3ECTmL5hR

od Gijminoa, išiban spolja vetrom i uništen iznutra tugom, kako se
to čitalo na njegovom licu. Bio je pravi trenutak da započne operacija
oživljavanja.
– Ja sam u međuvremenu bio u Državama, reče Džons nehajno. –
Dobio sam admiralski položaj od Vašingtona i vrlo uticajan položaj
Katarininog paža, takođe od njega, a da se u međuvremenu nisam
ni dan smeo zadržati u Francuskoj. Položaj revolucije sada zavisi
od potpune nepomičnosti flote, koja je sa pajacom Rošamboom
blokirana na Rod Ajlendu. Kada tvoj otmeni sunarodnik reši da
prekine blokadu – a ja bih to uradio još pre tri meseca – možemo se
nadati konačnoj pobedi. Tu Džons otpi pozamašan gutljaj, i poprimi
tamnocrvenu boju od toplote i besa.
– U Državama je lepo zimi, znaš. – Po svim kućama zabave, lepe
dame kojima je dosadno, u gospode se veština slikovitog laganja
neslućeno razvija... No, ukratko, da te više ne mučim, jer vidim da si
se iznenadio što sam tako kratko psovao svoje vojne kolege – ukratko,
upoznao sam u Baltimoru damu dostojnu moje pažnje...
Na Leonovom licu se konačno pojavi nešto kao osmeh.
– A ne sumnjam da bi bila dostojna i tvoje pažnje. Doduše, ne bih ti
mogao tačno opisati kako izgleda i šta je to na njoj, premda se sećam
svakog detalja, i nijedan nije savršen: no celina je iznad svega što sam
ikad upoznao. Inače je Parižanka, prezime sam joj već zaboravio... ali
joj je ime nekako kao tvoje.
Usudio se da preko vrča pogleda svog prijatelja: izraz na Leonovom
licu mogao bi se teško opisati. Mogao ga je, uostalom, nakratko videti
jer je on odjednom pokrio lice rukama u strašnom stisku, kao da
prstima hoće da dohvati svoje sećanje.
Džons nastavi, sasvim tiho:
332