3ECTmL5hR

Doček je bio mnogo gori nego samo hladan: nećaka i ujak su ga
primali kao trgovca sa kojim se mora obaviti prljava, ali neophodna
radnja; ono što je naročito bolelo grofa, bio je pogled gospođice
Dartoa, ni prezriv, ni očajan, pogled na beslovesnu životinju koja ne
razlikuje dobro i zlo.
Počeo je sa nategnutim objašnjenjima o slučajnom nailasku gardista,
o nesporazumu koji nije mogao da otkloni jer je bio u nesvesti zbog
rane, ali je negde na polovini iskaza vikont samo odmahnuo rukom.
Grof je shvatio da je uzaludno da nastavlja, u sebi je proklinjao što na
vreme nisu primetili slugu.
Nastalo je neprijatno ćutanje. Grof pribra malo snage za sledeći
stepen pogodbe:
– Uspeo sam da saznam kakva će optužba biti podignuta protiv
viteza...
– Kazna, grofe, odjednom reče Leonina. – Recite nam samo kaznu...
i njene varijante.
Grof je shvatio koliko je ponižavan, i zato je sa neskrivenim
zadovoljstvom rekao:
– Vešala... ili galije.
– Kako stojimo sa oslobađanjem?
– Veoma teško. Koju godinu docnije, možda...
– Zločini se plaćaju, zaključi Leonina.
– Gospođice Dartoa, reče grof gušeći se, – tamo je bilo nekoliko
svedoka.
87