3ECTmL5hR

površini, bilo je to upravo zatišje kojem su se nadali da zaplove prema
zapadu. Počeli su vezivati venecijanski brokat za jarbol, i spustili
barku do mora. Leona je, međutim, proganjalo noćašnje priviđenje, i
umesto da potraži školjke za doručak, poterao je Foskola na izviđanje.
Obično su najpre nadgledali veliku uvalu. Kad su se popeli do ivice
stena, Leonovo oštro oko dobilo je neželjeno priznanje: usred uvale
upravo se ukotvljavao veliki ratni brod, oko njega je bilo nekoliko
čamaca. Odozgo su se u čamcima mogle videti samo okrugle čalme
i pokoja obrijana glava, a na središnjem jarbolu se dizala zelena
zastava sa polumesecom.
– Turci! procedio je sior Foskolo. Na njegovom lepom licu, ponovo
uokvirenom bradom, čitao se užas jonskog Grka, koji je Turke još
uvek posmatrao kao njegovi ostali zemljaci pred pad Carigrada.
Sjurili su se ćutke niz stene, i tek u podnožju, zadihani, seli da
procene situaciju.
– Njima treba bar sat da privežu brod, provuku čamce do obale, a i
onda je neizvesno hoće li odmah krenuti u ispitivanje ostrva. Nama
vetar duva u leđa, stene nas štite od pogleda, i otvoreno more nam je
odmah na izlasku iz uvale, reče Leon.
– Jeste li videli opremu tog broda? reče sior Foskolo. – Na njemu
je sigurno važna ličnost, i njegova posada neće rizikovati susret sa
nekim neželjenim gostima na ostrvu.
To je bilo sasvim tačno, i Leon se nije protivio lekarovoj proceni.
Pohitali su ka svom brodu, i užurbano počeli da pripremaju jedro i
vesla. Posle toga, sledio je mnogo teži posao, provesti brod neoštećen
do izlaska iz uvale. Već su bili u vodi do pojasa, tražeći prolaz, kad
im je jedan neoprezno odgurnut kamen skrenuo pažnju na vrh
litice; na njemu su dve glave posmatrale uvalu, i kad su videle da su
primećene, udaljile su se otuda. Leon i Foskolo su se samo pogledali,
i nastavili da guraju brod dalje. Kad je već bilo jasno da kobilica više
161