong>na</strong> će fi<strong>na</strong>nsirati programe<br />
Društva intelektualaca „Braća<br />
Tan“ (izložba IDEA 2009), udruženja<br />
„Dr Kiss Imre“ iz Bačkog Petrovog<br />
Sela (škola plesa, božić<strong>na</strong> priredba,<br />
festival plesa, učešće <strong>na</strong> takmičenju<br />
„Szólj, síp, szólj!“, edukacija<br />
že<strong>na</strong>), udruženja „Kutašpusta“<br />
iz Drlja<strong>na</strong> (priredba za Dan sela),<br />
Mađarskog kulturnog društva „Petefi<br />
Šandor“ (festivali „Kőketánc“ i<br />
„Ricsaj“, manifestacija za Dan Svetog<br />
Ištva<strong>na</strong>, priredba povodom 15<br />
godi<strong>na</strong> postojanja plesne grupe<br />
„Szelence“, programi Društva u prvoj<br />
polovini 2009. godine), kulturnog<br />
udruženja „Tisa“ iz Bačkog Petrovog<br />
Sela (otvoreni univerzitet i<br />
manifestacija Letnji dani Bačkog<br />
Petrovog Sela), potom i među<strong>na</strong>rodni<br />
festival dečjeg folklora u organizaciji<br />
udruženja „Tisamente“,<br />
takođe iz Petrovog Sela, i Kup Srbije<br />
u plesu i susret že<strong>na</strong> koje se<br />
bave ručnim radom (udruženje<br />
„Orion“), kao i projekat civilnog<br />
društva „Historiae“.<br />
Izdavaštvo<br />
Bečejsko civilno društvo „Historiae“<br />
2008. godine izdalo je knjigu<br />
doktora Šandora Pala „Mađarski<br />
pogled <strong>na</strong> Balkan - Južnoslovenske<br />
teme i ličnosti u mađarskim listovima,<br />
časopisima i beletrističkim<br />
knjigama - 1780-1825“.<br />
U Narodnoj biblioteci u Bečeju<br />
letos je održa<strong>na</strong> promocija knjige<br />
„Na obali“ Bečejca Lasla Berčeka.<br />
Ba<strong>na</strong>tski kulturni centar iz Novog<br />
Miloševa (opšti<strong>na</strong> Novi Bečej)<br />
od jeseni 2008. do jeseni 2009. godine<br />
izdalo je 16 knjiga, između<br />
ostalog i delo Radova<strong>na</strong> Vlahovića<br />
iz Novog Miloševa „Uram“ (prevod<br />
dela „Moj Gospode“).<br />
Kultura i prostor<br />
O sadejstvu prostora i kulture<br />
svedoči Arača, ruševi<strong>na</strong> ogromne<br />
crkve nedaleko od Novog Bečeja.<br />
Reč je o jednoj od <strong>na</strong>jranijih građevinskih<br />
spomenika <strong>na</strong> teritoriji Vojvodine,<br />
o važnom simbolu mađarske<br />
kulture.<br />
Arheološka istraživanja pokazuju<br />
da monumental<strong>na</strong> građevi<strong>na</strong><br />
potiče iz 11. veka, verovatno je izgrađe<strong>na</strong><br />
oko 1030. godine <strong>na</strong> temeljima<br />
neke starije crkve. Crkva<br />
Arača se pominje među crkvama i<br />
ma<strong>na</strong>stirima koje je osnovao sveti<br />
Ištvan.<br />
Zaštita lokaliteta (obimnija iskopavanja<br />
i konzervatorski-restauratorski<br />
radovi) obavlja se od 1971.<br />
do 1976. godine, a potom se sve<br />
zaboravlja do 1990. godine kada<br />
Ilo<strong>na</strong> Varnju, funkcionerka Demokratske<br />
stranke vojvođanskih Mađara<br />
iz Bečeja, organizuje manifestaciju<br />
kod crkve, a prva svečanost<br />
kod Arače održa<strong>na</strong> je 1999. godine<br />
u organizaciji društva „Arača“. Od<br />
tada ovo mesto je sve posećenije i<br />
postalo je simbol hiljadugodišnjeg<br />
hršćanstva Mađara.<br />
O vezama prostora (spomenika)<br />
i kulture govori i nedavno organizova<strong>na</strong><br />
svečanost u Novom Bečeju.<br />
Naime, 10. oktobra Mađarsko<br />
kulturno društvo „Jokai Mor“ iz Novog<br />
Bečeja, opšti<strong>na</strong> Novi Bečej i lokal<strong>na</strong><br />
uprava grada Mezetura (Mađarska)<br />
organizovali su osvećenje<br />
obnovljenog spomenika „Hungarija“<br />
(posvećen revolucio<strong>na</strong>rima iz<br />
1848-49. godine) <strong>na</strong> katoličkom<br />
groblju u Novom Bečeju, a potom<br />
je u dvorištu crkve Svete Klare otkrive<strong>na</strong><br />
bista revolucio<strong>na</strong>ru grofu<br />
Karolju Leiningenu - Westerburgu.<br />
Dr Arpad Pap u ime Mađarskog<br />
<strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnog saveta rekao je da je<br />
taj dan izuzetno važan u istoriji novobečejskih<br />
i vojvođanskih Mađara<br />
jer posle dugo vreme<strong>na</strong> istog da<strong>na</strong><br />
se osvećuju dva spomenika revolucije<br />
iz 1948-49. On je kazao da<br />
„bez poz<strong>na</strong>vanja prošlosti nisu sigurni<br />
ni koraci ka budućnosti, jer<br />
ako se odreknemo <strong>na</strong>ših istorijskih<br />
uspome<strong>na</strong> i toga što <strong>na</strong>s <strong>na</strong> to podseća,<br />
odričemo se i <strong>na</strong>še istorije,<br />
prošlosti, ali i budućnosti“.<br />
Kristi<strong>na</strong> Demeter Filipčev
Change language