Investitori grade tek na prol - BeÄejski mozaik
Investitori grade tek na prol - BeÄejski mozaik
Investitori grade tek na prol - BeÄejski mozaik
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
BEOGRADSKI SAJAM KNJIGA<br />
Na sajmu i knjige bečejskih<br />
autora<br />
NARODNA BIBLIOTEKA je i ove<br />
godine organizovala <strong>na</strong>dmetanje<br />
u prepričavanju <strong>na</strong>rodnih bajki za<br />
učenike osnovnih škola, ali i likovni<br />
konkurs za decu predškolskog uzrasta<br />
pod <strong>na</strong>zivom „Sve je dobro što<br />
se dobro svrši...“.<br />
Na predtakmičenju 22. oktobra<br />
u prostorijama Narodne biblio<strong>tek</strong>e<br />
učestvovalo je 26 učenika iz osnovnih<br />
škola u Bečeju, koji su u tri kategorije<br />
(2. i 3, 4. i 5, 6. i 7. razred)<br />
usmeno prepričavali bajke po sopstvenom<br />
odabiru.<br />
Učenici koji su se <strong>na</strong>juspešnijom<br />
interpretacijom bajke, prema odluci<br />
tročlanog žirija, plasirali <strong>na</strong> opštinsko<br />
takmičenje su Dušica Došić iz<br />
OŠ „Sever Đurkić“, Đorđe Brankov<br />
iz OŠ „Šamu Mihalj“ i Nađa Grozdanović<br />
iz OŠ „Zdravko Gložanski“ u<br />
prvoj kategoriji. U drugoj kategoriji<br />
<strong>na</strong> dalje takmičenje idu Tija<strong>na</strong> Đurčik<br />
i Sara Mitić iz OŠ „Zdravko Gložanski“<br />
i Lazar Potrebić iz OŠ „Sever<br />
Đurkić“, a iz treće kategorije<br />
NA 54. Među<strong>na</strong>rodnom sajmu<br />
knjiga u Beogradu - od 26. oktobra<br />
do 1. novembra - okupilo se više<br />
od 800 izdavača iz Srbije, Švedske,<br />
Japa<strong>na</strong>, Ka<strong>na</strong>de, Kine, Rusije,<br />
Francuske, Nemačke, Italije, Austrije,<br />
Španije, Portugalije, Švajcarske,<br />
Izraela, Brazila, Ira<strong>na</strong>, Angole, Bugarske,<br />
Makedonije, Hrvatske, BiH,<br />
Republike Srpske i Crne Gore.<br />
Ljubitelji pisane reči su mogli da<br />
prisustvuju susretima sa piscima,<br />
predavanjima, konferencijama, projekcijama<br />
filmova, a novi<strong>na</strong> je strip<br />
radionica. Na Sajmu se mogu kupiti<br />
i knjige bečejskih autora. Na štandu<br />
Interprinta iz Beograda izložene<br />
su knjige Radoslava Zlata<strong>na</strong> Dorića<br />
„Savršeno nepotrebni komadi“, Đorđa<br />
Brankova „Pričanja bez nostalgije“<br />
i Svetislava Travice „Čitajući<br />
samoću“, dok <strong>na</strong> štandu izdavačke<br />
kuće Nolit prodaje se knjiga Osipa<br />
Mandeljštama „Voronješke sveske“<br />
koju je sa ruskog jezika preveo Svetislav<br />
Travica. „’Voronješke sveske’<br />
NARODNA BIBLIOTEKA BEČEJ<br />
Takmičenje u<br />
prepričavanju bajki<br />
PROŠLE nedelje <strong>na</strong> otvaranju izložbe slika „Tri generacije<br />
marke Knjazovic” u Galeriji „Krug“ Gradskog pozorišta,<br />
slikarka A<strong>na</strong> Knjazovic poklonila je bečejskom<br />
Udruženju za prava i zaštitu životinja „Taura“ jednu<br />
umetničku sliku. Knjazovici su predložili da se umetničko<br />
delo <strong>na</strong>đe <strong>na</strong> aukciji, a „Taura“ će prihod od prodaje<br />
LISTANJE STARIH NOVINA<br />
Novo vreme<br />
„G. MINISTAR fi<strong>na</strong>nsija izdao<br />
je uputstvo za sastav budžeta za<br />
1933. godinu gradskih i seoskih opšti<strong>na</strong>.<br />
Težnja je Kraljevske vlade,<br />
da se fiskalska opterećenja opštine<br />
snize do krajnjih granica mogućnosti.<br />
Predviđeno je, da se po budžetu<br />
za 1933. g. ne mogu unositi nova činovnička<br />
mesta niti praz<strong>na</strong> popunjavati.<br />
Odeljenja i otseci koji nemaju<br />
karakter neophodne potrebe imaju<br />
se ukinuti ili spojiti. Pri<strong>na</strong>dležnosti<br />
FOTO: LJ.M.<br />
Knjazovici pomažu<br />
prihvatilište za pse<br />
KULTURNI MOZAIK<br />
broj 478. 30. oktobar 2009. 13<br />
Deca koja su se plasirala <strong>na</strong> opštinsko takmičenje<br />
opštinskog osoblja imaju se sniziti<br />
za <strong>na</strong>jmanje 10%. Honorari, <strong>na</strong><strong>grade</strong><br />
za prekovremeni rad, funkcio<strong>na</strong>lni<br />
dodaci i tome slično, ne mogu se<br />
ustanovljavati ili unositi. Samo materijalni<br />
rashodi nužne potrebe imaju<br />
se predvideti. Zajmovi se neće<br />
odobravati izuzev oni koji su neophodni.<br />
Stopa prireza ni u kom slučaju<br />
ne sme biti veća nego što je odobre<strong>na</strong><br />
za <strong>tek</strong>uću godinu. Nove dažbine<br />
prvi put se objavljuju u prevodu <strong>na</strong><br />
srpski jezik u celini. Objavljuju se<br />
kao poseb<strong>na</strong> knjiga, s obzirom <strong>na</strong> to<br />
da to zapravo i jesu, ali i zbog z<strong>na</strong>čaja<br />
dela. Prevod ’Voronjeških svezaka’<br />
je kapitalan poduhvat književnog<br />
prevodioca Svetislava Travice.<br />
Jedan izbor iz ovog ciklusa prethodno<br />
je objavljen u specijalizovanom<br />
časopisu za rusku književnost i kulturu<br />
’Ruski alma<strong>na</strong>h’ (2008)“, <strong>na</strong>vodi<br />
u predgovoru knjige Zorislav Paunković.<br />
LJ.M.<br />
Staša Subotički i Jova<strong>na</strong> Palinkaš iz<br />
OŠ „Sever Đurkić“.<br />
Svi takmičari su dobili zahvalnice<br />
i besplatne članske karte za biblio<strong>tek</strong>u,<br />
a <strong>na</strong>juspešniji su <strong>na</strong>građeni<br />
knjigama. Opštinsko takmičenje je<br />
održano juče u Narodnoj biblioteci<br />
Bečej.<br />
LJ.M.<br />
slike usmeriti <strong>na</strong> kupovinu vakci<strong>na</strong> i lekova za pse u prihvatilištu<br />
za pse. Aukcijska slika „Konji” će se u <strong>na</strong>rednih<br />
mesec da<strong>na</strong> <strong>na</strong>laziti u Agenciji „Stajić” (Glav<strong>na</strong> ulica 7).<br />
Slika se može pogledati i izlicitirati svakog radnog da<strong>na</strong><br />
od 8 do 16 časova. Počet<strong>na</strong> ce<strong>na</strong> je 10.000 di<strong>na</strong>ra.<br />
B.M.<br />
Program Gradskog pozorišta<br />
se neće uvoditi. Ima se izvršiti revizija<br />
dažbi<strong>na</strong>, i one koje su previsoke<br />
i ne odgovaraju vrednosti proizvoda<br />
i usluzi za koju se <strong>na</strong>plaćuju imaju<br />
se ukinuti ili smanjiti.<br />
Svi opštinski budžeti za 1933.<br />
godinu imaju biti dostavljeni Kraljevskim<br />
banskim upravama <strong>na</strong>jdalje do<br />
1. decembra o. g.“.<br />
(Novo vreme,<br />
16. oktobar 1932. godine,<br />
rubrika: Vesti, str. 3)<br />
30. oktobar, 22.30 časa (Pozorišni klub): Koncert grupe „Old Fisherman’s Blues<br />
Band“, ulaz 100 di<strong>na</strong>ra.<br />
6. novembar, 20 časova (velika sala): Zajednički koncert KUD „Đido“ Bečej i SKUD<br />
„Sveti Sava“ Šid, ulaz 150 di<strong>na</strong>ra.<br />
Doktor Anđelko<br />
Šarčev<br />
ONO ŠTO je karakteristično za<br />
sve kolekcio<strong>na</strong>re je izuzet<strong>na</strong> posvećenost<br />
i plemenita strast kojom pristupaju<br />
sakupljanju, dopunjavanju ili<br />
kompletiranju svojih zbirki.<br />
Jedan od <strong>na</strong>jpoz<strong>na</strong>tijih kolekcio<strong>na</strong>ra<br />
u Bečeju, ali i van njega, bio<br />
je lekar Anđelko Šarčev. U kolekcio<strong>na</strong>rskim<br />
krugovima bila je z<strong>na</strong><strong>na</strong><br />
njegova zbirka padobranskih z<strong>na</strong>čki,<br />
kao i svega onoga što je vezano<br />
za padobranstvo. Osim toga,<br />
sakupljao je ordenje, pa je njegova<br />
kolekcija obuhvatala odlikovanja i<br />
ordenja od vreme<strong>na</strong> Kraljevine Srbije<br />
(1882), pa sve do devedesetih<br />
godi<strong>na</strong> minulog veka. Sakupljao je<br />
i oružje afričkih pleme<strong>na</strong>, bajonete,<br />
sablje (imao ih je više od trideset!),<br />
vojničke čuturice, lule, izuzetne primerke<br />
jelenskih rogova... Do <strong>na</strong>vedenih<br />
predmeta je dolazio kupovinom,<br />
razmenom ili ih je dobijao <strong>na</strong><br />
poklon. Održavao je brojne kontakte<br />
sa kolekcio<strong>na</strong>rima širom sveta.<br />
Ovako impresivne zbirke zahtevale<br />
su, <strong>na</strong>ravno, adekvatan prostor,<br />
pa je gotovo cela kuća dr Šarčeva<br />
bila svojevrsni muzej, čiji je<br />
on bio i osnivač i kustos i vodič. Za<br />
svoje kolekcije je <strong>na</strong>građen titulom<br />
velemajstora kolekcio<strong>na</strong>rstva, jer<br />
je, <strong>na</strong> različitim smotrama, tri puta<br />
osvajao prvo mesto.<br />
Zanimljiva je epizoda iz njegovog<br />
„kolekcio<strong>na</strong>rskog života“. Naime,<br />
jednom prilikom je boravio u<br />
bivšem SSSR-u, u Moskvi. Pošto je<br />
z<strong>na</strong>o da je, prema običaju, hotelska<br />
soba ozvuče<strong>na</strong>, on je, ostavši sam,<br />
kao slučajno, glasno razmišljao o<br />
tome kako u njegovoj zbirci nedostaje<br />
određeno sovjetsko vazduhoplovno<br />
odlikovanje. Potom je pošao<br />
u obilazak Moskve, a kada se vratio<br />
u hotelsku sobu, <strong>na</strong> jastuku je bilo<br />
položeno željeno odlikovanje!<br />
Ali, kolekcio<strong>na</strong>rstvo je bilo samo<br />
deo interesovanja svestranog lekara.<br />
Deo svog vreme<strong>na</strong> posvećivao<br />
je i izradi različitih predmeta od kože<br />
i drveta, ali i lovu i ribolovu. Nesebično<br />
se predavao i aktivnostima Dobrovoljnog<br />
vatrogasnog društva u<br />
Bečeju, čiji je bio dugogodišnji član.<br />
Svoju pasiju prema sakupljanju padobranskih<br />
i vazduhoplovnih z<strong>na</strong>čki<br />
konkretizovao je i praktično – baveći<br />
se padobranstvom, ostvarivši preko<br />
četiri stotine skokova! I još nešto –<br />
jedan je od osnivača nekadašnjeg<br />
Kluba padobra<strong>na</strong>ca u Bečeju.<br />
Čini se da je dr Šarčev zaista<br />
imao neiscrp<strong>na</strong> interesovanja i <strong>na</strong>klonosti<br />
prema <strong>na</strong>izgled nepovezanim<br />
oblastima. Istorija je takođe bila<br />
njegova velika ljubav, <strong>na</strong>ročito voj<strong>na</strong><br />
istorija. Z<strong>na</strong>o je da istovremeno<br />
16.<br />
čita i nekoliko knjiga <strong>na</strong> istu temu,<br />
samo da bi iz više uglova sagledao<br />
neku pojavu i tako došao do istine.<br />
Naročito je bio impresioniran, gotovo<br />
opsednut, Španskim građanskim<br />
ratom (1936) i žalio je što nije rođen<br />
ranije da bi se mogao priključiti<br />
španskim revolucio<strong>na</strong>rima.<br />
Život<strong>na</strong>, profesio<strong>na</strong>l<strong>na</strong> i rad<strong>na</strong><br />
biografija dr Anđelka Šarčeva bila<br />
je adekvat<strong>na</strong> njegovim interesovanjima.<br />
Rođen je u Zemunu 1932.<br />
godine, od oca Simeo<strong>na</strong> i majke Milice.<br />
Ubrzo se porodica Šarčev doseljava<br />
u Bečej, u kome završava<br />
osnovnu školu i gim<strong>na</strong>ziju. Pravednog<br />
duha, on je, sa još četvoricom<br />
drugova, javno istupio protiv zloglasnog<br />
posleratnog „otkupa“ i <strong>na</strong>či<strong>na</strong><br />
ophođenja prema paorima. Odmazda<br />
je uskoro stigla: sva petorica su<br />
isključe<strong>na</strong> iz gim<strong>na</strong>zije. Vraćeni su<br />
godinu da<strong>na</strong> kasnije, <strong>na</strong>kon žalbe<br />
tadašnjem Ministarstvu prosvete.<br />
Upisuje se <strong>na</strong> Medicinski fakultet u<br />
Beogradu 1952. godine. Dok je studirao,<br />
učestvovao je u brojnim radnim<br />
akcijama obnove i izgradnje posleratne<br />
Jugoslavije.<br />
Po završetku studija vraća se u<br />
Bečej i zapošljava se 1962. godine<br />
kao lekar opšte prakse. Nedugo zatim<br />
u Novom Sadu specijalizira neuropsihijatriju,<br />
a <strong>na</strong>kon specijalizacije<br />
formira i vodi neuropsihijatrijsku<br />
službu u Bečeju. Slovio je kao dobar<br />
lekar i rukovodilac, čija se reč uvažavala.<br />
Mladi lekari obraćali su mu<br />
se često, tražeći njegovo stručno<br />
mišljenje. Umeo je strpljivo da sluša,<br />
ali i da savetuje <strong>na</strong> <strong>na</strong>jbolji mogući<br />
<strong>na</strong>čin. Imao je harizmu koja je<br />
izazivala strahopoštovanje.<br />
Uvek izuzetno motivisan da pomaže<br />
ljudima, osnovao je Sanitetsku<br />
službu bečejske brigade i aktivno<br />
je učestvovao u odbrani Novog<br />
Sada od poplave Du<strong>na</strong>va 1965. godine.<br />
Aktivno se uključio, i kao lekar<br />
i kao čovek, u teškim danima kada<br />
je eruptirao gas u Bečeju (1968-<br />
1969), zapamćen kao „bečejski<br />
vulkan“. Bio je i organizator <strong>na</strong>jšire<br />
vakci<strong>na</strong>cije građa<strong>na</strong> protiv preteće<br />
epidemije velikih boginja početkom<br />
1970. godine. Neverovatno je, ali<br />
istinito: odbio je poziv iz Švajcarske<br />
da radi u odeljenju za bolesti zavisnosti,<br />
pri UN.<br />
Doktor Anđelko Šarčev je umro<br />
1991. godine, bolestan, ali još uvek<br />
radno aktivan. Supruga Javorka,<br />
kćerka Katari<strong>na</strong>, hirurg i profesor<br />
Medicinskog fakulteta, kao i sin Miloš,<br />
ranije poz<strong>na</strong>ti kalifornijski bodibilder,<br />
imaju mnogo razloga za ponos.<br />
Dušan Opinćal
Change language