3ECTmL5hR

i posle talasa ljubičastih mrlja najzad ugledao kapetana Džonsa kako
zamišljen sedi na jednom kraju prostorije, i staricu kako džara pepeo
na ognjištu; tajanstvene lepotice više nije bilo. U trenutku kad je hteo
da izusti neku od svojih jutarnjih primedbi, koje uz prezir prema
celokupnom ljudskom rodu uključuju i napade na trenutno prisutne
predstavnike, vitez se setio da je sinoć obećao ćutanje, i njegovo
nezadovoljstvo je zbog ovog uzdržavanja postalo još veće. Kapetan
je sedeo bez reči još neko vreme, koje se vitezu učinilo kao večnost,
i najzad se polako pomerio, dao znak vitezu i krenuo napolje, a da
time nije izazvao nikakvu radoznalost stare žene, koja je istim ritmom
povlačila i brisala linije u pepelu. Napolju je bilo sveže i hladno jutro,
premda sunčano, i poslednji pramenovi magle su se vukli sasvim
nisko po vresištu, pobelelom od slane. Dok su jahali prema selu, vitez
je nervozno podbadao konja: teško bi se mogao zamisliti jači povod
za njegovo nezadovoljstvo – bilo je jutro, bio je gladan, bolne glave,
bilo je hladno, i povrh svega, nešto ga je sprečavalo da se sporečka sa
Džonsom, zbog čega je bio besan na sebe. Silazak do sela je prošao
u potpunoj tišini, a vitezov bes je postepeno prelazio u sve veću
radoznalost; kad su ušli u selo, Džons je krenuo u jednu krčmu, svoj
privremeni štab, i uz zdelu vrućeg poridža i groga, koji su znatno
popravili vitezovo raspoloženje, kapetan je svog prijatelja pogledao u
oči, što je značilo da će započeti razgovor.
Kapetanovo lice imalo je svečan izraz kad je rekao:
– Rekla mi je mnoge stvari.
Vitez je ćutao, jedva zadržavajući bar tri uspele ironične primedbe.
– Rekla mi je da me je otadžbina zaboravila, i da više neću imati doma.
Da duhovi smatraju kako je to prokletstvo dovoljno, i drugačije me
neće uznemiravati. Da ću biti pobednik u mnogo bitaka, i da će me se
sećati. Da ću otići daleko, i tamo sresti prijatelja. Da ću za života imati
slavu, ali ne tamo gde bih želeo, i – ovde je kapetanovo lice poprimilo
izraz dubokog olakšanja – da neću umreti na moru.
120