Investitori grade tek na prol - BeÄejski mozaik
Investitori grade tek na prol - BeÄejski mozaik
Investitori grade tek na prol - BeÄejski mozaik
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
oj 113.<br />
OKRUGLI STO RADIJA NOVI BEČEJ U SKUPŠTINI OPŠTINE<br />
Građanin ima pravo da<br />
z<strong>na</strong> sve<br />
INFORMISANOST građa<strong>na</strong> i javnosti<br />
o radu lokalne samouprave i javnih<br />
preduzeća bila je tema o kojoj se<br />
u sali Skupštine opštine Novi Bečej<br />
razgovaralo prošlog četvrtka. Pored<br />
predstavnika lokalne samouprave,<br />
u diskusiji su učestvovali i Rodoljub<br />
Šabić, poverenik za informacije od<br />
javnog z<strong>na</strong>čaja i zaštitu podataka<br />
ličnosti, Kalman Kuntić, pomoćnik<br />
pokrajinske sekretarke za informacije<br />
i Vladan Filipčev, predsednik<br />
Upravnog odbora Asocijacije lokalnih<br />
nezavisnih medija „Lokal pres“.<br />
Novobečejska Opštinska uprava<br />
je odmah posle donošenja Zako<strong>na</strong><br />
o slobodnom pristupu informacijama<br />
od javnog z<strong>na</strong>čaja (krajem<br />
2005. godine) imenovala osobu koja<br />
je <strong>na</strong> zahtev građa<strong>na</strong> obezbeđivala<br />
informacije, a od pre nekoliko meseci<br />
zahtev kojim se traže informacije<br />
može se uputiti i u elektronskoj formi,<br />
putem internet stranice opštine<br />
Novi Bečej, rekla je Radmila Stanković,<br />
<strong>na</strong>čelnica Opštinske uprave<br />
Novi Bečej.<br />
„Odmah po donošenju zako<strong>na</strong> i<br />
imenovanju lica za pristup informacijama,<br />
video se <strong>na</strong>predak jer su<br />
građani počeli da upućuju zahteve<br />
za podacima od javnog z<strong>na</strong>čaja iz<br />
oblasti poslova koje vrše organi lokalne<br />
vlasti i institucija. Pre toga Novobečejci<br />
<strong>na</strong>m se nisu obraćali, a<br />
sada imamo mnogo zahteva i to ne<br />
samo od građa<strong>na</strong> koji žive u <strong>na</strong>šoj<br />
opštini. Svake godine u skladu sa<br />
zakonom dostavljamo izveštaje povereniku<br />
i tu nema nikakvih problema“,<br />
rekla je Stanković.<br />
Prema rečima Rodoljuba Šabića,<br />
iz opštine Novi Bečej od uspostavljanja<br />
institucije poverenika<br />
za informacije od javnog z<strong>na</strong>čaja<br />
nije stigla nijed<strong>na</strong> žalba građa<strong>na</strong> o<br />
uskraćivanju prava <strong>na</strong> informacije.<br />
„To je prosto neverovatno. Zaključak<br />
koji se <strong>na</strong> osnovu toga može izvesti<br />
je da ili u ovoj opštini žive autistični<br />
ljudi koji nemaju pojma o tome šta<br />
je Zakon o slobodnom pristupu informacijama,<br />
ili ono što je verovatnije,<br />
da u ovoj sredini postoji korektan,<br />
pozitivan odnos prema tom pravu,<br />
da je očigledno da ekscesa nema,<br />
pa ni potrebe za žalbama povereniku.<br />
To treba dobro vrednovati, ali ne<br />
precenjivati, jer bi to trebalo da bude<br />
normal<strong>na</strong> stvar. Kada su u pitanju<br />
lokalne zajednice, treba poći od<br />
pretpostavke da je sve što vlast radi<br />
dostupno javnosti, da građani imaju<br />
pravo da z<strong>na</strong>ju sve što se radi, da<br />
su to informacije koje su plaćene njihovim<br />
novcem - i to u<strong>na</strong>pred. Na državnom<br />
nivou postoje situacije kada<br />
može doći do odlaganja davanja informacija<br />
<strong>na</strong> uvid javnosti, ali su one<br />
retke, prepoz<strong>na</strong>tljive i logične, ali je<br />
Poverenik Rodoljub Šabić i voditeljka tribine Cecilija Dujin<br />
<strong>na</strong>čelan princip da javnost ima pravo<br />
da z<strong>na</strong> sve“, rekao je Šabić.<br />
Poverenik je istakao da institucije<br />
<strong>na</strong> svim nivoima vlasti ne treba<br />
samo da odgovaraju <strong>na</strong> zahteve,<br />
nego da putem zvaničnih sajtova i<br />
informatora ponude građanima što<br />
više informacija iz delokruga rada,<br />
što je demokratski princip u razvijenim<br />
zemljama. „U početku su informatori<br />
o radu bili retkost, ali sada<br />
Odgovori <strong>na</strong> pitanja<br />
građa<strong>na</strong><br />
ima sve više institucija koje imaju<br />
kvalitetne informacije, ali ima i onih<br />
koje su samo ’šminka’. Međutim, ne<br />
treba verovati svemu što institucije<br />
serviraju, treba tražiti informacije,<br />
upoređivati ih i zaključivati. Da je to<br />
potrebno, <strong>na</strong>vodi me podatak kojim<br />
raspolažem, da samo četiri procenta<br />
građa<strong>na</strong> u Srbiji veruje institucijama.<br />
Pored informacija važno je tražiti i<br />
FOTO: S. Malešev<br />
uvid u dokument u kome stoji traženi<br />
podatak, jer ako u dokumentu<br />
stoji podatak za koji se ispostavi da<br />
nije tačan ili je krivotvoren, lice koje<br />
je potpisalo dokument treba krivično<br />
da odgovara“, rekao je Šabić.<br />
I<strong>na</strong>če, povereništvo za informacije<br />
do sada je rešilo oko sedam hiljada<br />
žalbi, a oko sto pedeset rešenja<br />
nije izvršeno.<br />
Tokom diskusije Kalman Kuntić,<br />
pomoćnik pokrajinske sekretarke<br />
za informacije, je <strong>na</strong>glasio da treba<br />
<strong>na</strong>praviti razliku između javnog informisanja<br />
i informacija od javnog<br />
z<strong>na</strong>čaja: „To su dve sasvim različite<br />
stvari. Kod informacija od javnog<br />
z<strong>na</strong>čaja je bitan pojedi<strong>na</strong>c i njegovo<br />
pravo da dođe do podatka koji mu<br />
je potreban. Javno informisanje je<br />
mnogo širi pojam. Svaki vršilac vlasti<br />
ima obavezu da informiše građane<br />
o svom radu i to ne bi trebalo da<br />
bude predmet javnog informisanja.<br />
Nažalost, kod <strong>na</strong>s se takve stvari<br />
sakrivaju ili <strong>prol</strong>ongiraju i onda jav<strong>na</strong><br />
glasila dolaze u situaciju da se bave<br />
i poslom državnih orga<strong>na</strong>, javnih tužilaca<br />
i ostalih funkcionera“, rekao je<br />
Kuntić.<br />
Novi<strong>na</strong>ri se u svom svakodnevnom<br />
radu često <strong>na</strong>laze u situaciji<br />
da se pozivaju <strong>na</strong> Zakon o slobodnom<br />
pristupu informacijama od javnog<br />
z<strong>na</strong>čaja, čak i onda kada to nije<br />
neophodno. Obično se radi o slučajevima<br />
kada predstavnici javnih<br />
preduzeća i ustanova iz lične sujete<br />
ili nez<strong>na</strong>nja odbijaju da daju tražene<br />
informacije od javnog z<strong>na</strong>čaja,<br />
a kada interveniše poverenik, daju<br />
i više od traženog. Upravo o ovom<br />
problemu tokom diskusije govorio je<br />
Vladan Filipčev, predsednik Upravnog<br />
odbora „Lokal presa“.<br />
JP „Radio Novi Bečej“, organizator<br />
okruglog stola „Građanin uprkos<br />
svemu ima pravo da z<strong>na</strong>“, predvideo<br />
je da pored predstavnika republičkih,<br />
pokrajinskih i lokalnih vlasti,<br />
Radio Novi Bečej do sada je<br />
jedino javno preduzeće u opštini<br />
koje je <strong>na</strong> svom sajtu (www.radionb.info)<br />
postavilo završni fi<strong>na</strong>nsijski<br />
račun za prošlu godinu i time<br />
omogućilo građanima da imaju<br />
sliku o utrošku sredstava radija.<br />
Saša Dujin je predstavio i jednu<br />
novinu u programskoj šemi, a to<br />
je da on svakog ponedeljka i petka<br />
od 18 do 19.30 časova u kontakt<br />
programu odgovara <strong>na</strong> pitanja<br />
slušalaca o svemu što ih interesuje<br />
o radu lokalne samouprave,<br />
mesnih zajednica, javnih preduzeća,<br />
ustanova.... Građani pitanja<br />
mogu uputiti telefonom, <strong>na</strong><br />
broj 023/772-422, a novi<strong>na</strong>ri radija<br />
će u njihovo ime tragati za odgovorima<br />
i blagovremeno ih obavestiti<br />
putem onog sredstva informisanja<br />
koje sami izaberu (SMS,<br />
telefon, mejl ili program radija).<br />
B.M.<br />
diskusiji prisustvuju i direktori opštinskih<br />
javnih preduzeća, međutim,<br />
osim Saše Duji<strong>na</strong>, v.d. direktora novobečejskog<br />
radija, u sali Skupštine<br />
opštine nije bilo predstavnika javnih<br />
preduzeća. Diskusiji su prisustvovali<br />
predstavnici lokalne samouprave,<br />
Doma zdravlja, policije, vatrogasne<br />
brigade, nevladinih organizacija i<br />
medija.<br />
S.M.<br />
FOTO: K. Kočiš<br />
RASPUŠTEN JE OPŠTINSKI ODBOR DS-A<br />
Sme<strong>na</strong> predsednika<br />
Skupštine?<br />
PREDLOGOM zako<strong>na</strong> o određivanju<br />
maksimalnog broja zaposlenih u<br />
lokalnoj administraciji predviđeno je<br />
da u opštinskim administracijama u<br />
Srbiji bez posla ostane 5.648 zaposlenih<br />
od ukupno 37.789 koji rade u<br />
lokalnim institucijama a fi<strong>na</strong>nsiraju<br />
se iz lokalnog budžeta (u lokalnim<br />
institucijama koje se ne fi<strong>na</strong>nsiraju<br />
iz lokalnog budžeta radi još 63.876<br />
radnika). Osim toga što maksimalan<br />
broj zaposlenih u opšti<strong>na</strong>ma i<br />
gradovima ne može biti veći od četiri<br />
stalno zaposle<strong>na</strong> činovnika <strong>na</strong><br />
1.000 stanovnika, predlogom zako<strong>na</strong><br />
je utvrđeno i da maksimalan broj<br />
zaposlenih po ugovoru i <strong>na</strong> određeno<br />
ne može biti veći od 10 odsto zaposlenih<br />
za stalno. Tako se stiglo do<br />
podatka da 110 opšti<strong>na</strong> ima višak činovnika<br />
u lokalnoj administraciji.<br />
U lokalnoj administraciji u Novom<br />
Bečeju (organi opštine, opštinske<br />
ustanove koje se fi<strong>na</strong>nsiraju iz<br />
budžeta i privred<strong>na</strong> društva i drugi<br />
oblici organizovanja čiji je jedini<br />
osnivač opšti<strong>na</strong> koji se fi<strong>na</strong>nsiraju<br />
iz budžeta - osim javnih preduzeća)<br />
zaposleno je 109 osoba – i po Predlogu<br />
zako<strong>na</strong> u ovoj opštini postoji višak<br />
zaposlenih – jed<strong>na</strong> osoba bi trebalo<br />
da dobije otkaz do kraja godine<br />
(ukoliko se usvoji zakon).<br />
MADA SE šaputalo o tome, Matija<br />
Kovač, predsednik Skupštine opštine,<br />
nije smenjen sa te funkcije pre<br />
dve nedelje, <strong>na</strong> 17. sednici lokalnog<br />
parlamenta. Takođe se šaputalo i o<br />
prome<strong>na</strong>ma u novobečejskom odboru<br />
Demokratske stranke, čiji je on<br />
bio predsednik do prošle nedelje.<br />
Naime, Izvršni odbor Glavnog odbora<br />
Demokratske stranke pre nekoliko<br />
da<strong>na</strong> raspustio je novobečejsku<br />
organizaciju stranke i postavio<br />
je poverenika, Branka Radakovića<br />
iz Inđije, do eventualno ponovnog<br />
formiranja novog opštinskog odbora.<br />
O razlozima raspuštanja opštinskog<br />
odbora DS-a Matija Kovač,<br />
donedavno još predsednik novobečejskih<br />
demokrata, nije mogao da<br />
kaže ništa, jer „u odluci nema obrazloženja,<br />
samo se <strong>na</strong>vodi da je raspušten<br />
Opštinski odbor i ne bih da<br />
komentarišem i da spekulišem ko je<br />
preporučio i ko je inicirao raspuštanje.<br />
Ja sam i dalje član stalnog sastava<br />
Glavnog odbora i ne mogu da<br />
komentarišem stra<strong>na</strong>čke odluke“,<br />
rekao je Kovač.<br />
On je ocenio da će raspuštanje<br />
opštinskog odbora DS-a uticati i <strong>na</strong><br />
njegovu funkciju u lokalnom parlamentu<br />
Novog Bečeja, a to bi z<strong>na</strong>čilo<br />
da će biti smenjen <strong>na</strong> sledećoj sednici<br />
Skupštine opštine, koju će, rekao<br />
je, verovatno sazvati za sledeći<br />
petak.<br />
K.D.F.<br />
PREDLOG ZAKONA O BROJU ZAPOSLENIH<br />
Višak u opštini -<br />
jed<strong>na</strong> osoba<br />
U uslužnom centru opštine svi imaju posla<br />
Predlog zako<strong>na</strong> predviđa i tri korektiva<br />
za održivo smanjenje zaposlenih<br />
u administraciji: za male opštine<br />
(do 15.000 stanovnika) gde<br />
posle smanjenja postoji rizik neodrživosti<br />
rada lokalne administracije,<br />
potrebno smanjenje se umanjuje<br />
za 50 odsto, za opštine koje dobijaju<br />
kroz transfere iz republičkog<br />
budžeta manje od 20 odsto lokalnog<br />
budžeta, a imaju više od 15.000<br />
stanovnika, potrebno smanjenje se<br />
umanjuje za 50 odsto i za opštine i<br />
gradove kod kojih je potrebno smanjiti<br />
više od 20 odsto, neophodno<br />
smanjenje se umanjuje za pola od<br />
onoga što prelazi 20 odsto potrebnog<br />
smanjenja.<br />
Opštine i gradovi koji imaju višak<br />
zaposlenih sami će odlučivati<br />
da li će smanjiti lokalnu administraciju<br />
do maksimalnog broja činovnika<br />
ili će višak zaposlenih plaćati građani<br />
tih opšti<strong>na</strong> i gradova. Opšti<strong>na</strong> koja<br />
do kraja godine ne smanji broj zaposlenih,<br />
od 1. januara 2010. godine<br />
će dobijati manje transfere iz republičkog<br />
budžeta (<strong>na</strong> svaki 0,1 promil<br />
iz<strong>na</strong>d maksimalnog broja zaposlenih,<br />
transferi iz republičkog budžeta<br />
umanjuju se za jedan odsto opredeljenih<br />
mesečnih transfera u <strong>tek</strong>ućoj<br />
godini).<br />
K.D.F.
Change language