Pogledaj

More documents

Recommendations

Info

lobodna zona „Uìce“ Spodnela je zahtev za proveru ispuwewenosti uslova za po~etak rada podru~ja pro{irewa krajem pro{le godine. Po re~ima Milana Risti}a, direktora Uprave za slobodne zone, ceo postupak pro{irewa Slobodne zone „Uìce“ sproveden je brzo ~emu je doprinelo angaòvawe predstavnika Grada Uìca koje je adekvatno propra}eno od strane dràvne administracije. Pojedini strani investitori ve} su zainteresovani za zajedni~ka ulagawa sa „Atlasom“ i „Koperkomom“ u okviru Zone {to otvara mogu}nosti i novog zapo{qavawa. -Rad u reìmu slobodne zone sada je jo{ povoqniji jer su krajem pro{le godine donete nove dve odluke o poreskim olak{icama, tako da }e proizvo|a~i u slobodnim zonama u Srbiji uz sve olak{ice koje su imali, sada biti oslobo|eni od pla}awa PDV-a na energente i pla}awa poreza na dobit. To je veliki stimulans i za preduze}a koja rade u reìmu slobodne zone, ali i za nove investitore koji èle da do|u, - rekao je izme|u ostalog pro{le sedmice u Uìcu Milan Risti}. On je podsetio da su olak{ice u slobodnim zonama posebno vezane za rad proizvo|a~a koji su izvozno orjentisani, odnosno uvoze repromaterijal, a izvoze gotov proizvod. U tom slu~aju ne pla}aju carine i PDV na uvoz repromaterijala, na uvoz nove opreme, ali imaju i olak{ice prilikom izvoza gotovih proizvoda, kao i prilikom plasmana na doma}em trì{tu. Svaka slobodna zona ima i carinsku ispostavu, zato nema zastoja niti ~ekawa {to je za svakog izvoznika veoma bitno. U Srbiji bi trebalo, po re~ima Risti}a, da postoji najvi{e 12 slobodnih zona, a trenutno ih radi sedam, u Subotici, Novom Sadu, Zrewaninu, [apcu, Kragujevcu, Pirotu i Uìcu. U planu je da tokom ove godine budu otvorene slobodne zone u Smederevu, Kru{evcu i u Ni{u. -Ne moèmo celu Srbiju pretvoriti u slobodne zone, ali gradovi u kojima se one nalaze su u prednostri, jer su svi strani investitori zainteresovani da rade u wima. Oni se onda prema svojoj izvoznoj orjentaciji opredequju za neku od zona koje funkcioni{u. Uìce ima dobre predispozicije za dolazak novih investitora koji bi organizovali proizvodwu ovde, - rekao je Risti}. Po wegovim re~ima do ekspanzije slobodnih zona kod nas posebno je do{lo u posledwe dve godine i u okviru wih rade danas najve}i izvoznici u Srbiji, a u Slobodnoj zoni „Uìce“, Vaqaonica bakra i Impol Seval. Rezultati rada slobodnih zona za pro{lu godinu zna}e se krajem marta kada }e Uprava slobodne zone podneti izver{taj Vladi. Po re~ima Risti}a, podaci iz 2010. godine bili su obe}avaju}i, jer je ukupni promet u wima bio oko milijardu evra, a za pro{lu godinu se o~ekuje da on bude i do 30 posto ve}i. Mihailo Trnav~evi}, direktor Slobodne zone „Uìce“, podsetio je da su u oktobru 2010. godine, Vaqaonica bakra, Impol Seval i Grad Uìce osnovali ovu slobodnu zonu. -Poslovawem u reìmu slobodne zone, firme pove}avaju svoju likvidnost i dolaze u poziciju da slobodna sredstva mogu ili da investiraju ili da im ona pomognu na neki na~in da opstanu u te{kim vremenima. Po na{im saznawima, po~etak rada dve nove firme u slobodnoj zoni, привреда SLOBODNA ZONA „U@ICE“ Нови корисници Slobodna zona „Uìce“ dobila je saglasnost od Komisije za utvr|ivawe ispuwenosti uslova za po~etak rada podru~ja pro{irewa, tako da }e u reìmu Slobodne zone narednih dana po~eti da rade jo{ dve uì~ke firme, preduze}e za proizvodwu name{taja „Atlas“ i „Koperkom“ koji se bavi trgovinom bakra i proizvoda od bakra. Milan Risti} @ivorad Jovovi} zna~i i po~etak wihovog novog investirawa. „Koperkom“ je ve} podneo zahtev za izgradwu jo{ jedne hale u kojoj }e se odvijati proizvodwa vezana za Vaqaonicu bakra, odnosno, za doradu proizvoda Vaqaonice bakra. Tu o~ekujemo zapo{qavawe novih radnika i pove}awe izvoza. A „Atlas“ je po~eo da radi sa ruskim trì{tem. Znamo da Srbija jedina u regionu ima ugovor sa ATLAS: Prva isporuka name{taja na rusko trì{te bi}e sredinom februara Ruskom federacijom da u ovu zemqu ulazi deo robe iz Srbije bez carine. Ovo je jedan od najve}ih aduta rada i u Srbiji, ali u slobodnim zonama,- rekao je Trnav~evi} izraàvaju}i nadu da }e ove dve nove ~lanice slobodne zone u narednom periodu jo{ uspe{nije poslovati. @arko Radosavqevi}, pomo}nik gradona~elnika za privredu, koji je bio i ~lan komisije za utvr|ivawe ispuwenosti uslova za po~etak rada pro{irewa Slobodne zone „Uìce“, istakao je da je ceo proces pro{irewa zone ura|en efikasno. Po wegovim re~ima Slobodna zona ima slobodnih kapaciteta i prostornih i infrastrukturno opremqenih tako da u narednom periodu treba o~ekivati u woj nove investicije i realizaciju novih programa. @ivorad Jovovi}, vlasnik preduze}a „Atlas“ koje se bavi proizvodwom tapaciranog name{taja prvenstveno od koè, ovim povodom je podsetio da je preduze}e prete`ni izvoznik, jer preko 80 odsto ukupne proizvodwe plasira na trì{tima EU i biv{ih jugoslovenskih republika. Vrednost pro{logodi{weg izvoza bila je oko 2,3 miliona evra. -Ulazak u Slobodnu zonu }e nam omogu}iti daqi razvoj i pove}awe kapaciteta, a olak{ice koje }emo imati, omogu}i}e nam da na zapadnom, vrlo probirqivom trì{tu budemo konkurentniji i jo{ prisutniji nego {to smo to bili do sada. Pre 15 dana po~eli smo da radimo za rusko trì{te tako da }emo poku{ati da iskoristimo i preferencijale koje Srbija kao dràva ima u odnosu sa Ruskom federacijom, jer je od sredine novembra pro{le godine i name{taj oslobo|en carina prilikom isporuka iz Srbije u ovu zemqu. Prva isporuka bi}e sredinom februara. Vreme nije lako, ali se nadamo da }emo uspeti da u~inimo pomake i u kvalitetu i u koli~inama, ali i u osvajawu novih trì{ta,- rekao je izme|u ostalog Jovovi} koji smatra da }e ulazak u Slobodnu zonu omogu}iti „Atlas“-u da privu~e potencijale investitore i partnere. On je ve} u pregovorima sa jednom velikom italijanskom kompanijom koja radi izvozne poslove za Rusiju kako bi se dogovorio sa wenim predstavnicima da iskoristi prednosti koje Zona nudi i da na deo tog trì{ta izvoze kao partneri. Rusija je ina~e potpuno novo trì{te za „Atlas“ i treba}e mu najmawe godinu dana priprema da bi po~eo da izvozi ve}e koli~ine. - Imamo dve hale koje su slobodne i u koje planiramo, ako bude bilo potrebno, da instaliramo ma{ine za proizvodwu. Uostalom, vide}emo kako }e se sve odvijati,- kaè Jovovi} i podse}a da je „Atlas“ nastao pre 18 godina na temeqima zanatske radionice. Sada zapo{qava 140 radnika. -Firma je danak ubrzanog razvoja platila velikim kreditima koji joj oteàvaju poslovawe, ali se nadam da }emo se, iako su vremena te{ka, izboriti i sa tim,- kaè Jovovi}. Rada Popovi} 3. februar 2012.
иницијативе ÊTIRI OP[TINE POKRE]U POSTUPAK ZA OCENU USTAVNOSTI Владина уредба на провери Predsednici op{tina Poèga, Ariqe, Kosjeri} i Lu~ani ocenili da je Uredba Vlade Republike Srbije o izmenama i dopunama koeficijenata za obra~un li~nih dohodaka u dràvnim organima - protivustavna i protivzakonita rvi gra|ani iz ~etiri Pop{tine zapadne Srbije najavili su da }e pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti vladine Uredbe o novom na~inu obra~una plata slu`benika u op{tinskim upravama, jer smatraju da je diskriminatorska. Zato je iz Poège, Ariqa, Kosjeri}a i Lu~ana apelovano i na druge op{tine u Srbiji da im se pridruè u tome. Naime, predsednici ~etiri op{tine iz Zlatiborskog i Moravi~kog upravnog okruga odlu~ili su da pokrenu postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe o izmenama i dopunama u vezi sa koeficijentima prilikom obra~una plata, odnosno o visinama li~nih dohodaka slu`benika zaposlenih u op{tinskim upravama. U pitawu je Uredba koju je Vlada Republike Srbije usvojila 30. decembra pro{le godine. êlnici op{tina smatraju nedopustivim i neodrìvim da se obavqawe istog posla u organima uprave, sa istom stru~nom spremom, u Beogradu pla}a vi{e nego u drugim op{tinama. Novom vladinom Uredbom, regulisano je da se za isti posao u organima uprave i sa istom stru~nom spremom, u Beogradu i drugim ve}im gradovima pla}a i po 20.000 dinara vi{e nego u op{tinama. Tako bi, na primer, po novoj vladinoj Uredbi voza~ u op{tinama koje imaju mawe od 50.000 stanovnika, primao oko 19.000 dinara, a plata slu`benika sa sredwom stru~nom spremom bila bi oko 23.000 dinara. U glavnom gradu Srbije i ostalim ve}im gradovima taj iznos bio bi pribli`no duplo ve}i. Prema re~ima Slobodana Jolovi}a, predsednika lu~anske op{tine, sasvim je sigurno da }e nova Uredba Vlade Republike Srbije, koja je osporena od ~etiri op{tine, uticati na osle nekoliko neuspelih Pprivatizacija, u kojima su se kupci i preprodavci otimali oko imovine, pre pet godina stavqen je katanac na kapiju fabri~kog kruga „Slobode – Tara“ u Bajinoj Ba{ti, proizvo|a~a mini-{tedwaka, nekada najve}eg izvoznika elektri~nih re{oa u biv{oj Jugoslaviji. Proizvodwa je uga{ena, a vi{e od stotinu radnika, ostalo je bez posla, zarada, radnog staà, otpremnina, bez izvr{ewa ranijih sudskih presuda. Neki su, u me|uvremenu, na Trì{tu rada dobili status nezaposlenih po najgorim mogu}im uslovima: primorani su da se odreknu otpremnina koje im po zakonu pripadaju. Onda je uveden ste~ajni postupak, koji je za oja|ene, poniène i opqa~kane biv{e zaposlene, predstavqao tra~ak nade jer su o~ekivali da iz ste~ajne mase naplate barem deo svojih potraìvawa. Iako sam mu predao dokumentaciju u kojoj je, u tri sudska re{ewa, jasno i poimeni~no nabrojano sve {to je od nepokretnosti i dela ma{ina imovina biv{eg vlasnika, ste~ajni upravnik Budimir Avramovi} je ovom dopustio sve da rasproda. Me|u „kupcima“ su bili i neki ~lanovi popisne komisije, {to govori o tome kako je izvr{en popis. Poskidani su radijatori, 25 kalorifera, sve cevi, tri velika trafoa, razvodi, ormari za struju, uni{tena je kotlarnica, ise~eni tankovi za loùqe, poskidani elektromotori. Parkirani su kamioni i traktori, pa se seklo i tovarilo do no}i, a novac je uzimao pomenuti „vlasnik“ - iz ruke u ruku - kaè Vladislav Biqi}, do uvo|ewa ste~aja, zastupnik „Slobodinog“ kapitala. On dodaje da ste~ajni upravnik ni{ta nije preduzeo da za{titi imovinu „Slobode“ jo{ ve}i i brì odliv mladog stanovni{tva u gradove, posebno perspektivnih kadrova. To }e neminovno dovesti do jo{ ve}eg raslojavawa u na{em dru{tvu i Zgrada Op{tinske uprave u Poègi Posle nekoliko neuspelih privatizacija i steâjnog postupka Черупање „Слободе” OSTALO STARO GVO@\E - Avramovi} je fakti- ~ki ostavio bez nade radnike da }e do~ekati i{ta od svojih potraìvawa, jer {to je preostalo, sada je samo za staro gvo`|e, a bez upotrebne vrednosti. U sve izneto moète se uveriti pregledom dokumentacije, uzimawem izjava od Avramovi}a, ~lanova komisije (Slobodan Spirovski i Milija Biqi}), osoba koja su u~estvovala u „kupovini“ (poznati komisiji),i uvidom na licu mesta, u pogonima „Slobode“ – napisao je u prijavi Biqi}. ”Sloboda – Tara” do jo{ ve}eg zaostajawa u razvoju malih sredina, u odnosu na Beograd i ostale gradove. M. Pavlovi} ili ono {to je od we ostalo. – Zakqu~ao je pogone i magacine, ali su „lopovi” nesmetano upadali, razbijali vrata i prozore te danima razvla~ili ono {to jo{ vredi. Alati i delovi alata, koji su jo{ bili u funkciji i za koje je bilo interesovawa potencijalnih kupaca, zavr{avali su na otpadima. Te{ko je, bez detaqnije istrage, i pretpostaviti {ta je sve pokradeno. Na sve to ste~ajni upravnik je blagovremeno upozoravan, ali ni{ta nije preduzimao – kaè Biqi} koji je Vi{em javnom tuìla{tuvu u Uìcu protiv Budimira Avramovi}a podneo krivi~nu prijavu zbog, kako je naveo ”nesavesnog rada, namernih propusta u popisu imovine preduze}a u ste~aju, nepreduzimawu mera za za{titu popisane imovine preduze}a, te nano{ewa {tete poveriocima, u prvom redu biv{im radnicima”. R.Blanu{a 3. februar 2012.
Page 3 and 4: U OVOM BROJU BRANISLAV MITROVI] Zas
Page 5 and 6: PISMA ÎTALACA Заслужни љ
Page 7: ili isprobane strana~ke brendove, v
Page 11 and 12: - Na vreme sam shvatio da neumitno
Page 13 and 14: Poziv na ku]nu adresu - Skrining na
Page 15 and 16: досије Okru`no javno tuìla{t
Page 17 and 18: a mawe para nego pro{le Sgodine rel
Page 19 and 20: хроника Nacionalni dan borbe
Page 21 and 22: ARIQE Академија и кви
Page 23 and 24: u frizera koji }e da prezentuje taj
Page 25 and 26: azovni sistem svake zajednice po~iv
Page 27 and 28: POLARNA ZIMA NA PE[TERU Чекаћ
Page 29 and 30: Okupqawem u klupskim prostorijama,
Page 31 and 32: a sve~anosti u Sports- savezu op{ti
Page 33 and 34: О Г Л А С И JAVNO PREDUZE]E
Page 35 and 36: О Г Л А С И ОПШТИНСК
Page 37 and 38: Ч И Т У Љ Е Dana 10.02.2012.g

Pogledaj

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?