Pogledaj

U OVOM BROJU
ALEKSANDAR SA[A GRUDEN
Gde god odem ja sam
U`i~anin, bez obzira {to
sam odavde oti{ao posle
male mature i {to preko
pedeset godina `ivim
u Beogradu.
str. 6.
4
5
6
10
13
14
15
18
19
22
29
POSETA REDAKCIJI "VESTI"
Kad porastem bi}u novinar
ZIMSKA SLU@BA
Spremni za zimu
INTERVJU
Aleksandar Sa{a Gruden
PREKOGRANI^NA SARADWA
Za boqi `ivot
PRIVREDA
Raste spoqnotrgovinska razmena
SUSRET
In`ewer Aleksandar Nedi}
NAGRADA UNICEFA
Prilog o Jeleni Mari}
ZDRAVSTVO
Gorko od {e}era
ISTORIJSKI ARHIV
Izlo`ba o Knezu Pavlu
20 NA ME]AVNIKU
Ilo`ba Laka Veselinovi}a
NOVE KWIGE
Problesci iz pam}ewa
STREQA[TVO
Zlati} prvi u Mladenovcu
ALEKSANDAR NEDI]
BO@IDAR \ELI]
Program prekograni~ne
saradwe Evropske unije
jedan je od najuspe{nijih
u regionu koji povezuje
qude u neposrednoj
blizini i pokazuje da
gledamo u budu}nost
str. 10.
Moj rad je konkretno vezan
za tehni~ki kvalitet
elektri~ne energije,
prisutan jo{ od prvog
dana wenog kori{}ewa
str. 14.
UPRAVNI ODBOR: Milanko Gordi}, Sne`ana Mati}, Qubica \uki} Pavlovi}
REDAKCIJA: Zoran Jeremi} (zamenik glavnog urednika), Milica Turudi},
Zorica \okovi}, @anka Eri}, Dragica Cvijovi}
PRIPREMA: Miodrag Markovi} (tehni~ki urednik)
26. novembar 2010.

хроника
U^ENICI O[ ’’SVETI SAVA’’ IZ BAJINE BA[TE U POSETI ’’VESTIMA’’
Кад порастем бићу новинар
Grupa u~enika Osnovne {kole ’’Sveti Sava’’ iz Bajine Ba{te, ~lanovi novinarske sekcije, posetili
su pro{log petka redakciju lista "Vesti" i "Radija U`ice". Direktorka Nada To{i} ih
je upoznala sa procesom izrade novina, provela kroz prostorije redakcije novina i radija
i upoznala sa zaposlenima
aleni gosti predvo-
M|eni profesorkom Sowom
]orovi}, koja vodi novinarsku
sekciju, bez ustru~avawa,
postavqali su brojna pitawa.
Najvi{e ih je interesovalo da
li novinari imaju radno vreme,
da li su bili u Americi, kako
biraju sagovornike, kako pripremaju
pitawa, kako dolaze do
informacija …
Na postavqena pitawa
do-bijali su i odgovore, kroz
koja su novinari ove najstarije
medijske ku}e u regionu, nastojali
da podstaknu decu da
~itaju, razvijaju i oboga}uju svoj
re~nik, pro{iruju svoje znawe,
da istra`uju, koriste razli~ite
izvore znawa, da razvijaju
kreativno pisano izra`avawe,
upoznaju i saznaju {to vi{e.
Ukaratko, novinari Vesti su se
potrudili da deca iz ove posete
saznaju ono najva`nije, a to je da
prepoznaju vrednosti novinarstva,
da prepoznaju {ta je dobro a
neki od wih su ve} bili sigurni
da }e to jednog dana biti wihovo
zanimawe.
Deca su se u{etala u na{u
redakciju pukim slu~ajem, „protutwala“
kao tajfun, i donela
nam, bar na trenutak radost i
Utisci
^lanovi novinarske sekcije O[ “Sveti Sava” iz Bajine
Ba{te krenuli su na put u U`ice radosno i pomalo strepe}i
zbog susreta sa pravim novinarima. Vratili su se puni utisaka
i odu{evqeni. Toplina, profesionalnost i srda~nost ~lanova
redakcije “Vesti” i “Radio U`ica” opustili su u~enike IV, V i
VI razreda tako da je poseta protekla kao prijatna, ohrabruju}a
i informativna prezentacija novinarske profesije. Tokom
povratka u B.Ba{tu ~lanovi sekcije su pretresali utiske. ^ulo
se: “Bi}u novinar!”, “Jedva ~ekam da {koslki radio po~ne sa radom!”,
“Mo`emo li ponovo da do|emo?”... U~enici su u~iteqima
i nastavnicima srpskog jezika odu{evqeno govorili o poseti
i svemu o ~emu su razgovarali sa u`i~kim novinarima. Jo{ jednom,
mnogo hvala na divnom prijemu!
Sowa ]orovi}, profesor
{ta lo{e u dana{wim medijima
kako bi znali izabrati prave i
verodostojne informacije. To i
jeste uloga novinarstva u `ivotu
qudi- kvalitetno ih informisati,
obrazovati i zabaviti.
Budu}i novinari su na kraju
obe}ali da }e i sami prionuti
na posao, pisati vesti za {kolski
~asopis, a uskoro }e se oglasiti
i {kolski radio. Na kraju
svi su se slo`ili da je posao novinara
dinami~an i zanimqiv, a
osve`ewe. Ima li {ta lep{e od
de~ije otvorenosti i iskrenosti.
Do|ite nam opet drage kolege!
Foto: @. Eri}
Tekst: Z. \okovi}
26. novembar 2010.

ZIMSKA SLU@BA „PUTEVI U@ICE“
Спремни за снег
ako je ceo novembar
Ibio sun~an, a toplo
vreme zadr`alo zimske kapute,
{alove i kape u na{im garderoberima,
po najavama meteorologa
izgleda da su pro{li dani u
kojima smo mogli da se {etamo
u tankim jaknama. Drugi sneg u
u`i~kom kraju (prvi je pao na
Zlatiboru krajem oktobra, ali
se zadr`ao samo dan) pao je u
sredu ujutro na Zlatiboru. U
zimskoj slu`bi „Puteva U`ice“
tvrde da su spremni za sneg i da
su ve} u utorak ujutro, kada je u
samom gradu temperatura bila
oko 10 stepeni, imali generalnu
probu na Debelom brdu.
- Ve} smo imali prve intervencije
na Debelom brdu, jer
je po~elo da ledi. Ina~e, materijalno
smo potpuno spremni
za sneg, imamo dovoqno soli
i rizle. Tako|e, utorak ve~e
smo pre{li na prvi stepen
pripravnosti, anga`ovali smo
ve}i broj vozila, 25 odsto mehanizacije.
Do tada je jedan kamion
bio pripravan u U`icu, a
sada je pet, dok je u Prijepoqu
tri vozila u pripravnosti,
ka`e Branimir Savi}, direktor
zimske slu`be preduze}a
„Putevi U`ice“ koje pokriva
733 kilometra puta na podru~ju
U`ica, Prijepoqa, Nove Varo{i
Prvi sneg ove godine na Zlatiboru pao je krajem oktobra, ali se
kratko zadr`ao. Novi se zabeleo u sredu, nakon mesec dana.
i Bajine Ba{te.
Osim magistralnog puta
prema moru, od U`ica kod
Po`ege do granice sa Crnom Gorom,
u`i~ki putari su zadu`eni
za odr`avawe magistralnog
puta prema Vi{egradu, kao i regionalnog
puta od Bajine Ba{te
preko Debelog brda prema
Vaqevu. Putevi preko Zlatibora,
Zlatara, Tare, Kadiwa~e
i Debelog brda i ove godine }e
biti najve}i izazov radnicima
zimske slu`be da ih ra{~iste,
{to je posebno zna~ajno s obzirom
da se na nekim od tih
planina nalaze turisti~ki
centri. I pored obe}awa da je
mehanizacija spremna i da su
nabavqene tone rizle i soli,
gra|ani su sumwi~avi.
- Izdajem vikendicu na
Zlatiboru, a sneg je uvek mamac
za turiste. Zato mi je bitno da
putari efikasno reaguju i da
put bude prohodan bez obzira
koliko napada snega. ^ini mi
se da ima istine u onoj izjavi
da putare sneg uvek iznenadi,
to se de{ava i u na{em kraju,
ali nadam se da iznena|ewe
ne}e trajati dugo i da }e se ipak
sna}i, rekao nam je sugra|anin
Radomir (59).
N. Tomi}
Slanu{ka 11, 31000 U`ice
Tel/Fax: 031/511-201, Mob: 065/555 88 00
хроника
Сироти
наши
богаташи
Sredom uve~e
Pre nekoliko godina u
U`icu je podignut novi most.
Pare za wegovu izgradwu
dao je ~ovek koji je na taj
Pi{e: Milica Turudi}
na~in `eleo da se odu`i
svome gradu, ovoj sredini,
Srbiji. Imao je pare, niko
ga nije molio niti prozivao na to. A i za{to bi, jer ako je to
`eleo zar bilo {ta tu treba ~initi. Ostalo je zapisano, a
narod je iz zahvalnosti most nazvao Raki}a }uprija.
I dovoqno, niti je ~ovek `eleo neku pompu, niti molbu.
I za{to vam sve ovo ispri~ah? Pa ne bez rezloga.
Jer, nedavno predsednik Republike pozva na{e
bogata{e, da ne ka`em tajkune, da se odreknu makar deli}a
bogatstva i solidarno da izgrade ne{to {to Srbiji
nedostaje.
E, onda je nastao problem.
Siroti na{i bogata{i zavapi{e iz sveg glasa da oni
nemaju pare, pa, da li je predsednik svestan da se Srbija
nalazi u najdubqoj krizi, da su poslovni qudi prezadu`eni
i niko nema vi{ka kapitala koji dr`i negde sa strane.
Mo`da se na|o{e uvre|eni {to ih okarakterisa{e
i kao „nepristojno bogate“, pa zar za tako pristojan bogati
svet da se ne{to tako prika~i?
Ali, mo`da tu postoji jo{ jedan problem. Zamislite
zaista se na{i bogata{i udru`e i naprave most i taj most
umesto „veli~anstvena }uiprija“ nazovu „tajkunska }uprija“.
I onda otvore re~nik i pro~itaju:
Tajkun je neformalni izraz kojim se ozna~ava ~ovek koji
zauzima istaknuto mesto u svetu industrije, zahvaquju}i
~emu je stekao veliko bogatstvo. To je veoma bogat i mo}an
poslovni ~ovek ili industrijalac“. Ovo bi im , nema sumwe,
i te kako prijalo. Na{li bi se u dru{tvu Berluskonija,
Blumberga, Mardoka, Gejtsa, Rokfelera, Soro{a...
Ali, re~nik ka`e i ovo: „u ve}ini biv{ih socijalisti~kih
zemaqa ova re~ u javnosti prete`no ima negativnu
konotaciju i asocira na nepo{ten na~in sticawa bogatstva.
U tom smislu, re~ tajkun ozna~ava osobe koje su u vreme
privatizacije i uvo|ewa tr`i{ta kapitala stvorile bogatstvo
i mre`u poslovnih veza, finansijske mo}nike koji
su se obogatili naglo, bez novca i rada, na sumwiv na~in;
to su takozvani „novope~eni bogata{i“.
I, kao {to se da videti, od tajkunske }uprije nema
ni{ta. I, molim vas ne zovite ih tajnuni.
Jer, zakliwu se da su sticali bogatstvo mukotrpnim
radom.
Ta~no, samo ~ijim?
A to {to im se sprema neki zakon o oporezivawu, pa }e
platiti vi{e oni koji imaju vi{e, a oni koji nemaju ni{ta
vaqda }e mawe platiti, i to me nije ute{ilo.
Ve} proverena na{a pamet }e prvo prona}i gde li se
nalaze rupe u tom zakonu.
26. novembar 2010.

aredne godine navr{ava se vek od
Ndolaska u U`ice i 120 godina od
ro|ewa Josifa Jehli~ke, ~oveka koji je, kao
niko pre i posle wega, zadu`io fizi~ku kulturu
grada na \etiwi. Tim povodom, wegovi
unuci, Du{an i Aleksandar Sa{a Gruden, boravili
su u rodnom gradu gde su o nameri da
u septembru u U`i~koj gimnaziji prigodno
obele`e pomenute datume obavestili predstavnike
gradske vlasti koja }e podr`ati organizaciju
ovog jubileja. Sa{a Gruden, glumac
Ateqea 212, rado se odazvao na{em pozivu
za razgovor o svom dedi i danima de~a{tva
provednim uz wega u Sokoloni. Razgovarali
smo u ateqeu Radomira Vergovi}a, Grudenovog
{kolskog druga i jednog od svojevremeno
perspektivnijih Jehli~kinih gimnasti~ara.
Kada dolaze u U`ice, Grudenovi spavaju u hotelu
„Palas“, jer su se Du{an i Sa{a u wemu
rodili. Prvi put otkako su davnih pedesetih
godina napustili U`ice nisu mogli da preno}e
u wemu. „Palas“, na`alost, ne radi, mada snimak
ispred ulaznih vrata starog, i oronulog,
u`i~kog hotela nije izostao.
Kako to da ste se rodili u Palasu?
- Iste godine kada su se moji roditeqi
ven~ali, rodila se i moja najstarija sestra
Maja, u Beogradu, 1936. Mama je zavr{ila
muzi~ku {kolu, htela je da se vrati u U`ice,
gde je tata kao zubni lekar dobio posao.
Me|utim, nisu imali stan. Onda su sa Majom
nekoliko godina stanovali u „Palasu“. I tako
smo se Du{an i ja, 1938. i 1939. godine rodili
u hotelu. Zato nam je ovaj deo grada drag i uvek
smo u „Palasu“ odsedali. Na`alost, ovoga puta
to nam se nije ostvarilo.
Do kada ste `iveli u U`icu?
- Do 1951. godine. Tada je u porodici bilo
nas desetoro dece, a ina~e je za sedamnaest
godina ro|eno dvanaestoro Grudenovih. Devetom
po redu, mom bratu Sr|anu, po tada{wem
obi~aju kum je bio Tito, a kad se rodilo deseto
dete onda je on dobio ime Josip, po Brozu. Tito
je i wemu bio kum. Jednom je predstavnik Titov
bio Krcun, a drugi put bio izvesni general Atlagi}.
Bilo nas je desetoro, a mi stariji smo
ve} stasavali za fakultete. Radio je samo
tata, mama je morala da gaji decu. Onda je ona
oti{la kod Tita i zamolila da nam daju neki
stan jer su joj deca stasala za studije i to bi
bilo vrlo te{ko finansijski podneti. Tako
smo dobili veliki stan u Udbinoj zgradi,
preko puta Sajma, gde smo se u martu 1951. preselili.
Maja je ve} bila u baletskoj {koli u
Beogradu, a brat i ja ostali smo da zavr{imo
{kolu, ja malu maturu a Dule jedan razred
ni`e, u U`icu.
O U`icu govorite kao o izgubqenom
raju?
- Uvek je tako, naro~ito kod onih koji
odu iz svog rodnog mesta, iako znaju da je ta
slika romanti~nija od stvarnosti. Ja sam 1944.
po{ao u {kolu sa Radom Vergovi}em, Miloradom
Iskrinom,To{om \uri}em... Te godine je
{est razreda bilo upisano u prvi razred. U
ratnim godinama igrali smo se rata, jedna avlija
protiv druge, jedna ulica protiv druge,
to su bile vesele de~je igre. Po{to smo mnogo
~itali Karla Maja nismo bili ni ~etnici ni
partizani, ni Englezi ni Rusi, nego Indijanci
i kauboji. Pravili smo lukove i strele, ali
nije bilo povre|enih. Bilo je puno igara sa
orasima i piqcima, koje su sada zaboravqene.
Gde ste se odselili iz „Palasa“, koje
dvori{te najboqe pamtite?
- Odselili smo se u Mojovi}a ku}u, u
Dositejevoj ulici. U toj ku}i posle je bilo
porodili{te. Tu se nalazila i o~eva ordinacija,
imali smo veliko dvori{te gde smo
se igrali trule kobile, klisa i paqa… Tokom
rata, u jednom delu ku}e bio je sme{ten
интервју
ALEKSANDAR SA[A GRUDEN, GLUMAC
Прича
из једне
гимнастичке
врсте
Gde god odem ja sam U`i~anin, bez obzira {to sam odavde
oti{ao posle male mature i {to preko pedeset godina
`ivim u Beogradu. I ne samo ja, nego sva moja bra}a i sestre.
Ovde se vra}amo da se nadahnemo nekom lepotom koju smo
imali u mladosti.
nema~ki radista, a u dvori{tu je podignut bunker.
Arhitekta Nikola Raji}, kasnije i filmski
rediteq, rekao je da je to najsigurnije
mesto za porodicu ako po~ne bombardovawe.
Me|utim, mama je imala strah od podzemnih
prostorija, recimo, nikad nije u{la u Postojinsku
pe}inu. Kad su saveznici bombardovali
U`ice nije nam dozvolila da u|emo u bunker.
Tre}a bomba koja ja pala tokom tog bombardovawa
udarila je direktno u bunker. Da nije
bilo maminog straha danas ne bi bilo porodice
Gruden. Sre}om, tada niko nije ni bio u
bunkeru. Iznad nas je `ivela porodica popa
Rajakovi}a. U jednom delu wihove ku}e bili
su sme{teni Nemci. I kod wih je pala bomba,
Nemci su izginuli a porodica Rajakovi} je
pre`ivela jer su se nalazili u drugom delu
ku}e. Mi smo se sakrili u podrum koji se nalazio
desetak metara od bunkera. Preko puta
nalazila se Nikolijina avlija, ba{ ispod ku}e
gde je stanovala porodica gospodina Kosti}a,
ina~e generala kraqa Aleksandra, koji je posle
rata ostao u Engleskoj. Tu je `ivela i profesorka
Rajna Popovi}, Mirko i Paja bili su
na{i vr{waci, zatim Zdravko Kova~evi} koji
je bio zaqubqen u moju najstariju sestru...
Najboqi {kolski drug bio mi je Rade
Vergovi}, sa kojim nisam prekidao prijateqstvo
do danas. Ja sam 1958. oti{ao na film, on je
godinu dana kasnije snimio „Osma vrata“ tako
da sam najvi{e dodirnih ta~aka imao sa wim.
Sa To{om \uri}em sam bio stalno u kontaktu,
sa Miloradom Iskrinom, Mirkom \uri}em…
U stvari, ta dedina gimnasti~ka vrsta bila
je i ostala moja najja~a veza sa U`icem. On se
odselio iz grada neposredno pred ru{ewe Sokolane.
Kako je on uop{te kao ^eh iz Austrougarske
monarhije dospeo u U`ice?
- Deda je do{ao u U`ice 1911. Moja baka,
je iz porodice Dra{ki}. To je stara u`i~ka familija.
Rediteq Muci Dra{ki} je moj ro|ak.
Mladen Dra{ki} imao je opan~arsku radionicu.
Jedno od petoro dece bila je moja baka
Milica. Kada je deda 20. januara 1911. do{ao u
grad smestili su ga kod Dra{ki}a koji su imali
neku kafanu sa preno}i{tem. Tu je izvesno
vreme `iveo i zapazio Milicu, koja je va`ila
za u`i~ku lepotica, i zaqubio se. Nedavno smo
prona{li pismo koje joj je on poslao u avgustu
1911. Pi{e joj iz ^e{ke, }irilicom. ^eh iz Austrougarske
koji je do{ao u januaru u Srbiju, u
avgustu pi{e }irilicom divno qubavno pismo
u kome je jo{ uvek sa~uvan presovan cvet.
U U`icu je Josif Jehli~ka gradska
legenda. Kako ga vi pamtite?
- Kao najboqeg ~oveka na svetu. To nije
samo moja konstatacija, ve} i bra}e i sestara.
Maja, najstarija sestra, bukvalno je `ivela
kod bake i dede, od wih je oti{la u baletsku
{kolu. Bila je talentovana, igrala je u malo
poznatom filmu Nikole Raji}a „Deca naroda“
u Ariqu. U~estvuju}i na snimawu tog filma ja
sam u Rzavu nau~io da plivam. Mi deca, kad
god bi mama i tata negde hteli da otputuju, a
puno su putovali, bili smo kod babe i dede u
Sokolani, tu smo prakti~no odrasli. Se}am
se ~ak Sokolane i za vreme rata. Tu su bile
stacionirane sve vojske koje su pro{le kroz
U`ice. Kuhiwe, {atori, `ivelo se u sali,
deda nije hteo da radi kad su Nemci u{li u
U`ice, sve do oslobo|ewa. Taj period mu je
priznat kao penzijski sta`. Se}am se nema~kih
26. novembar 2010.

интервју
priredbi, peva~ice Zale Leander, redova
klupa, iz dedinog stana mogli smo da do|emo
na galeriju i gledamo priredbe. Se}am se priredbi
za vreme U`i~ke republike; se}am se
Bugara, nisam zaboravio ~etnike posle bitke
na Neretvi, pamtim wihovu prqav{tinu,
zapu{tenost, stra{no su izgledali, kao vukodlaci,
smestili su se iznad Sokolane, u {qiviku,
gde je deda sadio vo}e. Pamtim ulazak
partizana 1944. godine, pamtim kad su prvi put
krenuli na U`ice, dole, u gradu, bili su Nemci,
ritam {tektawa mitraqeza jo{ mi odzvawa u
u{ima, kao sada da ih ~ujem; nisam zaboravio
ni slike bombardovawa U`ica 1941. jer smo
opet bili kod babe i dede kad su {tuke zasvirale,
i sirene, pa smo pobegli na put koji vodi
na Raji}evinu, gde su bili dudovi sa kojih sam
gledao „{tuke“ kako pikiraju na `elezni~ku
stanicu, na most... ^itav `ivot nam se razvijao
uz dedu i baku, sve do odlaska iz U`ica. Posle
svega, kao ~ovek od sedamdeset dve godine,
mogu da ka`em da boqeg ~oveka nisam sreo,
toliko dobrog, toliko {irokog, tako punog znawa,
tako predusretqivog. On je bio strog, ali
visoko moralan ~ovek. Recimo, svi koji su iz
Sanxaka dolazili ovde da u~e {kolu deda je
primao u Sokolanu, on ih je hranio. Nikad nikoga
nije udario, ali imao je takav glas da kad
bi zagrmeo bilo je vi{e nego jasno {ta treba
da radi{. Voleli su ga U`i~ani, jer se potpuno
stopio sa wima ovde. Nismo slu~ajno napisali
na spomeniku „poreklom ^eh srcem u U`icu“.
On zaista jeste bio U`i~anin u punom smislu
te re~i. On je zapravo bio veliki Sloven. Mnogo
toga on je preneo ovde, jer kad je do{ao ovo je
ipak bio Balkan ne ba{ tako davno oslobo|en
od Turaka, bila je velika nepismenost.
Da li ste se ose}ali privilegovano
kao unuk Josifa Jehli~ke?
- To jeste bila privilegija u smislu da
su wega svi voleli a mi smo mogli u svakom
trenutku da budem uz wega. Svi ti sletovi,
priredbe,ve`be, on nije predavao samo gimnastiku
ili fiskulturu kad je do{ao ovde, po{to
nije bilo dovoqno nastavnika on je predavao
i geografiju i istoriju, bio je ~ovek {irokih
vidika i sa velikim znawem, jer je sebe stalno
edukovao.
26. novembar 2010.
Grupni portret Grudenovih sa dedom Josifom i bakom Milicom Jehli~kom
Jehli~kini gimnasti~ari i danas `ivo
pamte svesokolski slet u Pragu.
- To je bio posledwi svesokolski
slet, u Pragu, 1948. Dobar deo gimnasti~ke
reprezentacije Jugoslavije bio je iz U`ica, a
u rukovode}em kadru koji je vodio na slet bio
je deda. Putovali smo vozom, se}am se parade
svih u~esnika, ~ak i iz Amerike, pra{kim ulicama.
Kad su nai{li Jugosloveni bio je urnebes.
^e{ka je ina~e bila upu}ena na Srbe i
na Jugoslovene, kada je, recimo, na pra{kom
stadionu po~eo slet, onda su najatraktivniji
bili na{i gimnasti~ari iz mornarice, ^ehiwe
su ih razgrabile. Za veme sleta, odvijala se
smena u vrhu ~ehoslova~ke vlasti, Bene{ je
skinut, do{ao je Gotvald koga su postavili
Rusi. Odjednom se sve promenilo, ne u narodu,
nego u vlasti, po{to znamo da je Tito ve} bio
u sukobu sa Rusima. Iako su pokazali vi{e
cirkusku ta~ku sa motorima nego gimnasti~ku
predstavu, Rusi su dobili zlatnu medaqu.
Ipak, svi su nam prilazili i ~estitali jer smo
bili najboqi. Osvojili smo srebro. To je bio
prijatan put, upoznao sam dedinu mamu koja je
jo{ bila `iva, zvali smo je Babi~ka. @ivela
je u Hlinskom, odakle je i deda. Ponudila nas
je puterom, a mi nismo znali {ta je to, probali
smo beli hleb, jer mi smo ovde jeli proju, taj
hleb je za nas bio kao kola~. Tada smo prvi put
videli gumene lopte koje smo doneli, jer mi
smo se ovde igrali sa krpewa~ama. Se}am se
da je moj ujak ^aslav koji je studirao u Sovjetskom
Savezu doneo prvi fudbal, onaj na kri{ke,
ali je spona bila od krpe, po{to nije bilo gume
koristili smo sviwska prdala koja smo naduvavali
unutra da bismo igrali fudbal u Nikolinoj
avliji.
Koliko je na Josifa Jehli~ku uticala
~iwenica da je vi{e puta mewao dr`avna
ure|ewa, politi~ka okru`ewa…
- Naravno da je on to ose}ao na svojoj
ko`i. On je bio levo nastrojen, s obzirom da
su, izme|u ostalog, svi narodi pod Austrougarskom
gajili ideje o oslobo|ewu, {irili su
ne{to revolucionarno, {to je opet neka leva
opcija `ivqewa ili vo|ewa politike. Kada
je do{ao u U`ice povezao se sa socijalistima.
U Dra{ki}ima je bilo takvo raspolo`ewe,
advokat \oka Dra{ki} bio je socijalista. Ne
zaboravite da je deda sa 19 godina do{ao u
U`ice. Prakti~no, bio je dete, ali vrlo odgovoran.
Tako|e, dru{tvo „Soko“, koje je osnovao,
kretalo se tim putem, to je bila levo orijentisana
organizacija, ali nije bila komunisti~ka.
Mnogi mladi qudi iz U`ica i okoline dobijali
su prva saznawa o `ivotu i pravdi od
dede. Mo`da nije slu~ajno {to je dobar deo
rukovodstva biv{e Jugoslavije bio iz U`ica,
od Drulovi}a, bra}e Grbi}a, do Krcuna, svi su
oni bili i dedini ve`ba~i koje je on na neki
na~in upu}ivao u `ivot, tako da je bilo sasvim
logi~no {to su onog trenutka kad su Nemci
u{li oni oti{li u partizane.
Sokolstvo je zapravo bilo neka vrsta
dru{tvene inicijacije.
- Da, deda je imao veliku biblioteku. Nijedan
slab u~enik nije mogao da bude ~lan sokolskog
dru{tva. Sve to je bio pedago{ki rad
koji se u to vreme nije sveo samo na U~iteqsku
{kolu, Gimnaziju i druge {kole, nego upravo
kroz Sokolanu, gde su nadopuwavali svoja znawa.
On je tra`io od svih pravilno dr`awe i
{iroke vidike u smislu dokle se sme i dokle
se mo`e. Poznata je ona wegova pesnica u le|a
propra}ena sa „Ispravi se!“. ^esto je razgovarao
sa roditeqima o deci koja su dolazila
u Sokolanu.
Soko je od osnivawa bilo dru{tvo
otpora prema Austrougarskoj, tu se {irila
panslovenska ideja, sokolska himna je „Hej
Sloveni“…
- Da, austrougarska vlast je osetila opasnost
od tog pokreta i {irewa slobodarskih
ideja. U vreme kada je deda zavr{io te kurseve
u Pragu, Srbija je, sem carske Rusije, bila jedina
svetla ta~ka me|u slovenskim narodima,
slobodna, kao neki mali Pijemont za slovenske
narode. @ele}i da se {to vi{e edukuje, da
{to vi{e sazna, on je saznao puno i o Srbiji i
po`eleo je da pobegne odande, da do|e u neku
slobodnu zemqu, da sva svoja znawa prenese
narodu koji se tek razvijao u sportskom
smislu. Kada je do{ao u Beograd, odre|en je
za U`ice. Do{ao je vozom do Budimpe{te, od
Budimpe{te do Beograda brodom, od Beograda
do Obrenovca vozom, a onda volovskim kolima
do U`ica.
Otkuda vi na glumi, da li ste dok ste
`iveli u U`icu uop{te razmi{qali o
tome?
- Odmah posle rata, Obrad Nedovi},
onda{wi upravnik u`i~kog pozori{ta, radio
je Cankarevog „Kraqa Betajnove“ u Sokolani.
Po{to smo mi tamo stanovali, uzeo je mog brata
Du{ana i mene da igramo u toj predstavi.
Tako sam prvi put stao na daske. ^esto smo
prisustvovali sportskim priredbama, po{to
je Sokolana imala binu, tako da sam na neki
na~in ve} bio naviknut na publiku. A kad smo
se preselili u Beograd, obuzeo me neki stid,
nisam smeo da pevam ni u horu, jer sam mislio
da svi gledaju u mene. Veqa Stojanovi}, filmski
rediteq iz Crne Gore, snimao je 1957.
film „^etiri kilometra na sat“. Trebalo mu
je neko mlado lice, mlad de~ak, naivan, lepo
vaspitan, takva je uloga bila. Ja sam ve} po~eo
da studiram prava, ali moja tetka je radila
kao monta`er u Avala filmu, pro~itala je
scenario, do{la kod mene i rekla: „Sa{a, ja
mislim da si to ti.“ Javilo se preko trista
kandidata za tu ulogu, ali su izabrali mene.
I tako sam sa Sne`anom Mihailovi}, ^kaqom,
@arkom Mitrovi}em, Pavlom Vujisi}em igrao
u tom filmu. Slede}e godine bio sam na filmskom
festivalu u Puli, film je dobio nagradu,
a mene su glumci koji su ve} bili na Akademiji,
Mi{a @uti} i Rale Ratkovi}, nagovorili da
upi{em Akademiju. Polo`im prijemni ispit i
tako odem na drugu stranu.
Roditeqi su vam predvideli druga~iju
profesionalnu karijeru?
- Da, tata je bio zubni lekar, trebalo je
da studiram stomatologiju. Dok sam bio u gimnaziji
radio sam kod wega, morao sam uvek u
odre|eno vreme da budem u ordinaciji i da mu
asistiram. Znao sam da pravim proteze i zube,
navlake, sve sam to radio dok su se moji drugovi
ispod prozora, u velikom dvori{tu, stalno
igrali. Iz protesta sam upisao prava, a posle
prve godine dobijem ulogu u Stojanovi}evom
filmu.
Zar nije na Akademiji bio zabrawen
profesionalni anga`man za glumce?

- Da, umalo da me zbog toga isteraju sa
studija. Dobio sam ulogu u filmu „Solunski
atentatori“ koji se snimao u Rijeci. Kada je to
~uo moj profesor Jozo Lauren~i}, hteo je da me
izbaci sa Akademije, ali me Predrag Baj~eti}
koji je tada bio wegov asistent spasao. Ve}
na ~etvrtoj godini, anga`ovao me je Zdravko
[otra koji je tek po~iwao na televiziji, kasnije
sam mnogo igrao kod Lole \uki}a u dve
serije, zatim u pozori{tima, sve dok jednoga
dana nisam pao na sceni i povredio ki~mu. Godinu
dana bio sam nepomi~an. Postepeno sam
se oporavqao, prohodao sam, da bih kasnije
igrao mawe uloge.
Ko je bio sa vama na klasi?
- Vera ^uki}, Mi{a Janketi}, Qubi{a
Samarxi}, Risto [i{kov i nekoliko drugih
danas mawe poznatih glumaca. Sa Mi{om i
Smokijem bio sam nerazdvojan. Oni su na studije
u Beograd do{li iz Crne Gore, odnosno Novog
Sada, gde je Mi{a `iveo kod tetke, a Smoki je
do{ao iz Ni{ke Bawe, i onda su oni postali
deo na{e velike porodice koja je `ivela na
Sewaku. Svaki dan bili su kod nas, hranili se,
ponekad i spavali, bili smo kao bra}a.
Kako su odreagovali u va{oj porodoci
na ~iwenicu da ste upisali Akademiju?
- Nisu se oni me{ali u ono {to smo mi
`eleli. Svako je izabrao ono {to je hteo. Da
li je to zato {to nas je bilo puno, pa su mla|i
dobijali mnogo vi{e pa`we? Mi stariji usmeravali
smo mla|e kroz {kolu, pomagali
im. Kad se moja najmla|a sestra rodila ja sam
imao sedamnaest godina. Po{to je mama zbog
nekog krvarewa morala da ostane u bolnici,
ja sam malu sestru izneo iz bolnice u naru~ju
i iz Vi{egradske ulice doneo pe{ice do na{e
zgrade gde smo stanovali. Usput su sve kom{ije
mislili da sam ja dobio dete. A kada smo baki
i deki javili da su dobili i dvanaesto unu~e,
baka se iznenadila jer nije ni primetila da je
mama bila trudna.
Grudenovi danas `ive na raznim
stranama sveta.
- Da, problem je {to nisu svi mogli da dobiju
posao pa su se selili. Dobar deo familije
oti{ao je u inostranstvo. Dule je u Nema~koj
bio direktor razvoja u Por{eu, ina~e je doktorirao
ma{instvo u Be~u, nije hteo da se
vrati na Beogradski univerzitet na katedru,
gde je ina~e bio ~ovek koji nije imao doktorat,
ali je bio politi~ki uticajan. Sestra koja je
studirala kineski jezik, danas `ivi u Karlsrueu,
ima troje dece. Jedan brat, ma{inski
in`iwer, `ivi u Holandiji, radio je u [elu.
On se na moru zaqubio u jednu Holan|anku i
oti{ao za wom. Branko je u Sloveniji gde je
radio kao carinik. Laki, Vladimir, osmi po
redu, on je bio avanturista jo{ kao klinac. Sa
dve godine, po{to je mnogo voleo dedu, znao
je da iz Dositejeve zapuca sam do Sokolane
preko \etiwe i to preko neke platice, jer nije
bilo mostova. On je upisao Pomorsku {kolu
u Rijeci, hteo je da plovi. I oplovio je svet,
ali u Rijeci je na{ao Marizu i tamo ostao da
`ivi. Jedna sestra je `ivela na Malti, tako
da smo rasuli po svetu. Pose}ujemo se, {irimo
krug nekih lepih zajedni~kih ose}awa i trenutaka,
a mnogi na{i prijateqi postali su
deo porodice. Po~etkom osamdesetih, Du{an
se sa jednim bratom od strica koji je `iveo u
[vajcarskoj i bratom od drugog strica koji je
`iveo u Italiji na|e i re{e da, s obzirom da
se takore}i nisu poznavali, naprave Grudenijadu.
I onda smo 1984. u Qubqani napravili
prvi susret Grudenovih, gde je jezik sporazumevawa
bio engleski. Bilo nas je vi{e od
trideset. Tada se rodila ideja da svake druge
godine pravimo tu porodi~nu manifestaciju u
nekom delu sveta gde `ive Grudeni. A najve}i
deo nas ipak `ivi u Beogradu. Tu je odr`ana
druga Grudenijada, zatim smo se okupili u
интервју
MESTO RO\EWA: Du{an i Sa{a Gruden
Trstu, gde je tata ro|en, jer on je Slovenac iz
Trsta, zatim opet u Qubqani. Onda je po~elo
rasulo, rat, nismo mogli vi{e da se ~ujemo ni
telefonom. Bili smo ponovo zajedno u Italiji,
uzeli smo autobus i preko Ma|arske do{li na
slovena~ku granicu. Preko jednog diplomate
izdejstvovali smo vizu da pro|emo kroz Sloveniju
na osam sati. Taj susret posle ratova
bio je zaista dirqiv, ~ak su i {oferi koji su
nas vozili plakali. I tako, ove godine imali
smo desetu Grudenijadu. Jedne godine ja sam
organizovao susrete i doveo sam familiju
da vide ov~arsko-kablarske manastire, Gu~u,
Zlatibor, onda se tu na{ap Oliver Mandi}
koji se rodio uku}i u kojoj smo mi `iveli u
Dositejevoj, pa i on smatra sebe na{im bratom.
On nas je vodio na Taru, bili smo svi „Kod
Kurte“ na ru~ku, a Milan Nikitovi} nam je priredio
prijem u u`i~koj op{tini.
Retko govorite o ocu?
- On je Slovenac iz Trsta. Slu`io je vojsku
u Rimu, ali je zbog naprednih ideja bio
progawan, morao je da be`i sa bratom koji je
tako|e bio zubni lekar. Do{li su u Beograd gde
su otvorili ordinaciju. Tu je `iveo i stric Igo
Gruden, jedan od najve}ih slovena~kih pesnika,
i danas skoro svako mesto u Sloveniji ima
wegovu ulicu. Tata je bio osmi po redu u familiji
od desetoro dece. U Beogradu je dr`ao
ordinaciju sa stricem, kod Londona. Ispod te
zgrade bila je jedna mala prizemqu{a sa velikim
dvori{tem. Tu je mama za vreme studija
na Muzi~koj akademiji `ivela kod tetke Bele.
On se sa tre}eg sprata zagledao u tu zgodnu devojku
i tako su se wih dvoje zaqubili. Rodi se
Maja i onda pre|u u U`ice. Sam je radio, morao
je mnogo dece da hrani. Mama nas je vaspitavala
tako da moramo sve da znamo da radimo,
sve poslove u ku}i, svako je imao svoj zadatak.
O nama je snimqen jedan dokumentarni film
Brane ]elovi}a i Puri{e \or|evi}a, zove
„Dvanaestoro dece druga Oskara“.
Kad danas dolazite u U`ice,kakva
ose}awa vas obuzimaju?
- Znate, gde god odem ja sam U`i~anin,
bez obzira {to sam odavde oti{ao posle male
mature i {to preko pedeset godina `ivim u
Beogradu. I ne samo ja, nego sva moja bra}a i sestre.
Ovde se vra}amo da se nadahnemo nekom
lepotom koju smo imali u mladosti.
Da li je neko od Grudena postao sportista?
- Ne. Svi smo ve`bali, ali niko od nas
nije postao profesionalni sportista.
Kada ste prvi put stali na pozornicu
Ateqea 212?
- Muci Dra{ki} je do{ao kao asistent
Bojana Stupice iz Jugoslovenskog dramskog
pozori{ta da radi svoju diplomsku predstavu
1962. godine – „Kartoteku“ Tadeu{a Ru`evi~a,
u kojoj i ja igram, pored Cice Perovi}a, Bore
Todorovi}a, Dejana ^avi}a. To je moja prva
predstava u Ateqeu 212, pozori{tu koje je
zaista imalo jedinstven pozori{ni kontinuitet,
od Bojana Stupice, Mire Trailovi} do
Mucija Dra{ki}a.
Ka`u da je imao je i jedinstven
pozori{ni bife?
- To je posebna pri~a, to je zapravo paralelna
istorija ne samo pozori{ta nego i srpske
kulturne elite. Bilo je uvek {ankmena, kakoje
govorio Petar Kraq kojeg je Baja Ba~i} prozvao
Nalivpero Kraq. Uvek je tu bilo vrcavo i
urnebesno bilo, voleli su tu da do|u i Sloba
Seleni}, Danilo Ki{, Brana Crn~evi}…
Kakve uspomene nosite na Danila
Ki{a?
- Najvi{e sam se sa wim dru`io kad smo
gostovali u Sovjetskom Savezu, bili smo 14
dana na gostovawu u Qewingradu i Moskvi. Sa
Ki{om sam delio hotelsku sobu. Tad sam upoznao
mnoge ruske pesnike zahvaquj}i Danilu,
od Okuxave do Visockog. Ki{e je bio izuzetan
~ovek, najkultivisanija osoba koju sam upoznao.
A Mihiz?
- Iz wega je vrcalo. Se}am se, kad ne}e
da ga slu{aju ili kad mu ne veruju kad ne{to
pri~a on je znao da lupa nogama o pod. Bio je
pun znawa, sjajan erudita.
Igrali ste sa Zoranom Radmilovi}em.
Za wega ka`u da je privatno bio pomalo
tu`an ~ovek.
- On nije bio tu`an, on je bio nam}or
~ovek. Iz tog nam}orluka on je svaku predstavu
kad je dolazio u pozori{te hteo da otka`e,
jednostavno wemu se ne igra. Onda stane,
pa razmi{qa, znate da je za Ibija morao da
crta, da pi{e po sebi, da pravi crvene pe~ate
i koje{ta jo{, ali kad krene nisi mogao da ga
zaustavi{. On bi svaki put ne{to drugo odigrao,
iako je si`e bio isti, ali {ta je on sve
izme|u radio, to je ~udo. Recimo, Radovan III
je na premijeri bio katastrofa, ta predstava
je trajala sat i deset minuta, a posle smo Radovana
igrali tri sata, jer je to bila potpuno
wegova predstava, on je izmi{qao, dovede
nekog glumca iz publike na scenu, Miru Bawac
je jednom izbacivao iz pozori{ta...
Prime}ujete li danas nastavak te dobre
tradicije Ateqea 212?
- Ne. Nema kontinuiteta. Taj duh se dr`ao
jo{ malo dok je Cvetkovi} bio upravnik. Mada
su se neki glumci, kao Mima Karaxi}, Branimir
Brstina, Anica Dobra, povukli, on ih nije
anga`ovao i onda oni nisu znali za{to bi tu
do{li. Aqo{a Vu~kovi} je malo igrao, pa Caci
Mihailovi}, u godini jednu ili nijednu predstavu.
Pa i kad je bife u pitawu, gotovo da
ni{ta nije ostalo od starog Ateqea.
Jeste li uspeli da savladate stidqivost?
- Pa, nisam, do dana dana{weg. Nikad.
Zoran Jeremi}
26. novembar 2010.

@ rtvama ekspolozije
koja se dogodila 22.
novembra 1941. godine u partizanskoj
Fabrici oru`ja u
U`icu sme{tenoj u trezorima
tada{we Narodne banke Jugoslavije,
a koji su sada sastavni
deo Narodnog muzeja, u ponedeqak
su sve{tenici U`i~ke
crkve slu`ili parastos. Na
spomenik `rtvama, umetni~ko
delo Borisa Anastasijevi}a,
a sednici Op{tinskog od-
PUPS-a Bajina Ba{ta,
Nbora
u ~ijem su radu u~estvovali Dragan
Vidojevi}, predsednik Izvr{nog
odbora GO, Milun Jovanovi}, ~lan
IO GO zadu`en za Zlatiborski i
Moravi~ki okrug, Jovica Markovi},
predsednik OO PUPS- a i Dragan
Vuji}, potpredsednik OO PUPS-a
Kosjeri}a, bilo je re~i o dosada{woj
aktivnosti ove politi~ke partije
koja participira u republi~koj i lokalnoj
vlasti.
Predsednik Op{tinskog odbora
Bajina Ba{ta Milorad Mandi}
je naglasio da se PUPS dosada
najvi{e bavio socijalnim pitawima
penzionera i pru`awu materijalne
i druge pomo}i najugro`enijim porodicama
i pojedincima. Pomo} je
pru`ena ugro`enim doma}instvima
oko izgradwe i popravke ku}a, zatim
u oblasti zdravstvene za{tite,
nabavci sanitetskih pomagala, za
najsiroma{nije penzionere i ove
26. novembar 2010.
vence su polo`ile delegacije
Grada U`ica, Gradskog odbora
SUBNOR-a, Preduze}a ’’Prvi
partizan’’ i potomaka ratnika
1912-1918.
Gradona~elnik U`ica
Jovan Markovi} je u prigodnoj
besedi, povodom se}awa na
ovu tragediju u kojoj je izgubilo
`ivote oko 120 radnika i
me{tana rekao da su stradali
oru`ari, i civilne `rtve koje
su se na{le u tom prostoru, simbol
„otpora, slobode i U`i~ke
Republike“.
Grad U`ice }e u saradwi
sa Ministarstvom kulture
obezbediti novac da trezor
sada{weg Narodnog muzeja, u
kome se dogodila tragedija, bude
stavqen u funkciji, kako `rtve
ne bi bile zaboravqene.
Nikola Gogi} direktor Narodnog
muzeja koji je uz preduze}e
’’Prvi partizan’’ organizator
komemoracije, ovom prilikom je
хроника
U@ICE
Сећање на страдале оружаре
Na spomenik `rtvama u eksploziji koja se dogodila u Fabrici
oru`ja 22. novembra 1941. godine, u ponedeqak polo`eni venci,
a sve{tenici U`i~ke crkve slu`ili parastos
Poziv
gra\anima
Nikola Gogi} direktor
Narodnog muzeja istakao je da
}e Narodni muzej naredne godine
povodom obele`avawa
70. godi{wice U`i~ke Republike
realizovati projekat
ure|ewa prostora biv{e
Fabrike municije i civilnog
skloni{ta, ali i stalnu
muzejsku postavku ’’U`i~ka
Repblika’’. Gogi} je ovom prilikom
pozvao i zamolio, pre
svega rodbinu i prijateqe
nastradalih u eksploziji 22.
novembra 1941. godine, ali
i sve U`i~ane da, ukoliko
poseduju bilo kakav dokumenat
i predmet iz perioda
rada Fabrike oru`ja ili iz
vremena U`i~ke Republike,
obaveste Muzej.
- Mi }emo do}i do
svakoga ko nas pozove i
pogleda}emo dokumentaciju.
Na ovaj na~in zajedni~ki
}emo izgraditi Muzej U`i~ke
Republike u U`icu, - kazao je
Gogi}.
istakao da se U`ice na dostojan
na~in se}a preko stotinu svojih
sugra|ana koji su poginuli u
ovom prostoru municijskog odeqewa
i civilnog skloni{ta,
koje je bilo sme{teno u trezorima
Narodne banke Jugoslavije.
U vreme trajawa U`i~ke
Republike, kako tvrde
istori~ari, iz pogona fabrike
oru`ja iza{lo je 2,7 milona komada
pu{~ane i 90.000 komada
pi{toqske municije i proizvedeno
oko 21.000 pu{aka „partizanki“.
Istori~ari, me|utim jo{
uvek nisu dali pouzdan odgovor
kako je do{lo do eksplozije
u fabrici oru`ju, kada su u
wenim prostorima u tom trenutku,
pored radnika druge
smene oru`ara, nalazilo u
zbegu vi{e desetina civilnog
stanovni{ta.
R. P.
BAJINA BA[TA
Брига о најугроженијима
Sa sednice Op{tinskog odbora PUPS-a Bajina
Ba{ta upu}en zahtev op{tini da se penzionerima
omogu}i besplatan prevoz u gradskom
saobra}aju
Povezivawe sta@a
- Podse}amo na odluku Vlade Srbije koja je prihvatila obavezu
da odre|enim privrednim subjektima koji imaju neizmirene obaveze i
doprinose za penziojsko i invalidsko osigurawe zaposlenih za period
1. januar 2004. do 31. decembra 2009. godine, izvr{i povezivawe sta`a
uplatom neizmirenih obaveza po tom osnovu. Uplatu }e izvr{iti Ministarstvo
finansija na teret buxeta Republike Srbije za 2010. godinu
– re~eno je na sednici OO PUPS-a.
RADIONICA
U NARODNOM
MUZEJU
Стање музејских
зграда
U organizaciji u`i~kog
Narodnog muzeja, Centralnog
instituta za konzervaciju iz
Beograda i Ministarstva za
kulturu Republike Srbije u
~etvrtak i petak, 25. i 26. novembra,
odr`ava se radionica
na temu „Analiza stawa muzejskih
zgrada u Srbiji“. Ovaj
dvodnevni stru~ni skup otvara
Mila Popovi} – @ivan~evi},
a predava~i su Zorica Civri},
Gorana Joksimovi} i Zoran Jovanovi}.
R. V.
U PO@EGI
Изложба Мирона
Мутаовића
U galerijskom prostoru
Kulturnog centra Po`ege u
toku je izlo`ba radova beogradskog
akademskog slikara
Mirona Mutaovi}a pod nazivom
„Dolazimo po vas“, koja
}e trajati do 7. decembra.
Re~ je o umetniku koji
kombinuje tradiconalne medije
umetni~kog izra`avawa,
kakvi su slika i crte`, sa digitalnim
printom, instalacijom
i grafitima, a borave}i
tokom vikenda u po`e{koj
galeriji Mutaovi} je stvarao
svoju izlo`bu kao poseban
kreiran umetni~ki projekat
namewen iskqu~ivo ovom prostoru.
Ovaj umetnik, koji radi
kao profesor na Odseku
primewene umetnosti Fakulteta
umetnosti u Ni{u, do
sada je 14 puta izlagao samostalno,
a bio je i u~esnik na 37
grupnih izlo`bi.
G. M.
godine obezbe|en je preko Nacionalnog
parka Tara 160 kubika ogrevnog
drveta. Op{{tini je upu}en zahtev
da penzionerima omogu}i autobuski
besplatan prevoz u lokalnom
saobra}aju.
- U na{oj op{tini ima ukupno
4.200 penzionera, od ~ega 1.200
su poqoprivrednici. PUPS ima 650
~lanova, formirali smo devet a
predstoji formirawe jo{ dva mesna
odbora, u Dubu i Crvici. Nekada smo
imali oko 8.500 zaposlenih, danas
u privatnom i dr`avnom sektoru ih
radi oko 1.500, a oko 3.000 je nezaposlenih
– istakao je Mandi}.
R. B.

C eremonija potpisivawa
ugovora za projekte
prekograni~ne saradwe kojima su
sredstva dodeqena u prvom javnom
pozivu odr`ana je protekle subote
u hotelu „Palisad“ na Zlatiboru.
Vrednost donacije EU za sedamnaest
projekata koje }e partneri iz
Srbije realizovati sa partnerima
iz Bosne i Hercegovine je 3.240.000
evra, a za program Srbija – Crna
Gora kojim je obuhva}eno trinaest
projekata je 1.980.000 evra. [ef
delegacije Evropske unije u Srbiji
Vensan De`er ocenio je da se regionalna
saradwa odvija na visokom
nivou, da su u~iwene dr`avni~ke
posete i simboli~ki gestovi i da je
za o~ekivati i da se efekti vide na
lokalnom nivou gde se svi trude i
rade da do|e do pomirewa i saradwe.
On je istakao da je prvi poziv na
konkursu za projekte prekograni~ne
saradwe pratio veliki entuzijazam i
energija u~esnika. Prvi javni poziv
pratilo je ~etiri puta vi{e prijava
od raspolo`ivih sredstava, rekao
je ambasador EU u Srbiji i ovom
prilikom najavio novi poziv koji
}e biti otvoren po~etkom slede}e
godine. Za projekte prekograni~ne
saradwe Evropska unija je opredelila
3,2 miliona evra.
Inicijativa iz
„lokala“
Potpredsednik Vlade Srbije
Bo`idar \eli} rekao je na Zlatiboru
da je program prekograni~ne
saradwe Evropske unije jedan od
najuspe{nijih u regionu koji povezuje
qude u neposrednoj blizini i pokazuje
da gledamo u budu}nost. On je
dodao da je inicijativa prepu{tena
„lokalu“ u ~emu mu poma`u tehni~ki
sekretarijati u U`icu za saradwu
sa BiH i u Prijepoqu sa saradwu sa
Crnom Gorom.
Posle ceremonije potpisivawa
ugovora sa najuspe{nijim kandidatima
ambasador De`er i potpredsednik
Vlade Srbije za evropske
integracije \eli} potpisali su
i finansijske sporazume za dodelu
dodatnih sredstava iz buxeta EU za
programe prekograni~ne saradwe u
iznosu od 1,1 milion evra za saradwu
Srbije sa BiH i 500.000 evra za
saradwu Srbije sa Crnom Gorom.
U uvodnom delu ceremonije
otpravnik poslova Delegacije Evropske
unije u Bosni i Hercegovini
Boris Jaro~evi} rekao je da su projekti
prekograni~ne saradwe okvir
za intezivirawe dobrih odnosa
me|u obi~nim qudima i dodao da
pravi izazovi ~ekaju prekograni~nu
saradwu koja vodi pomirewu, socijalnoj
koheziji i ekonomskom razvoju
i predstavqa svojevrsnu pripremu
zemaqa kandidata EU za kori{}ewe
IPA fondova. [ef odseka za prekograni~ne,
me|unarodne i posebne
programe pomo}i Direkcije za evropske
integracije BIH Nada Bojani}
ocenila je va`nim povezivawe qudi
kroz projekte prekograni~ne saradwe
i rezultati zajedni~kog rada
od 2007. godine postaju vidqivi i
konkretizuju se. Pomo}nik ministra
za evropske integracije Crne
Gore Vawa Grgurovi} rekla da je
prakti~ni ciq realizacije programa
prekograni~ne saradwe povezivawe
qudi, zajednica i privreda regiona,
a ciq je zajedni~ka priprema za
актуелно
PREKOGRANI^NA SARADWA
За бољи живот
Donacija Evropske unije od 5,2 miliona evra za trideset
projekata prekograni~ne saradwe Srbije sa Bosnom
i Hercegovinom i Crnom Gorom. Regionalna saradwa
najuspe{niji projekat Evropske unije koju prati entuzijazam
iz lokalnih sredina i `eqa za saradwom i pomirewem
u regionu, re~eno na Zlatiboru
Ambasador De`er i potpredsednik \eli}
Partneri
U okviru programa regionalne saradwe „na{li“ su se
partneri iz Priboja i Rudog, Modri~e i Uba, U`ica i Nik{i}a,
Po`ege i Srebrenice, Sremske Mitrovice i Sarajeva, Beograda
i Tuzle, Kraqeva i Rogatice, U`ica i Sarajeva, Ariqa i Starog
grada, Prijepoqa i ^ajni~e, ^ajetine i Andrijevice.
Partneri u prekograni~noj saradwi Srbije
i Bosne i Hercegovine
kori{}ewe pretpristupnih fondova
EU.
Potpredsednik Vlade Bo`idar
\eli} istakao je da potpisani
projekti pokrivaju {iroku lepezu
potreba gra|ana od pija}e vode, turizma,
preduzetni{tva pa do brige za
osobe ometene u razvoju. To pokazuje
da je ova prekograni~na saradwa s
obzirom na entuzijazam i energiju
qudi koji u wima u~estvuju jedan od
najuspe{nijih projekata koje imamo u
regionu.
- Prekograni~na saradwa
povezuje qude u neposrednoj blizini
i specifi~na je po pronala`ewu
prijateqa- partnera ~ija inicijativa
poti~e iz lokala. To nije
pitawe glavnih gradova i centrala
ve} pitawe lokalne inicijative.
Projekti su vredni od 50.000 do
250.000 evra, ali imaju ve}i efekat
na svakodnevni `ivot nego neki
„obimniji“po iznosu sredstava. Veoma
je bitno nastaviti prekograni~nu
saradwu i ne treba se za~uditi
{to }e iznosi biti duplirani sa
sada{wih 15 na 30 miliona evra
u slede}e dve godine, jer je to program
koji ima veliki uspeh- rekao je
\eli}.
On je dodao da o~ekuje da }e
u perspektivi obim ovih sredstava
biti pove}an, ali i skrenuo pa`wu
da je izuzetno bitno da novac bude
potro{en na ekonomi~an na~in i
10 26. novembar 2010.

UZ PODR[KU EVROPE
Saradwa na regionalnim projektima
izme|u Srbije i Crne Gore
Direkor „Vodovoda“ U`ice
Milomir Sredojevi}
da „evropski novac“ ne bude zloupotrebqen,
jer one zemqe koje su to
u~inile nanele su najve}u {tetu sopstvenim
gra|anima. \eli} je rekao
da }e biti sprovo|ene kontrole za
projekte i svi koji rukovode ovim
novcem – to je velika odgovornost i
on se mora tro{iti na transparentan
i zakonit na~in.
Bez granica
„Malina preko granice“ naziv
je projekta koji }e raditi Ariqe i
op{tina Stari grad u Bosni i Hercegovini
koji }e omogu}iti razmenu
iskustava u gajewu maline, preno{ewe
iskustava, posetu proizvo|a i edukaciju
budu}ih planta`era iz BiH
u Ariqu, u praksi kod proizvo|a~a
26. novembar 2010.
актуелно
Andrijevica i ^ajetina: Neboj{a Leki} i Milan Stamatovi}
Sredojevi}a, „Vodovod“ je u prvom
pozivu u~estovovao sa desetak projekata
za saradwu sa Crnom Gorom
i Bosnom i Hercegovinom. Jedan
Prijateqi
- Prekograni~na saradwa povezuje qude u neposrednoj
blizini i specifi~na je po pronala`ewu prijateqa- partnera
~ija inicijativa poti~e iz lokala. To nije pitawe glavnih gradova
i centrala ve} pitawe lokalne inicijative – rekao je potpredsednik
Vlade Bo`idar \eli}.
обичних људи
koji se bi{e decenija bave ovom vrstom
proizvodwe, rekao je zamenik
projekat je vredan 50.000, a drugi
200.000 evra i prvi se odnosi na
predsednika op{tine Svetislav nabavku opreme za informacionogeografski
Petrovi}. Vrednost projekta je
sistem, a drugi se odnosi
400.000 evra. U`i~ki „Vodovod“ }e
raditi dva projekta prekograni~ne
za nabavku opreme i detekciju kvarova
u sistemu.
saradwe sa nik{i}kim „Vodovodom“. - I jedan i drugi projekat
Prema re~ima direktora Milomira
koji }emo raditi su povezani
i u~ini}e da „Vodovod“ mo`e
ekonomi~nije da posluje i ostvari
u{tedu gubitka vode {to je zna~ajno.
Na izradi projekata radili su zaposleni
„Vodovoda“ koji su pokazali
stru~nost, kvalitet i odgovornost.
Nagla{avam da su na{a dva projekta
„pro{la“ u saradwi sa Crnom Gorom i
da su dva projekta „pro{la“ prvi krug
u okviru saradwe sa Bosnom i Hercegovinom.
Za nas je to podstreh i motivacija
kako bi smo se i u narednom
krugu konkursa pojavili. Na Forumu
za tra`ewe partnera poku{a}emo da
ih prona|emo kako bismo se pojavili
na novom konkursu i nadam se trajnoj
saradwi sa nik{i}kim „Vodovodom“
– navodi Milomir Sredojevi}.
Partneri su i op{tine ^ajetina
i Andrijevica iz Crne Gore u projektu
za unapre|ewe mlekarstva. Vrednost
projekta je 200.000 evra. Predsednik
op{tine ^ajetina Milan Stamatovi}
navodi da }e sredstva biti
utro{ena za nabavku mikrobiolo{ke
laboratorije za op{tini ^ajetina, a
u op{tini Andrijevica sredstva }e
biti utro{ena za nabavku rashladnih
ure|aja – laktofriza i opreme
za seoska doma}instva.
- Projekat je zna~ajan s obzirom
na ~iwenicu da opada proizvodwa
mleka. U pitawu su kvalitetna
podru~ja za podsticaj i razvoj mlekarske
industrije i mi }emo u narednim
godinama iz svojih buxeta uz ovu
pomo} koja je po~etna izdvojiti sredstva
za unapre|ewe mlekarstva na
teritoriji op{tine ^ajetina. Zajedno
}emo raditi na nabavci laboratorije
za biolo{ke uzorke mleka tako
da je to novo i za wih i za nas. Za
proizvo|a~e je predvi|ena stru~na
pomo} u proizvodwi mleka. Menaxer
op{tine Andrijevica Neboj{a Leki}
ka`e da je ova lokalna samouprava
u ^ajetini prepoznala partnera za
prekograni~nu saradwu i dosta pomogla
u izradi dokumentacije za projekat.
Leki} navodi da je Andrijevica
mala op{tina sa 5300 stanovnika
na severu Crne Gore od kojih 900
`ivi u gradu. Nedavno je dobila
grant od EU u iznosu od 800.000
evra za finansirawe gradwe putne
infrastrukture. Leki} izra`ava
o~ekivawe da }e projekat sa ^ajetinom
doprineti razvoju mlekarstva i
poqoprivredne proizvodwe u ovoj
op{tini. Gradona~elnik U`ica Jovan
Markovi} istakao je posle potpisivawa
ugovora da je jako va`no da
se ponovo uspostavqaju veze u svim
oblastima izme|u Srbije, BiH i Crne
Gore. Mislim da je ponovo vreme da
se bri{u granice koje su postavqene
u prethodnom periodu i da pove`emo
institucije i qude, posebno u oblasti
turizma, saobra}aja, infrastrukture...Od
projekata koje grad ima u
planu Markovi} je naveo ~i{}ewe
aerodroma „Ponikve“, ure|ewe reke
\etiwe, gradwu pruge uskog koloseka
od U`ica do Mokre Gore i druge.
Sredstva su odoborena i za projekat
„Inkubator centra“ iz U`ica
i U`i~kom centru za prava deteta
koji }e raditi sa partnerom iz Sarajeva.
Ukupna vrednost nekoliko
projekata prekograni~ne saradwe
koje su inicirala preduze}a i organizacije
iz U`ica sa partnerima iz
BiH i Crne Gore je 500.000 evra. U okviru
programa regionalne saradwe
„na{li“ su se partneri iz Priboja
i Rudog, Modri~e i Uba, Po`ege i
Srebrenice, Sremske Mitrovice i
Sarajeva, Beograda i Tuzle, Kraqeva
i Rogatice, Prijepoqa i ^ajni~a,
Kraqeva i Rogatice.
@anka Eri}
11

актуелно
DECENTRALIZACIJA PO PLATFORMI URS
Седам административних региона
Poslanik Branislav Mitrovi}
Nacrtu platforme za
O regionalizaciju i decentralizaciju
Srbije na konferenciji
za {tampu u sedi{tu
stranke govorio je narodni poslanik
G17 plus Branislav Mitrovi}.
On je rekao da je krajwe
vreme da se u Srbiji preduzmu
neki zna~ajni koraci da bi se
Srbija ravnomernije razvijala
i dodao da je platforma
Ujediwenih regiona Srbije
(URS) ponu|ena svim gra|anima
Srbije, politi~kim partijama i
svima koji `ele da raspravqaju
o decentraliazaciji i ja~awu
Srbije u svim segmentima.
Ponu|enom platformom URS
predla`e da se uvede novi nivo
vlasti – regionalni tako da bi
Srbija bila zemqa sa tri nivoa
vlasti sa postoje}im lokalnim
i republi~kim. Mitrovi}
je rekao da je zato u narednom
periodu neophodno pristupiti
zna~ajnoj izmeni, ili dono{ewu
novog Ustava u kome bi bili
predvi|eni i prepoznati ovi
nivoi vlasti, ali i regionalna
podela Srbije na sedam administrativnih
politi~kih regiona.
Svaki region bi imao svoje
sedi{te sa organima vlasti,
vladom, skup{tinom i ostalim
prate}im institucijama.
- Nacrt na{e platforme
predla`e da sedi{te zapadnog
regiona bude grad U`ice.
Najvi{e zakonodavno telo
regiona bila bi regionalna
skup{tina. Poslanici bi se birali
po kombinovanom sistemu
sa podru~ja datog regiona. Broj
poslanika zavisio bi od teritorije
i broja stanovni{tva u
regionu i skup{tine bi imale
od 60 do 120 poslanika, a zapadna
Srbija bi imala oko 90
poslanika. Predsednik regionalne
skup{tine morao bi se birati
iz redova onih poslanika
koji su izabrani direktno od
gra|ana i na ovako odgovornom
mestu morao bi biti ~ovek koji
ima ukupno poverewe gra|ana.
Najvi{i ogran izvr{ne vlasti
bila bi regionalna vlada sa
predsednikom i 7 do 13 regionalnih
ministara, {to je promenqivo
i ostavqeno regionu da
izabere u zavisnosti od svojih
specifi~nosti - rekao je Mitrovi}
i dodao da bi se zakonom
predvideo i na~in finansirawa
regiona iz sopstvenih sredstava
kao {to se sada finansiraju lokalne
samouprave, bez dodatnog
uvo|ewa novih poreskih obaveza
za gra|ane.
@. Eri}
NACIONALNA SLU@BA ZAPO[QAVAWA FILIJALA U@ICE
Јавни позив локалним
самоуправама
Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe pozvala je u ponedeqak lokalne
samouprave da se ukqu~e u sufinansirawe programa i mera
aktivne politike zapo{qavawa u 2011. godini, kojim bi se podstakao
razvoj lokalnih i regionalnih politika zapo{qavawa
D ono{ewem Lokalnih
akcionih planova zapo-
{qavawa, lokalne samouprave
dobijaju novu ulogu koja podrazumeva
implementaciju centralne
politike na lokalnom
nivou, uva`avaju}i karakteristike
lokalnog okru`ewa.
Kako stoji u saop{tewu Nacionalne
slu`be zapo{qavawa
filijale U`ice, Zakonom o
zapo{qavawu i osigurawu
za slu~aj nezaposlenosti
predvi|eno je da ukoliko jedinica
lokalne samouprave,
u okviru Lokalnog akcionog
plana zapo{qavawa, obezbedi
minimum 51 odsto sredstava
potrebnih za finansirawe programa
i mera aktivne politike
zapo{qavawa (APZ) mo`e podneti
zahtev za u~e{}e u finansirawu
tog programa ili mere.
Onim lokalnim samoupravama
koje prema stepenu razvijenosti
spadaju u III i IV grupu razvijenosti,
kao i devastiranim
podru~jima, mo`e se odobriti
zahtev za sufinansirawe i kada
je u buxetu lokalne samouprave
obezbe|eno mawe od polovine
sredstava potrebnih za realizaciju
programa ili mera APZ.
Nacionalnim akcionim
planom zapo{qavawa za 2011.
Sa ovogodi{weg sajma zapo{qavawa u U`icu
godinu planirano je sufinansirawe
programa pripravnika,
obuka, kao i subvencija za
samozapo{qavawe i subvencija
poslodavcima za zapo{qavawe
na novootvorenim radnim mestima.
Osnovni uslovi za sufinansirawe
mera ili programa
aktivne politike zapo{qavawa
je da lokalna samouprava ima
formiran Lokalni savet za
zapo{qavawe, donet lokalni
akcioni plan zapo{qavawa za
2011. godinu, opredeqena sredstva
za finansirawe odre|enog
programa ili mera, kao i
uskla|ene programe ili mere
sa prioritetima i ciqevima
lokalnog ekonomskog razvoja i
lokalnog tr`i{ta rada.
Lokalne samouprave
zahteve podnose Ministarstvu
ekonomije i regionalnog razvoja,
preko filijala Nacionalne
slu`be za zapo{qavawe, a rok
za podno{ewe zahteva je 31. decembar
2010. godine
R. V.
GRADSKI
ODBOR DSS
Стоп
продаји
„Телекома“
Gradski odbor DSS-a
U`ice pozvao je U`i~ane da
daju svoj glas kako bi bila
spre~ena prodaja „Telekoma“
i organizovao prikupqawe
potpisa u centru grada protekle
subote. Gra|ani koji su
potpisali peticiju ka`u da
zbog budu}nosti dece nikad
ne bi trebalo prodavati ono
{to je najboqe u privredi o
~emu svedo~i i neto profit
„Telekoma“ od 360 miliona
evra. „Prodali smo sve {to
se moglo prodati i generacije
koje dolaze fakti~ki su na
prosja~kom {tapu i nije ~udo
{to mladi odlaze“, ka`e jedan
U`i~anin koji smatra da
se treba potruditi da ovakve
firme ostanu u vlasni{tvu
dr`ave. Potpisnici peticije
su mi{qewa da je „Telekom“
reprezent zdrave privredne
organizacije u Srbiji u kojoj
„ne mora sve da se proda“
po{tuju}i princip apsolutne
privatizacije. Tender za
prodaju „Telekoma Srbija“
objavqen je 20. oktobra.
Dr`ava poseduje 80 odsto akcija
ove firme, a preostalih
20 odsto gr~ki OTE u okviru
~ega je 30 odsto akcija Doj~e
telekoma.
@. E.
12 26. novembar 2010.

привреда
REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA U@ICE
Привреда без ауто пута
Kada se neko i pored lo{e konkurentnosti,
koja je karakteristika cele Srbije, odlu~i
da ipak investira u wu, on svakako ne}e izabrati
u`i~ki region koji nema auto-put, nema
dobru `elezni~ku infrastrukturu
u`i~kom regionu u
U prvih devet meseci
ove godine zabele`en je rast
fizi~kog obima industrijske
proizvodwe od 24,7 odsto u
odnosu na prethodnu godinu.
Proizvo|a~i obojene metalurgije,
dobra pozicija u industriji
namenske proizvodwe i rod vo}a
zaslu`ni su za to. Me|utim, razloga
za neki preterani optimizam
nema, jer je konkurentnost
na{ih proizvoda i daqe na
veoma niskom nivou, poru~uju iz
Regionalne privredne komore
U`ice.
- Bez obzira na sve probleme,
zadovoqni smo rezultatima
indeksa rasta industrijske
proizvodwe, jer su oni daleko
zna~ajniji u odnosu na prosek na
nivou cele Srbije, ka`e za „Vesti“
Dragomir Papi}, direktor
Regionalne privredne komore
U`ice.
S obzirom da je prethodna
godina u svakom pogledu – i u
fizi~kom obimu i po rezultatima
bila lo{a, nivo proizvodwe
i izvoza ravan je onom koji je
postignut 2008., koja je bila
uspe{na referentna godina.
Proizvodwa je porasla zbog povoqne
klime koju su stvorili
proizvo|a~i u obojenoj metalurgiji,
namenskoj industriji i
izvozu vo}a, pre svega malina,
U subotu, 20. novembra
u restoranu HTTP „Palisad“
odr`ana je degustacija
pekarskih i kulinarskih
proizvoda koje su
pripremili kuvari, barmeni,
baristi, somalijeri i
konobari, polaznici druge
grupe „Edukacije radnika u
turizmu i ugostiteqstvu“.
Edukaciju kadrova
u turizmu organizovao je
Samostalni sindikat radnika
ugostiteqstva i turizma
Srbije u saradwi sa
Turisti~kom organizacijom
Zlatibor.
M. Radi{i}
Spoqnotrgovinska
razmena ve]a
za 51,5 procenata
{qiva i jabuka.
- To su izvozni brendovi
koji su dali dobar rezultat i
to je ono {to je u`i~ki region
sam mogao da uradi. Me|utim,
kao dr`ava imamo problem {to
strane investicije ne ulaze u
na{u zemqu, a da bi se to desilo
trebalo bi da budemo visoko
rangirani na listi konkurentnih
zemaqa, obja{wava Papi}.
A Srbija je na ovogodi{woj
listi Svetskog ekonomskog foruma,
koja je objavqena u septembru,
pala za tri pozicije i
zauzela neslavno 96. mesto, od
136 zemaqa. U`i~ki region je u
jo{ nepovoqnijoj situaciji, jer
ga stara boqka – lo{a infrastruktura,
~ini jo{ mawe atraktivnim
za strane ulaga~e.
- Kada se neko i pored ove
lo{e konkurentnosti, koja je
karakteristika cele Srbije,
odlu~i da ipak investira u
wu, on svakako ne}e izabrati
u`i~ki region koji nema autoput,
nema dobru `elezni~ku
infrastrukturu, pa }e recimo
oti}i u Vojvodinu gde postoji
adekvatna komunikacija, napomiwe
Papi}.
S druge strane, odnos
dr`ave prema regionu nije ba{
onakav kakav bi trebalo da
bude, smatraju u Komori.
- Svesni smo da nekim mestima
dr`ava daje subvencije za
svako radno mesto, a u U`icu
nismo imali priliku to da vidimo.
Jednostavno, ~ini nam se da
takva podr{ka u`i~kom regionu
ne postoji. Mo`da je to politika
koja ka`e: da, U`ice ima dobre
rezultate, hajde da podr`imo
neke krajeve koji su potpuno devastirani
kao ju`na Srbija. Mi
se bunimo zbog takvog tretmana,
jer smatramo da uspe{ne treba
podr`ati, jasan je Papi}.
A {ta bi U`ice samo moglo
da uradi da postane privla~no
HTTP "PALISAD"
Дегустација кулинарских производа
Na podru~ju u`i~kog regiona,
u prvih devet meseci
u odnosu na isti period prethodne
godine spoqno trgovinska
razmena je pove}ana za
51,5 odsto (931.5 miliona dolara).
Iz regiona je izvezeno
robe u vrednosti 514.5 miliona,
a uvezeno robe u vrednosti
416.9 miliona dolara.
Izvoz je pove}an 45 odsto, a
uvoz 60,4 odsto.
- Podaci jasno govore
da je izvoz u na{em regionu
ve}i od uvoza. Me|utim, treba
imati na umu kako se evidentiraju
ti podaci. Na primer
imamo uvoz tehni~ke robe i
pretpostavimo da u U`icu ne postoji firma koja se bavi wenim
uvozom. Onda se ta roba na primer registruje u Beogradu i distribuira
se u U`ice. Zna~i taj uvoz nije u{ao u saldo. Zato se
postavqa pitawe da li je taj odnos izvoza prema uvozu toliko
pozitivan,- objasnio je Papi}.
za strane investicije bez obzira
na odnos dr`ave?
- Ovo {to su uradili u
Slobodnoj zoni je jedna dobra
osnova u stvarawu prostora za
industrijsku zonu, koja nu`no
ne mora biti bescarinska. Sve
je to dobro, ali mora da bude
potpomognuto saobra}ajnicama,
bez tog {ireg, obuhvatnijeg zalagawa
na nivou cele dr`ave ne
mo`emo mnogo da napredujemo,
zakqu~uje Papi}.
Naredna godina }e prema
wegovim re~ima biti te`a, jer
stawe privrede vi{e nije posledica
ekonomske krize, nego
je ovo posledica nekonkurentnosti
srpske privrede, koja
mo`e stvoriti dubqi jaz izme|u
visokorazvijenih zemaqa i
Srbije.
Kao jedno od re{ewa,
Papi} navodi formirawe
tehnolo{kog centra koji bi bio
mesto gde bi se privredi davali
mnogo br`i inputi za stvarawe
konkurentnog proizvoda za evropsko
tr`i{te.
- To bi bila institucija
gde bi se ubrzanim tempom
moglo pristupiti transferu
tehnologija iz Evrope i ostalog
dela sveta za stvarawe boqe
konkurentnosti za na{e proizvode.
Transfer tehnologija podrazumeva
usvajawe svih onih
znawa koja nismo koristili u
prethodnom periodu. Takav centar
bismo prvenstveno osnovali
za metal, a kasnije i za druge
oblasti, ka`e Papi}.
N. Tomi}
26. novembar 2010.
13

U PLANU “FEMOD” - a NOVI PROIZVOD
Напојна филтерска
јединица
Inovacioni projekat „Razvoj i konstrukcija
pasivnih filtera za kompenzaciju vi{ih
harmonika u niskonaponskim elektri~nim
mre`ama“, ura|en je u saradwi sa Inovacionim
centrom Elektrotehni~kog fakulteta
iz Beograda (ICEF). Ovaj projekat je podr`alo
Ministarstvo za nauku i tehnologiju Vlade
Republike Srbije. Na ovaj na~in magistarski
rad Aleksandra Nedi}a preto~en je u praksu
i do sada su napravqena dva prototipa ovog
ure|aja
ahvaquju}i mr Alek-
Nedi}u i stru-
Zsandru
~wacima Inovacionog centra
Elektrotehni~kog fakulteta
u Beogradu (ICEF), na pomolu je
novi proizvodni program ’’Vaqaonice
FEMOD’’. Re~ je proizvodima
koji }e se bazirati na
rezultatima dobijenim iz inovacionog
projekta „Razvoj i konstrukcija
pasivnih filtera za
kompenzaciju vi{ih harmonika
u niskonaponskim elektri~nim
mre`ama“, za ~iju realizaciju
je dobijena saglasnost i finansijska
pomo} Ministarstva za
nauku i tehnologiju Vlade Republike
Srbije.
U toku realizacije projekta
ura|ena su dva prototipa naponskih
filterskih jedinica: NFJ-1
i NFJ-50, snaga 1 kVAr i 50 kVAr.
Prvi je prenosni i koristi se na
Odeqewu kardiologije Op{te
bolnice u U`icu, a drugi je fiksni
i montiran je na Borverku
HB-150 u Ma{inskom pogonu
"Vaqaonice FEMOD" – ka`e mr
Nedi}, ~iji je magistarski rad
na ovaj na~in preto~en u praksu.
- Predmet mog istra`ivawa
je pojam kvaliteta elektri~ne
energije – isti~e ovaj in`ewer
tehni~ke pripreme i proizvodwe
u "Vaqaonici FEMOD’’
koji idu}e godine slavi deceniju
rada u sistemu Vaqaonice
bakra.
- Ovaj pojam je nastao
kao posledica tretirawa
ove energije kao robe {iroke
potro{we, zbog ~ega se mo`e
govoriti o wenom upotrebnom,
ekolo{kom, komercijalnom i
tehni~kom kvalitetu, pri ~emu
je moj rad konkretno vezan za
сусрет
tehni~ki kvalitet elektri~ne
energije, prisutan jo{ od prvog
dana wenog kori{}ewa. Za nas,
kao krajwe kupce - potro{a~e
najbitniji je kvalitet napona
na sabirnici na koju su
prikqu~eni razni potro{a~i.
Pod ovim se podrazumeva
zadr`avawe osnovnih karakteristika
napona: efektivne
vrednosti 420/240 V, frekvencije
50 Hz, simetri~nosti i, {to
je najva`nije, talasnog sinusoidalnog
oblika na nominalnim
vrednostima u ustaqenom
stawu."
Po re~ima ovog stru~waka,
kvalitet napona koji se
isporu~uje potro{a~ima je deo
daleko {ire problematike
elektromagnetske kompatibilnosti
(EMC), {to je i polazi{te
Me|unarodne elektrotehni~ke
komisije (IEC), kao i drugih
relevantnih standardnih organizacija.
Donet je i niz standarda
koji reguli{u ovu problematiku.
- Na primer, u SAD, kada
`elite da ostvarite prikqu~ak
na elektri~nu mre`u, nadle`no
elektrodistributivno preduze}e
sa kupcem sklapa ugovor
koji sadr`i tri bitne stavke.
Najpre, distribucija garantuje
stalno napajawe, kupac se obavezuje
da }e ugraditi opremu
tehni~ki odobrenu od elektrodistributivnog
preduze}a
i redovno izmirivati svoje
obaveze, a obaveza elektrodistributivnog
preduze}a je
isporuka elektri~ne energije
odgovaraju}eg kvaliteta, kako
bi oprema krajweg kupca nesmetano
radila. Ovi uslovi
podjednako va`e, kako za industrijske,
tako i za ku}ne mre`e.
Po zakqu~ivawu ugovora, osim
klasi~nog brojila, montira
se jo{ i ure|aj koji meri nivo
vi{ih harmonika koji poti~u od
potro{a~a, odnosno odstupawe
talasnog oblika napona od sinusoidalnog
koji se stru~no zove
“totalna harmonijska distorzija”
(THD-metar). Ako je THD u propisanim
granicama, onda je sve
u redu. Me|utim, ako se pre|e
propisana granica, pla}a se velika
naknada, jer vi kao krajwi
potro{a~, generisawem vi{ih
harmonika “prqate” mre`u, a
to nije dozvoqeno ugovorom.
Prakti~no, u ku}i ne mo`ete
imati radionicu sa ma{inama
prikqu~enim na ku}nu mre`u,
kao {to je kod nas uveliko
slu~aj.’’
Nedi} obja{wava da se
“prqawe” mre`e ogleda kroz
generisawe vi{ih harmoni~nih
komponenata koje se superponiraju
sa osnovnim sinusoidalnim
naponskim talasom, pri ~emu
pojava vi{ih harmonika uzrokuje
brojne negativne efekte,
od kojih su naj~e{}i pojava rezonancije,
stradawe ugra|ene
elektri~ne opreme, a tu su i
smetwe u radu merno-regulacionih
sistema.
- Za nas, kao krajwe potro-
{a~e u doma}instvima, najbitniji
je uticaj na digitalna brojila.
Naime, u prisustvu vi{ih harmonika
brojilo bele`i i wih,
Uskoro doktorat
Aleksandar Nedi} je
ro|en u U`icu pre 35 godina.
U rodnom gradu je zavr{io
Osnovnu {kolu „Nada Mati}“,
a onda i Tehni~ku
{kolu „Radoje Mari}“. Na
Tehni~kom fakultetu u ^a-
~ku diplomirao je 2000, a
sedam godina kasnije na
Elektrotehni~kom fakultetu
u Beogradu odbranio je
magistarsku tezu „Prora~un
i konstrukcija prigu{nica
za kompenzaciju vi{ih harmonika
u niskonaponskim
elektri~nim mre`ama“.
Trenutno radi doktorsku
disertaciju „Optimizacija
prora~una i konstrukcije
linijskih reaktora“ na
Elektrotehni~kom fakultetu
u Beogradu.
pa je pokazivawe za najmawe 10
procenata ve}e nego {to stvarna
potro{wa elektri~ne energije.
Drugim re~ima, potro{a~ pla}a
i ono {to nije potro{io, ne treba
mu, niti se mo`e iskoristiti,
odnosno pla}a smetwe u napajawu
koje neko drugi generi{e.’’
Samo su dva re{ewa ovog
problema, jasan je Nedi}. Jedno
je iskqu~ewe opreme koja “prqa”
mre`u, a drugo ugradwa filterskih
jedinica, pri ~emu one mogu
biti aktivne i pasivne. Aktivne
su dosta skupe i koriste se gde
je neophodan izuzetno „~ist“ oblik
napona, odnosno kod laboratorija
i etalonirawa, i na bazi
su aktivnih poluprovodni~kih
komponenata.
- Pasivne jedinice, koje su
predmet ovog projekta, znatno
su jeftinije i pogodne su kako
za industrijsku, tako i za ku}nu
upotrebu. Indentifikacija primene
pasivnih filtera radi
se na bazi analize kvarova i
otkaza, kako u industrijskim,
tako i u ku}nim mre`ama. U svetu
su vr{ena brojna i opse`na
merewa, tako da se do{lo do
zakqu~ka da je 90 odsto kvarova
izazvano negativnim uticajima
vi{ih harmonika, kako
na sistem, tako i na krajweg
potro{a~a. Konstruktivno, filteri
su projektovani da budu
dvosmerni, odnosno da spre~e
dolazak vi{ih harmonika iz
mre`e ka potro{a~u, kao i wihovo
generisawe od potro{a~a
ka mre`i. Kada se povede re~ o
ceni uvo|ewa pasivnih filtera
mora se uzeti u obzir nekoliko
~iwenica. Cenu opravdava podatak
da se tako produ`ava
vek ugra|ene elektri~ne opreme,
smawuju kvarovi i zastoji
ma{ina i opreme. Dobro se
zna da cena zastoja pojedinih
ma{ina mo`e otplatiti filter
u roku od jednog dana, pa i kra}e
– tvrdi mr Aleksandar Nedi}
in`ewer tehni~ke pripreme i
proizvodwe u "Vaqaonici FEM-
OD".
Glas Vaqaonice
14 26. novembar 2010.

odi{wa nagrada na konkursu
GUnicefa za najboqe medijsko
izve{tavawe o deci i de~jim
pravima pripala je Biqani Kumanovi}
koja je sa kolegom Nikolom
Zlati}em snimateqem i monta`erom
u`i~ke TV5 uradila prilog o u~enici
хроника
UNICEFOVA NAGRADA BIQANI KUZMANOVI],
NOVINARKI U@I^KE TV 5
Живот вредан награде
U konkurenciji 62 medijska rada od kojih 35 televizijskih jednoglasnom
odlukom `irija nagra|en je prilog o Jeleni Mari}, u~enici
Osnovne {kole „Slobodan Sekuli}“
Jeleni Mari} koja je obolela od cerebralne
paralize. Nagrade su dodeqene
u tri kategorije za najboqi novinski
~lanak, radio i televizijski
prilog u Medija centru u Beogradu.
Uslov za u~e{}e na konkursu bio
je da su tekstovi odnosno prilozi
objavqeni od 1.januara do 5. novembra
ove godine. Konkurs se odnosio
na inkluzivno obrazovawe koje je
zvani~no po~elo da se primewuje od
1.septembra u Srbiji.
Povod za pri~u o u~enici Jeleni
Mari}, oboleloj od cerebralne
paralize bila je nedavno odr`ana
tribina o inkluzivnom obrazovawu
u ~itali{tu biblioteke na kojoj su
prisustvovali predstavnici [kolske
uprave, {kole „Slobodan Sekuli}“
i weni drugovi iz razreda.
Nikola Zlati} i Biqana Kuzmanovi} sa Jelenom Mari}
u beogradskom Medija centru
- O danima zajedni~kog dru`ewa
govorila je Jelena a weni drugovi
su napisali tekst s obzirom da
zavr{avaju osmi razred i da vi{e
ne}e u~iti zajedno. Posle toga svi su
u sali plakali, rekla je na po~etku
razgovara nagra|ena novinarka
u`i~ke TV 5 Biqana Kuzmanovi}.
To je bio kqu~ni trenutak da uradi
pri~u sa Jelenom. Ona je od prvog
razreda u~enica „klasi~nog“ odeqewa
u {koli „Slobodan Sekuli}“.
Izuzetno je prihva}ena od drugova iz
odeqewa VIII 3, razrednog stare{ine
Jelene Stanisavqevi}, nastavnika
a velika podr{ka je i pedagog Vesna
Bogosavqevi} koja je puno uradila
Susret Jelene sa teniserkom
Anom Ivanovi]
Judita Rajhenberg, direktorka Unicefa u Srbiji
i novinarka Biqana Kuzmanovi}
Predstavnici Unicefa priredili su iznena|ewe Jeleni Mari}
jer je u Beogradu upoznala na{u teniserku Anu Ivanovi}, ambasadorku
Unicefa za Srbiju. Se}awe na ovaj susret je autogram i zajedni~ka fotografija
na inkluzivnom obrazovawu u toj
{koli. Treba dodati i da je {kola
„Slobodan Sekuli}“bila me|u devet
{kola u jednogodi{wem projektu
inkluzivnog obrazovawa koji sprovodi
Ministarstvo prosvete i Ministarstvo
rada i socijalne politike.
- Rade}i ovaj prilog zakqu~ila
sam da inkluzija je ne{to {to postoji
u na{im glavama, a da dono{ewe
zakona nije presudno. Jer presudno je
kako mi shvatimo tu decu i kako se
postavimo prema wima, istakla je
Kuzmanovi}.
Na dodelu
nagrade za najboqi
televizijski
prilog i{li su jo{
Jelena sa majkom
i Nikola Zlati}
koji je kamerman i
monta`er priloga.
Govore}i o utiscima
na{a sagovornica
dodaje da
nije prilog radila
sa Nikolom da bi
dobili nagradu
ve} da bi {iroj javnosti
ispri~ali
jednu `ivotnu
pri~u prepunu pozitivne
energije. A
kada je prilog ve}
nagra|en `eqa im
je da na neki na~in pomognu Jeleni i
da neko van U`ica ~uje za wu.
Nagradu je uru~ila direktorka
Unicefa za Srbiju Judita Rajhenberg
koja je tada najavila da postoji
mogu}nost da Jelena u~estvuje
ubudu}e na tribinama gde }e svojim
primerom pokazati {ta zna~i
inkluzija.
Nagrada je plaketa i medaqa
Unicefa ali je nagrada va`na i zbog
konkurencije jer je po re~ima direktorke
jednoglasno doneta. Treba re}i
i da je najvi{e bilo televizijskih
priloga i da su oni uglavnom bili
sa televizija koje imaju nacionalnu
frekvenciju. Veoma malo je qudi
koji u~estvuju sa lokalnih medija,
dodala je Kuzmanovi}. Ona isti~e
da su usledile ~estitke ne samo
`irija ve} i od kolega koji rade na
tim“velikim“ televizijama uz poziv
da kod wih i gostuju.
D. Cvijovi}
U@ICE
Крадљивац љуљашки
са Алексића моста
Quqa{ke u dvori{tu na Aleksi}a mostu na kome se deca iz okolnih
zgrada svakodnevno igraju nekome od kom{ija veoma su zasmetale, pa je
re{io da ih ukloni. Jednog jutra klinci su do{li u dvori{te i zatekli
prazne metalne okvire bez sedi{ta. Deca su nam rekla da im je kom{ija
Rade, ina~e predsednik ku}nog saveta jedne od zgrada, danima pretio da
}e odneti quqa{ke, jer mu je navodno smetalo wihovo {kripawe.
U svakom kraju i u svakom gradu postoji neki kom{ija kome smeta
de~ja graja i igra. Prepozna}ete ga po ve~itom namrgo|enom izrazu lica,
a u zavisnosti od karaktera, ili }e se s vremena na vreme izvikati na
decu ili }e samo pro}i pored wih natmurena lica. Nikoga od kom{ija ne
bi za~udilo kada bi u wegovom podrumu ili zakqu~anoj sobi u kojoj samo on
ima pristup, na{li arsenal lopti koje je zadr`ao kao orden iz svoje borbe
sa najmla|im kom{ijama. „Junak“ na{e pri~e je zaplenu lopti od dece
davno prevazi{ao, pa je odlu~io da krene korak daqe i otka~i sedi{ta
od quqa{ki. Ina~e, niko od kom{ija ne sumwa u identitet kradqivca
quqa{ki. Svi su sigurni da je to Rade, policajac u penziji, sada ve} ~ovek
u godinama. Pamte ga po sitnim i krupnim pakostima koje je prire|ivao
klincima iz generacije u generaciju.
- Oti}i }emo da ga prijavimo. Pretio je deci danima da }e odneti
quqa{ke, ~ak su posle nekoliko dana na|eni i lanci od quqa{ki, ko
zna {ta je uradio s wima, rekao nam je jedan ~ovek koga smo sreli na
igrali{tu.
I dok se klinci nadaju da }e im neko vratiti quqa{ke, stariji se
{ale da ih ne bi za~udilo da jedan dan ustanove da u dvori{tu nema klackalica,
tobogana ili ko{a.
N. Tomi}
26. novembar 2010.
15

Dru{tvo srpskih doma}ina iz
U`ica organizuje u utorak, 30. novembra,
predavawe o tehnologiji proizvodwe
aronije, po mnogima najlekovitije
biqke na svetu poznete kao
sibirska borovnica. Predavawe je
u sali Regionalne privredne komore
od 18 ~asova, a predava~ }e
biti vode}i srpski poznavalac
vo}a prof. dr Mihailo Nikoli} sa
Poqoprivrednog fakulteta u Zemunu.
Najavqen je dolazak i drugih
na{ih stru~waka, proizvo|a~a i
odgajiva~a sadnog materijala aronije,
a zainteresovani gra|ani }e biti
u mogu}nosti da kupe ili da naru~e
sadnice ovog, kako stru~waci ka`u,
„~uda od biqke“.
PI[E:
Milenko Gavrilovi},
dipl. in`. za{tite biqa
elena salata se uspe{no
Zgaji u plastenicima tokom
pozne jeseni i zime, dobro podnosi
i ni`e temperature, pa je ova vrsta
povr}a veoma zastupqena u proizvodwi.
Gajewe zelene salate po~iwe
proizvodwom rasada, pri ~emu je
potrebno primeniti odre|ene preventivne
mere u ciqu proizvodwe
zdravog i kvalitetnog rasada. Istovremeno,
primenom preventivnih
mera izbegavaju se rizici od nastanka
oboqewa koja mogu naneti velike
{tete u proizvodwi, kao i rizici
od ostataka pesticida, koji nastaju
neplanskom primenom sredstava za
za{titu.
Najzna~ajnije i naj~e{}e
bolesti salate su: Siva trule`,
bela trule`, plamewa~a salate,
antraknoza salate i bakterijska
trule` salate. Za pravilnu primenu
za{titnih mera potrebno je izvr{iti
pravilnu dijagnozu uzro~nika oboqewa.
PLAMEWA^A SALATE-
Bremia lactucae
Pri gajewu salate u za{ti}enom
prostoru naj~e{}e se javqa u kasnoj
jesewoj i prole}noj proizvodwi,
mada se ne retko javqa i u zimskoj
proizvodwi zelene salate.
Simptomi: Mogu se javiti
Ono {to je posebno zna~ajno,
aronija je riznica makro i mikro elemenata.
Sadr`i gvo`|e, kalcijum,
bakar, jod, bor, molibden, mangan, kalijum
i kobalt, ali i vitamine C, P,
PP, B6, B2, E i provitamin A. Tako|e
sadr`i i oksidante, i to znatno
vi{e od borovnice, kupine, maline
i crne ribizle. Poznati stru~wak
dr Ivo \inovi} ka`e da lekoviti
sastojci iz aronije umawuju rizik
od nastanka karcinoma debelog
creva, kardovaskularnih bolesti,
hroni~nih zapaqewa, a ova biqka
ja~a imunolo{ki sistem i posebno
se preporu~uje deci, rekonvalescentima
i sportistima. Stru~waci
jo{ dodaju da se od aronije ni{ta
ve} na veoma mladim biqkama, na
kotiledonima gde ~esto dolazi
do obilne sporulacije parazita.
Ovakve biqke obavezno ubrzo ugiwavaju.
Na listovima kod starijih
biqaka javqaju se krupne uglaste
pege oivi~ene lisnim nervima.
One su najpre hloroti~ne, pa zatim
po`ute i na kraju poprimaju mrku
boju. U okviru pega sa dowe strane
lista pri povoqnim uslovima dolazi
do sporulacije parazita koja se
uo~ava kao beli~asta prevlaka. Ovaj
simptom se uglavnom javqa na obodu
lista. Nakon berbe ovakve biqke
se veoma kratko ~uvaju. Parazit se
odr`ava i prezimqava u formi
micelije u bilnim ostacima. Simptome
plamewa~e salate je potrebno
dijagnosti~ki razlikovati od sive i
bele trule`i, jer sredstva koja deluju
na plamewa~u nisu efikasna na
sivu i belu trule` i obrnuto.
Mere borbe: sastoje se prevashodno
u primeni preventivnih
mera. Uklawawe biqnih ostataka,
plodored, kori{}ewe dezinfikovanog
supstrata za proizvodwu rasada,
za{tita mladih biqaka ve} u fazi
prvog pravog lista, smaweno i kontrolisano
kori{}ewe azotnih |ubriva.
Salatu rasaditi na stalno mesto
sa ne{to ve}im rastojawem u redu i
izme|u redova, tako da se obezbedi
dobro provetravawe i onemogu}i
zadr`avawe rose. Za za{titu mla|ih
biqaka mogu se koristiti fungicidi
kao {to su Quadris 0,075%, Aliet
ili Foliet 0,25%, Antracol i sl.
vode}i ra~una o karenci ovih preparata.
ANTRAKNOZA SALATE-
Microdochium panattonianum
U posledwe vreme ~est problem
u plasteni~kom gajewu zelene
salate. Ne retko se javqa i u proizvodwi
na otvorenom. Prohladni i
vla`ni uslovi pogoduju razvoju i
{irewu ovog parazita.
пољопривреда
DRU[TVO SRPSKIH DOMA]INA
Најлековитија биљка на свету
Dru{tvo srpskih doma}ina organizuje u utorak, 30. novembra, predavawe
o tehnologiji proizvodwe aronije, poznate i kao sibirska
borovnica - U~esnici predavawa, u sali Regionalne privredne komore
u 18 ~asova, bi}e u mogu}nosti da kupe ili da naru~e sadnice
ovog „~uda od biqke“
ne baca. Li{}e se su{i i spravqa
~aj, plodovi su zna~ajan lek, bilo
da se od wih spravqaju sokovi,
marmelade, kompoti, sirupi i druge
vo}ne poslastice, a grane se, nakon
orezivawa, tro{e za lo`ewe vatre.
Aronija mo`e da poslu`i i kao `iva
ograda, i ne zahteva posebnu negu.
Vaqa naglasiti da je aronija
na na{e prostore stigla iz Rusije,
iako poti~e iz Severne Amerike. Otporna
je na niske temperature, ~ak i
na rane jesewi i prole}ne mrazeve,
raste na svim tipovima zemqi{ta,
prima se i na zemqi{tu lo{ijeg
kvaliteta i lako se gaji. Prva berba
je mogu}a ve} u tre}oj godini `ivota
biqke, kada se na woj formiraju po
Болести зелене салате
Simptomi: Prva pojava se
de{ava na najstarijem li{}u
salate u vidu sitnih kru`nih i
hloroti~nih pega. One vremenom
postaju nekroti~ne, poprimaju `utosme|u
boju sa tamnijim obodom. Pege
su u sredini udubqene- antraknozne,
a ponekad dolazi i do spajawa pega.
U sredi{wem delu dolazi do sporulacije,
a kasnije i do {irewa parazita.
Nakon berbe ovakve biqke
se veoma kratko ~uvaju i brzo propadaju.
Mere borbe: Primena plodoreda,
uklawawe biqnih ostataka,
redovno provetravawe objekata,
spre~avawe kondenzacije u plastenicima
i sl. su najva`nije preventivne
mere. Biqke ne gajiti u
suvi{e gustom sklopu. Za za{titu
se mogu koristiti fungicidi kao
{to su Quadris 0,075%, Mankogal
ili Dithane M45 0,20% i sl. vode}i
ra~una o karenci. Prednost svakako
dati preventivnim merama, kako do
pojave bolesti nebi ni do{lo.
SIVA TRULE@ - Botrytis
cinerea
Parazit koji je izrazito polifagan,
napada preko 200 biqnih
vrsta. Veoma ~esto oboqewe u proizvodwi
zelene salate i to u svim
stadijumima razvoja od setve do
Bela trule` (S. sclerotiorum)
ropadawe dowih listova
dva-tri grozda sa 30 do 40 plodova.
To je, istina, oko 100 grama prinosa,
ali zato ako se zasadi dvogodi{wa
sadnica, ve} u narednoj godini mo`e
se dobiti izme|u 100 i 200 kilograma
ploda aronije po hektaru. Posle
nekoliko godina rod aronije mo`e
dosti}i i ~itavih 6.000 kilograma
po hektaru.
S. T.
berbe. [irewe se nastavqa i nakon
berbe i tokom skladi{tewa. Sli~ne
simptome izaziva i Sclerotinia
Siva trule` (Botrytis cinerea) na
listu
sclerotiorum koja uzrokuje tzv. belu
trule`, a razlikuje se samo po boji
povr{inske micelije i sporonosnih
organa. Uslovi koji pogoduju {irewu
sive trule`i pogodni su i za belu
trule`.
Simptomi: Prvi znaci zaraze
su pojava tamnih vodenastih zona
u osnovi lista. Napadnuto li{}e
dobija sme|u boju naj~e{}e u zoni
glavnog lisnog nerva, a {iri se ka
vrhu lista. Najtipi~niji znak pojave
ovog oboqewa je siva micelijska prevlaka-
„plesan“ na povr{ini lista.
Na napadnutim biqkama se razvijaju
saprofitne bakterije i nastavqa se
proces truqewa.
Mere borbe: Regulisawe temperature
i vla`nosti vazduha i
zemqi{ta u za{ti}enom prostoru.
Pri obla~nom i prohladnom vremenu
smawiti zalivawe i tako
sniziti vla`nost vazduha, a prostor
intenzivnije provetravati.
Obolele biqke redovno odstrawivati.
Za za{titu se mogu koristiti
odgovaraju}i fungicidi uz veliki
obzir i po{tovawe karence jer se
radi o lisnatom povr}u.
Nastavak u slede}em broju
16 26. novembar 2010.

ve~anom dodelom di-
zahvalnica i
Sploma,
akademijom Visoko poslovna
tehni~ka {kola u U`icu u
prisustvu velikog broja studenata,
saradnika i gostiju
obele`ila je jubilej 35 godina
postojawa i rada.
јубилеј
VISOKO POSLOVNA TEHNI^KA [KOLA
OBELE@ILA 35 GODINA RADA
На путу изазова
[kola danas na {est odseka ima 1000 studenata
koji se obrazuju u skladu sa zahtevima
visokog obrazovawa
koje }e na taj na~in obezbediti
i boqe zapo{qavawe. U planu
su te studije iz oblasti menaxmenta,
za{tite na radu, turizma
i bezbednosti na radu.
Daqe otvarawe {kole prema
najavama direktorke Dikovi}
bi}e ukqu~ivawe u TEM-
PUS projekte, boqa saradwa sa
lokalnom samoupravom, kao i
sa Ministarstvima prosvete i
nauke, kao i sa privredom i poslovnim
sistemima.
U okviru TEMPUS projekata
planira se daqa adaptacija
prostora sa ciqem
obezbe|ivawa laboratorija za
Dr Qubica Dikovi},
direktorka Visoko poslovne
tehni~ke {kole
Budu]a saradwa
U narednom periodu
planirano je ukqu~ivawe
u TEMPUS projekte, boqa
saradwa sa lokalnom samoupravom
i ministarstvima
ali i sa privredom i poslovnim
sistemima.
Obra}aju}i se prisutnima
Dr Qubica Dikovi}, direktorka
{kole je navela - da tokom
proteklih godina diplome je
steklo oko 5 000 studenata i
to 2500 Vi{e {kole usmerenog
obrazovawa oko 2300 studenata
Vi{e {kole. A prvi put promovisano
je i 180 diplomaca Visoke
{kole strukovnih studija.
Podse}aju}i na dugu tradiciju
obrazovawa i sticawa novih
znawa od 1975. godine kada je
ova {kola zapo~ela sa radom na
tri smera sa 180 studenata, danas
ima {est odseka i preko 1000
studenata. Razvoj {kole pratila
je i kadrovska struktura koju
danas ~ini 18 doktora nauka, 15
magistara i specijalista kao i
osam stru~nih saradnika i nastavnika
prakti~ne nastave. Dakle
od ukupno 59 zaposlenih 40
je sa visokom stru~nom spremom.
Pored kadrovskih potencijala
u proteklom periodu {kola
je obezbedila pro{irewem i
adaptacijom izuzetne u~ioni~ke,
laboratorijske i druge prostorne
kapacitete povr{ine oko
4000 kvadrata.
- Ovakav razvoj i napredak
{kole ne bio mogu} bez velikog
anga`ovawa zaposlenih, pojedinaca
i institucija kojima smo
dodelili zahvalnice za poseban
doprinos u radu i razvoj
{kole, istakla je direktorka
Dikovi}. Ona je pored zahvalnosti
obe}ala prisutnima daqi
razvoj {kole i unapre|ewe nastave
kako bi u narednom periodu
bili me|u najboqim visokim
{kolama u Srbiji.
Diplome su uru~ene strukovnim
in`ewerima za{tite
`ivotne sredine, informati~arima,
in`ewerima gra|evinarstva,
strukovnim menaxerima,
ekonomistima za turizam i strukovnim
in`ewerima proizvodno
in`ewerske informatike.
Mr Milovan Milivojevi},
Na sve~anosti
pomo}nik direktora za nastavu
rekao je da - ve} dugi niz godina
kolege sa ove {kole prenose
znawe mla|im generacijama, ali
da svima predstoji i ubudu}e
stvarala~ki rad i izazovi koji
ih o~ekuju.
U narednom periodu
planirano je otvarwe specijalisti~kih
strukovnih studija
U o~ekivawu diplome
Mr Milovan Milivojevi},
pomo}nik direktora
za nastavu
Planirane
specijalisti^ke
studije
Otvarawem specijalisti~kih
studija obezbedi}e
se i boqe zapo{qavawe.
gra|evinastvo kao i poja~avawe
postoje}ih kapaciteta.
Iz Studentskog parlamenta
na sve~anosti je poru~eno
da poseban zna~aj ima sticawe
novih znawa ali i da u narednom
periodu treba nastaviti sa
unapre|ewem nastave.
D. Cvijovi}
26. novembar 2010.
17

здравство
PORAST BROJA OBOLELIH
OD DIJABETESA
Горко од
шећера
U U`icu ima preko 3000 obolelih od dijabetesa
me|u kojima i sve vi{e dece, navode iz
Udru`ewa dijabeti~ara. Od lokalne vlasti
o~ekuju da im obezbede adekvatan prostor za
kontrolu {e}era
ijabetes se do pre neko-
godina smatrao
Dliko
bole{}u odraslog stanovni{tva
ali najnoviji podaci ukazuju
da je sve vi{e i obolele dece.
U U`icu ima preko tri hiqade
obolelih pokazuju podaci
Udru`ewa dijabeti~ara U`ice.
Broj obolelih se udvostru~io
posledwih dvadesetak godina
i prema procenama stru~waka
ima ih preko 600 hiqada u na{oj
zemqi i oko 250 miliona u svetu.
Obele`avaju}i 14. novembar
Svetski dan borbe protiv dijabetesa
navedeno je da skoro 90
odsto obolelih boluju od dijabetesa
„tipa dva“ a oko 50 odsto i
ne zna da ima ovu bolest.
Lekari ukazuju da su
naj~e{}i simptomi poja~ana `e|,
gubitak telesne te`ine, poja~an
apetit, pospanost, umor, op{ta
slabost i malaksalost. Postoje
rane i kasne komplikacije u koje
se ubrajaju nepravilna ishrana,
fizi~ka neaktivnost, stres i
gojaznost. Tako da sve osobe koje
imaju neki od ovih faktora su u
riziku da obole od dijabeta.
Udru`ewe dijabeti~ara
U`ice postoji ve} tri godine i
svakog ~etvrtka organizuje kontrolu
{e}era u krvi u prostorijama
Mesne zajednice Rosuqe.
Me|utim, s obzirom na gu`ve oni
ukazuju na rad u neuslovnom prostoru
koji dele sa jo{ nekoliko
udru`ewa.
-Veliki je problem qudima
koji ovde dolaze iz prigradskih
naseqa jer se u Domu zdravqa
vi{e ne rade profili ve} samo
u Op{toj bolnici. Zbog toga
Gu`ve u Mesnoj zajednici Rosuqe za kontrolu {e}era
Udru`ewe upu}uje apel lokalnoj
samoupravi da se obezbedi neki
prostor, gde bi jedan zaposleni
radio te poslove, istakla je
Milenka Peri{i}, predsednica
u`i~kog Udru`ewa.
Osnovni ciq udru`ewa je
Milenka Peri{i}, predsednica
Udru`ewa dijabeti~ara U`ice
pomo} obolelima koja izme|u
ostalog podrazumeva i prevenciju
i edukaciju. Iako pomo}
tra`e osobe koje ve} dugo godina
boluju od dijabetesa i novoobolelima
treba savet.
Oboleli od dijabetesa
navode da ako dolaze iz Sevojna
moraju prvo da uzmu uput od izabranog
lekara, a onda tri puta
nedeqno da rade taj profil.
@ale se da je kriza i da im to
zahteva dodatne tro{kove.
Posebna pa`wa u Udru`ewu
posve}uje se i deci tako u posledwe
dve godine podsredstvom
Dijabetolo{kog saveza iz
Beograda omogu}en im je boravak
na Go~u. U`i~ko udru`ewe
se aktivno ukqu~ilo u ove aktivnosti
jer je to dobar na~in
da se u letwem kampu deca osamostaquju
i da imaju kompletan
medicinski nadzor.
-Pored osamostaqivawa
oni vide da se ne razlikuju od
druge dece i wihovih zdravih
drugara. Oni redovno mogu da
poha|aju {kolu, da se bave sportom
i drugim aktivnostima, navela
je Peri{i}.
Ovom treba dodati i da
Vidoje An|eli} ve} 45 godina
ima {e}ernu bolest. Za sve ove
godine ka`e da mu je bolest
izazvala o{te}ewe na o~ima,
ali kako ka`e ne ose}a se bolesnim.
Sasvim normalno `ivi,
ima porodicu a savetuje svim
dijabeti~arima da uredno primaju
terapiju, da vode ra~una
o ishrani i da se dr`e saveta
lekara.
psiholo{ki efekat ima va`nu
ulogu u izle~ewu bolesti i da
je weno prihvatawe problem sa
kojim se suo~avaju mnogi pacijenti.
Upitani da prokomenari{u
rad Udru`ewa oboleli se zahvaquju
na podr{ci koju im
pru`aju i omogu}avaju im da rade
kontrole {e}era. Oni ukazuju da
su potrebe mnogo ve}e i da bi se
izbegle gu`ve saglasni su da im
treba adekvatan prostor u kome
bi mogli nekoliko dana u nedeqi
da kontroli{u {e}er.
Protekle tri godine rad
u udru`ewu bio je volonterski
ali da bi svima mogli da iza|u
u susret u dogledno vreme neophodno
je stalno prisustvo bar
jednog zaposlenog. Za naredni
period planiraju predavawa
i tribine na kojima bi o ovoj
bolesti govorili lekari iz
razli~itih oblasti kako bi ukazali
na mogu}e komplikacije.
Potrebna je saradwa i sa oftalmolozima,
neurolozima…
-Veliki problem za pacijente
je i ukidawe Savetovali{ta
za dijabeti~are za kojim postoje
potrebe da radi svaki dan i
da odre|en broj lekara bude
zadu`en za obolele od {e}erne
bolesti, rekla je Peri{i}.
U ovom Udru`ewu navode i
da im je potrebna boqa saradwa
i sa Zavodom za zdravstveno
osigurawe jer kada dijabeti~ar
iza|e na komisiju nije isto da li
prima ~etiri puta insulin ili
je samo na tabletama. Da bi se
pomoglo obolelima potrebno je
i da svi imaju razumevawa kako
bi se prevazi{li brojni problemi
na koje ukazuju dijabeti~ari.
D. Cvijovi}
18 26. novembar 2010.

zuzetno dobro pose}enu izlo`bu,
Ina ~ijem otvarawu je, pored rukovodstva
grada i crkvenih velikodostojnika,
prisustvovao veliki broj kulturnih i
javnih radnika i gra|ana U`ica, otvorila je
knegiwa Jelisaveta Kara|or|evi}, k}erka
kneza Pavla.
Ona je izrazila posebnu zahvalnost
округ
U U@I^KOM ISTORIJSKOM ARHIVU
Изложба о кнезу Павлу
U u`i~kom Istorijskom arhivu pro{log ~etvrtka otvorena
je izlo`ba arhivskih dokumenata „Knez Pavle Kara|or|evi}
– kraqevski namesnik 1934-1941“ koja je prire|ena u saradwi
sa Arhivom Jugoslavije
Miladinu Milo{evi}u,direktoru Arhiva
Jugoslavije, ~ijom zaslugom su mnogobrojni
dokumenti o wenom ocu Pavlu i Kraqevskom
namesni{tvu postali
dostupni javnosti , na osnovu
kojih su istori~ari u
prilici da donose kona~an
sud o `ivotu i delu kneza
Pavla.
„Kraqevski namesnik
knez Pavle bio je vrhovna
upravqa~ka li~nost
Kraqevine Jugoslavije u
periodu izuzetno slo`enih
spoqnih okolnosti – ekspanzija
i ratna agresija
nema~kog nacisti~kog
Tre}eg rajha i fa{isti~ke
Kraqevine Italije, i
untra{we te{ko}e i
potrebe re{avawa hrvatskog
pitawa, preure|ewa
dr`ave i demokratizacije
dru{tva“, podsetio je
Milo{evi}, u prigodnoj besedi na otvarawu
izlo`be.
On je rekao da je izlagawem oko
200 dokumenata, iz vi{e od 20 poglavqa,
saop{teno ono {to je zna~ajno za period
koji od 1934. do 1941. godine, koji obuhvata
izlo`ba.
„Knez Pavle je zna~ajna istorijska
li~nost kojoj se mora posvetiti du`na
pa`wa, {to je zadatak istorije, jer je ono
{to je do sada napisano o wemu nedovoqno
i predstoji ozbiqnije istra`ivawe o
li~nosti kneza Pavla, a posebno kada je bio
namesnik od 1934. do 1941. godine“, rekao je
Milo{evi}.
Posle ubistva jugoslovenskog kraqa
Aleksandra I Kara|or|evi}a, u Marseju 9.
oktobraa 1934. godine, postupqeno je po wegovoj
izri~itoj `eqi da umesto wegovog maloletnog
sina Petra II do punoletstva budu
postavqeni kraqevski namesnici Pavle
Kara|or|evi}, dr Radenko Stankovi} i
Ivo Perovi}, me|u kojima je knez Pavle bio
odlu~uju}i ~lan Namesni{tva.
R. V.
U KOSJERI]U
Библиотека
носи име
Сретена Марића
PREMIJERA FILMA „BELI BELI SVET“
U U@I^KOM BIOSKOPU
Рударска опера
Film je ina~e premijerno
prikazan na 63.
Filmskom festivalu
u {vajcarskom gradu
Lokarnu 6. avgusta,
kada je glumica Jasna
\uri~i} dobila nagradu
Srebrnog leoparda
za najboqu glumicu za
ulogu u ovom filmu.
Radwa ove moderne
tragedije doga|a
se u rudarskom gradu
Boru - nekada simbolu
industrijskog prosperiteta,
a sada simbolu
post-industrijske
krize koja poga|a
~itav svet. U takvom
Hana Selimovi} i Marko Jankovi} u u`i~kom bioskopu Art
ambijentu de{ava se
Posle premijernog prikazivawa
fatalna qubav izme|u
u Srbiji 11. novembra u Boru, a
mra~nog, nemilosrdnog, starijeg mu{karca i
pred beogradsku premijeru 30. novembra
izgubqene mlade devojke - balkanski tango.
u Centru “Sava”, film „Beli beli svet“
Pored Jasne \uri~i}, glavna mu{ka uloga
rediteqa Olega Novkovi}a prikazan je
poverena je Uliksu Fehmiu, a zapa`ene
pro{log ~etvrtka u velikoj sali u`i~kog
uloge ostvarili su Neboj{a Glogovac, Boris
bioskopa Art. Novakovi} je scenario za ovaj
Isakovi}, Meto Jovanovski i mladi glumci,
film napisao sa Milenom Markovi} koja je
Hana Selimovi} i Marko Janketi}, koje je
u`i~koj pozori{noj publici dobro poznata
u`i~ka publika toplo pozdravila pro{log
kao autor drama koje su ~esto izvo|ene na
~etvrtka.
R. V.
Jugoslovenskom pozori{nom festivalu.
26. novembar 2010.
Sreten Mari}
Narodna biblioteka u Kosjeri}u
ubudu}e }e nositi ime Sretena Mari}a
(1903-1999) jednog od najve}ih imena
srpske kwi`evnosti. Od rodnog Subjela
`ivotni put mu se prostirao preko
Beograda, sve do Skopqa, Zagreba, Liona,
Minhena, Pariza... Bio je profesor
svetske kwi`evnosti i filozof, mislilac,
polemi~ar i jedan od najve}ih
svetskih esejista. Posledwe mesto boravka
bio mu je Novi Sad gde je osniva~
Vojvo|anske akademije nauka i umetnosti,
ujedno i predava~ na Filozofskom
fakultetu.
Pre pet godina op{tina Kosjeri} i
Biblioteka Matice srpske ustanovili
su nagradu Sreten Mari} za najboqi esej,
koja se dodequje svake druge godine. U
istom prostoru u kome je sme{ten fond
biblioteke od preko 35 hiqada kwiga
i legati drugih zavi~ajnih pisaca i
pesnika, nalazi se i Galerija sa oko 70
slika Sretenove sestre slikarke Drage
poznatije kao Liza Mari} Kri`ani},
supruge na{eg poznatog karikaturiste
Pjera Kri`ani}a. T. P.
19

Ovo je prvi put da u presti`noj galeriji u
Kusturi~inom Drvengradu izla`e neki kom{ija iz
U`ica. Radojko Lako Veselinovi}, me|utim, nije
slu~ajno odabran. On sam ka`e da je tri godine
uporno poku{avao da na|e na~in kako bi se sa svojim
radovima pojavio u Galeriji "Macola", uspeo je
kona~no u tome, a ~ini se ipak da je odlu~uju}i
razlog za to u ~iwenici da je Radojko scenograf,
slikar, pesnik, dramski pisac i romanopisac.
Veselinovi} je zaposlen u Narodnom
pozori|tu u U`icu kao scenograf, i osta}e
upam}en po nekoliko scenografija koje su
nagra|ene na pozori}nim festivalima. U godini
култура
IZLO@BA RADOJKA LAKA VESELINOVI]A NA ME]AVNIKU
Кошмарне представе посустале цивилизације
U Galeriji "Macola" pro{le subote otvorena je izlo`ba
slika, uqa na platnu uglavnom velikog formata, U`i~anina
Radojka Laka Veselinovi}a.
Sa otvarawe izlo`be na Me}avniku
bombarovawa dobio je i nagradu za dramu "Tunel"
na konkursu Jugoslovenskog pozori}og festivala
u U`icu, a 2003. i 2004. nagrade za pri~e
na Kwi`evnom konkursu "Milutin Uskokovi}”. Na
scenu Narodnog pozori{ta u U`icu 2003. godine
postavqena je wegova drama "Mentalna higijena”,
a 2005. "na daskama koje `ivot zna~e” na{la se i
komedija "Ro|endanski dar”. "Prosveta" mu je 2001.
godine objavila roman "^ovek u tami”, a 2003. roman
"Pasivna eutanazija”, dok se wegovi stihovi
nalaze na stranicama ~asopisa za kulturu {irom
Srbije. Na otvarawu izlo`be na Me}avniku ~itao
ih je Slobodan Qubi~i}, prvak drame Narodnog
^ASOPISI
Нови број „Пожешког годишњака“
pozori{ta u U`icu. Izlo`bu je, ina~e, trebalo
da otvori kwi`evnik Svetislav Basara, i to je
o~ekivano s nestrpqewem pogotovu me|u predstavnicima
"sedme sile”, ali je on ve} bio na putu
za Budvu gde ga ~eka kwi`evna nagrada "Stefan
Mitrov Qubi{a”. Ni Emir Kusturica nije bio na
Me}avniku u subotu uve~e. On je iz Herceg Novog,
gde je imao dve promocije svoje kwige "Smrt
je neprovjerena glasina”, krenuo u Bawa Luku, na
novu promociju. O Veselinovi}evom likovnom
stvarala{tvu na Me}avniku je govorio Petar V.
Arbutina, urednik i {ef redakcije ~asopisa u
izdava ~koj ku}i "Slu`beni glasnik”
“Sve [to postoji u vidqivom svetu nu`na
je projekcija nekog dubokog duhovnog poriva, `eqe
da se prevazi|u fizi~ka ograni~ewa materijalnog
sveta, ali i ~ovekove primarne prirode
koja stalno poku{ava da materiju podredi sebi.
Istra`ivati put ideje, wene materijalizacije u
duhu, podrazumeva tragawe za korenima smisla,
za onim impulsom koji je svemu prethodio. Slike
Radojka Veselinovi}a su nastale na izvornicima
takvog tragawa kao ko{marne predstave posustale
civilizacije koja vi{e ne sumwa u svoje
vrednosti. Wena sumwa je okrenuta ka zakqu~ku
prepunom rezignacije vrednosti uop{te vi{e ne
postoje ali ne i vrednosni sudovi koji postaju
sami sebi svrha, rekao je izme|u ostalog Petar V.
Arbutina, nagla{avaju}i da Radojko Veselinovi}
spada u slikare koji nisu zaboravili ve~ne zadatke
umetni~ke kreacije, ne `ele}i da napravi
bilo kakav ustupak ki~u i znaju}i da bi se isto
desilo i sa naukom koja bi se odrekla apsolutne
istine i time izgubila svoju ozbiqnost.
Izlo`ba slika radojka Laka Veselinovi}a
u Galeriji "Macola" na Me}avniku otvorena je do
5. decembra.
S. Tijani}
U izdawu Narodne biblioteke u Po`egi objavqen
je novi, osmi broj „Po`e{kog godi{waka“
(glavni i odgovorni urednik profesor Gordana
Stevi}, direktorka Biblioteke), ~asopisa za istoriografiju,
kulturu i umetnost po`e{kog kraja.
Ovaj broj ima dva dela: „^lanci i prilozi“ i
„Prilozi fondova i zbirki“.
„Osvrt na arheolo{ka rekongnoscirawa
i istra`ivawa po`e{kog kraja“ tema je koju objavquje
Marina Kotarac. Istori~ar Miodrag
Glu{~evi} je objavio ~etvrti nastavak „Po`ega,
Po`e`ani i wihova zanimawa krajem XIX veka“.
Na 75 strana on pi{e o komunikacijama, privrednim
prilikama, vlasti, komunalnim poslovima i
urbanizmu, o zabavi, kulturi i {kolstvu, o crkvi,
vojsci i gradwi kasarni i o prihodima i rashodima
po`e{ke op{tine krajem 19. veka.
„Nekoliko podataka o po`e{kim |acima u
francuskim {kolama 1916. godine“ tema je rada
Ninoslava Stanojlovi}a. U francuskim {kolama
do kraja 1916. godine ukupno se {kolovalo
2.719 srpskih |aka, raspore|enih u 60 gradova i
70 {kola, me|u kojima je, kako je Stanojlovi} naveo,
bilo i sedmoro dece iz Po`ege i okoline.
Marina Luki} – Cveti} potpisuje rad o pazarnom
danu, pana|uru i po`e{koj pijaci, o spomeniku
ratnicima 1912-1918. godine u centru Po`ege, o
ku}i Mladena Peruni~i}a, hotelu „Toma{evi}“...
Ona napomiwe da je wen tekst „^ar{ija u Po`egi“
nastao tokom izrade Elaborata plana za{tite
graditeqskog nasle|a, za potrebe izrade Plana
generalne regulacije Po`ege.
Dr @ivot Markovi} objavio je prilog „Sadejstva
jedinica NOVJ i Crvene armije u borbama
za oslobo|ewe po`e{kog kraja u jesen 1944. godine“.
Prvi deo godi{waka zavr{ava se tekstom
dr Rada Poznanovi}a o „Teritorijalno-upravnim
promenama u U`i~kom okrugu 1945-1946. godine“,
navode}i, izme|u ostalog, da je tih promena bilo
i kasinije, sve do 1959. godine, kada se zavr{ila
takozvana komunalna reorganizacija i kada se
u~vrstila dana{wa podela.
U drugom delu „Po`e{kog godi{waka“
– „Prilozi fondova i zbirki“, Nedeqko Je{i}
pi{e o u~itequ Dimitiju T. Jovi}evi}u (1832
– 1901) na osnovu do sada nepoznatih dokumenata.
Dragoslava Rodaqevi} objavila je prilog
„Po`ega i okolina u „Istorijskoj ba{tini“ broj 1-
18“, a Jasminka \uri} tekst „Prilozi za Po`e{ku
bibliografiju 2006“.
^asopis objavquje „Pregled kulturnih
de{avawa u Narodnoj biblioteci Po`eg u 2009. godini“,
„Likovni program Gradske galerije Po`ega
u 2009. godini“, a Dejan Petrovi} pi{e o filmskom
kampu „Interakcija 2009.“ u Po`egi. Nada Mari}
objavila je „Izve{taj o radu Dru{tva za cerebralnu
paralizu, de~ju paralizu i plegije op{tine
Po`ega za 2008/2009. godinu“, a Petar Jawatovi}
pi{e o kwizi Gorana @ivanovi}a „Gramofonske
pri~e“.
Na kraju ~asopisa, u rubrici „In memoriam“,
Milijan Dikovi} pi{e o pesniku Draganu Haxi
Todorovi}u (1951 – 2008) iz Po`ege, o u~iteqici,
kwi`evnici i slikarki Gini Mi}i} – Bukvi} (1912
– 2009) i o dugogodi{wem lekaru Doma zdravqa
u Po`egi dr Miodragu [ok~ani}u – [olu (1932
– 2009), a Miodrag Glu{~evi} o prof. dr Milijanu
–Batu Popovi}u (1938 – 2008) iz Po`ege, koji je,
izme|u ostalog, bio i dekan Pravnog fakulteta u
Novom Sadu.
Za razliku od mnogih sli~nih publikacija, u
ovom „Po`e{kom godi{waku“ dva objavqena rada
zauzimaju 117 strana, ne{to mawe od polovine
ukupnog broja strana, o ~emu bi Redakcija ubudu}e
trebala da vodi ra~una, tim pre ako ostaju pojedini
recenzirani radovi za naredni broj.Tako|e,
praksa je ve}ine zbornika i drugih godi{waka
da uz ime autora ili na kraju ~asopisa objave
osnovne podatke o wima, {to bi bila korisna
informacija za ~itaoce van po`e{kog kraja, u
~ijim rukama se na|e „Po`e{ki godi{wak“. Ovaj,
osmi broj , kao i svi prethodni brojevi „Po`e{kog
godi{waka“, dragocen je izvor podataka za pojedine
istra`iva~e, ali i za ~itaoce koji se interesuju
za lokalnu istorijsku ba{tinu.
\. Pil~evi}
20 26. novembar 2010.

d vajkada su slikarske teme bile
Onaj~e{}e okru`ewe u kojima su
slikari obitavali. Ako je stari slikar iz
Altamire naslikao svog bika iz `eqe da
ga wegovo gladno pleme i na taj na~in magijski
privu~e i u stvarnosti uhvati, zna~i
da je pleme verovalo da wihov slikar
ima magi~nu mo} da privu~e bika u wihove
zamke. Umetni~ka magija kojom su obdareni
umetnici svih vrsta izdvaja ih od obi~nog
naroda a oni, bili svesni toga ili ne,
postaju „tvorci“ istorije. Bezbroj istorijskih
kwiga napisanih o velikim bitkama
i velikim vojskovo|ama sa podacima o
broju izginulih te{ko se pamte ako nisu
dopuwene i nekom umetni~kom predstavom
o tim doga|ajima. Najve}i vojskovo|a
svih vremena ~iju je glavu izvajao drevni
gr~ki umetnik Lisip, zbog svoje lepote
vekovima inspiri{e ne samo skulptore,
ve} i istori~are koji svoje kwige i danas,
kad nas od Aleksandra deli vi{e od
dva milenijuma, zahvaquju}i zabele`enoj
lepoti na skulpturi nazivaju „Roman o jednom
Bogu“. Na{a drevna poslovica „lep kao
Bog“ tako|e govori o va`nosti lepote koju
su samo umetnici mogli da nam materijalizuju
i otkriju. Otkrivaju}i nam te lepote
umetnici postaju i hroni~ari i istori~ari
svoga vremena.
Radomir Vergovi} je ro|en u U`icu,
u skromnoj ku}i koju su wegovi roditeqi
gradili za sebe i svoju decu. I nije tu
bilo velikih name{tenih soba u koje je
deci bio zabrawen ulaz jer su slu`ile
samo kad gosti dolaze, nego lepa ku}a
sa dvori{tem u kome se `ivelo po {estsedam
meseci godi{we, ku}a koja je, kako
~esto ka`emo, imala svoju du{u. Deca,
najradoznalija stvorewa na svetu, tragala
su za tom du{om koja ih je magijski
privla~ila. Nenadno se gubila i pojavqivala
da bi se nekako neprimetno i u
култура
POVODOM IZLO@BE „SAN O DOMU“ RADOMIRA VERGOVI]A U ^AJETINSKOJ
BIBLIOTECI „QUBI[A R. \ENI]“
Град, дворишта,
снови
Prethodni ciklus Radomira
Vegovi}a - U SKRIVENOJ DU[I
GRADA pokazuje gradske ku}e U`ica
u kojima slikar traga za emotivnim
korenima svojim i mnogih generacija
U`i~ana. Ciklus SAN O DOMU vra}a
ga u postojbinu - Pivu. Odatle poti~u
wegovi preci. Slika dinarsku brvnaru
koja se od jadranskog zale|a
prostire do plodne [umadije
varvarin sa Balkana, tla prqav{tine i bure,
i kod nas ima vama neke nepoznate kulture…“
Vra}a se u svoj rodni grad, da ne ka`emo u svoju
lepu rodnu ku}u, i gradi blistavu karijeru:
umetni~ki ure|uje i oblikuje novine, kwige,
osniva stru~ne ~asopise, osniva Udru`ewe
likovnih umetnika „Pivo Karamatijevi}“, okupqa
mlade slikare, poma`e im da izla`u, osniva
me|unarodne umetni~ke kolonije...
Zahvaquju}i tome, grad U`ice danas ima
najve}i broj slikara posle Beograda u
na{oj zemqi, koji su svojim delovawem
Na otvarawu izlo`be Radomira Vergovi}a
pro{log ~etvrtka u ~ajetinskoj biblioteci
„Qubi{a R. \eni}“
wih preseqavala. S vremena na vreme tako je
izgleda i na{eg slikara stalno dr`ala u nadi
da }e je samo on jednog dana sasvim razotkriti.
To je svakako bio jedan od razloga za wegovo
opredeqewe da zauvek ostane u svom rodnom
gradu. Sa talentima kojima je obdaren, Radomir
Vergovi} posti`e zna~ajne rezultate u
gimnastici, postaje filmski glumac sa veoma
dobrom perspektivom, ali wegov slikarski
talenat prete`e u mno{tvu drugih i on se
opredequje da postane majstor ki~ice. Mogao
je, kao i mnogi iz wegove generacije, da odluta
u Pariz tra`e}i inspiraciju na Seni, da
juri za svetski poznatim umetnicima i s wima
deli slikarska iskustva… Me|utim, on kao
da se okre}e Evropi i poru~uje joj kroz re~i
Desanke Maksimovi} „ne stidim se {to sam
uspeli da od grada dobiju predivnu
Gradsku galeriju gde danas izla`u i
svetski poznata imena.
Slikar se vratio u svoj grad kada
je on imao oko 20 hiqada stanovnika. Zajedno
su rasli, Vergovi} je postao poznat
i priznat umetnik, a grad je postao veliki,
sa gotovo sto hiqada stanovnika.
O maloj lepoj ku}i u dvori{tu Dragi{a
Milosavqevi} na otvarawu izlo`be u
^ajetini, izme|u ostalog, re~e: „Stara
roditeqska ku}a jeste prvo i najve}e
iskustvo za sve ono {to ~oveka kasnije
odre|uje, i ~ega se te{ko osloba|a.
Ona je zdawe snova, ma{tarija, svaki
i najmawi kutak bio je mesto neposrednog
iskustva koje je, bez sumwe, neizbrisivo“.
Danas, ova ku}a je umetnikov
ateqe u kome se najverovatnije krije
wena du{a. Kao i kad je bio dete, du{a
ga i sad ponekad zatrakuje, pojavi se
pa nestane.
Prethodni ciklus Radomira
Vegovi}a - U SKRIVENOJ DU[I GRADA
pokazuje gradske ku}e U`ica u kojima
slikar traga za emotivnim korenima
svojim i mnogih generacija U`i~ana.
Stoga on kre}e u daqa istra`ivawa.
Ciklus SAN O DOMU vra}a ga u postojbinu
- Pivu. Odatle poti~u wegovi preci.
Slika dinarsku brvnaru koja se od
jadranskog zale|a prostire do plodne
[umadije. Veliki prostor je obuhvatila,
ali se i ukorenila. Jako korewe koje
se vidi na slici treba da nam poka`e
koliko su duboki koreni koji su zemqom
sakriveni. Mo`da se tu, u korewu ove
ku}e, nalazi skrivena du{a za kojom
umetnik traga. Da bi je umilostivo da se
bar jednom poka`e, on je mami, stvaqa
svoje slike u najlep{e rukotvorine anonimnih
srpskih umetnica koje su utkivale svoje boli,
qubavi i radosti u predivne irame, jastuke,
}ilime, srxade… da bi negde u magnovewu shvatio
kako }emo je svi videti.
Na slikama, rekli bismo, sasvim
uobi~ajen prizor od pre stotinak godina: dinarska,
starovla{ka ili zlatiborska brvnara
(sinonimi za istu ku}u) na livadi sa brdima
u pozadini; u blizini ku}e stogovi sijena...
Me|utim, u ku}i dolazi do „iznenandnog praska“,
ku}na du{a kao buket poqskog cve}a kroz
ku}nu baxu izle}e na }ilimu i zajedno sa ku}om
leti prema nebu. Zastala je samo za trenutak
koji je bio dovoqan slikaru Vergovi}u da je
svojom ki~icom zabele`i, pa svi oni koji umeju
da gledaju mogu je sasvim lako prepoznati.
Bosa Rosi}
26. novembar 2010.
21

NOVE KWIGE
Проблесци из памћења
Kulturni i stvarala~ki anga`man Milijana
Despotovi}a iz Po`ege danas zasigurno
nema premca u u`i~kom kraju. Po~eo je skoro pre
~etiri decenije u omladinskim listovima, bio je
dugogodi{wi urednik lista „ Re~ mladih“, jedan
je od osniva~a kwi`evnog dru{tva „Razvigor“ u
Po`egi, pokreta~ i urednik kwi`evne radionice
„Svitak“ i istoimenih kwi`evnih novina, a
ure|uje i kwi`evni ~asopis za haiku „Paun“, koji
tako|e izlazi u Po`egi. Pi{e poeziju, prozu, aforizme,
kwi`venu i likovnu kritiku, a sastavio je i
nekoliko zapa`enih antologija. ^lan je Udru`ewa
kwi`evnika Srbije i predsednik Podru`nice
Udru`ewa kwi`evnika Srbije za Zlatiborski
okrug, a i redovni je ~lan Matice srpske u Novom
Sadu. Objavio je ~etrnaest kwiga poezije, sedam
zbirki haiku pesama, a sastavio je i ~etiri antologije.
Priredio je za {tampu osam zbirki pesama
Pauna Petronijevi}a, a pokreta~
je i urednik sabranih dela
ovog rano preminulog pesnika, ~ije
je objavqivawe u toku. Ako se tome
dodaju brojni prilozi po listovima
i ~asopisima, kriti~ki osvrti
i recenzije, nastupi na raznim
tribinama i kwi`evnim manifestacijama,
a tako|e i prevodi
wegove poezije na petnaestak
jezika i objavqivawe u inostranim
publikacijama, onda je jasno
da na{a konstatacija s po~etka
ovog teksta nije preterivawe.
Nedavno se iz {tampe
pojavila prva kwiga eseja
Milijana Despotovi}a pod
naslovom „ Rasvetqavawa“
koja je sa~iwena od beseda,
prikaza i jednog intervjua.
Ona dodatno potvr|uje jedan
zavidan stvarala~ki kontinuitet
i doslednu posve}enost
kwi`evnoj umetnosti, kako na
produktivnom, tako i na teorijskom planu. Re~
je o dobrom poznavawu na{e savremene i svetske
kwi`evnosti, o zanimqivim uo~avawima i „ rasvetqavawima“,
pre svega pesni~kog stvarala{tva,
kao i o aktuelnim kulturnim i umetni~kim pojavama
na{eg vremena.
Kao stvaralac i kulturni pregalac, Despotovi}
i ovom kwigom pokazuje i dokazuje da se
mo`e uspe{no stvarati i u malim mestima, a da
su upravo kwi`evni stvaracoi glavni delatnici
u osiroma{enom kulturnom `ivotu ovog vremena.
Najve}i deo ovih tekstova napisan je 2009,
a mawi deo godinu pre ili kasnije, pa oni mogu
biti zanimqivi i kao autenti~no svedo~anstvo,
kako o savremenom kwi`evnom stvarawu, tako i
o recepciji i esteti~koj komunikaciji na relaciji
pisci, kwi`evna dela, ~itaoci. Svakako va`nija
su dubqa zna~ewa, analiti~ki, sinteti~ki i
kriti~ki sudovi, i ona fina i dobronamerna
uo~avawa pesnika i tuma~a, koji je ube|en da je
„poezija nepresu{na sve`ina sveta“, a pesnici
„isku{enici na putu ka svetlosti“. To je posebno
va`no, jer o tome promi{qa i govori pesnik, kome,
s obzirom na stvarala~ko i `ivotno iskustvo,
treba verovati. Od trideset i sedam tekstova u
kwizi, u trideset i pet je re~ o poeziji i pesni~kim
kwigama, a samo u dva o pripoveda~koj prozi, {to
pokazuje da pesnika Milijana Despotovi}a prevashodno
zanima fenomen peozije koji on ~esto
vrlo uspe{no saobra`ava `ivotnom stvarno{}u
u esteti~kom, ali i u eti~kom smislu. To su zapravo
problesci iz pam}ewa nakon ~itawa i
razmi{qawa o pro~itanom. Takav je on, neposredan
i ubedqiv, u svojim besedama, koje izgovara u
sve~anim i prigodnim prilikama, sa onoliko emotivnog
naboja koliko trenutak zahteva.
култура
Milijan Despotovi}: RASVETQAVAWA, UKS, U`ice, Svitak
i Narodna biblioteka Po`ega, 2010
Ogledi i kriti~ki osvrti na kwi`evne
pojave i kwige, zasnovani su na analiti~kom
postupku, uz primenu teorijskih i metodolo{kih
postupaka, koji delo kao estetski ~in, stavqa
u centar ispitivawa, dovode}i ga u vezu sa
tradicijom, pre svega u kulturolo{kom smislu.
Impresivne su wegove misli i uo~avawa o poeziji
i wenom zna~aju u kwi`evnoj umetnosti i `ivotu
savremenog ~oveka koji se sve vi{e otu|uje i gubi
u onim zamr{enim lavirintima `ivota, kako bi
to rekao Osvald [pengler. Tako Despotovi}
prime}uje da „pisci po prirodi onog {to stvaraju
nikad ne umiru“, da „poezija govori jednim jezikom
vi{e- jezikom muzike“, ili „ poezija je blaga podloga
za trajawe `ivota“, kao {to „ nije ni{ta
drugo do iskreni preludijum `ivota, predudijum
qubavi, usamqeni~ka jeza i ve~iti otpor“. To ne
zna~i da Despotovi} lirski govor peozije mistifikuje,
naprotiv on je decidan da je „poezija
samo jedno od sredstava koje
~ine da qubav bude prevedena
u misao i da weni komunikativni
odnosi dobiju istinsku
dimenziju transfera iz nagona
u umetni~ku komunikaciju“.
I tako iz teksta u tekst, on
obznawuje i svoja esteti~ka i
eti~ka na~ela koja su plod neospornog
talenta, ali i zavidne
kwi`wvne kulture. Pesnici o
~ijim kwigama pi{e Despotovi}
mogu biti apsolutno zadovoqni
{to su kao „stalni ponu|a~i
mogu}eg modela saznawa i
mi{qewa“ nai{li na tuma~a
koji je wihovu poeziju predstavio
pa`qivo i odgovorno, kao to ve}
dobra kritika i ~ini.
U nekoliko tekstova
„Rasavetqavawa“ autor se bavi
tuma~ewem kwiga poezije koje
su namewene deci, {to je u na{oj
savremenoj kritici retkost. Tako
ovaj vid kwi`evnog stvarala{tva potvr|uje da
Milijan Despotovi}, koji je i sam napisao nekoliko
kwiga za decu, poeziju shvata kao univerzalni
govor, koji nema generacijskih ograni~ewa. Sve
je, zapravo, podre|eno umetnosti i umetni~kom
do`ivqaju, pa bilo da je nameweno deci ili
odraslima, naivno ili ozbiqno, u poimawu i
tuma~ewu ovog autora nema razlike. I to je ta
ozbiqnost bavqewa kwi`evnom kritikom, koja,
na{e je mi{qewe, nije ni{ta mawe od pisawa
pesama.
U nekoliko tekstova ove kwige re~ je o haiku
poeziji, kojoj je on, ina~e, posvetio dobar deo svog
stvarala~kog, uredni~kog i antologi~arskog rada.
Uz brojne informacije i teorijska odre|ewa, on
haiku poeziju vidi kao „ iznenadni reqef psihe..
brojne reqefe do`ivqaja koji registruju iznenadnu
i su{tinsku izvornost haiku slike ~iji je
stvoriteq priroda. „ Zapravo, ovu drevnu formu
Dalekog istoga, on vidi i razume kao autenti~ni
hai|in, koji je aspolutno uveren da se ona mo`e nakalemiti
i na stablo na{e poezije, {to potvr|uju
i kwige o kojima pi{e.
Na kraju kwige je intervju „Izbe}i skrajnutost“
koji je sa pesnikom vodio Du{an Vidakovi},
u kome on govori mawe o sebi a vi{e o drugima,
odmereno i odgovorno. Ovo je prilika da Milijan
Despotovi} jo{ jednom naglasi svoje nastojawe da
uka`e na stvarawe i stvaraoce u takozvanoj provinciji,
nezaslu`eno skrajnute, van prestoni~kih
~asopisa i izdava~kih ku}a. U svakom slu~aju kwiga
„Rasvetqavawa“ je po mnogo ~emu otkrivala~ka
i u stvarala~kom i u kulturolo{kom smislu.
Mirko Ikoni}
KULTURNO-PROSVETNA
ZAJEDNICA SRBIJE
Златне значке
за ствараоце из
ужичког краја
U Ministarstvu za dijasporu pro{le
srede uru~ena je Zlatna zna~ka Kulturno-prosvetne
zajednice Srbije, koja se od 1976. godine
dodequje za dugogodi{wi doprinos razvijawu
kulturnih vrednosti.
@iri u sastavu: predsednik Miodrag
Jak{i}, kwi`evnik i dr`avni sekretar u
Ministarstvu za dijasporu i kwi`evnici
Milovan Vitezovi} i Marija Bi{of, jednoglasno
je doneo odluku da se dodeli 57
priznawa.
Nagradu, koja se sastoji od pozla}ene
zna~ke i poveqe (grafi~kog lista), dobilo
je 17 kulturnih poslenika iz Beograda , 22 iz
gradova {irom Srbije i 18 istaknutih umetnika
i kulturnih aktivista iz dijaspore.
Profesor, pisac i kwi`evni istori~ar
Slobodan Radovi} (1937) jedini je U`i~anin
koji je ove godine dobio Zlatnu zna~ku KPZ
Srbije. Osnovnu i u~iteqsku {kolu zavr{io
je u U`icu, a Filolo{ki fakultet i poslediplomske
studuje u Beogradu. Bio je upravnik
u`i~ke Narodne biblioteke od 1976. do 2002.
godine. Jedan je od osniva~a ~asopisa Me|aj,
koji je ure|ivao od 1983. do 1988. godine.
Bavi se pro~avawem kulturnog i kwi`evnog
nasle|a. Objavio kwige: „Posledwi `dralovi:
kratke pri~e iz seoskog `ivota“, „Od
oltara do Parnasa: `ivot i delo Tadije
Kosti}a“, Kwi`evni razgovori, Re~ po re~,
monografije o Ariqskoj biblioteci, Osnovnoj
{koli u Karanu, {tamparu i kwi`aru Lazaru
\. Tri{i}u i dr.
Zlatnu zna~ku KPZ Srbije dobio je ove
godine i kwi`evnik, izdava~ i kulturni
poslenik iz Po`ege Milijan Despotovi}
(1952). On je poznat kao pokreta~ i realizator
mnogih inicajativa u oblasti kulture: osniva~
i urednik kwi`evnih novina „Svitak“,
lista za de~iju kwi`evnost „Mom~ilo“, ~asopisa
za haiku poeziju „Paun“, humoristi~kog
lista „Mala paprika“… Despotovi} je osniva~
Izdava~ke radionice Svitak. Pi{e poeziju,
prozu, aforizme i kwi`evnu kritiku. Objavio
je vi{e desetina kwiga, pesme su mu prevo|ene
na vi{e stranih jezika.
Jedno priznawe stiglo je i u Kosjeri}.
Dobitnik Zlatne zna~ke je predsednik ove
op{tine magistar Dragan Vujadinovi}. Vrhunski
stru~wak ekonomskih nauka autor
je pet kwiga „Obrnuata ekonomija“ [iroj javnosti
poznat je po kolumnama i tekstovima u
dnevnim listovima Danas, Blic,Glas Javnosti
gde se govori o ekonommskim i dru{tvenim
temama.Vujadinovi} je obavqao du`nost direktora
izdava~kog preduze}a „Prosveta“ i
du`nost zamenika direktora Studija B a pamti
se i po diskusijama sa govornice Republi~kog
parlameneta u kome je bio poslanik DS sve
dok nije vratio mandat i prihvatio funkciju
predsednika op{tine da bi pomogao napretku
svog zavi~aja u svim oblastima pa i u oblasti
kulture.
G. M.
22 26. novembar 2010.

образовање
PRIBOJ
Астрономија у гимназији
Astronomska sekcija pribojske Gimnazije progla{ena je za
najaktivniju u rangu svih sredwih {kola na podru~ju
Republike Srbije
stronomska sekcija Gimnazije u Pri-
osnovana je u maju 2008. godine,
Aboju,
na inicijativu profesora Dragana Ne{i}a
i u~enika Milije Jovi~i}a, tada polaznika
seminara astronomije u Istra`iva~koj stanici
Petnica, kod Vaqeva. Usledio je period
predavawa koja su |ake uvela u osnovne
principe astrofizike, zapravo pru`ila im
odgovor {ta je to nauka.
Za veliki doprinos u razvoju astronomije
u {koli Milija Jovi~i}, sada student
teorijske i eksperimentalne fizike
na beogradskom Prirodno - matemati~kom
fakultetu, dobitnik je presti`ne nagrade
koju dodequju “Klub 27” i “Erste banka”.
Astronomska sekcija Gimnazije u Priboju,
ve} dve godine saradnik je Nau~nog
programa Radio Beograda i Elektronskog
~asopisa “Astronomija”, a weni ~lanovi
u~esnici su seminara astronomije i ostalih
prirodnih nauka u Istra`iva~koj stanici
Petnica. U godini koja se obele`ava kao
Me|unarodna godina astrologije, sekcija je
progla{ena za najaktivniju u rangu sredwih
{kola na podru~ju Republike Srbije. Kao
nagradu za svoju aktivnost dobila je teleskop
od 76/300 milimetara koga je u~enicima
uru~io li~no potpredsednik Vlade i ministar
za nauku i tehnolo{ki razvoj Bo`idar
\eli}.
Govore}i o aktivnostima pribojske
Gimnazije mora se zakqu~iti da je postojawe
Astronomske sekcije pravo osve`ewe u
Predsednik Incijativnog odbora
za gradwu mosta na Drini u
Ba~evcima general potpukovnik Milenko
@ivanovi} posetio je izdvojeno odeqewe
Osnovne {kole ’’ Stevan Joksimovi}’’ u ovoj
varo{ici i tom prilikom upoznao prosvetne
radnike da je planirano da se za
vreme gradwe mosta sagradi zgrada u kojoj
}e pored prostora za potrebe Mesne zajednice
biti i {est stanova sa po 60 kvadrata.
Ove stanove koristi}e zaposleni u {koli.
Zgrada }e biti podignuta na {kolskoj parceli
pored objekta stare {kolske zgrade
koja }e biti rekonstruisana za privremeni
sme{taj graditeqa mosta. Projekat za zgradu
koji radi Biro za projektovawe « Vaqevo
plan», bi}e gotov i prezentovan do kraja decembra.
- Ovo je izuzetno lepa vest za na{u
{kolu. Ra~unamo da }e posle izgradwe mosta,
imati vi{e u~enika jer }e u woj nastavu
poha|ati i |aci iz susednih prekodrinskih
sela. Nekoliko wih i sada ide u {kolu u
Ba~evcima tako {to se svakodnevno prevoze
~amcem. Ina~e, svojevremeno je i general @
ivanovi} bio u~enik na{e mati~ne {kole
u Roga~ici - ka`e Borika Vuka{inovi} direktorica
O[ ’’Stevan Joksimovi}’’.
Prema re~ima predsednika MZ
Ba~evci Milojka Milosavqevi}a, u sklopu
budu}ih aktivnosti vezanih za most i zgradu
planirana je i gradwa hladwa~e ve}eg
kapaciteta koja }e mo}i da prihvati rod
maline, ali i drugog vo}a i povr}a, sa dela
op{tina Bajina Ba{ta, Qubovija, Bratinac
i Srebrenica. R. B.
Sredwo{kolci - ~lanovi
Astronomske sekcije
gradu na Limu i jedina mogu}nost susretawa
u~enika sa naukom van {kolskih krugova.
Uprkos veoma skromnim sredstvima, jednim
malim teleskopom i jednim ra~unarom, sekcija
uspeva da izvu~e maksimum, redovno
organizuju}i astro posmatrawa. Pored toga
{to mladi Priboj~ani na Astronomskoj sekciji
u~e i upoznavaju se sa materijom koja
ih interesuje, oni se dru`e i zabavqaju,
gledaju}i svet na neki drugi na~in od ostalih.
Astronomska sekcija pru`a gimnazijalcima
{ansu da upoznaju osnovne principe iz
oblasti astro-fizike, {to se posti`e predavawima
koja se odr`avaju skoro svakog
petka i na kojima u~enici u~e jedni od drugih.
Tako|e, zastupqena su i predavawa iz
oblasti drugih nauka, projekcije dokumentarnih
filmova, kao i upoznavawe novih
~lanova sekcije sa zanimqivim fenomenima
iz fizike, putem izvo|ewa eksperimenata.
Sve je to sa ciqem pospe{ivawa omladinskog
aktivizma i nastojawa da se mlade
generacije zainteresuju za nauku, da bi jednog
dana i oni nastavili ovim istim putem
i edukovali naredne generacije.
Astronomska sekcija pribojske Gimnazije
je osnovana da bi privukla mlade da
se bave naukom i to svojim radom i uspeva.
Teme su zanimqive i raznovrsne, a predavawa
nisu sa mno{tvom informacija, ve}
te`e da budu kratka i jezgrovita, da zainteresuju
slu{aoce i ostave dovoqno praznog
prostora da oni sami po~nu da istra`uju o
datoj temi i time na jedan lep na~in u|u u
ozbiqnu nauku i po`ele da se wom bave.
O radu sekcije razgovarali smo sa
profesorom Draganom Ne{i}em, ali ravnopravno
su u~estvovali i u~enici ~etvrtog,
tre}eg i drugog razreda: Nikola Nika~evi},
Veqko Mati}, Ivan Poli}, Rado{ Vreqakovi},
Atila Manxuki} i Damjan Novakovi}.
Na kraju reko{e da je Astronomska
sekcija u Gimnaziji mesto gde se okupqaju
zainteresovani u~enici i da sve {to oni
urade, dobije u Priboju neku ve}u i lep{u
vrednost.
Milan Pavlovi}
BA^EVCI
Станови за просветаре
Osim mosta bi}e sagra|ena i zgrada u kojoj je namewen
prostor za mesnu zajednicu Ba~evci, ali i {est stanova
za prosvetne radnike tamo{we {kole
General @ivanovi} sa prosvetnim radnicima iz Ba~evaca
26. novembar 2010.
23

e~ji vrti} “Jela Jova-
i Emina Bu~an” u Dnovi}
Sjenici jedina je de~ja ustanova
na Pe{terskoj visoravni, ili
kako mnogi popularno vole da
ka`u u “srpskom Sibiru”, koja
slu`i za sme{taj dece uzrasta
od dve godine, pa do polaska u
{kolu.
U ovoj pred{kolskoj ustanovi
svakodnevno boravi oko
350 mali{ana iz Sjenice i
bli`e okoline, mada su projektovani
kapaciteti objekta
gotovo tri puta mawi.
snovna {kola u Sevojnu
Oosnovana je 24.10.1889.
godine re{ewem Ministarstva
prosvete Kraqevine Srbije. Tokom
~itavog pro{log vremena,
zalagawem svog nastavnog osobqa,
{kola je svoju obrazovno -
vaspitnu ulogu uspe{no prezentovala.
Od 1962. godine {kola
nosi naziv po svom biv{em
u~eniku Aleksi Dejovi}u, narodnom
heroju iz Drugog svetskog
rata.
Danas sevojni~ka osnovna
{kola nije samo ustanova u kojoj
se sti~e veoma kvalitetno
obrazovawe, ve} je i mesto koje
ima du{u, a prijatnu atmosferu
za rad i dru`ewe stvaraju zajedno
weni u~enici i svi zaposleni.
[kola svoj plemeniti
zadatak istrajno ostvaruje kroz
razli~ita vremena i razli~ite
situacije, kroz stupawe u jasan
dijalog sa stvarno{}u koja je
prati. Uspe{no odgovara na
sve zahteve vremena, kanali{e
pitawa od dru{tvene va`nosti.
Specifi~nost ovovremene
organizacije {kolstva name}e
joj i pitawe prihvatawa procesa
inkluzije dece sa te{ko}ama
u razvoju i napredovawu. Na
podru~ju Srbije, od po~etka
teku}e {kolske godine zvani~no
je omogu}eno da i deca sa posebnim
potrebama poha|aju redovne
{kole. Potpisivawem memoranduma
o razumevawu i partnerstvu
u promovisawu socijalne
inkluzije dece sa smetwama u
razvoju, pokrenuta je intezivna
medijska kampawa pod nazivom
“Rastimo zajedno”.
образовање
ISKUSTVO IZ SEVOJNA
Инклузија је стварност
Osnovna {kola “Aleksa Dejovi}” u Sevojnu jo{ od 2007. godine
postala je “Razvojno ogledno odeqewe” procesa inkluzije dece sa
te{ko}ama u razvoju i napredovawu
Potpisnici memoranduma
su ministar rada i socijalne
politike Rasim Qaji}, generalni
direktor Javnog servisa
Radio - televizije Srbije Aleksandar
Tijani} i direktorka
UNICEF-a u Srbiji Judita Rajhenbeg,
uz finansijsku podr{ku
Na ~asu u~enika prvog razreda
Vlade Italije. Ova dvomese~na
kampawa vodi se kao deo Projekta
“Podr{ka porodicama
dece sa smetwama u razvoju”.
Inkluzivni procesi prisutni
su u osnovnim {kolama svih
zemaqa regiona, a i gotovo polovina
osnovnih {kola u Srbiji
ve} je ukqu~ena u tu akciju, pa je
u teku}em mesecu zapo~ela realizacija
aktivnosti.
I dok se u na{oj zemqi
vodi kampawa koja je usmerena
SJENICA
Деци тесно у вртићу
U Sjenici `eqno o~ekuju skora{wi po~etak
izgradwe novog objekta za sme{taj dece u
dvori{tu sada{weg vrti}a
Iz De~jeg vrti}a u Sjenici
na podizawe svesti javnosti o
pravu svakog deteta da `ivi u
porodi~nom okru`ewu i zajednici,
u Osnovnoj {koli “Aleksa
Dejovi}” u Sevojnu ve} imaju
iskustva u tome, jer su zapo~ele
aktivnosti na realizaciji
planiranih programa. Ova primerna
obrazovno - vaspitna
ustanova postala je “Razvojno
ogledno odeqewe” jo{ tokom
2007. godine. Time je ona sebi
pridodala jo{ jednu dimenziju,
dimenziju prila`ewa `ivotu “s
one druge strane” sa koje, naravno,
mo`e da se otkrije i upozna
qudska, ali i profesionalna
lepota.
Istina, {kola u Sevojnu
ovim ne smawuje tegobnost puta
kojim ide, ali usvaja jednu novu
realnost koja je postavqa u potpuno
novu perspektivu. Wome
ho}e da poka`e da je svako dete
dobrodo{lo u okriqe ove {kole
u kojoj se ide sa uva`avawem, od
prihvatawa razli~itosti do
wihovog brisawa svesno{}u da
svima nama mo`e biti jednako
dobro ako preuzmemno odgovornost
jedni za druge.
Ovaj na{ tekst zavr{avamo
citatom zavr{nog dela iz jednog
napisa Novinarske sekcije
u~enika sevojni~ke Osnovne
{kole “Aleksa Dejovi}”:
“Budimo iskreni, u svakom
u~eniku se pokre}e i zavr{ava
sve ono {to ne obuhvata ni jedan
plan, ni jedan program, niti
dobra namera onih {to sve to
planiraju. Svaki pojedinac sebe
ostvaruje kao qudsko bi}e vredno
po{tovawa, samo mu je za to
potrebna zajednica koja }e mu
svesrdno pomo}i. U tom pogledu
iskustvo Osnovne {kole u Sevojnu
je pozitivno, pa samim tim i
ohrabruju}e”.
Milan Pavlovi}
Problem prenaseqenosti
prostora u De~jem vrti}u
re{ava se izuzetnim zalagawem
tridesetak ~lanova kolektiva
razli~itih strukovnih profila,
koji brinu o najmla|im
Sjeni~anima, igraju se s wima,
obrazuju ih i vaspitavaju. Deca
ovde provode dane bezbri`nog
detiwstva i sti~u prva znawa
po najsavremenijim normama i
zahtevima pred{kolskog vaspitawa
i obrazovawa.
- Primamo u vrti} ve}i
broj dece, sa `eqom da pomognemo
zaposlenim roditeqima,
i ula`emo velike napore
da to ne bude na u{trb
kvaliteta rada. Uprkos tome,
jo{ uvek postoje “liste ~ekawa”
na slobodna mesta u vrti}u.
Mali{ani sa osmehom, poput
masla~ka na Suncu, o~ekuju da
ustanova uskoro dobije novi
naziv - “Masla~ak”, a to `ele
i svi zaposleni u kolektivu, -
ka`e direktorka ustanove Meleka
]atovi}.
U Sjenici `eqno o~ekuju
skora{wi po~etak izgradwe
novog objekta za sme{taj dece
u dvori{tu sada{weg vrti}a.
Tako }e se stanovnicima “de~je
ku}ice” u igri i pripremi za polazak
u {kolu pridru`iti novi
drugari za ~iji boravak u ustanovi
sada nema mesta.
Ve} su otpo~ele pripreme
za izgradwu, a o~ekuje se da
}e u obezbe|ewu sredstava
u~estvovati op{tinska lokalna
samouprava i ministarstva
Vlade Republike Srbije.
M. Pavlovi}
24 26. novembar 2010.

KOSJERI]
Фармери ‘’погубили’’
јагањце
Za{to je na padinama Povlena i Div~ibara
sve mawe ovaca?
Kad je pre sedam godina
op{tina pokrenula akciju
da uve}a ov~arsku proizvodwu,
niko nije ni pomislio
da }e se budu}i farmeri
dobro obrukati. Dvadesetak
doma}instava tad je dobilo po
10 ovaca i priplodnog ovna rase
„virtemberg“a sve pod uslovom
da za tri godine vrate toliko
jagawaca kako bi se formirale
nove farme. Umesto da na padinama
Povlena i Div~ibara
Imali primer
Sli~na afera bila je
i pre tri decenije kada je
tada{we preduze}e“ Povlen“
na Brdu Grad podiglo farmu
ovaca odakle je u selima
trebalo da se pune torovi
rasnim jagwadima. Iz godine
u godinu bilo je sve mawe
jagawaca {to je pripisavano
jalovim ovcama pa su zato i
one zavr{avale na trpezama
sve dok farma kona~no nije
opustela pod izgovorom da je
nerentabilna. Za nestalu
jagwad i rasne ovce ni tada
niko nije odgovarao.
sad pase oko hiqadu ovaca obelodawene
su mu}ke sa jagawcima
pa }e narednih dana posla imati
sud i op{tinski pravobranilac.
индекс
O zloupotrebama bi se jo{
}utalo da odbornik Borisav Mitrovi}
na sednici Skup{tine
op{tine nije zatra`io informaciju
jesu li ispuwene obaveze
o vra}awu jagawaca? U {turom
odgovoru re~eno je, da je Miroqub
Bo`ovi} iz [evrquga vratio
jagwad a jo{ trojica sto~ara
iz Tubi}a, Mu{i}a i Stoji}a su
delimi~no ispunili obaveze pa
je lako zakqu~iti da su rasni
jagawci za dobre pare zavr{ili
na pijaci ili na ra`wu. Od poklowenih
ovaca za sedam godina
na pa{wacima je trebalo da
bude jo{ pedesetak novih mini
farmi. Umesto toga na videlo je
izbila bruka te su na posledwoj
sednici u SO odbornici doneli
zakqu~ak, da neodgovorni
farmeri vrate jagawce pomenute
rase ili op{tini plate po
sada{wim cenama.
T. Paunovi}
TO "ZLATIBOR"
Ере у срцу Шумадије
TURIZAM
Шта су рекли о нашој
туристичкој понуди
Regionalna
razvojna
agencija „Zlatibor“,
u partnerstvu sa turisti~kim
organizacijama, sprovela je
istra`ivawe me|u turistima
u Zlatiborskom okrugu tokom
letwe sezone. Anketirani su
posetioci {tanda regije Zapadna
Srbija na 32. Me|unarodnom
sajmu turizma u Beogradu i 43.
Me|unarodnom sajmu turizma
u Novom Sadu. Istra`ivawe
predstavqa polaznu osnovu
za izradu Programa promocije
prioritetnih turisti~kih
proizvoda, a rezultati i preporuke
istra`ivawa informacionu
podr{ku turisti~kim
radnicima i predstavnicima
privatnog sektora u projektima
unapre|ewa ponude u Zlatiborskom
okrugu.
Prezentuju}i velikom
broju turisti~kih radnika i novinara
ta istra`ivawa, Ru`ica
Dabi}, direktor PSD projekta
RRA Zlatibor je naglasila da
je prezentacija va`na upravo iz
tog razloga {to je ura|eno jedno
sveobuhvatno istra`ivawe
stavova turista o kapacitetima
u Zlatiborskom okrugu koje
bi u osnovi trebalo da bude
Skup na Zlatiboru okupio jeveliki broj turisti~kih radnika
sa na{eg Okruga
platforma za unapre|ewe ponude,
kreirawe odre|enih turisti~kih
proizvoda i osnova
za budu}a istra`ivawa koja }e
biti fokusirana na jo{ vi{e
podataka.
O istra`ivawima su govorili
Miroslav Ra|en, direktor
TO regije Zapadna Srbija, Miroslav
Ivanovi}, direktor TO
U`ice, Lidija Ne{i} - Andri},
Ipsos strategic Marketing i Bojan
Ze~evi}, profesor Ekonomskog
fakulteta u Beogradu.
O prezentiranim istra`ivawima
govori}emo vi{e u narednom
broju „Vesti“.
M. T.
uristi~ka organizacija
TZlatibor nastupila je
na Drugom me|unarodnom sajmu
turizma i seoskog turizma koji
je odr`an od 18. do 20. novembra
u Kragujevcu. Posetioci sajma
na {tandu Zlatibora dobili
su propagandni materijal ali
26. novembar 2010.
i sve iformacije vezane sa
predstoje}u zimsku sezonu. Otvarawu
sajma prisustvovao je i
dr`avni sekretar Goran Petkovi},
a pored wega sajam su otvorili
i predstavnici grada Kragujevca
i lokalnih turisti~kih
organizacija.
V. @.
ZA[TITA GEOGRAFSKOG POREKLA
Швајцарци штите
златарски сир
U konkurenciji od 70 proizvoda iz Srbije, {vajcarska
vlada odlu~ila se da za ~etiri finansira za{titu geografskog
porekla. Me|u izabranima je i zlatarski punomasni sir.
I dok je alpsko mleko u Italiji i [vajcarskoj na ceni, u vi{im
predelima kod nas ima sve mawe krava, jer se ovaj proizvod
ne poma`e dr`avnim subvencijama. Sre}om po me{tane zlatarskog
kraja, koji prave punomasni sir, {vajcarska vlada je imala
sluha da za{titi taj mle~ni proizvod, ~ime }e se otvoriti
mogu}nost wegovog proboja na tr`i{ta van na{e zemqe.
R. V.
25

Прeвентивни прегледи
Policijska uprava u U`icu, u ciqu podizawa nivoa zdravstvenog
stawa svojih zaposlenih, organizovala je wihov preventivni
pregled i proveru krvnog pritiska i nivoa {e}era u krvi. Kako stoji
u saop{tewu PU U`ice, pregled policijskih slu`benika organizovan
je u sedi{tu uprave u saradwi sa ordinacijom “Hipokrat” i
laboratorijom “Biomedikal” iz U`ica.
хроника
POLICIJSKA UPRAVA U@ICE
Svoje zdravstveno stawe prekontrolisalo je preko 50
slu`benika Policijske uprave u U`icu.
Preventivni pregledi zaposlenih bi}e nastavqeni, u kontinuitetu,
kako u sedi{tu Policijske uprave, tako i u policijskim
stanicama Ariqe, Bajina Ba{ta, Kosjeri}, Po`ega i ^ajetina.
За шест сати 34 прекршаја
U subotu i nedequ, 20. i 21. novembra od 23 do 5 sati,
slu`benici Policijske uprave u U`icu su na podru~ju grada U`ica
u saradwi sa Upravom saobra}ajne policije, sproveli lokalnu akciju
poja~ane kontrole saobra}aja usmerene na otkrivawe i sankcionisawe
prekr{aja upravqawa vozilom pod dejstvom alkohola
i psihoaktivnih supstanci.
Kako stoji u saop{tewu Policijske uprave U`ice, ovom prilikom
kontrolisana su 223 vozila i voza~a. Ukupno su otkrivena i
sankcionisana 34 prekr{aja od kojih 19 te`ih za koje je predvi|eno
podno{ewe zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka i 15 lak{ih
prekr{aja za koje je propisana nov~ana kazna u fiksnom iznosu.
U toku akcije kori{}en je ure|aj ’’droga test’’ koji je namewen za
utvr|ivawe prisustva psihoaktivnih supstanci kod voza~a.
Iz saobra}aja je iskqu~eno 20 voza~a, od kojih 19 zbog upravqawa
vozilom pod dejstvom alkohola i jednog zbog upravqawa
vozilom pod dejstvom psihoaktivne supstance ’’kanabis’’. Prilikom
kontrole putni~kog vozila marke ’’mercedes 190’’ u`i~kih
registarskih oznaka, policijski slu`benici su kod suvoza~a S.
Mi}evi}a (1987) iz U`ica, prona{li marihuanu bruto te`ine 1,4
grama.
Zbog upravqawa vozilom pod dejstvom alkohola u prostorijama
Policijske uprave u U`icu zadr`ana su ~etiri lica, dok je jedno
lice zadr`ano zbog upravqawa vozilom pod dejstvom psihoaktivnih
supstanci. Policijski slu`benici podneli su prekr{ajne
prijave protiv Danke T. (1987) iz U`ica koja je upravqala vozilom
pod dejstvom alkohola u koli~ini 2,72 promila i Ivane C.
(1990) iz U`ica koja je upravqala vozilom pod dejstvom alkohola
u koli~ini 2,23 promila.
U saop{tewu Policijske uprave U`ice ka`e se da }e se u narednom
periodu intenzivirati sankcionisawe ove vrste prekr{aja
pa se apeluje na u~esnike u saobra}aju da po{tuju odredbe Zakona o
bezbednosti saobra}aja na putevima.
Кривичне пријаве за
осумњичене
Slu`benici Policijske uprave u U`icu podneli su krivi~nu
prijavu protiv V. Mahmutovi}a (1980), A. Kara~i}a (1973) i D. Dosti}
(1967), svi iz Sarajeva, dr`avqani BiH, zbog postojawa osnova
sumwe da su izvr{ili krivi~no delo te{ke kra|e na {tetu zlatare
“Dabovi}”, lokala brze hrane “Forneti” i V. Milovanovi}a, vlasnika
objekta u izgradwi, koji se nalaze u U`icu u ulici Dimitrija
Tucovi}a.
U saop{tewu Policijske uprave U`ice ka`e se da su
osumwi~eni 1. oktobra ove godine, provalili u lokal brze hrane
“Forneti”, a potom su uz upotrebu podesnog alata napravili otvor
na zidu kroz koji su u{li u prostorije zlatare “Dabovi}”, odakle
su iz vitrina i izloga zlatare otu|ili preko ~etiri kilograma
zlatnog nakita i 60.000 dinara iz fioke pulta. Izvr{ioci su iz
lokala brze hrane “Forneti” otu|ili oko 17.000 dinara.
Погинуо пешак
Pro{log ~etvrtka, 18. novembra, oko 18,00 sati, na magistralnom
putu Kremna – Mokra Gora, u Kremnima, dogodila se te{ka
saobra}ajna nesre}a u kojoj je `ivot izgubio pe{ak R.P. (1949) iz
Kremana.
Kako je navedeno u saop{tewu Policijske uprave U`ice,
nepoznato vozilo naletelo je na pe{aka i usmrtilo ga, a potom se
udaqilo sa mesta nesre}e.
Na mesto doga|aja iza{li su istra`ni sudija Osnovnog suda,
tu`ilac Osnovnog javnog tu`ila{tva iz U`ica i policijski
slu`benici Policijske uprave u U`icu.
U toku je daqi rad na utvr|ivawu svih okolnosti u vezi sa
ovom saobra}ajnom nesre}om.
Акција ‘’Исправно возило
– безбедно возило’’
U ciqu pripreme vozila, za bezbednije u~e{}e u saobra}aju,
Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije, u saradwi
sa Auto-moto savezom Srbije i Asocijacijom tehni~kih pregleda
vozila, od 22. do sutra, 27. novembra, u vremenu od 7,00 do 20,00
~asova, sprovodi preventivno-propagandnu akciju poja~ane kontrole
saobra}aja pod nazivom “ISPRAVNO VOZILO – BEZBEDNO
VOZILO”.
U saop{tewu Policijske uprave U`ice, isti~e se da je osnovni
ciq akcije da se besplatno proveri tehni~ka ispravnost vozila,
kako bi se uo~ene neispravnosti blagovremeno otklonile, a time
ostvarili povoqni preduslovi za bezbedno odvijawe saobra}aja.
Osim pomenutog, znatno bi se pove}ao stepen ispravnosti vozila
na na{im putevima.
Za vreme sprovo|ewa akcije, saobra}ajna policija poja~ano
kontroli{e vozila i voza~e, posebno na putevima i ulicama u naseqenim
mestima i voza~ima ukazuje na zna~aj ispravnosti vozila u
saobra}aju, posebno ure|aja za upravqawe i zaustavqawe, ure|aja
za spajawe vu~nog i prikqu~nog vozila, pneumatika, svetlosno-signalnih
ure|aja i ure|aja za pogon na sabijeni ili te~ni gas kao i
po{tovawa pravila saobra}aja.
Tokom akcije, saobra}ajna policija obave{tava gra|ane na
kojim tehni~kim pregledima }e se raditi besplatan tehni~ki
pregled vozila i preporu~uje gde mogu da se eventualno uo~ene
neispravnosti otklone.
Nakon zavr{etka akcije, saobra}ajna policija }e, poja~ano
kontrolisati tehni~ke ispravnosti vozila, uz dosledno sankcionisawe
prekr{aja i iskqu~ivawe iz saobra}aja tehni~ki neispravnih
vozila.
R. V.
26 26. novembar 2010.

фељтон
POVEST O SVETOLIKU DRAGA^EVCU (1)
Срески начелник пише Хитлеру
Kada je potpisan dokument o pristupawu Kraqevine Jugoslavije
Trojnom paktu, penzionisani sreski na~elnik iz Para}ina Svetolik
Draga~evac uputio je optu`uju}e pismo Adolfu Hitleru
Pi{e: \or|e Pil~evi}
Mart 1941. Pod ~izmama
Hitlerovih armija, tada najja~e
evropske sile, stewala je
ve}ina Evrope, od Poqske na
istoku, Norve{ke na severu i
Francuske na zapadu.
Tih martovskih dana u
vazduhu se ose}ala nema~ka
agresija na Kraqevinu Jugoslaviju,
koja je bila kamen spoticawa
na Hitlerovom putu za Gr~ku.
Jugoslavija se na{la potpuno
usamqena, izolovana kao na
pustom ostrvu, bez i~ije pomo}i.
Nema~ke trupe ve} su po~ele
da zveckaju oru`jem u Austriji ,
Ma|arskoj, Rumuniji i Bugarskoj.
INTERESI I SFERE
Na drugoj strani Musolinijeve
divizije bile su u
Albaniji iz koje su jo{ oktobra
1940. godine napale Gr~ku.
Kraqevina Jugoslavija bila je
potpuno okru`ena neprijateqskim
divizijama koje su bile
spremne svakog ~asa da na dati
Hitlerov znak napadnu. Qudi
su razli~ito reagovali, pogotovu
kada su nema~ke trupe u{le u
JUGOSLAVIJA PRISTUPILA TROJNOM PAKTU:
Predsednik jugoslovenske vlade Dragi{a
Cvetkovi}
Rumuniju, Ma|arsku i Bugarsku.
Do pre dvadesetak godina
najstariji `iteqi Para}ina
se}ali su se svog sugra|anina,
velikog patriote i rodoquba
Svetolika Draga~evca, sreskog
na~elnika u penziji, koji je na
sve to ogor~eno i javno reagovao.
Pogotovu od 1. januara 1941. godine
kada su se velike nema~ke
jedinice stacionirale u Bugarskoj,
koja je tog dana pristupila
Trojnom paktu. Pre we, to su
krajem 1940. godine u~inile Rumunija
i Ma|arska.
Ne mogav{i da izbegnu pritisak
Adolfa Hitlera, a da Jugoslavija
ne bi do`ivela sudbinu
porobqenih evropskih dr`ava,
predsednik jugoslovenske Vlade
Dragi{a Cvetkovi} i ministar
inostranih poslova Aleksandar
Cincar Markovi} odlaze u
Be~ da bi 25. marta 1941. godine
potpisali dokument o pristupawu
Jugoslavije Trojnom paktu,
koji su sa~iwavale fa{isti~ka
Nema~ka, Italija i Japan. U to
vreme Velika Britanija sama je
snosila teret rata sa Nema~kom
i Italijom. Amerika je bila po
strani, neutralna, a Staqin
je sa Hitlerom imao potpisan
pakt o nenapadawu i podeli interesnih
sfera.
U popodnevnim ~asovima,
25. marta, na beogradskim ulicama,
ali i u nekim gradovima
u unutra{wosti
Srbije, pojavilo se
vanredno izdawe
„Politike“, na
samo dve strane.
Jedan primerak
ovog vanrednog
izdawa „Politike“
na{ao se i u rukama
penzionisanog
sreskog na~elnika
u Pra}inu Svetolika
Draga~evca.
Kraj wega se ubrzo
okupila ve}a grupa
gra|ana, kojima je
Draga~evac glasno
~itao:
„Jugoslavija
pristupila Trojnom
paktu pod uslovom
da sve vreme trajawa
rata Nema~ka
i Italija ne tra`e
prelaz niti prevoze
svoje trupe
preko jugoslovenske
teritorije...“
Nema~ka i
Italija, kako je
pisalo, obavezale
su se da }e „svagda
po{tovati suverenitet
i teritorijalni
integritet Jugoslavije“, a
Vlada Cvetkovi} – Ma~ek isticala
je da Jugoslavija „ostaje izvan
rata i ne preuzima nikakve
vojne obaveze...“
KAINOV SIN
Dok je ~itao „Politiku“ na
ulici, jedan od poznanika upita
Draga~evca:
- Gospodine Draga~evac,
dali }e Nema~ka i Italija zaista
po{tovati ovaj dogovor?
- Ne verujem ni Hitleru,
ni Musoliniju. Nema~ka nije
nikada zaboravila na{u Drinu,
Cer, Tekeri{ i Kolubaru 1914.
godine. Dobru se ne mo`emo nadati,-
odgovorio je Svetolik
Draga~evac i `urnim korakom
krenu ka svom stanu, koji se nalazio
u Ulici majora Marka broj
33.
Supruga Jelena primetila
je odmah da ne{to nije u redu,
ali je }utala. Svetolik je odmah
seo za sto i napisao telegram
Adolfu Hitleru, {to }e ga kasnije
odvesti u fabriku smrti – u
Muthauzen.
Zahvaquju}i novinaru
„Politike“ Bo`idaru Diki}u,
dopisniku iz Nema~ke, pre
dvadeset godina se saznalo za
Svetolika Draga~evca, sreskog
na~elnika u penziji iz Para}ina
i za wegov telegram, odnosno
optu`uju}e pismo upu}eno Hitleru.
Svetolik Draga~evac je bio
prvi Srbin, odnosno Jugosloven,
koji se javno suprostavio Hitleru
i wegovom Tre}em Rajhu.
Citiramo pismo Svetolika
Draga~evca:
„Para}in, dana 25.III 1941.
godine
ADOLFU HITLERU
BERLIN
Nit pravde prekinut je.
Zacarila obest i sila. Veliki
tla~e male i u svojoj osionosti
ne poznaju Boga, nemaju du{u.
Krvo`deni Hitler hita da
nijedna wiva na ovozemaqskoj
kugli ne ostane zasejana jadom
i ~emerom. Ni na{a napa}ena
Otaxbina nije po{te|ena.
Pru`amo ti svoju po{tenu ruku
ali ti ho}e{ i srce. U `eqi da
osvaja{ i tla~i{, ti nam gazi{
ono {to nam je kroz sva robovawa
i kroz vekove bilo najsvetlije
– gazi{ nam slobodu i
~ast, gazi{ nam ponos.
Tebi, Hitlere, Kainov
sine, mi deca velikih otaca i
dedova uzvikujemo: Dosta. Ne
slu{a{ li, nai}i }e{ na bodre
Svetolik Draga~evac
mi{ice na{e. Proli}emo ti krv
i nogom ti, a`dajo, stati na vrat
da se ne digne{. Upamti da nas
je mo`da Gospod Bog odredio da
kod nas dobije{ odmazdu za sva
nedela. Upamti.
Svetolik M. Draga~evac,
sreski na~elnik u penziji.“
Ve} sutradan mnogi `iteqi
Para}ina saznali su za
pismo upu}eno Hitleru i bili su
ponosni na svog sugra|anina. Jedan
od wih, rudarski in`ewer u
penziji Velibor Ka}unkovi} izjavio
je pre dvadeset godina:
- Se}am se tog 25. marta
1941. godine. I kao da to i danas
vidim.Sredinom ulice ide Svetolik
Draga~evac, daju}i sebi
odu{ka u jakom raspolo`ewu, a
za wim svira~ „Kokalo“ sa svojim
muzikantima. Sviraju mar{-
muziku i ponavqaju refren u
stilu “Hitler obrao bostan“ i
tome sli~no.
U NAREDNOM BROJU: „KO JE BIO
SVETOLIK DRAGA^EVAC“
26. novembar 2010.
27

спорт
JELEN SUPER LIGA- 13. KOLO
METALAC - SLOBODA POINT
SEVOJNO 3:2 ( 1:2)
S
tadion: „^ika Da~a“ u
Kragujevcu. Gledalaca:
300. Sudije: Vlada Glo|ovi}
(Vrbas), Branko Pavlovi} (Zrewanin)
i Jovica [avi} (Nova Pazova).
Strelci: 1:0- Betolingar u 7,
1:1- Qubinkovi} u 18, 1:2- Lazi} u 26,
2:2- Betolingar u 60, 3:2- Simovi} u
86. minutu. @uti kartoni: Nenadi},
Ota{evi}, Savi}evi}, Luki}, Simovi}
(Metalac), Stanisavqevi}, Qubinkovi}
(Sloboda Point Sevojno).
METALAC: Bogunovi}, Pavlovi},
Ota{evi}, Baji}, Nenadi},
Adamovi} (Rako~evi}), Krwinac
(Savi}evi}), Luki}, Simovi}, Svoji}
(Stanojlovi}), Betolingar.
SLOBODA POINT SEVOJNO:
Nikoli}, Jovanovi}, Bulatovi},
Stanisavqevi}, Radosavqevi},
Lazi}, [uwevari}, Golo~evac, Qubinkovi},
Arsenijevi}, Ademovi} (
Stevan~evi}).
U utakmici punoj preokreta,
nije se dugo ~ekalo na prvi gol. Centarfor
iz ^ada u dresu Milanov~ana,
Betolingar je u 7. minutu na asistenciju
Simovi}a, sa pet metara zatresao
mre`u Nikoli}a. U 18. minutu Jovanovi}
je centrirao sa desne strane,
lepo uposlio Qubinkovi}a kome nije
bilo te{ko da iz neposredne blizine
ubaci loptu u praznu mre`u. Vode}i
gol za U`i~ane postigao je Lazi} u
26. minutu. Najpre je na asistenciju
Ademovi}a sna`no {utirao sa 12
metara, kapiten Ota{evi} blokirao
{ut, a odbijenu loptu ponovo je zahvatio
Lazi} i upisao se u listu
strelaca.
U nastavku susreta sr~anija
igra doma}eg tima rezultirala je
najpre izjedna~ewem u 60. minutu,
strelac ponovo Betolingar. Trenutak
odluke pao je u 86. minutu.
Odli~an prodor Stanojlovi}a koji je
uposlio Simovi}a i svom timu doneo
prvu pobedu na doma}em terenu.
Qubi{a Stamenkovi}, trener
Slobode Point Sevojna, po
zavr{etku susreta ~estitao je Metalcu
na pobedi:
- Ako postoje utakmice u kojima
sami sebe pobedite onda je ovo
bila jedna od wih. Pokazali smo
kvalitet, odigrali prvo poluvreme
odli~no iako smo primili taj kiksgol,
ali smo u nastavku susreta u{li
le`ernije. Pobedili sami sebe {to
ne umawuje zaslu`eni uspeh ekipe
Metalca. Borili su se za boje svog
kluba, ulo`ili maksimum i ja im ~estitam
na tome.-
Novi {ef struke Metalca,
Miodrag Radanovi}, uspeo je da na
tri utakmice zabele`i dve pobede.
A ova protiv U`i~ana za wih zna~i i
vi{e od tri boda:
- Moji igra~i su se stvarno
juna~ki borili svih 90 minuta. Sloboda
je bila boqa u prvom poluvremenu,
ali smo mi u nastavku susreta,
nedostatak nekih stvari u igri
nadoknadili velikom borbeno{}u,
velikim htewem i `eqom tako da
Treneri Stamenkovi} i Radanovi}
smo zaslu`eno do{li do ove zna~ajne
pobede. Po`eleo bih Slobodi da
izgura tamo gde je krenula, a to je
put ka Evropi. -
U narednom kolu fudbaleri
Slobode Point Sevojna gostuju u
In|iji. In|ija se trenutno nalazi
na 12. mestu na tabeli sa 13 bodova
, dok je Sloboda Point Sevojno na
petom sa 20 osvojenih bodova.
Z. \okovi}
ZONSKA FUDBALSKA LIGA - GRUPA
“DRINA”
“Путарима” друго место
Lozni~ani su dva kola pre zavr{etka prvog
dela sezone osigurali titulu jeseweg prvaka,
a u borbi za drugo mesto ekipa Jedinstvo
Putevi bila uspe{nija od Kru{ika
Zavr{en je jesewi deo prvenstva
Zonske fudbalske lige - grupa
“Drina” bez ve}ih iznena|ewa.
Ekipe koje su va`ile za najozbiqnije
konkurente u borbi za prvo mesto zauzele
su vrh tabele, a titula jeseweg
prvaka pripala je sasvim zaslu`eno
ekipi Loznice i to veoma obedqivo.
Lozni~ani su gotovo ceo prvi deo
prvenstva proveli na tronu, igrali
odli~no i dva kola pre zavr{etka jeseweg
takmi~ewa osigurali titulu.
U borbi za drugo mesto ekipa
Jedinstvo Putevi iz U`ica bila je
uspe{nija od svojih rivala Kru{ika
i Zadrugara. Ako bi se osvrnuli na
igre U`i~ana u jesewoj sezoni, onda
bi lako mogli da konstatujemo da su
“putari” propustili {ansu da obezbede
i boqi plasman. Na nekoliko
utakmica bili su boqi od protivnika,
imali i vi{e {ansi za golove,
ali nisu uspeli da zabele`e pobede
i osvoje dragocene bodove.
Od ostalih ekipa iz na{eg kraja
Zlatar iz Nove Varo{i i Polimqe
iz Prijepoqa postigli su polovi~ne
rezultate,a to nije ni blizu onoga
{to je o~ekivano pre po~etka prvenstva.
Isto se odnosi i na Slogu iz
Sjenice. I novajlija sa Zlatibora je
puno toga obe}avao na startu jeseweg
dela, ali je malo od toga ostvario.
Za sve va`e ista o~ekivawa - u
drugom delu takmi~ewa bi}e znatno
uspe{niji.
Rezultati posledweg jeseweg
kola: ^ajetina: Zlatibor - Jadar
(Stupnica) 1:0, Mionica: Ribnica -
Zlatar (Nova Varo{) 1:2, Vladimirci:
Jedinstvo - Kru{ik (Vaqevo) 2:3,
Loznica: Loznica - Drina (Qubovija)
2:0, Gorwi Dobri}: Jadar - Zadrugar
(Lajkovac) 2:3, Prijepoqe: Polimqe
- Sloga (Sjenica) 1:1, Vaqevo:
Radni~ki - Sloga (Lipni~ki [or) 3:1
i U`ice: Jedinstvo Putevi - Ose~ina
(Ose~ina) 3:0.
Tabela: Loznica 38, Jedinstvo
Putevi i Kru{ik po 30, Zadrugar 29,
Ribnica 26, Jedinstvo 23, Zlatar i
Polimqe po 22, Drina i Ose~ina po
20, Zlatibor i Radni~ki po 18, Jadar
(ST) i Sloga (S) po 15, Sloga (L[) 8 i
Jadar (GD) samo jedan bod.
U prvom prole}nom kolu, u
martu, na programu su slede}i susreti:
Jedinstvo Putevi - Zadrugar,
Jadar (GD) - Sloga (L[), Jadar (ST)
- Ose~ina, Radni~ki - Sloga (S), Polimqe
- Drina, Loznica - Kru{ik, Jedinstvo
- Zlatar i Ribnica - Zlatibor.
M. Pavlovi}
SRPSKA FUDBALSKA LIGA
- GRUPA “ZAPAD”
Јесења титула у Бајиној Башти
Posle pobede Bajinoba{tana u Vaqevu i
poraza Rudara iz Kostolca u ^a~ku, vi{e
nema dileme ko je jesewi prvak
osle uzbudqive i zanimq-
trke za ~elo tabele,
Pive
jesewi deo prvenstva Srpske fudbalske
lige - grupa “Zapad” zavr{en
je zaslu`enim trijumfom novajlije
u ovogodi{wem takmi~ewu Sloge
iz Bajine Ba{te. Sve do posledweg
kola bilo je neizvesno ko }e osvojiti
prvo mesto, jer je drugoplasirani Rudar
iz Kostolca, jedini konkurent
ekipi iz grada na Drini, imao mawe
odigranu jednu utakmicu (protiv
Sloge u Kraqevu).
Utakmice posledweg kola
prvog dela takmi~ewa otklonile su
sve dileme. Bajinoba{tani su pobedili
u Vaqevu, a Rudar iz Kostolca
izgubio u ^a~ku, tako da je jesewa
titula oti{la u Bajinu Ba{tu, bez
obzira na ishod zaostale utakmice u
Kraqevu. Lider na tabeli najdu`e je
bio na prvom mestu i zaslu`eno }e tu
i prezimiti - sa osvojena 33 boda iz
15 utakmica, sa najvi{e (10) pobeda i
najmawe (2) poraza od svih ekipa, kao
i sa najvi{e (24) datih i najmawe (6)
primqenih golova.
Ostala dva predstavnika iz
na{eg kraja u srpskoliga{kom “zapadu”,
Sloga iz Po`ege i FAP iz
Priboja, igrala su u veoma promenqivoj
formi ceo jesewi deo prvenstva
i nisu ni mogla da o~ekuju boqi
plasman. Zanimqivo je da su fudbaleri
iz Po`ege i Priboja ~esto
pobe|ivali ja~e protivnike, a gubili
bodove od realno slabijih. To
je veoma nerviralo wihove navija~e,
pa je na utakmicama bilo sve mawe
gledalaca. Iz oba tabora najavquju
da }e se znatno boqe pripremiti za
prole}ni deo prvenstva.
Rezultati posledweg jeseweg
kola: Ub: Jedinstvo - [umadija
(Aran|elovac) 0:0, Kraqevo: Sloga
- FAP (Priboj) 1:0, Lajkovac: @
elezni~ar - Budu}nost (Vaqevo)
1:0, ^a~ak: Sloboda - Rudar (Kostolac)
2:0, Klupci: Radni~ki Stobeks
- Ma~va ([abac) 2:0, Po`ega: Sloga
- Polet (Qubi}) 4:1, Vaqevo: Vuji}
voda - Sloga (Bajina Ba{ta) 1:2 i
Petrovac na Mlavi: Sloga - Partizan
(Bumbarevo Brdo) 3:2.
Stawe na tabeli: Sloga (BB)
33, Rudar 29, Partizan 27, Sloga (PM)
26, Sloga (K) 25, Sloboda, Jedinstvo
i Polet po 22, Ma~va 20, @elezni~ar,
Radni~ki Stobeks i Sloga (P) po 18,
FAP 15, Budu}nost 12, Vuji} voda 11
i [umadija 9 bodova.
U prvom kolu prole}nog dela
prvenstva, u martu, sastaju se:
[umadija - Partizan, Sloga (PM)
- Sloga (BB), Vuji} voda - Polet,
Sloga (P) - Ma~va, Radni~ki Stobeks
- Rudar, Sloboda - Budu}nost,
@elezni~ar - FAP i Sloga (K) - Jedinstvo.
M. Pavlovi}
28 26. novembar 2010.

HUMANITARNI TURNIR U ARIQU
a turniru je u~estvova-
25 ekipa iz ^ajetine,
Nlo
Bajine Ba{te, Po`ege, Gu~e,
^a~ka, ~lanica FS Zlatiborskog
i Moravi~kog okruga.
Radovan Vrani}, trener i
koordinator [kole fudbala
Ariqe, zadovoqno je rekao:
- Vreme nas je poslu`ilo
pa su gledaoci mogli da u`ivaju
u majstorijama malih fudbalera
i budu}ih asova. Deca su
se dru`ila a najva`nije je da
smo ovim malim gestom na neki
na~in pomogli onima koji su ostali
bez krova nad glavom. Ugostili
smo I 62 de~aka iz {kole
fudbala Kiker iz Kraqeva, i
potrudili smo se da im budemo
dobri doma}ini.-
Svi u~esnici turnira, publika
i sugra|ani odvajali su
dobrovoqne nov~ane priloge .
Svako je davao koliko je mogao:
- Nismo dovoqno svesni
posledica zemqotresa i zaista
smatram da treba u ovom momentu
da pomognemo koliko je u na{oj
mo}i. Na{i prijateqi u Kraqevu
treniraju oko 500 de~aka uzrasta
od 6 do 14 godina i nadam se
da }e im ova podr{ka, izme|u
ostalog, dati snage da nastave
daqe. Balon sala u kojoj ova
deca treniraju je o{te}ena ali
ne u velikoj meri s obzirom da
BAJINA BA[TA
Сећање на
Декса
U znak se}awa na mladog
golmana Kosmosa Milana \or-
|evi}a - Deksa koji je, posle
jedne intervencije, umro na utakmici
kadeta ovog kluba i Zlatibora
iz ^ajetine u Bajinoj Ba{ti
je 13. put odigrana memorijalna
utakmica. Protivnik Kosmosu
bio je gradski rival Sloga ~iji
su de~aci pobedili sa 3:0. Dva
gola postigao je Joki}, a jedan
Savi}. Pre utakmice mladi
fudbaleri posetili su grob
nesre}nog Deksa i polo`ili
cve}e.
R. B.
U drugom kolu Kupa Srbije
u streqa{tvu odr`anom proteklog
vikenda u Mladenovcu,
U`i~anin Andrija Zlati} trijumfovao
je u ga|awu vazdu{nim
pi{toqem. Andrija je za dva
kruga pretekao pobednika prvog
Kup-a Srbije Damira Mikeca iz
Policajca.
Pi{toq, seniori: Zlati}
(„Aleksa Dejovi}“) 584,
Mikec (Policajac) 582, Grgi}
se nalazi u neposrednoj blizini
gra|evina u kojima ima smrtno
stradalih. Ali, porodi~ne ku}e
ovih de~aka su dosta stradale.
STREQA[TVO
Златић први у Младеновцу
(Akademac) 582.
U konkurenciji juniorki
Ana Radovanovi}, ~lanica Alekse
Dejovi}a osvojila je drugo
mesto.
Dobri doma}ini prva dva
kola Kupa Srbije bili su
streqa~ki radnici iz Mladenovca.
Tre}i Kup Srbije odr`a}e
se 18. decembara u Novom Sadu.
Z. \okovi}
спорт
Помоћ Краљеву
Humanitarni fudbalski turnir sa namerom da se podr`e i pomognu
sportski prijateqi u Kraqevu, odr`an je u Ariqu u organizaciji
[kole fudbala Ariqe. Selekcije od 2000. do 2004. godi{ta, u samo
dva dana odigrale su bezbroj me~eva, i svi u~esnici su pobednici u
humanitarnoj misiji
@eleo bih da se zahvalim svim
ekipama koje su do{le na turnir
iako prvenstvena takmi~ewa
jo{ uvek traju- isti~e Vrani}.
Igra~i Kosmosa i Sloge
U odli~noj formi: Andrija Zlati}
Fudbalski savez Srbije pohvalio
je ovakav gest i organizatorima
dodelio zahvalnicu.
Ivanka Pavlovi}
26. novembar 2010.
29

спорт
KO[ARKA[KA LIGA SRBIJE
- OSMO KOLO
SUPERFUND- SLOBODA 85:82
(25:20, 22:16, 21:24, 17:22)
Sportska dvorana na Novom
Beogradu. Gledalaca: 300. Sudije:
Kne`evi}, Vu~i} i Pavlica ( svi
Beograd).
SUPERFUND: Koprivica 30,
Ko~ergin, Kova~evi} 20, [pica 15,
Rondovi} 10, Tapu{kovi}, Mi~eta
10, Huki}, Prodanovi}, Stankovi},
Su{a, Jawuz.
SLOBODA: An|i} 19, Mi}evi}
13, Markovi} 15, Arsi} 2, Fekete 13,
\uri} 2, Qubojevi} 11, ^oli}, Mari}
3, Vukosavqevi} 4, Jevtovi}, Tasi}.
Doma}i ko{arka{i su kontrolisali
de{avawa na terenu, posebno
u prvom poluvremenu kada ih je
slu`io {ut i kada su nanizali prednost
od 40:29. Uspeli su U`i~ani da
se vrate u igru, ali na kraju nisu imali
dovoqno nerava, u posledwih pet
minuta proma{ili su i vi{e zicera
{to ih je na kraju ko{talo bodova.
Milo{ Obrenovi}, trener KK
Sloboda je nakon utakmice rekao:
- Cele nedeqe sam igra~ima
pri~ao da je Superfund boqa ekipa
od onog {to wihovi rezultati pokazuju,
i da je jedini na~in da pobedimo
da nam odbrana funkcioni{e na
zavidnom nivou. U prvom poluvremenu
mi to nismo u~inili, poseban
problem nam je bila igra le|ima
ko{arka{a Superfunda na niskom
postu. Re{ili smo taj problem, ali
kasno. -
Novobeogra|ani su ostvarili
prvu pobedu u elitnom takmi~ewu, jer
su u neizvesnoj zavr{nici bili skoncentrisaniji
i boqi od ko{arka{a
Branko An|i}
Slobode.
- Ovo je jedan dobar trenutak za
na{ klub s obzirom da nam je ovo prva
pobeda u elitnom takmi~ewu. Mogli
smo i u nekim ranijim utakmicama
do}i do pobede, ali nismo. Igra~ima
sam rekao da je Sloboda mo`da i
najboqi tim protiv koga }emo igrati,
sa izuzetno dobrim pojedincima.
Nadam se da je ova pobeda samo
po~etak i da }emo do kraja prvenstva
ostvariti dovoqan broj pobeda kako
bismo izborili opstanak u ligi.- naglasio
je Mirko Ocokoqi}, trener
KK Superfunda
U narednom kolu na svom terenu
ko{arka{i do~ekuju ekipu Metalca..
Vaqev~ani se trenutno nalaze na
12 mestu na tabeli sa 9 bodova, dok
je Sloboda na petom sa 12 osvojenih
bodova.
Z. \okovi}
ODBOJKA- DRUGA LIGA ZAPAD
Partizan (Lipqan) - U@ice 3:0
(25:15, 25:15, 25:14)
ODBOJKA- VINER [TEDI[E SUPER LIGA
JEDINSTVO- TENT 0:3
(17:25, 21: 25, 15:25)
S.D. Veliki park. Gledalaca:
150. Sudije: Dejan Rogi} ( Beograd) i
Aleksandar Petrovi} ( U`ice).
JEDINSTVO: Stojkovi}, Trivuni}
, Jelisav~i} , Stevanovi} , Todorovi}
( libero), Vitorovi}, ^vori} ,
Sandi} , Drulovi}, Spaseni}. Trener:
Vlastimir Vasiqevi}.
TENT: Jeli}, Stojanovi}, Zlati},
Peri{i}, Milenkovi}, Andri},
Pilipovi}, Milo{evi}, Kosti}, Puzovi},
Te{anovi}, Ba{i}. Trener:
Zorica Lazi}.
Videlo se jo{ na zagrevawu
da su go{}e u Veliki park do{le
po bodove. Raspolo`ene i borbene
prosto su oduvale indisponirane
U`i~anke koje u svojim redovima
osim Bojane Stojkovi} za igru nisu
imale raspolo`enu devojku.
Samo malo vi{e uzbu|ewa
vi|eno je u drugom setu, kada su na
tehni~ki tajm aut go{}e oti{le
sa predono{}u od 8:4. Poja~ale su
odbojk{ice Jedinstva ritma, popravle
igru poqu i stigle do izjedna~ewa
11:11. Posle tri izjedna~ewa, od rezultata
16:16 go{}e su preuzele stvar
u svoje ruke i zabele`ile ubedqivu
pobedu. Mnogi su o~ekivali da u
tre}em setu U`i~anke zaigraju borbenije,
ali ta `eqa je ovog puta izostala,
do{lo je do neshvatqivog pada
koncentracije, pa su raspolo`ne
go{}e samo zavr{ile ono {to su
zapo~ele.
Vlastimir Vasiqevi}, trener
OK Jedinstva je kratko prokomentarisao:
-Ve~eras se stvarno videlo da
u ekipi imamo zdravstvenih problema.
Igrali smo onoliko koliko
Trener Vlastimir Vasiqevi}
to u ovom trenutku bilo mogu}e. Ovaj
poraz nas tera da u naredna dva kola
moramo imati maksimalan u~inak
kako bismo ostvarili ono {to smo
planirali.-
U narednom kolu odbojka{ice
putuju u Beograd gde se sastaju sa
Po{tarom 064.
Z. \okovi}
KRATKE VESTI IZ PO@EGE
Хуманост рукометаша
Sprotska sala Zubin Potok.
Gledalaca: 40; Sudije: Spasi},
Vu~enov (obojica Kragujevac)
Partizan: [ubari}, Ili},
Popadi}, Kosti} N, Ra{i} \ (kap),
Marinkovi}, Ra{i} M, Kapetanovi},
Kosti} M, ^epkenovi}, Deli} (lib);
Trener Ra{i} S;
U`ice: Ili}, Milovanovi},
Qubojevi}, [uqagi}, Dagovi}, Gavrilovi},
Ani~i}, Radmilac, Maksimovi},
Milanovi} (kap), Kur}ubi}
(lib); trener Jawu{evi};
Znatno iskusnijoj ekipi iz
Lipqana nije bilo te{ko da sa
lako}om stigne do maksimalne pobede.
U`i~ani ni jednog trenutka,
Juniorska liga
U drugom kolu Juniorske
lige odbojka{i U`ica savladali
su FAP Livnicu (Prijepoqe)
3:1. U`i~ani su nastupali u sastavu:
Ili}, Maksimovi}, Qubojevi},
[uqagi}, Dagovi}, Radmilac,
Milovanovi}, Ani~i},
Radovanovi}, Gavrilovi}, Milanovi}
(kap), Kur}ubi} (lib);
Trener Pani}; U narednom kolu
odbojka{i gostuju u Priboju.
KontrolpoInt
liga
U ~etvrtom kolu Kontrolpoint
lige odigrane su dve utakmice.
Slobodan Sekuli} je sa
Aleksom Dejovi} odigrao utakmicu
pro{log vikenda i napravio
iznena|ewe ostvariv{i pobedu
protiv dvostrukog pobednika
lige. Utakmica izme|u Starog
grada i Prve osnovne {kole
je odigrana na dan {kole O[
“Stari grad”. Me|utim , Prva osnovna
{kola je pokvarila slavqe
doma}inima i zabele`ila pobedu
koja im je donela dva boda i
skok na tabeli na tre}e mesto.
tokom ~itave utakmice, nisu uspeli
da pru`e zna~ajniji otpor doma}inu,
o ~emu govori i rezultat koji je realni
odraz snaga na terenu.
U sedmom kolu OK “U`ice” je
doma}in ekipi OK “Knez Lazar” iz
Kru{evca, koja je trenutno druga na
tabeli. Utakmica se igra u Velikom
parku u nedequ, 28.novembra, sa
po~etkom u 12 ~asova.
S. B.
U okviru 9. kola prvenstva
Druge rukometne lige - grupa “Jug”,
rukometa{i Sloge iz Po`ege pred
svojim navija~ima pobedili su
ekipu Topli~anina iz Prokupqa
rezultatom 24:21, poluvreme 12:10.
Po`e`ani su igrali veoma dobro, a
junak me~a bio je mladi golman Stojanovi}
koji je odbranio i dva sedmerca.
Pobeda po`e{kih rukometa{a od
velikog je zna~aja da ekipa odr`i
plasman u vrhu tabele, a veoma pohvalno
je to {to je rukovodstvo kluba
celokupan prihod od prodaje ulaznica
namenilo za pomo} u renovirawu
ku}e igra~a Kikovi}a.
Sloga: Masla}, Milo{evi},
Tuti}, Kikovi}, Gavrilovi}, Savkovi},
Jovanovi}, Gojkovi}, Lakovi},
Ja}imovi}, Marjanovi}, Stojanovi},
Ristivojevi} i Aleksi}.
Kompletni rezultati 9. kola:
Sloga - Topli~anin 24:21, Bor 2 -
Ariqe 26:21, Jastrebac - Kwa`evac
26:39, Dubo~ica - Vlasotince 24:31,
15. oktobar - Bane 29:30, \erdap
- @itora|a 21:24 i U`ice - Trep~a
24:31.
Tabela: Bane 15, Vlasotince
i Trep~a po 14, Sloga i @itora|a
po 13, Topli~anin 12, Bor (2. ekipa)
11, Kwa`evac 10, 15. oktobar 8,
Dubo~ica 6, \erdap i Jastrebac po 3
i U`ice i Ariqe po 2 boda.
***
Ko{arka{i Sloge izgubili su
utakmicu u Novom Pazaru u derbiju
8. kola prvenstva Prve srpske lige
- grupa “Zapad”. Ekipa doma}ina
bila je boqa tokom celog susreta
i zaslu`eno slavila rezultatom
97:83.
Ostali rezultati: Zlatibor
- Ma{inac 63:83, @elezni~ar -
Mionica 72:61, [abac - Zlatar 77:58,
Po`arevac - Klik (Ariqe) 87:76,
Prva petoletka - Svilajnac 85:81 i
Polet Ratina - Priboj 61:64.
Tabela: [abac 16, Priboj i
Novi Pazar po 14, Prva petoletka
13, Sloga, Po`arevac, Klik i Zlatar
po 12, Polet Ratina, Ma{inac, Svilajnac
i @elezni~ar po 10, Mionica
9 i Zlatibor 8 bodova.
Narednog vikenda na programu
su slede}i susreti: Priboj - Zlatibor,
Klik - Polet Ratina, Svilajnac
- Po`arevac, Zlatar - Prva petoletka,
Mionica - [abac, Sloga - @
elezni~ar i Ma{inac - Novi Pazar.
M. P.
30 26. novembar 2010.

ez {tapova, kompasa, visinomera,
pojasa, prsluka,
I
{atora, vre}a, baterijske lampe i
druge propisane opreme za planinare,
maleni i novope~eni ~lanovi
Planinarskog dru{tva Zlatibor
krenuli su pro{log vikenda
naoru`ni samo voqom, uporno{}u
i `eqom da osvoje nepoznato, da
do`ive {to nikada nisu. @eqe su se
ispunile, a prva planinarska avantura
zavr{ena je prepuna utisaka.
Marina Marjanovi}, predsednik
Planinarskog dru{tva Zlatibor
zadovoqno za Vesti isti~e:
- Ovo je jedan od planiranih
jesewih izleta. I{li smo gradskim
prevozom do Sevojna, a onda pe{ke
do Mendinog brda, produ`ili pored
jezera na Sewaku i spustili se u
grad. Novim ~lanovima smo pokazali
sevojni~ku kotlinu sa koje se
di`e magla. Kako se pewemo na ve}u
nadmorsku visinu tako se magla sve
vi{e povla~i prema visini a ostaje
obasjana kawonska dolina \etiwe
i sevojni~ko pro{irewe. Svi su
bili odu{evqeni a moram priznati
da sam bila iznena|ewa velikim
odzivom dece, imali smo i najmla|eg
~lana dru{tva – Duwu, koja ima samo
dve godine. Ona je malo hodala, malo
smo je nosili, ali uglavnom svi su
se vratili `ivi i zdravi svojim
ku}ama. Bi}e i ve}ih izleta, ja~ih
tura. Sada smo morali da ocenimo sa
kakvim snagama raspola`emo.
Marina podse}a da planinarsko
dru{tvo Zlatibor postoji od
1951 godine, na ~ijem ~elu su bili
profesor Milan Popovi}, Bla`o
^ubrilo, Dragica Milo{evi}. Nastavqa
se svetla tradicija planinarewa.
- Da biste postali na{ ~lan
potrebna je samo dobra voqa. Nije
potrebna vrhunska oprema, ve} samo
udobna patika ili cipela, dobra
organizacija vremena i po{tovawe
vo|e grupe. Uskoro }emo za na{e
nove ~lanove organizovati i turu do
спорт
PLANINARSKO DRU[TVO ZLATIBOR
Хајдемо
у планине!
Izazov, pe{a~ewe, u`ivawe u netaknutoj prirodi, dru`ewe. Sve to
prvi put su osetili novi ~lanovni Planinarskog dru{tva Zlatibor,
wih 49 koji su se uputili na svoje prvo osvajawe - pohod na Mendino
brdo. Na kraju avanture, svi su se slo`ili da }e i daqe u`ivati u
osvajawu planina
Semegweva sa predivnom Zlatiborskom
stepom, a kada krene sneg tu su
Jelova Gora, Buar, bli`a okolina.
Na prole}e se spremamo za Ov~ar,
Kablar i druge lepe destinacije.
Kada nemaju organizovane ture,
planinari „Zlatibora“, sastaju se
i analiziraju ranije pohode: {ta je
bilo dobro, {ta nije, gledaju fotografije,
razgovaraju, pi{u stihove
na temu prethodnih izleta. Sre}na
okolnost je {to je predsednik Marina
Marjanovi} profesor geografije
po struci, pa svaku priliku koristi
da mladim planinarima uka`e na
fizi~ku geografiju koja se najboqe
vidi na terenu:
- Primera radi, oblaci su predivna
tema za razmi{qawe. Svako
ih vidi druga~ije, a ja im onda lepo
poka`em koji oblaci nose ki{u a
koji lepo vreme. Deca treba dosta
da u~e, ali i ja u~im od wih, i to je
jedan uzajamni proces u~ewa koji
traje beskona~no. Zbog toga je planinarstvo
ne{to najlep{e- zakqu~uje
Marina.
Z. \okovi}
26. novembar 2010.
31

М А Л И О Г Л А С И
СТАНОВИ, КУЋЕ, ПЛАЦЕВИ,
АУТОМОБИЛИ...
Prodajem - KUPUJEM
• Prodajem plac, pored afaltaiznad
naseqa Marin breg, ispod
Tatinca. Na placu se nalaze
borovi i listopadna {uma. Cena
1000 evra.
Tel: 031/521-173
• Prodaje se legalizovana i
ukwi`ena porodi~na stambena
zgrada – Krwevina – Bela Zemqa
(prizemqe plus potrkovqe).
Povr{ina je 70 m2, voda,
struja, dvori{te sa zelenom
povr{inom i drve}em sa asfaltiranim
saobra}ajnicama do placa
(blizu centra za zaposlene).
Tel: 064/17 43 798
• Spremni da vas razonode
i le~e – persijski ma~i}i na prodaju
Tel: 061-14-38-122
• Prodajem „PEUGEOT
206“ 1,1, klima, registrovan do
13.06.2011.
Tel: 031/571-945
• Prodajem TA pe} 4,5 kw sa
postoqem. Magnohrom.
Tel: 064 46-65-991 i 031 525-
083
• Prodajem TA pe} 4,5 kw.
M.K:
Tel: 064 95-95-980
• Prodajem nov kazan za
pe~ewe rakije, bakarna tabarka.
Cena povoqna
Prodajem mona`ni lokal 34
m2 sa ugostiteqskom opremom.
Lokal se nalazi u strogom centru
U`ica i po`eqno je iseliti. Cena
povoqna.
Tel: 064-3220915 ili 031-
518.223
• Prodajem auto SUBARU LE-
GASY 1.8, pogon na sva 4 to~ka,
1991 god., registrovan do kraja
februara 2011. g.
Tel: 065/645 60 13
• Prodajem traktor Tomo
Vinkovi} 18 ks, stolarski bansek,
abrihter i tezgu stolarsku.
Tel: 522-809
• Prodajem: kaveze, prepelice
i wihova lekovita jaja, ukrasnu
`ivinu: fazane, papagaje
Tel: 031-551-984 064-68-38-
956
• Prodajem dvosoban stan u
Uzicu Jug Bogdanova br.1
Tel: 031/512-683
• Prodajem dvosoban stan u
Sevojnu 55.5 m2, III sprat, lift,
centralno.
Tel: 064-3402540
• Prodajem drvene police za
kwige ( 2 kom). Povoqno
Tel: 031/520-021
• Prodajem 3 ara ravnog placa
na Terazijama (Cerovi}a brdo).
Blizina puta i svih prikqu~aka
Tel: 064-9182806
• Prodajem prizemnu ku}u sa
placem u U`icu, Vi{egradska 21
Tel: 519-713 ili 069-3151-398.
Zvati posle 15 ~asova.
• Mewam dvosoban stan 56 m2
plus velika terasa, CG u U`icu,
kod stadiona za jednosoban u
U`icu uz odgovarju}u doplatu.
Tel: 519-713 ili 063-16-55-685.
zvati posle 15 ~asova.
• Prodajem auto CITROEN Z
X 1.8 i 96.g. odli~an, registrovan
1.800 eura
Tel: 064/2915 948
• Prodajem apartmane na Zlatiboru
(naseqe ^olovi}a brdo).
Cena: 700 eura po m2. Hitno.
Tel: 063/873-3844
• Prodajem nezavr{enu ku}u i
50 ari zemqe u Kr~agovu, asfalt,
uvedena struja, voda i stolarija,
su{ara za meso, cisterna metalna
nova od 3.500 litara.
Tel: 064-322-09-15 ili 031-
518-223
• Prodajem ~etiri para
zvu~nih kutija raznih veli~ina, CD
radio za auto sa ~etiri zvu~nika
i poja~alom, i telefon Nokia 6220
classic u odli~nom stawu kao nov
veoma povoqno.
Tel: 064/0042-626
• Mewam plac u Moriwu (Kotorski
zaliv) za apartman na
Zlatiboru.
Tel. 065/512 1600
• Na Beloj Zemqi prodajem 7
m3 oblovine, prete`no beli bor.
Tel: 062/431-256, 064/44-797-
52
• Prodajem dvosoban komforan
stan u U`icu, ulica Kraqa
Petra prvog 70a.
Tel: 031/520-324 i 063 19-43-
830
• Prodajem citroen ksaru 1.9 TD
ekskluziv, 1998. god., 197.000 km.
registrovan do 11. 2011. Servisna
kwi`ica, ekstra stawe, cena
3.600 ¼.
Tel: 065-554 6666
• Prodajem dvosoban stan 55
kvadrata, tre}i sprat, centralno
grejawe, lift. Tel. 064-340-25-40
• Na Beloj zemqi prodajem 7
m3 oblovine, prete`no beli bor.
tel: 062/431-256, 064/44-797-52
• Prodajem trosoban stan sa
centralnim grejawem 65 m2
Tel: 066-9185015
• Prodajem ili izdajem dvosoban
stan.
Tel: 031-517-781 i 064/12-64-
033
• Prodajem ku}u u Lunovom
Selu, 13 kilometara od U`ica, 27
ari placa i pomo}ni objekat. Ulaz
na plac sa glavnog puta. Cena po
dogovoru.
Tel: 031/ 513 -329
• Prodajem dobar klasi~an
dvosoban stan od 60 m2 u centru.
Cena po dogovoru.
Tel: 064-974-64-49
• Prodajem ku}u i tri hektara
zemqe u Karanu. Cena po dogovoru.
Tel: 031-518-569 i 031-512-318
• Kupujem o~uvan {poret na
drva – smederevac 3
Tel: 062/431-256, 064/44-797-
52
• Prodajem motokultivator
Labin 14 ks, prikolica i freza.
Tel: 064/653 1 653
• Prodajem ispravqa~e za puwewe
akumulatora za 6 i 12V
Tel: 031 525 -083 i 064 466-5-
991
• Popravqam i izra|ujem
ispravqa~e za puwewe traktorskih
i ostalih akumulatora.
Tel: 031 525-083 i 064 466-5-
991
• Prodajem stolarski bansek
pre~nik 430 mm, koji ima tezge po
dva metra sa svake strane.
Tel: 551-237 ili 064/615 29 83
• Prodajem polovan {poret
Smederevac i pe} na drva
Tel: 064 0122 198
• Prodajem “Dormeo” du{ek
(nije kori{}en) dimenzije: 200 h
124 h15
Tel: 031/553-340 i 064/2364447
• Hitno prodajem stan od 55 m2
u ulici Riste Te{i}a 80, U`ice.
Tel: 060-66-373-66
• Prodajem dva prozora PWC
80 h 120. Nov neupotrebqavan i
kamin za eta`no grejawe Alfa.
malo kori{}en.
Tel: 064/223 1927
• Hitno Prodajem drva za
ogrev. Cena po kubiku 30 eura.
Tel: 061-63-44-281
• Hitno Prodajem livadu od 92
ara kraj asfaltnog puta, mogu}nost
struja i voda. Lokacija
Qubawe – ]iti}i. Cena 2.000
eura.
Tel: 061-63-44-281
• Kupujem polovan {poret na
drva.
Tel: 064 31 00 922 i 563-787
• Prodajem `enku dobermana,
staru godinu dana.
Tel: 512-578 i 064 315 11 88
• Kupujem TA pe} – Magnohrom
Kraqevo od 2,5 kw
Tel: 064/918 2806
• Prodajem ku}u u Sevojnu
2 ara placa, legalizovana, CG
kablovska, 230 m2.
Tel: 060-514-68-08
• Prodajem stan - poslovni,
BG, ukwi`en, Slavija, CG, 80m2
Mob. 061/6432641
• Prodajem kancelarijski
name{taj, ku}ni name{taj sa
tehnikom.
Mob. 066 /512 7080
• Prodajem dvosoban stan sa
parnim grejawem.
Tel: 061/14-38-086
• Prodajem dvosoban stan 74
m2 sa 2 lo|e, cg, I sprat, sre|en, bez
ulagawa, odmah useqiv, podrum i
parking prostor, iznad bolnice,
Kr~agovo - U`ice.
Tel. 064-261-31-72
• Prodajem auto - Zastava 128,
2003. godi{te, atestiran plin,
cena 1600 eura
Tel. 064/61-53-006
• Prodajem plac u Poto~awu,
povr{ina 20 ari, pored asfaltnog
puta, mogu}i svi prikqu~ci.
. Tel: 031/546-411
• Prodajem stan u Beogradu
– @eleznik.
Tel. 062/145-68-80
• Prodajem kamp prikolicu-
Adria karavan, u odli~nom stawu.
Tel. 031/571-857 ili 064/122-
01-55
• Prodajem sintisajzer Kasio.
Tel: 066-206-499
• Prodajem povoqno plac na
Zlatiboru, 7.5 ari. Naseqe Potoci,
Asfalt. Pogodan za individualnu
gradwu (ku}a, vikendica).
Mogu}a zamena za auto uz doplatu.
Tel. 060/448 7760
• Prodajem plac na Beloj
Zemqi
Tel: 031/518-818
• Prodajem biciklu marke Mirago
Mateh. Novo i vrlo povoqno.
Tel. 031/517-864 ili 063/78-
34-544
• Prodajem klavijature JA-
MAHA PSR-172. Novo i povoqno.
Uz klavijature ide i posebno
postoqe.
Tel: 031/517-864 ili 063/78-
34-544
• Prodajem skuter sprint 50
kubika, 2 kw, nov, pod garancijom,
registrovan, cena 500 eura.
Tel: 065/554-6666
• Prodajem dva lokala u Vidovdanskoj
ulici br. 43 (43 m2 +
27 m2).
Tel: 064/4937 500 ili 031/531-
098
• Prodajem sobna vrata od
masiva, puno drvo, standardnih
dimenzija, 90 evra po komadu
Tel: 060/310-10-01
• Pripremam ~ajeve od lekovitog
biqa prema individualnim
potrebama va{eg organizma. Svi
saveti si potpuno besplatni.
Tel. 065/47-48-705
• Prodajem Kotao “Zrewaninac”
sa 11 rebara, neupotrebqivan.
Cena povoqna-dogovor.
Tel:.031/563-253
• Prodajem halu 14 h 6m sa industrijskom
strujom, na placu od
23 ara, koji je ravan i ogra|en.
Tel: 064/121-99-15
• Prodajem placeve i parcelu
na sun~anoj strani Tare za
sportski, zdravstveni i zabavni
turizam. Blizu hoteli, aerodromi,
dozvoqena gradwa. Zvati od 14-16
~asova na telefon: 031/515-033
• Kupujem TA pe} 2 kw.
Tel: 554-731
• Prodajem lokal u
tr`nom centru ’’Moda’’ u
U`icu. Tel: 063/612-537
IZDAJEM
• Izdajem name{ten jednosoban
stan sa CG, Fontana, Novi
Beograd
Tel: 062/295912 i 011/2675-
469
• Izdajem sprat u ku}i (trosoban
stan) u Turici sa dvori{tem i
gara`om.
Tel: 031 524 282 I 063 872
0576
• Izdajem name{tenu garsoweru
30 m2 u zgradi sa CG na Rakiskoj
pijaci
Tel: 064-1777-122
• Izdajem name{tenu garsoweru
sa CG, u Kr~agovu
Tel: 562-556, 065/5625567
• Izdajem name{tenu garsoweru
sa CG, u Kr~agovu
Tel: 562-556, 065/5625567
• Izdajem stan studentima.
Garsowera. Tel. 063-612-537
• Izdajem neneme{ten jednosoban
stan u ul. Vidovdanskoj.
zvati posle 16 h.
Tel: 031 3522-721
• Izdajem jednosoban name-
{ten stan sa CG kod Rakete
Tel: 064-377-00-99
• Izdajem sobu na Vo`dovcu u
blizini FON-a – za studenta.
Tel: 531-380 , 064-49 37 500
• Izdajem garsoweru u zgradi
sa parnim grejawem u Sevojnu povoqno.
Tel: 064/61-23-937
• Izdajem name{tenu sobu za
32 26. novembar 2010.

М А Л И О Г Л А С И
1-2 osobe, kuhiwa, kupatilo, zaseban
ulaz.
Tel: 518-238 , 064-93 67 953
• Prodajem Zastavu 101 registrovanu
do juna 2011. godine.
Tel. 031/519-182
064/643 9247
• Izdajem name{tenu garsoweru
sa CG, u Kr~agovu.
Tel: 031/520-374 i 064/827-
3606
• Izdajem gara`e u strogom
centru grada.
Tel: 064-146-16-16
• Izdajem renoviran, name-
{ten dvosoban stan u Beogradu za
2 ili 3 studentkiwe.
Tel: 011-3476-970
• Izdajem sobu
Tel: 064-569-7071
• Izdajem sobu za jednu devojku,
upotreba kuhiwe i kupatila
TA pe} – u u`em centru grada.
Tel: 065-513-7500
Izdajem sobu u najstro`em
centru grada sa centralnim grejawem
za 2 u~enice.
Tel: 064-29 44 927
• Izdajem dvosoban stan u Jug
Bogdanovoj ulici.
Tel: 065/511-43-11
• Izdajem dvosoban name{ten
stan u U`icu, za porodicu ili
u~enice.
Tel: 857-319 od 7 do 9 i 21 do
23 ~asa
• Izdajem jednosoban stan
Tel: 031 521461, 063/7315037
• Izdajem name{tenu garsoweru,
u zgradi sa parnim grejawem
sve novo, renovirano.
Tel: 064-384-10-55
• Izdajem trosoban nename-
{ten stan 72 m2, osmi sprat, CG,
“Crna dama”, strogi centar u
U`icu.
Tel: 031/848-086 i 064/2211554
• Izdajem jednosoban stan
Tel: 031-521-461
• Izdaje se stan sa posebnim
ulazom, telefonom i grejawem
iznad doma zdravqa u U`icu,
za studente, u~enike, devojke,
mladi}e ili bra~ni par.
Tel: 063/80-227-43
• Izdajem stan sa parnim
grejawem za dve studentkiwe.
Bli`e informacije na telefon:
064 185 94 72
• Izdajem dvosoban stan za
dve u~enice – studentkiwe. TA
grejawe. Sve {kole blizu. Povoqno
Tel: 031/515-262 i
060/130 40 79
• Izdajem stan za studente u
U`icu. Tel: 063/612-537
• Izdajem stan sa parnim grejawem
u~enicama ili studentkiwama
Tel. 064/137-10-79
• Izdajem name{ten stan u
Kara|or|evoj ulici na Dovarju, 50
m2, za u~enike i studente, zaseban
ulaz, cg
Tel: 064/44-38-387
• Izdajem name{tenu sobu
u centru grada za jednu ile dve
u~enice-studentkiwe, TA, grejawe.
Tel: 031/519-322 ili 064/20-
46-506
• Mewam jednosoban stan
u Sevojnu sa grejawem za odgovaraju}i
u U`icu
Telefon:064/494-55-71
• Izdajem u~enicima i studentima
name{tenu dvokrevetnu
sobu u U`icu, zaseban ulaz, sa
centralnim grejawem, kuhiwom i
kupatilom.
Tel: 031/541-545 ili 064/846-
78-75
• Vo`dovac – Beograd -
Izdajem stan za studente, kompletno
name{ten, sve novo od 1.
septembra 2010.godine
Tel. 064/93-68-933
• Vrwa~ka Bawa - veoma povoqno
izdajem stan za |ake i studente,
komletno name{ten, sve novo,
od 1. septembra 2010.godine
Tel: 064/93-68-933
• Izdajem name{ten jednosoban
stan, udaqen od trga 800m,
sun~ana strana.
Tel: 064/012-21-98.
• Izdajem sobu sa upotrebom
kuhiwe za dve u~enice ili studentkiwe
u strogom centru grada
(trg). Kablovska, telefon, internet…
Telefon: 060/ 514-441-0
• Izdajem name{ten stan
u~enicama ili studentkiwama.
Kara|or|eva ulica.
031/571-857 ili 064/122-01-55
• Izdajem gara`u (struja i
voda) u Beogradskoj br. 20. Pogodna
za magacin.
Tel: 064/964-5588
• Izdajem name{tenu sobu u
centru grada za u~enicu – studentkiwu.
Telefon: 031/ 519-322
• Izdajem name{tenu garsoweru
za dve u~enice u zgradi (Rakijski
pijac), Telefon, CG.
Tel: 064/18-63-767
• Izdajem dvosoban prazan
stan u zgradi 54 m2, sa parnim grejawem.-
Kara|or|eva, Dovarje.
Tel: 031/563-253
• Izdajem name{tenu sobu za
dve u~enice ili studentkiwe u
Ul. Jovana Du~i}a 24.
Tel: 517-247 ili 064/66-22-
683
• Izdajem luks garsoweru u
centru Beograda. Cena 250 e.
Tel: 064/115-97-25
• Studentima povoqno izdajem
jednosoban stan u centru Beograda
- TA grejawe.
Tel: 062/854-17-71
• Mewam dvosoban komforan
stan od 48 m2 u U`icu za
odgovaraju}u ku}u.
Tel: 064/448-72-82
• Izdajem name{ten stan 45
m2 u ^ajetini.
Tel: 031/831-580
• Mewam stan u centru
Aleksi}a most, III sprat, centralno
grejawe, lift, podrum, terasa
za ku}u za dve stambene jedinice
- dva mawa stana
Tel: 031/ 519-327 ili
060/519-32-70
• Izdajem stan - poslovni prostor,
visoko prizemqe, CG, centar
U`ica, parking.
Tel: 011/31-60-307 od 17-19h
ili 063/71-79-922
• Izdajem dvosoban name-
{ten, za dvoje, troje, porodicu,
{iri centar - Stari grad
Tel: 031/551-714 ili 064/150-
62-18, 063/83-56-855.
• Potrebna garsowera u Beogradu,
centar, sa CG i telefonom.
Tel: 065/46-89-087
• Izdajem jednokrevetnu sobu
sa upotrebom kuhiwe, za u~enike
ili studente.
Tel. 064/356-56-72
• Izdajem lokal u centru
Po`ege
Tel: 065/46-89-087
• Izdajem jednosoban name-
{ten stan sa CG, za u~enike, studente
ili zaposlene osobe.
Tel: 031/517-042 ili 060/099-
57-89
• Izdajem povoqno name{tenu
sobu za devojke.
Tel. 031/520-275
• Izdajem prazan dvosoban
stan na spratu u ku}i, blizu {kole
“Nada Mati}”, stan “u suncu”, useqiv
od septembra
Tel: 064/43-626-53
• Izdajem malu garsoweru,
name{tenu, sa grejawem i zasebnim
ulazom u privatnoj ku}i iznad
marketa „MAXI”.
Tel. 031/554-731
• Izdajem jednosoban
name{ten stan u zgradi sa telefonom,
TA grejawe, ul. Heroja
Jerkovi}a.
Tel: 064/344-83-24
• Izdajem dvosoban – trosoban
nename{ten stan u najlep{em
delu grada.
Tel: 031/521-340
• Izdajem dvosoban name{ten
stan za studente i |ake.
Tel:031/ 513-915 i 063/7267321
• Potreban name{ten jednosoban
stan u Beogradu za dve studentkiwe.
Tel: 063/ 8467 954
USLUGE
Dr`im ~asove gitare.
Zvati, posle 18 h, na telefon
064 - 30 -46 -720
• Dr`im ~asove iz MS oflice-a
i radim seminarske i diplomske
radove iz menaxmenta i ekonomije
Tel: 064/32 00 352
• Devojka sa zavr{enim
u~iteqskim fakultetom dr`i
~asove srpskog jezika I matematike
u~enicima osnovne {kole
Tel: 061/6602193
• Instruktor sa dugogodi{wim
iskustvom vr{i obuku
kandidata svih kategorija i daje
~asove dopunske obuke za voza~e
koji imaju dozvolu „B“ kategorije
na svom vozilu.
Tel: 064/22-99-711
• Potrebna `ena za pomo} u
ku}i i negu devojke
Tel: 031/519-676
• Engleski jezik, prevodim u
oba smera i dr`im ~asove.
Tel. 064/ 27-88-771
• Dr`im ~asove klavira.
Tel: 064/291-57-57
• ^istim stanove, lokale,
apartmane, negovala bih starije
osobe do`ivotno.
Tel: 064/150-61-47
KUPON ZA BESPLATAN MALI OGLAS
Tekst oglasa
Ime i prezime
Adresa i telefon
П Р О Д А Ј А
Nedeqnik „Vesti“ mo`ete kupiti i u prostorijama
IMD „Vesti“, Qube Stojanovi}a br. 5, od 8 do 15 ~asova
svakog radnog dana.
Cena jednog primerka je 50 dinara.
P r e t p l a t a
Ukoliko ste zainteresovani da se pretplatite
na list „Vesti“, koji izlazi svakog petka, mo`ete to
u~initi na telefone:
513 – 261, 513 - 124 ili elektronskim putem:
vesti.ue@gmail.com
vestint@gmail.com
Godi{wa pretplata od 1 do 3 primerka novina iznosi
4.000, pretplata na vi{e od 4 primerka je 3.000 dinara,
dok je godi{wa pretplata za inostranstvo 15.000
dinara po jednom primerku.
U cenu je ura~unat PDV.
Vesti, Qube Stojanovi}a 5, 31000 U`ice
26. novembar 2010.
33

KONCERT
забава
Северина запалила Ужице
anima posle Sever-
koncerta, koji ima vi{e `enskog sveta, svi
i mu{karce. ^udi me {to ipak
Dininog
je odr`an u u`i~koj Hali sportova
19. novembra pred 3.000 biti brojniji“, rekla nam je An-
su verovali da }e mu{karci
U`i~ana, u gradu se pri~alo o drijana (22) koja je u prvim redovima
ispred same bine |us-
dva sata vrelog nastupa seksepilne
i razigrane Spli}anke, kala uz „Zdravo Marijo“, „Ne}e
koja je posle svirke izjavila da vi{e Lola voleti do bola“,
se ceo doga|aj pretvorio u ~aroliju.
A toj magiji su se prepusti-
cela stvar mogla da pro|e bez
„Mili moj“. I naravno, kako bi
li i svi gosti koji su zaista uobi~ajene dileme: da li je Severina
imala ga}ice ili nije. A
u`ivali. „Bilo bi mi krivo da
nisam do{la na koncert, Seve za muziku, koga je briga.
je stvarno sjajna i pleni nekom
energijom koja osvaja i devojke
N. T.
REGIONALNA KANCELARIJA ZA MLADE
Средњошколци учили
о предрасудама
Regionalna kancelarija za
mlade U`ice i Lokalna kancelarija
za mlade Ivawica su u
subotu i nedequ u Ivawici organizovale
dvodnevnu radionicu
na temu „Od predrasuda do
tolerancije“. U~esnici su razgovarali
o predrasudama, a zatim
su podeqeni u pet grupa, gde su
formirali mi{qewe o ostalima.
Svaka grupa je pri~ala o sebi
i o drugim grupama, formiraju}i
u stvari predrasude o drugima,
“etiketiraju}i” grupe. Mladi}i
i devojke, wih 19, koliko ih je
u~estvovalo rekli su da je radionica
bila veoma pou~na i da su
nau~ili dosta korisnih stvari.
N.T.
34
26. novembar 2010.

О Г Л А С И
„ZLATIBORAC“ DOO
PC MA^KAT
Kompanija „ZLATIBORAC“ DOO Beograd, lider na tr`i{tu
trajnih suvomesnatih proizvoda sa vekovnom tradicijom i
poznatim robnim markama,
Ogla{ava potrebu za
[EFOM TEHNI^KOG ODR@AVAWA
Kqu~ni poslovi:
- organizacija i koordinacija svih poslova tehni~kog
odr`avawa kompanije
- dono{ewe i sprovo|ewe planova, programa i pojekata
teku}eg, periodi~nog i
- investicionog odr`avawa opreme, ure|aja i instalacija
Uslovi:
VII/VI stepen stru~ne spreme elektro smera
po`eqno radno iskustvo na istim ili sli~nim poslovima
poznavawe rada na ra~unaru (MS-Office)
Mi tra`imo:
Kandidate sposobne da donose odluke, prepoznaju prioritete
i preuzimaju odgovornosti, spremne na kontinuirano
pra}ewe novih i savremenih tehni~kih i tehnolo{kih
dostignu}a.
Mesto rada:
Rad se obavqa u Ma~katu, op{tina ^ajetina
Va{ CV treba da dostavite zakqu~no sa 06.12.2010. godine:
putem e-maila: office@zlatiborac.rs
ili po{aqete po{tom na adresu „ZLATIBORAC“ DOO PC
Ma~kat 31312 Ma~kat (napomena: po oglasu)
„ZLATIBORAC“ DOO
PC MA^KAT
Kompanija „Zlatiborac“ DOO Beograd, lider na tr`i{tu
trajnih suvomesnatih proizvoda, sa vekovnom tradicijom
i poznatim robnim markama, u ciqu u~vr{}ivawa visokog
nivoa kvaliteta svoji proizvoda,
Ogla{ava potrebu za
DIPLOMIRANIM TEHNOLOGOM
– PREHRAMBENOG SMERA
Kqu~ni poslovi:
- aktivno u~e{}e u svim fazama procesa proizvodwe trajnih
suvomesnatih proizvoda
- provera i kontrola postoje}ih proizvodnih i tehnolo{kih
procesa i partnera
- uvo|ewe novih proizvodnih i tehnolo{kih procesa
- kontrola i poboq{awe kvaliteta postoje}ih proizvoda
i uvo|ewe novih
- racionalizacija proizvodwe i u{tede tehnolo{kim procesima
- aktivno u~e{}e sprovo|ewu sistema kvaliteta HCCP,
GOST-R i uvo|ewu novih standarda i sistema kvaliteta
Uslovi:
- VII stepen stru~ne spreme, smer prehrambena tehnologija
- po`eqno radno iskustvo u mesnoj industriji
- poznavawe rada na ra~unaru (MS –Office)
Mi tra`imo:
- Kandidate sposobne da donose odluke, prepoznaju
prioritete i preuzimaju odgovornosti, spremne na kontinuirano
pra}ewe novih i savremenih tehni~kih i tehnolo{kih
dostignu}a.
Mesto rada:
Rad se obavqa u Ma~katu, op{tina ^ajetina
Va{ CV treba da dostavite zakqu~no sa 06.12.2010. godine:
putem e-maila: office@zlatiborac.rs
ili po{aqete po{tom na adresu „ZLATIBORAC“ DOO PC
Ma~kat 31312 Ma~kat (napomena: po oglasu)
Po[tovani sugra\ani,
@ao nam je ako ste upravo izgubili neki
od svojih li~nih dokumenata koji morate
oglasiti neva`e}im.
U{tedite vreme i oglasite ih u
kwi`ari Slu`benog glasnika u U`icu, koja
se nalazi u Ulici Dimitrija Tucovi}a broj
167.
Prodavnica u Užicu, ulica Užičke republike 175, tel: 062/246-995
U Arilju, ulica Stevana Čolovića bb, tel: 062/246-991
Salon nameštaja u Čajetini, ulica Ćaldov put bb, tel: 062/246-992
Salon nameštaja „Steteks“ Arilje
CEVI ZA KANALIZACIJU, BOJLERI, KADE, KERAMIKA, GALANTERIJA ZA KUPATILO
31215 U`ice, Nemawina 43, prodavnica 031/518-230
Radno vreme kwi`are je od 8 do 20
~asova.
26. novembar 2010.
35

Ч И Т У Љ Е
IN MEMORIAM
MARKO SIMI]
(1978 – 2010)
Ro|en je 31.5.1978. godine u U`icu. Prva dva razreda osnovne {kole zavr{io je u “Nadi Mati}”, ostatak osnovnog obrazovawa nastavqa u
“Slobodanu Sekuli}u”, nakon ~ega je upisao u`i~ku gimnaziju “Miodrag Milovanovi}-Lune” a potom i Fakultet za trgovinu i bankarstvo "Jani}ije i
Danica Kari}". Novembra 2008. godine upisuje master studije na Alpha Univerzitetu na smeru: korporativne finansije. Od 2004-2006. godine bio je
^lan Op{tinskog Ve}a Skup{tine Op{tine, a od 2006. godine i ^lan Organizacije mladih lidera Srbije (OMLIS). Marko je bio koordinator i organizator
mnogih projekata, kao i u~esnik velikog broja seminara u regionu, zemqi i inostranstvu na kojima je sticao brojne sertifikate. Po testu
’Centra za razvoj Srbije’, oceweno je da poseduje vrlo izra`ene liderske osobine. Svoj radni vek zapo~iwe u prodavnici Autooprema 1997. godine.
Od 2002-2003. godine bio je {ef predstavni{tva Si computers u U`icu. Od 2005-2006. godine radio je kao komercijalista u preduze}u Riboprodukt,
a od 2006-2008. godine bio je menaxer prodaje u Sintelon Plus za Zlatiborski okrug. Marko se 2009. godine zapo{qava u Telenor a.d. Business Solution
Consultant. Nesre}nim slu~ajem je izgubio `ivot dana 17.11.2010.godine na mestu Krst, na zlatiborskom putu, vra}aju}i se sa slu`benog puta iz Nove
Varo{i.
Sun~ani ~ovek koji je obasjavao sivilo ovog grada, u wegovom prisustvu uvek je bilo duhovito i {aqivo, bila mi je ~ast i privilegija biti
wegov prijateq.
File
Toliko puta znala sam {ta re}i, isto toliko puta govorio si da mnogo pri~am. Sad tra`im re~i da opi{u te, a misli ko najgori tirani satiru
me. U jedno verujem – kada bi godine htele u nepovrat opet bi i{le k tebi, kada bi sre}a tra`ila vladara to bi bio ti, kada bi muzika prestala da
se slu{a smeha tvoga nedostajalo bi mi, kada bi ispuwenost birala sau~esnika to bi bio ti, kada bi bajke tra`ile upori{te na{le bi ga u na{em
zagrqaju. I “ Ne{to u meni jo{ tebi se nada. A posr}u dani, tumaraju no}i i prvi sneg pada. Ne{to u meni jo{ na tebe ~eka. A promi~u sene, curi
sivilo neba i lewo te~e zelena reka. Ne{to u meni sve je {to imam.” Al' osta}e nedeqna popodneva, tako setna, mekana, i u wima TI i JA.
Jelena & nbsp;
Da mogu svoj dah sa tobom sad da podelim pa da `ivimo obojica ko pola ~oveka dao bih ti. Da mogu pola sebe u tebe bih preto~io. I da se
vrati{ pola ~oveka {to si bio, bio bi ve}i ~ovek no mnogi koje upoznah. Da mogu, ruku bih ti dao da wom ~ini{ {to si dosad za druge ~inio.
Al' proklet je svet na kome milimo bespomo}ni kad se brat ugasi. Koju utehu drugima da pru`im kad sam svoje crne misli ne mogu da obuzdam.
Koju nadu drugima da pru`im kad ja nadu gubim.
Brate moj, sa tobom odlazi pola mene, na{i dani borbe, smeha, straha, i{~ekivawa boqe i sre}nije budu}nosti koju retki do~ekaju da vide.
Sa tobom odlazi nada mnogih u boqe sutra, u ja~e U`ice, u sre}an brak i porodicu. Sa tobom odlazi pola mene.
Sa tobom odlaze tvoji roditeqi, tvoja verenica i svi oni koje te upozna{e, jer niko na ovom svetu ne mo`e zameniti tebe, brate moj.
Snage nemam za posledwi pozdrav, pameti nemam za boqe re~i, ostavqam ti pola sebe da tu `ivi{ dok moje srce ne izda. Brate moj dobrodo{ao
u novi dom.
Nemawa
Marko Simi}, moj prijateq vedrog duha i pozitivne energije koju je nesebi~no prenosio na mene i druge. U`ivao sam u na{em prijateqstvu,
radovao se svakoj na{oj pri~i i dru`ewu, a dru`iti se sa wim bilo je lako, jer je prihvatao qude onakvim kakvim zaista jesu. Marko je ~uvao i
negovao svoje prijateqe jer je shvatao vrednost prijateqstva, kojima je uvek bio sna`an oslonac i podr{ka u svim situacijama koje `ivot nosi sa
sobom. Bila je ~ast i privilegija poznavati ga i biti wegov prijateq. Ja }u sa svojim prijateqima pri~ati o wemu jer dok postoji pri~a i se}awe
prave smrti nema.
Dejan
@ivot me sa Markom spojio u Otporu, gde smo se upoznali pre 12 godina. Ono {to ga je izdvajalo od ostalih je iskrenost, koju sam najvi{e
cenio kod wega. Nekad je ta iskrenost umela i da zaboli, ali si znao da ti nikad ni{ta ne}e raditi iza le|a, {to jeste odlika pravog prijateqa,
i vrlina malog broja qudi. Imao je pomalo ~udan smisao za humor, {to ga je opet ~inilo jedinstvenim. I sve pobede, porazi, suze, smeh, akcije,
slavqa, {etwe, dru`ewa, ispijena piva u Pabu, Revoltu, Kongu su nas zbli`ila i napravila prijateqima. I bila mi ja ~ast i privilegija {to sebe
mogu nazvati wegovim prijateqem.
Ova u`asna tragedija me je naterala da preispitam ba{ sve poglede na svet, veru, prijateqe, posao. Nisam dovoqno pametan da vidim bilo
kakav smisao, niti da na|em re~i utehe za wegove roditeqe i verenicu, niti sebe da smirim i ute{im. Iako verujem u Boga, qut sam na wega kao
nikad do sada, i ~vrsto sam re{io da ga kaznim, kao {to on kazni sve nas kad nam uze Marka. A kazni}u ga tako {to ne}u dati da Marko ode u zaborav.
Sreta}u se sa wim tu i tamo u mojim mislima. Slu`i}e mi kao primer kad se budem suo~avao sa svojim problemima, a i decu }u u~iti da bar malo
li~e na wega, i `ive}e on jo{ jako dugo, a kakav je i koliki ~ovek bio, i kakav je trag iza sebe ostavio, verovatno i du`e od mnogih nas.
Neka ti je prijatequ ve~na slava i neka ti je laka crna zemqa.
Ogwen
Marki}, hvala ti {to si nam pokazao kakav ~ovek treba da bude. Ostavio si nas zami{qene pred sobom, da stalno te`imo da mi sami budemo
boqi prijateqi svojim prijateqima, boqa deca svojim roditeqima, boqi saradnici, boqi qudi. Misli}emo na tebe, pri~a}emo o tebi i stalno
}emo podse}ati i opomiwati i sebe i druge kakav ~ovek treba biti. @ivot vi{e nikade ne}e biti isti nikome ko te je poznavao, ali }emo svi
slaviti tvoj `ivot i ne}emo dati da tvoje svetlo pomra~i tvoj odlazak. To ti obe}avam u ime svih koji su te voleli, a Bo`e, tako nas je puno. Voli
te sestra najvi{e!
Ana
36 26. novembar 2010.

Ч И Т У Љ Е
Tu`no se}awe na drage roditeqe i brata
O S T O J I ]
JOVAN
30. 12. 1987.
MILENA
08. 02. 2009.
SLOBODAN - BOBAN
23. 11. 2005.
Nau~ili ste me `ivotu. Darovali mi qubav i sre}u. U ime te velike qubavi HVALA.
Deo mog srca zauvek }e pripadati VAMA.
Zauvek va{a
}erka i sestra Milica sa
suprugom Salvatorom i decom
Lukom i Bjankom
Pro{lo je ~etrdeset tu`nih dana od kako
nas je napustila na{a draga
ВЕСТИ ОГЛАСНО
031/513-261
^ITUQE, MALI OGLASI, OBAVE[TEWA,
PRIMAJU SE DO SREDE
U 14 ^ASOVA
BRANISLAVA POPOVI]
1915 – 2010.
Neka po~iva u miru.
Mi je nikada ne}emo zaboraviti.
U ponedeqak 29.11.2010. godine u 12 ~asova
dava}emo ~etrdesetodnevni pomen
na grobqu Dovarje.
Weni najmiliji:
}erke Mirjana i Biqana,
unuke Lidija i Bojana
zetovi Zoran, Igor i Vuk
cene oglasnog prostora
1/1 7.200 din.
1/2 4.000 din.
1/4 2.400 din.
1/8 1.300 din.
1/16 500 din.
26. novembar 2010.
37

корисно је знати
SPATIFILUM
Spatifilum poti~e iz
vla`nih tropskih {uma Indonezije,
Filipina i tropske
severne i Ju`ne Amerike. Uzgajaju
se prvenstveno zbog svojih
otmenih belih „cvetova“, a koji
su ustvari cvetni listovi. Ovi
ne`ni beli „cvetovi“ elegantno
se isti~u nasuprot tamno zelenih,
sjajnih, izdu`enih listova
s istaknutim rebrima, a traju
veoma dugo pa ih mo`ete koristiti
kao rezano cve}e za vazu.
Pre nego {to po~ne venuti mewa
boju iz bele u zelenu. Kad cvetovi
uvenu obavezno ih odre`ite
pri dnu stabqike, a isto tako i
o{te}ene ili uvenule listove.
U hladnijim podnebqima uzgaja
se kao sobna biqka, dok se u
toplijim koriste za sadwu na
vla`nim i senovitim mestima.
Postoje dve vrste, ni`i
Spathiphyllum wallissi koji je visok
svega 30 centimetara, ali
mo`e narasti u bogat i {irok
grm, i vi{i Spathiphyllum Mauna
Loa koji ima puno ve}e listove
i cvetove, a visina mu mo`e
dostiti}i do metra.
Stavite ga na svetlo mesto,
ali leti pripazite da nije na
direktnom suncu, jer }e dobiti
mrqe po listovima pa }ete ih
morati odrezati. Spatifilium
voli vlagu u vazduhu (ina~e dolazi
do su{ewa lisnih vrhova)
pa u`iva kad se prska. Redovno
mora dobijati vodu, zimi svakih
{est - sedam dana, a leti ~e{}e.
Leti, dok cveta spatifilium
treba redovno prihrawivati
vodom u koju ste dodali te~no
|ubrivo. Zimi prilagodite zalivawe
temperaturi prostorije
~ija temperatura ne bi trebala
biti ni`a od 18 o S. Po`eqno
je da ga svake godine presadjujete
u ve}u posudu, ali nemojte
ga odmah staviti u preveliku
jer na taj na~in biqka stagnira
odre|eno vrijeme.
Spatifilium razmno`ite
prilikom presa|ivawa, jer lako
mo`ete podeliti bokor. Uzmite
delove na kojima su bar 2 - 3 lista.
Na taj na~in dobi}ete nove,
sna`ne mlade biqke koje }e vam
ulep{avati dom.
Spatifiluma spada u red
biqaka koje }e ukra{avati
va{ dom dugi niz godina, zadovoqite
li neke od neophodnih
uslova za wihov rast i cvetawe.
Pri tom vodite ra~una ukoliko
imate ku}ne qubimce, jer svi
delovi biqke mogu izazvati
blage `elu~ane smetwe ukoliko
se progutaju, a dodir s biqnim
О Б А В Е Ш Т Е Њ Е
JKP “BIOKTO[ OBAVE[TAVA OBVEZNIKE PLA]AWA
ZAKUPA I ODR@AVAWA GROBQA DA ]E RADNICI JKP
“BIOKTO[” VR[ITI NAPLATU USLUGE NA TERENU.
MOLIMO KORISNIKE DA IZMIRE SVOJE OBAVEZE,
U SUPROTNOM BI]EMO PRINU\ENI DA SVOJA PO-
TRA@IVAWA NAPLATIMO SUDSKIM PUTEM.
S A V E T CАLL ЦЕНТРА
(031/ 510-556)
U toku jeseni i zime
cve}e u ku}i ~esto vene zbog
nedostatka prirodnog svetla
i suvog vazduha. Evo {ta treba
da uradite da bi vam sobne
biqke ostale zdrave sve
do prole}a. Cve}e ne treba
dr`ati ni na previ{e hladnom
mestu niti u pretoplom
prostoru, a idealna temperatura
je od 15 do 20 stepeni.
Ovo je trenutak da prestanete
s prihranom ve}ine biqaka,
ali to ne va`i za vrste koje
}e tek procvetati, poput
bo`i}nog kaktusa, ciklame,
azaleje... Redovno odstrawujte
suve listove i uvele izdanke
da bi biqka mogla lepo
da raste.
sokom mo`e izazvati iritaciju
ko`e.
Danas postoje mnogobrojni
kultivari razli~itih
veli~ina, pa u zavisnosti od
va{ih `eqa ili od prostora u
kome boravite, mo`ete nabaviti
vrlo malene ili vrlo velike
primerke ove prekrasne biqne
vrste koja zaista nije zahtevna
i komplikovana za uzgoj u domu
ili poslovnom prostoru. Osim
toga, ova biqka nije osetqiva
na biqne {teto~ine i bolesti,
a poznato je tako|e da ova biqka
voli mesto pored kompjutera
ili televizora jer navodno
apsorbuje wihovo zra~ewe koje
koristi, kao i sun~evu energiju,
za svoj rast i razvoj.
D.M.
НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП од 29.11. до 3.12.2010.
Razvoj doga|aja je u va{im
rukama. Vi kontroli{ete
situaciju samo zato jer
ste od po~etka poslu
pristupili na pravi na~in. Neko
}e poku{ati da deo va{ih zasluga
pripi{e sebi, ali mu vi to svakako
ne}ete dopustiti. Vreme je da za
sebe zadrzite najve}i deo plena.
Jedva ~ekate da zavr{ite
obaveze na poslu i pobegnete
ku}i. Niste ba{
raspolo`eni za posao
i ne bele`ite dobre rezultate,
ali se to ne odra`ava na va{a
primawa. Zato `urite ku}i da
se bavite onim za ~ime vam srce
`udi. Savetujem da se ne navikavate
previ{e na takav stil.
O~ekujete pozitivne
promene. Ovo je period
kada vas posao potpuno
zaokupqa. U svemu }ete
biti uspe{ni i imati boqe rezultate
nego {to o~ekujete. Pravi je
trenutak i da se upustite u realizaciju
nekih projekata. Eventualne
nedoumice ostavite za trenutak
po strani.
Puni ste energije i
re{enosti da ispravite
svoje propuste iz ranijeg
perioda. Ne}ete mo}i sve
sami da uradite. Bi}ete primorani
da se oslonite na jednog kolegu
u koga ba{ nemate mnogo poverewa.
Nepoverqivost je va{a osobina,
ali je morate savladati ukoliko
`elite da sve bude u redu.
Trend prisutan od
pro{le nedeqe se nastavqa.
Optimizam i energija
su vam dali krila
i vi slobodno letite, re{eni da
sletite na ciq. Morate povesti
ra~una o jednoj stvari, koja bi mogla
da vam pokvari zadovoqstvo i
stvori probleme. Re~ je o tome da
ste zbog preterane ambicioznosti
i anga`ovanosti postali pomalo
agresivni. Smawite gas.
Nemojte se ustru~avati
da krenete u po~etak ostvarivawa
poslovnih
planova. Zvezde su vam
naklowe u tom pravcu pa slobodno
preduzmite sve potrebne korake.
Potra`ite zainteresovane
saradnike ili partnere, pa ako je
potrebno pozajmite i novac. Prilika
je tu i nemojte je propustiti.
Posao sa kojim ste do nedavno
bili odu{evqeni
sve vas mawe zanima.
Me|utim, vi ste uporni i
ne odustajete lako. To je dobar put
jer }e se situacija na poslovnom
planu sasvim preokrenuti ove
nedeqe. Neke va{e procene iz
ranijeg perioda, u koje ste ve}
po~eli da sumwate, pokaza}e se
kao ispravne.
Va{u predanost poslu i
spremnost da kritikujete
one koji se ne zala`u
dovoqno mnogi shvataju
kao va{u uobra`enost. Vi se ne
trudite da ih razuverite nego terate
po svome. Nedostaje vam malo
vi{e takta i ose}aja za hijerarhiju
u kolektivu. Iako ste u pravu, to
ne zna~i da ne morate birati re~i
kritike.
Po~iwu da se de{avaju
stvari koje su za vas bitne.
One vam idu na ruku, ali
se tra`i va{a prisutnost
i budnost. Fokusirajte se ove nedeqe
malo vi{e na posao i obaveze.
Nemojte sumwati jer }e vam se trud
isplatiti u bliskoj budu}nosti. I
vi{e od toga. Vrati}ete neke dugove
sa kamatom.
Ve} izvesno vreme imate
utisak da vam neko na poslu
radi iza le|a. Sasvim
ste u pravu. Nekom smeta
va{a ambicioznost i vredno}a. Obratite
pa`wu na najbli`u okolinu
jer tu postoji problem. Popri~ajte
sa nekim qudima i preduzmite sve
mere da raskrinkate nekorektnog
protivnika.
Ove nedeqe niste orni
za posao, kao u proteklom
periodu. Svoje nezalagawe
opravdavate
velikom zauzeto{}u ku}nim poslovima,
ali to je samo delimi~no
istinito. Budite bez brige. Va{
temeperament i nemirni duh }e
brzo iza}i iz ove krize. Sigurno
bi vam prijao kra}i izlet i boravak
u prirodi za vikend.
Odre|ena situacija }e
tra`iti od vas ozbiqnost
i upornost. Morate biti
na visini zadatka. Ako
poku{ate da problem prevazi|ete
tako {to }ete druge uplitati, onda
ste na pogre{nom putu. Preuzmite
odgovornost za svoje postupke i
oslonite se na svog najboqeg prijateqa
– samog sebe. Bi}ete zadovoqni
postignutim efektima.
38 26. novembar 2010.