Preuzmite deseti broj časopisa - sic

(sic!)
^a so pis za po-eti ~ka
is tra `i va nja i dje lo va nja/
Sa ra je vo/ Jesen 2011./
No. 10

2
Sic critic

(sic!)
Impresum
Iz da va~
Udru `e nje In ter kul tu ra, Sa ra je vo
Ure dnik
Mir nes So ko lo vi}
Re da kci ja
Ja smi na Baj ra mo vi}, Ke nan Efen di}, Ja sna Ko vo,
Edin Sal ~i no vi}, Mir nes So ko lo vi}, Osman Zu ki},
Ha ris Ima mo vi}, Al mir Klju no
Le ktu ra
Re da kci ja
DTP
Nirmela Avdi}-Maksimovi}
Ti ra`
300 + (Zbog po `e ljne mo gu }nos ti slo bo dnog
pre {tam pa va nja i ko pi ra nja)
^a so pis izla zi dvo mje se ~no
Kon takt
www.sic.ba
re da kci ja.sic@gma il.com
re da kci ja @sic.ba

(s
Pri ka zi: Jo sip Mla ki}, Zil had Klju~anin
TE MA bro ja: @ivot, li te ra tu ra
Sa ti ra: Wolf, Ima mo vi}
Sic!itat: Mo ris Na do
Pro za: Mir nes So ko lo vi}
Po ezi ja: Ha ris Ima mo vi}
Pre vod: Günther An ders, Samuel Beckett

ic)
^a so pis za po-eti ~ka
is tra `i va nja i dje lo va nja/
Sa ra je vo/ Jesen 2011./
No. 10

6
Sadr`aj
(s

ic!)
Sadr`aj 7
8 Ja smi na Baj ra mo vi}: Ane mi~nost (post)ra tne
pri~e / 12 Ma ja Abad`ija: U~ma lost
ro ma nes kne ne in ven ti vnos ti / 22 Ha ris
Ima mo vi}: Lo gi ka me ta fo re / 36 Mir nes
So ko lo vi}: Iro ni ja, gr~evi tost / 48 Günther
An ders: Bi tak bez vre me na / 62 Ha ris
Ima mo vi}: \ako mo i lju bav / 80 Ha ris
Ima mo vi}: Pje sme / 86 Mir nes So ko lo vi}:
Leb de nje / 106 Frie drich Wolf: Go vor o lo gi ci
po ru~ni ka Kre zu bog / 108 Ha ris Ima mo vi}:
Ga ta nje / 116 Al mir Klju no: Amor fa ti /
122 Günther An ders: Ni hi li zam i egzis ten ci ja
/ 150 Sa mu el Bec ket: Tek st ni za {to

8
Prikazi
Ja smi na Baj ra mo vi}
Ane mi~nost
(post)ra tne pri~e
(Jo sip Mla ki}:
Lju di ko ji su
sa di li drve}e,
VBZ, Za greb,
2010.)
Na knji`e vnom ob zor ju jo{ je je dan (biv{i) kan di dat za
pres ti`nu knji`e vnu na gra du re gi ona i pro zno dje lo oko ko -
jeg su ve} vo|ene po le mi ke – ra di se o ro ma nu „Lju di ko ji su
sa di li drve}e“ auto ra Jo si pa Mla ki}a. Mo`e se re}i, s ob zi rom
na Mla ki}ev pri ja{ nji opus, da je svoj te mat ski fo kus stro go
upe rio pre ma ra tnim i po sli je ra tnim go di na ma, ko je su, ~ini
se, op se si vna te ma mno gih ov da{ njih auto ra, po put ima gi -
nar nog pra ga ko ji mo ra ju pre}i za po la ga nje knji`e vnog ispi -
ta. I ve} tu po~inje pro blem: ko li ko je mo gu}e auten ti~no ispi -
sa ti ra tno is kus tvo, po ra tne go di ne i te me ljno sta nje po je din -
ca u odre dni ca ma „pri je“ i „po sli je“ [ta zna~i ozna ka „auten-
ti~nog“ pi sa nja u kon tek stu ovih te mat skih pre oku pa ci ja i ko -
li ko se, sa vre me nom knji`e vno{}u, (ne) uspi je va za obi}i
izan|alost pri po vje da~kog pos tup ka Mla ki} po ku {a va ovaj
„sta tus quo“ iz bje}i, pos tav lja ju}i ro ma nes kne ju na ke u ~emer
pos tra tne stvar nos ti, smje {ta ju}i ih u gra di} pri kop~an na
apa ra te, po ku {a va ju}i ih suo~iti sa na tru ha ma „sla vne“ ra -
tni~ke pro {los ti i sa da{ njeg odu mi ra nja. Li ko vi po put Kar la,
Ka pe ta na, Slav ka, Iva na i Bra ce su do bro ski ci ra ni, ali su {tin-
ski neu vjer lji vi.
Pro mje nom na ra ti vne per spe kti ve autor po ku {a va dis tin -
gi vi ra ti svo je li ko ve, da ti im svje`inu pro ma tra nja, li~ni „ko-
men tar“ na sva ko dne vne po ja ve, u skla du sa sva kim po je di -
na~nim is kus tvom. Na ime, nji ho ve su (hi)sto ri je ra spo re|ene

Prikazi 9
ta ko da po kri va ju sva ku mo gu}u tra uma ti~nu po zi ci ju uslov -
lje nu pos tra tnom stvar no{}u; od al ko ho li~ara u po ri ca nju,
kla si~nog PTSP-ov ca sa op se si vno-kom pul zi vnim po re -
me}ajem, ar se nal se upo tpu nju je kraj nje re zi gni ra nim i ra -
vno du {nim li ko vi ma, kao i pa to lo {kim agre siv ci ma.
Me|utim, ~ini se da sva ki od li ko va na is ti na~in pri po vi je -
da/razmi{lja/pri~a. Izmjenom poglavlja dolazi i do smjene narativnih
pozicija, te je ~italac tako u mogu}nosti komparirati
postupke svih likova i ustanoviti da li ova poliperspektivizacija
doprinosi slojevitosti tuma~enja. Ipak, pri~a iznevjerava u
smislu nadogradnje svojih likova, jer autor olako odlu~uje koga
}e ~itaocima predstaviti u potpunosti, a koga ostaviti u mraku
nedore~enosti. Tako je lik Slavka su {tinski stigmatiziran i
„cen zu ri san“, je dnos ta vno pred stav ljen kao fi gu ra be zra -
zlo`nog osvetnika, ~ovjeka koji jo{ uvijek ne primje}uje da ga
je ideologija iznevjerila, onog koji uvijek postupa pogre {no i
neeti~ki, naro~ito u kontrastu sa figurama Karla, Kapetana i
Brace. Dijametralno suprotno je postavljen lik Karla, koji ujedno
predstavlja i dominantnu pripovjeda~ku poziciju. Manija
brojanja kao svojevrstan otpor mogu}oj psihi~koj krizi dobar
je aspekt njegovog lika, koji je ina~e i ponajbolje opisan.
Mo`da je naj ve}a gre {ka Mla ki}evog na ra ti vnog pos tup ka
upra vo ukr{ta nje mno go broj nih na ra ti vnih li ni ja, kroz na -
kna dno uvo|enje do da tnih li ko va u pri~u, ka ko bi se pri mar -
ni akte ri upo tpu ni li. Jo{ je dna li ni ja odno sa, po tpu no po vr{no
pre do~ena, jes te tro ugao Ro bert-Ivan-Sa nja. Po ku {a va ju}i, li -
kom Ro ber ta, uves ti do da tnu di men zi ju – onu po vra tni~ku,
kul tu ro lo {ko uslov lje ni {ok, opet Mla ki} pa da u na vi ku na pu -
{ta nja odre|ene po sma tra~ke ta~ke, u tre nut ku ka da ona za -
do vo lji pri mar ni cilj. Ro bert na iz gled re la ti vno la ko ura nja u
la ga ni, go to vo mrtva~ki ri tam gra da (o~ito za mi{ lje nog kao fi -
kti vni to pos, gdje se su pros tav lja ju i ra zi la ze sve mo gu}e po -
slje di ca ra ta kao pri mar nog mo ti va ci onog ele men ta i `ari {nog
po lja svih os ta lih pos tu pa ka), te je dno vri je me pra ti mo nje go -
vo ko ke ti ra nje sa „ma lo lje tni~kim“ na si ljem, dro ga ma,
mra~nim li ko vi ma gra da, da bi ga, u po slje dnjem di je lu ro ma -
na, sa mo iz gu bi li iz vi da, kao da ga ni kad ni je ni bi lo. Sli~an
od stri jel do`iv lja va ju i os ta li li ko vi, pa da ju}i u dru gi plan ka -
da vi {e ni su po tre bni u pri~i (Sa nja, Sa bi na).
Ka ko pro gre si ja te me nu`no upu}uje na tra gi~an kraj i
„ras plet“ svih da tih psi hi~kih i fi zi~kih bo ljki, ta ko za~u|uje

10
Prikazi
i svo je vrstan te ra pe ut ski kraj, gdje pre os ta li li ko vi (i to
nu`no oni ko ji su, in ter ven ci jom Pis ca, iz gle da za slu`ili bo -
lje su dbi ne) pro ma tra ju nas ta nak vo}nja ka, ko jeg sa mi uz -
ga ja ju. Ti me se, vje ro va tno, `eli uka za ti na te`nju ka bo ljoj i
svi je tli joj bu du}nos ti, mo gu}nos ti gle da nju ka ne~emu po -
zi ti vni jem, ali ovaj ele ment kao da stru ktur no ne pri pa da
ovoj pri~i.
S dru ge stra ne, ro man stil ski ne us pje va za do vo lji ti sa mo -
pos tav lje ne ci lje ve. Re~eni ce su, bi lo da ih iz go va ra ju ili mi sle
Kar lo, Ivan, Bra co, Ka pe tan ili Slav ko, ugla vnom krat ke, od -
sje~ne i vi {e dje lu ju kao na bra ja nje i pu ko po je dnos tav lje no
opi si va nje:
Kar lo ga ni je slu {ao. Gle dao je kroz sta kla va ni. Bi la su za ma -
glje na. Uli com su pro la zi li Ivan, Ro bert i Sa nja. (...) Ivan je zas tao,
gle dao je pre ma nji ma. U do njem di je lu, ekran su ispu ni le tor be i
vre}ice. Ivan je kli mnuo gla vom i pro {ao. Obje ru ke su mu bi le za -
uze te.
Po ku {a va ju}i da opi {e sva ku po je di nost ko ja se ti~e unu -
tra{ njih i vanj skih sta nja ro ma nes knih li ko va, autor kao da
`uri ka za ti sve {to bi mo glo ima ti stru ktur nog zna~aja za
pri~u. Ta ko|er, ni {ta se ne pre pu {ta slu~aju ili ima gi na ti vnoj
vi zi ji ~ita oca: je dnos ta vno, po nu|ena su mu sva mo gu}a rje -
{e nja, a nje go vo je sa mo da iza be re je dno od njih i ri je {i di le -
mu. Pro ble ma ti~nost ovog pos tup ka na ro~ito je vi dlji va u
prvom di je lu ro ma na, ka da se opi su je pri je ra tna ma {i ne ri ja
tvor ni ce „Po bje da“, sa da sve de ne na lju {tu ru du ho va i izne -
vje re nu vi zi ju bo lje bu du}nos ti. Arif i Do mi ni ko, pri je ra tni
por ti ri tvor ni ce, i sa da ne po sus ta ju, te tvrdo gla vo odlu~uju
da os ta nu na svom ra dnom mjes tu, u po sli je ra tnom vre me -
nu po tpu no obe smi{ lje nom. Mno go bi efek tni je bi lo, i za po -
ten ci jal nog ~ita oca i za ro man, da je autor ovo pi ta nje os ta vio
otvo re nim tu ma~enji ma. Na mjes to to ga, on se odlu~uje na
na bra ja nje i de ta ljno tu ma~enje mo gu}ih ra zlo ga, sa po pra -
tnim pri mje ri ma iz `ivo ta ove dvo ji ce por ti ra:
Kao u kaf ki jan skoj gro tes ki, por ti ri su tu iz ~eti ri ra zlo ga: tu su
zbog se be, tu su zbog tvor ni ce, tu su bez ika kva ra zlo ga ili za to {to
ne ma ju gdje dru go bi ti. (...)
Na me tnu tu kom plek snost pri~e li ko vi mo gu sli je di ti sa -
mo na ni vou fa bu le, odno sno ka uzal nos ti do ga|aja. Se kun -
dar na mo ti va ci ja izos ta je, kao i pra te}a (ste re oti pna) sim bo -
li ka, po put ka fea „Ma gnum“, u ko jem se li ko vi, go to vo i

Prikazi 11
pro tiv svo je vo lje, oku plja ju; stal na ki {a ko ja mo no to no pa -
da, u is tom ri tmu i `us tri ni, go to vo ~ita vo ro ma nes kno vri -
je me; mo tiv mos ta i Pro po vje dni ka u po za di ni, ko ji apo ka -
lip ti~no iz go va ra di je lo ve iz Bi bli je; por cu lan ske fi gu ri ce pa -
sa kao ima gi nar na „mrtva stra`a“. Sve su ovo di je lo vi ko ji
bi, dru ga~ije de fi ni ra ni ili sklo plje ni, mo gli bo lje fun kci oni -
ra ti. Ova ko, ~ini se da se nji ma po pu nja va ju pra zni ne i ru -
pe u na ra ci ji, da se sa mo smje nju ju u ne mo gu}nos ti da bu -
du svrsis ho dni.
Da kle, ten di ra ju}i ka ino va ci ji u te mat skom izri~aju ra ta
(u svim nje go vim va ri ja ci ja ma), ka ne}i se da is pri~a kom plek -
snu sto ri ju o fun kci oni ra nju i mo gu}nos ti ma psi hi~kog op -
stan ka u je dnoj umi ru}oj sre di ni, Mla ki} upa da u zam ku ne -
do vr{e nos ti i sim pli fi ci ra nos ti, ne uspi je va ju}i su {tin ski opi -
sa ti ne ke od do bro za mi{ lje nih li ko va, te na ra ci ju ukom po ni -
ra ti u zao kru`enu cje li nu. Sve, ipak, os ta je sa mo na ni vou fa -
bu le, a ta vi so ko pos tav lje na „auten ti~nost is kus tva“ ta ko je
sa mo je dan od ima gi nar nih se gme na ta (po)ra tne pri~e, ko ju
ov da{ nji auto ri ri jet ko uspi je va ju do ku~iti.

12
Prikazi
Ma ja Abad`ija
U~ma lost ro ma nes kne
ne in ven ti vnos ti
(Zil had
Klju~anin,
Ga le bo vi,
Do bra knji ga,
Sa ra je vo,
2011.)
Pi ta nje is kre nog i is ti no lju bi vog kri ti~kog pris tu pa pre -
ma pis ci ma ko ji slo ve kao `ivu}i ka non ve oma je de li ka tno.
Ve}ina kri ti~kih tek sto va ko ji se ta kvim auto ri ma ba ve kon -
ta mi ni ra ni su kli ca ma apri or ne na mje re, i to one ko ja se, pa
ma kar i za ni jan su, ra zli ku je od je di nog le gi ti mnog kri -
ti~kog ci lja – a to je eva lu aci ja knji`e vnog tek sta kao umje -
tni~ke stru ktu re, a ne nje go vom do pri no su u kon stru ira nju
na ci onal nog iden ti te ta i knji`e vnos ti. Ova po ja va u na {oj
kri ti~ar skoj pra ksi mo`e se ana li zi ra ti na pri mje ru Zil ha da
Klju~ani na, ko ji jo{ ni je sa svim ka no ni zi ran, le kti ri zi ran i u
~itan ka ma udo ma}en pi sac, no na to me se kroz pra ksu
knji`e vnih na gra da i bla go gla go lji vih re cen zi ja ubrza no ra -
di. Autor [e hi da uis ti nu slo vi kao mi lje nik bo{ nja~ke kri ti~ar -
ske, ali ne uvi jek i kri ti~ne eli te, no sva ki kri ti~ar bi se mo rao
za pi ta ti da li je je dan ta kav tek st ko ji Dru gost de mo ni zi ra sa
sre dnjo vje ko vnom `es ti nom za is ta li te rar no i jo{ va`ni je: li -
te rar no eti~ki re pre zen ta ti van za pe ri od bh. pos tra}a S dru -
ge stra ne, te`nja za de tro ni za ci jom auto ra ta kvih i ta ko li te -
ra ri zi ra nih ide ja sa vr{e no je le gi ti mna, no od nje se mo ra za -
hti je va ti ba rem ono li ko knji`e vno kri ti~ke ar gu men ta ci je ko -
li ko je na ’pra vo vjer noj’ kri ti~ar skoj stra ni na ci onal nog en -
tu zi ja zma.
Sa da ka da je na po li ca ma knji`ara dos tu pan Klju~ani nov
no vi ro man, vri je di prei spi ta ti nje gov sta tus pro fe si onal nog

Prikazi 13
umje tni ka, ka ko sto ji u nje go vim bio graf skim bi lje {ka ma. Ne
izne na|uje da je na stra te {kom mjes tu, po le|ini knji ge,
ovjen~an re cen zen tskim hva los pje vom iz pe ra Mir ze ta Ham -
zi}a u naj bo ljoj tra di ci ji knji`e vne pro pa gan de. ^ak i pse udo -
kri ti~ar ske flos ku le ~ija je svrha oda vno ja sna oda ju te {ko is -
kor je nji vu bo le}ivost da se knji`e vnost je dnog ’ma log na ro -
da’ de kla ra ti vno pri klju~i na svjet ske li te rar ne to ko ve, {to je
te`nja po tpu no ana hro na, jo{ uvi jek vi tal na i po red aktu el -
nog pos tmo der nog is kus tva ni ve li za ci je ra zli ka izme|u ’ma -
lih’ i ’ve li kih’ kul tu ra i nji ho vih knji`e vnos ti. Otud i kva li fi ka -
ti vi ko ji se u ovom re cen zen tskom os vrtu jav lja ju dje lu ju u
naj ma nju ru ku pa te ti~no – Ga le bo vi su ta ko tek st fo kne rov skog
ti pa za~injen stal nim ko ke ti ra njem sa hi spa no ame ri~kom po eti kom.
([ta oz nna~ava tek st fo kne rov skog ti pa Tek st ko ji se ugle da
na Wil li ama Fa ul kne ra ili sa mo u da le kim crta ma pod sje}a na
nje gov stil te ma ti ku na~in kon stru kci je na ra ti va [ta je hi -
spa no ame ri~ka po eti ka Je li to po eti ka svih knji`e vnos ti nas -
ta lih na po dru~ju La tin ske Ame ri ke i je li ona sa mo je dna).
Ovi ne sa mo za mje nji vi, ne go i po tpu no ar bi trar ni ter mi ni
smi{ lje no su stav lje ni na po le|inu knji ge da bi iza zva li aso ci -
ja ci je kod ~ita oca ma nje ili vi {e na vi klog na vi so ko par nost in -
te le ktu al no zvu~e}ih fra za. U tom smi slu bi na is tom mjes tu
mo gli sta ja ti i ’nor dij ska po eti ka’ i ’sin ge rov ski tip tek sta’ s
ob zi rom na po tpu no od sus tvo zna~enja i va`nost is klju~ivo
zvu~anja.
Uprkos re cen zen tskom en tu zi ja zmu, Ga le bo vi su po sva -
kom svom gra di vnom ele men tu ni {ta vi {e ne go pro sje~an
ro man bh. knji`e vnog pos tra}a. Umjes to da pre va zi la zi nor -
me ta kvog pi sma, autor ih pot vr|uje ste re oti pi za ci jom ne ko -
li ko nje go vih ne izos ta vnih ele me na ta. Na je vi den tni ji je sva -
ka ko pos tra tna po tre ba su~elja va nja sa tra umom, uz du bin -
sko son di ra nje po ro di~ne unu tra{ nje tra gi ke, a sve to u po -
mo dnom egzi lan tskom na ra ti vu ko ji op sto ji na fe ti {is ti~kom
evo ci ra nju nos tal gi je. Osim to ga, u Ga le bo vi ma pos to ji je dna
za ni mlji va, do kra ja ne is ko ri {te na, ali ite ka ko pri su tna ten -
den ci ja ka ro ma nu o in te le ktu al cu, pri je sve ga zbog ich-for -
me u ko joj je pi san i per spe kti ve na ra to ra-pis ca ko ju pre uzi -
ma. No, ka ko se ovaj tek st aktu ali zi ra u svo me na sla nja nju
na tri te mat ska sto`era sa vre me ne li te ra tu re
^ini se da je u sre di {tu in te re sa na ra to ra ra zrje {e nje po -
ro di~ne dra me i po ve zi va nje ni ti izme|u nje nih ~la no va ko -

14
Prikazi
je je ras ki nuo ra tni u`as i iz bje gli~ka si va sva ko dne vni ca, a
sve to po vo dom izne na dne bo les ti i smrti oca. No, po ro -
di~na in ti ma se ot kri va kao ru {e vna za hva lju ju}i bra ku bez
lju ba vi ro di te lja i stro gom, for mal nom od go ju dje ce bez
nje`nos ti za ko jom odra sli na ra tor jo{ uvi jek ~e zne. Te`nja
ka po no vnom uspos tav lja nju po ro di ce i nje nih blis kih spo -
na ne po vra tno je obi lje`ena ra tom i lo gor skim stra da njem
oca i naj sta ri jeg si na, te iz mje {ta njem po ro di~ne ma ti ce u
ste ril ni egzi lan tski am bi jent, ko ji, iako sa vr{e no ure|en po
mje ri li ma evrop ske ci vi li za ci je, ni je do vo ljan da po no vo
uspos ta vi pa tri jar hal nu har mo ni ju do ma. Me|utim,
Klju~ani no va obra da egzi lan tskih mo ti va os ta je na po vr{i ni
po re|enja ne kad i sad, nji ho vog i na {eg, {to je os tva re no,
pri mje ri ce, u se kven ca ma {e tnje na ra to ra i nje go ve maj ke
pri ~emu po sma tra ju i po re de ne ka da{ nju maj~inu avli ju
pu nu cvi je}a i per fek tno ure|ene {ved ske vrto ve. Me ta fo ru
iz bje gli~kog `ivo ta re nja os tar je lih ro di te lja na ra tor vi di u
nji ho vom sva ko dne vnom ri tu alu hra nje nja ga le bo va, {to je
po en ti ra no kon sta ta ci jom u fi na lu ro ma na: Svi smo mi gla dni
ga le bo vi. Ni je ja sno da li se ovi me evo ci ra blis kost sa pri ro -
dom lju di ali je ni zi ra nih od svog okru`enja ili se hra nje nje
strvi na ra, u du hu Klju~ani no vih mi sli o pro te klom ra tu, me -
ta fo ri~ki po ve zu je sa ne pre su {nom do bro tom is tih tih lju di;
ki~eraj sko ozra~je sce ne dvo je sta ra ca ko ji hra ne pti ce
mo`da go vo ri do vo ljno sa mo za se be. [to se ti~e na ra to ro ve
op se si vne po tre be da uspos ta vi po ro di~ni sklad, ona na ila zi
na ne pre mos ti vu pre pre ku ra tne tra ume oca ~ije je stra da -
nje uje dno i stra da nje ci je le po ro di ce, te ta ko ro man na po -
sljet ku pos ta je hro no lo gi ja nje go vog lo gor skog mu~eni{ tva
na u{ trb mu~eni{ tva svih dru gih ~la no va is te. Na po sljet ku,
tre ti ra nje pi ta nja krvni ka i `rtve, ko li ko god mu na mje ra bi -
la ple me ni ta, uspi je va skli znu ti u ba nal nost eti ke ti ra nja
krvni ka kao ma lih, a stra dal ni ka kao ve li kih lju di. Tre ba
spo me nu ti i me ta fo ru da ro va ne gla vi ce lu ka od stra ne Ra -
do va na Ka rad`i}a na ra to ro vom ocu, ’dug’ ko ji on vra}a
pos thu mno, pu tem si no va ko ji do no se tri vre}e lu ka u
schewenin gen sku }eli ju. Ovaj sim bo li~ki gest tre ba da pot -
vrdi mo ral nu ’vi si nu’ je dnog stra dal ni ka ko ji ne za bo rav lja
svo je du go ve – u odno su na krvni ka, pa i na iz gled ne zna tni
li~ni obra~un sa njim, no njen pre di men zi oni ra ni afe kti vni
po ten ci jal ta ko|er no si sla du njav okus ba nal nos ti.

Prikazi 15
Iako ov da{ nji, u his to rij skom smi slu vrlo tur bu len tni
pros to ri za hti je va ju suo~enje sa ra tnim tra uma ma i tra`enje
od go vor nos ti za tra ge di je, taj se van knji`e vni aspekt knji`e -
vnos ti u toj mje ri pre di men zi oni ra da se onaj uis ti nu li te rar -
ni kva li tet kon stru kci je tek sta i odno sa pre ma me di ju je zi ka
ne sa mo gu ra pod te pih an ga`ma na, ne go i sa svim za ne ma -
ru je ozna~en ne kom flos ku lom iz re gis tra li je nog kri ti~ara.
Po {to je za ka zao na ra vni te ma ti ke, pris tav {i da se po no vno
pod vrgne te ro ru nor ma ti vne ra tne i pos tra tne pri~e, va`no
je upe ri ti ana li ti~ki oku lar na onaj se gment tek sta ko ji }e
ve}ina pro pa gan dis ta bh. pos tra tne knji`e vnos ti pres ko~iti,
a to je odnos Klju~ani na pre ma je zi ku. Rus ki for ma lis ti izna -
{li su svoj stvo sva kog kva li te tnog knji`e vnog je zi ka – a to je
nje go va spo so bnost da stal no pre va zi la zi uvri je`ene for me
izra za ko je su u svi jes ti ~ita oca za hva lju ju}i tra di ci ji oko {ta -
le, i ti me nje go vu per cep ci ju u~ini le tu pom na je zik knji`e -
vnog dje la. Sva ki ino va ti vni knji`e vni ta le nat zna za ovaj,
mo gli bi smo re}i: po dra zu mi je va ni kva li tet knji`e vnog je zi -
ka i bez bje so mu~nog gu ta nja te ori je – da kle in tu iti vno. Na{
pro fe si onal ni pi sac ba{ i ne, iako se u po je di nim se kven ca -
ma nje go vog tek sta vi di da je to me svoj ski te`io. Da bi se to
ra zja sni lo, po tre bno je na ves ti ne ko li ko pri mje ra iz sa mog
dje la.
Ve} prva re~eni ca, stra te {ki izu ze tno va`na po zi ci ja tek sta,
~ita oca }e do~eka ti ne ugo dnim izne na|enjem: Maj~in glas me
ka ta pul ti ra iz fo te lje kao ku gli cu opru ga u fli pe ru. Uis ti nu, ov dje
je pri su tan onaj kva li tet ko jim su for ma lis ti te`ili: na ovoj
re~eni ci je ap so lu tno ne op ho dno zadr`ati se, ali ne za to {to
ona lu ci dnom upo tre bom po re|enja za div lju je, ne go jer u
~ita la~kom umu stva ra sta nje po tpu ne pre dvi dlji vos ti. Sli ka
lop ti ce fli pe ra ko ju na po~et ku igre izba cu je opru ga je sko ro
pa dio pos tmo der nog ko le kti vnog nes vje snog. Ali ka ko ljud -
ski glas, pa ma kar bio i maj~in, mo`e ka ta pul ti ra ti ikog, i to,
iz fo te lje U ve}ini fo te lja ovog svi je ta ve} se na la ze opru ge,
te je pi sac ove re~eni ce mo rao po {te di ti svog ~ita oca po nav -
lja nja onog {to se pri ro dno i in tu iti vno da pre tpos ta vi ti, i to
po nav lja nja ko je uklju~uje je dan od naj ba nal ni jih pri zo ra iz
va {ar skog mo tiv skog re gis tra.
Na ho dni ku nas za plju sne hla dno}a i vje tar s pa per jem sni je ga.
Gla gol ’za plju snu ti’ ve} sa mim svo jim fo net skim sklo pom
zah tje va ma te ri ju u te~nom sta nju, ko ju ni hla dno}a ni vje tar,

16
Prikazi
a po go to vo ne vje tar sa pa per jem sni je ga ne po sje du je. Da
sve bu de jo{ go re, pa per je je u ta kvom ma te ri jal nom sta nju
da je nje go va le pr{a vost i la ga nost di re ktan opo zit te`ini
te~ne ma te ri je ko ja mo`e za plju snu ti.
Smrt je brza, i tro {i `ivo tno vri je me kao ba lav nos ma ra mi ce.
Da je smrt brza, uvri je`eno je, sko ro pa re li gij sko za pa`anje;
no u is toj re~eni ci, nje nu brzi nu upo re di ti sa brzi nom tro {e -
nja ma ra mi ca ba la vog (sic!) no sa, za is ta je stil ska je res. Uz -
gred re~eno, no su ko ji tro {i ma ra mi ce te {ko da pris ta je epi -
tet ba lav, te smrt te {ko da mo`e ima ti vlas ti to `ivo tno vri je -
me, i tro {i ti ga, ka ko Klju~ani no va re~eni~na kon stru kci ja
su ge ri ra.
Ula zi mo u stan. Na ra vno, di gnu ti be {u mnim lif tom kao Bo`ijim
ele va to rom. Bi lo ko mo`e otvo ri ti rje~nik da bi us ta no vio da su
ri je~i lift, gla gol, i ele va tor, ime ni ca, po su|eni ce iz en gles kog
je zi ka sa sko ro sko ro si no nim skim zna~enjem (za one ko ji ni -
su zna li, me|u nji ma mo`da i na{ pro fe si onal ni pi sac, prva
zna~i po di za ti, a dru ga ozna~ava ma {in ski me ha ni zam za po -
di za nje pri su tan u vi so kim zgra da ma). Uko li ko je na mje ra bi -
la proi zves ti do jam be {u mnog, sup til nog po di za nja ko je kao
da do la zi od stra ne vi {e si le, odno sno pod sje}a na leb de}i
odla zak na onaj svi jet, en gles ka ri je~ ko jom se po nav lja
zna~enje bo san ske ri je~i, po su|eni ce iz en gles kog, de fi ni ti -
vno ni je ade kva tno je zi~ko sred stvo. Je zi~ki pu ri zam bio bi
za dnja za mjer ka ovoj re~eni ci, te me ljni pro blem je nes pre tni
po ku {aj obre me nje nja zna~enjem sva ko dne vnih ri je~i ko je
ima ju nul tu stil sku vri je dnost.
Na prvoj fo to gra fi ji je dna pre li je pa dje voj ka jo{ uvi jek uspi je va
da iza zu ba zadr`i svo jih osa mna est go di na ko je se po lah ko sku plja -
ju u roj. Ko sa joj jo{ mo`e po kri ti sva mjes ta na ti je lu {to ni su za po -
ka zi va nje. Ha lji na, tzv. ter gal ka, ra {i ri la joj se ta man to li ko da ni je
si gur no je li se dje voj ka spus ti la na ze mlju, ili tek ka ni po le tje ti. U
ovom krat kom opi su fo to gra fi je na ra to ro ve maj ke ima to li ko
dis ku ta bil nih mjes ta da je pi sac, pi {u}i ga, mo rao bar je dno
od njih uze ti u ob zir, ako ne zbog vlas ti tog sta tu sa pro fe si -
onal nog umje tni ka, on da zbog do brog uku sa svih svje to va.
Zadr`ati go di ne iza zu ba je prvo od njih, {to iako ni je fra ze -
olo {ki izraz u bo san skom je zi ku, na iz gled di spa ran tnim spa -
ja njem fi zi olo {ke po ja vnos ti {i ro kog osmi je ha i ap strak tnog
poj ma go di na za is ta dje lu je kao fra za, a zna mo da sva ka do -
bra knji`e vnost iz bje ga va do slo vnu upo tre bu fra ze me. Ovaj

Prikazi 17
uti sak se na me}e jer smo bes ko na~no mno go pu ta pro~ita li
po ~aso pi si ma da osmi jeh pod mla|uje, da je smi jeh li jek, i ta -
ko da lje. No ako su go di ne iza osmi je ha, uko li ko nes ta ne
osmi je ha, ili mo`da zu ba, ho}e li one pos ta ti ne zadr`ive, ne -
upi tno vi dlji ve A {ta re}i na to da se go di ne, jo{ uvi jek smje -
{te ne iza zu ba, pre tva ra ju u roj! Na dre ali zam na ko jem bi
na {em pro fe si onal nom pis cu po za vi dio i sam Da li uru {a va se
sam u se be za ne ma ri va njem bi lo ka kve lo gi ke u gra|enju
onog {to bi tre ba la bi ti me ta fo ri~ka sli ka. Sli~an slu~aj je i sa
opi som ko se ko ja jo{ po kri va ona mjes ta na ti je lu ko ja ni su za
po ka zi va nje... ta man {to za mi sli mo Bo tic ce li je vu Ve ne ru sli -
ka se ra za ra spo mi nja njem ra {i re ne ha lji ne, ~ine}i onu kon -
sta ta ci ju o du goj ko si po sve izli {nom, na ro~ito uko li ko zna mo
da je ri je~ o obi~aju se os kih dje vo ja ka da je no se na ta kav
na~in.
Ovih ne ko li ko pri mje ra ne~ega {to bi se mo glo na zva ti
ne ga ti vno o~u|enje, odno sno, izra za u to li koj mje ri pro ma -
{e nih i ne sla vno sko va nih da za is ta mo gu iza zva ti
o~u|enje bez o, su svi odre da u prvoj cje li ni ro ma na, ko jih
ima pet. Sho dno to me, ~ita ocu je os tav lje no da sam pro su -
di ka kav bi uti sak mo glo os ta vi ti pet pu ta vi {e ova kve je -
zi~ke vje {ti ne i da li ta kav ro man za slu`uje epi te te ko ji mu
se pri pi su ju
Va`no je ana li zi ra ti jo{ je dan se gment Klju~ani no vog ro -
ma na, mo gu}e onaj za ko ji je uva`eni re cen zent Mir zet
Ham zi} us ta no vio da su fo kne rov ski tip tek sta, a to su dra -
ma ti~na su~elja va nja krvni ka i `rtve u ne~emu {to na ra tor
na zi va svo jim mor bi dnim ma {ta nji ma, a za pra vo su ima gi ni -
ra ne sce ne ko ji ma po ku {a va poj mi ti tra ume ko je je nje gov
otac pro`ivio u lo go ri ma u pro te klom ra tu. Klju~anin ih je
za mi slio u dram skoj for mi sa pri pa da ju}im di das ka li ja ma i
krat kim, na pe tim di ja lo zi ma, {to je odjek uvi jek pri su tnog
pos tmo der nis ti~kog fe ti {i zma u na {oj pos tra tnoj pro znoj
pra ksi: te`nje da se u ro man in kor po ri ra ju na ma nje ili vi {e
oprav dan na~in ne ke ro ma nu stra ne knji`e vne ili ne knji`e -
vne for me. U di das ka li ja ma se umjes to kon ci znog opi sa
sce ne opet su sre}emo sa Klju~ani no vim ne sre tnim izra`aj -
nim sklo po vi ma, kao u prvoj dram skoj se kven ci gdje na ila -
zi mo na re~eni cu: Pros to ri ja je mra~na, ma da je dan. Pos to je ta -
kve pros to ri je, mra~ne. Ovaj po ku {aj da se ne dos tat kom os -
vje tlje nja su ge ri ra mrak mu~ili {ta je po tpu no be smi slen, jer

18
Prikazi
na{ pro fe si onal ni pi sac bi mo rao zna ti da mra~ne pros to ri -
je pos to je i bez po tre be da se u nji ma do ga|aju mu~enja.
Sli je de opi si tri ju mu~ite lja, je dnog sa elek tri~nim ka blom
koji po ve zu je kro vo ve ku}a, kao du ge ko m{ij ske ru ke, dru gog sa
bej zbol pa li com ko ja mu ne ka ko ne od go va ra, su vi {e je ma li da bi
glu mio bej zbol igra~a (!), te tre}eg ko ji na ru ci ima bo kser je -
di ni vjen~ani prsten ko ji }e ikad ima ti. Da elek tri~ni ka bal za
mu~enog pod sje}a na ko m{ij ske ru ke, mo`e se ra zu mje ti
kao tra ga nje za po slje dnjim zna ko vi ma hu ma nos ti u pre -
dme ti ma, jer ih vi {e ni je mo gu}e tra`iti u lju di ma. Sli~no je
i sa bo kse rom kao vjen~anim prste nom, iako i tu na dje lu
ima mo sim ptom nes pre tnog o~u|enja, no tre}i mu~itelj je
opi san kao ni zak ~o vjek, {to nas do vo di do naj nes hva tlji vi -
jeg pos tup ka Zil ha da Klju~ani na. Na ime, dram ski pa sa`i
ko ji ma on po ku {a va aktu ali zi ra ti tra umu u umu onog ko je
ni je di rek tno do`ivio su izra zi to ale go ri~ni. Me ta fo ri za ci ja
ko ju vr{i na ra tor po la zi od ono ga {to on u~i od svo ga oca,
a to je da su svi zli lju di ma li, odno sno, nis ki ras tom, dok su
`rtve vi so ke i us pra vne na po ku {a je ma lih lju di da ih uni -
ze. Na ra to rov otac sve lo {e lju de le gi ti mi {e ne sa mo kao
nis ke, ne go i kao sni jet, otpa dni, bo le sni dio plo da ku ku ru -
za. Ova me ta fo ri za ci ja ima ne ko li ko klju~nih pro ble ma for -
mal ne pri ro de: do slo vna po dje la na vi so ke i nis ke lju de se
me ta fo ri~ki pre no si na mo ral nu ra zi nu, no njo me se ne os -
tva ru je ni ka kav po mak u zna~enju, jer bo san ski je zik po -
zna je izra ze vi sok i ni zak mo ral kao sa svim do slo vne, {to
~ini ovu ’po dje lu’ ne sa mo ten den cio znom ne go i u toj ten -
den ci ji vrlo nai vnom. Ovaj po ku {aj Klju~ani na da le gi ti mi -
{e ru ral nu fi zio gno mi ju na ra to ro vog oca, po dvu~en je nje -
go vim vi|enjem ljud skog olo {a kao ku ku ru znog sni je ta, no
za ko ni tos ti me ta fo ri za ci je su jo{ je dnom za ne ma re ni ka da
uzme mo u ob zir da po is to vje}iva nje nis kog ras ta i sni je ta
ne ma pre vi {e smi sla. No svrha ova kvog pos tup ka ni je for -
mal na, ne go sadr`aj na. Klju~ani nu je va`ni je me ta fo ri~ki
na zna~iti ra zli ku izme|u mu~ite lja i mu~enog ne go da ti
svo me tek stu va`nu di men zi ju po gle da ’odoz go’ ko ji bi je -
dnu ra tnu ka ta kli zmu mo gao sa gle da ti bez ta kve do slo vne,
~ak fi zi~ke ste re oti pi za ci je. To je ni {ta dru go ne go dr`anje
li ni je ma njeg otpo ra, svo je vrsni knji`e vni opor tu ni zam ko -
ji di rek tno vo di u po vla|iva nje zah tje vi ma tr`i {ta `e ljnog
sim pli fi ci ra nih ra tnih na ra ti va i pro vin ci jal nog upi ra nja

Prikazi 19
prstom u kriv ca. Ve} je oda vno ja sno da je rat na jek splo ati -
sa ni ja te ma na {e knji`e vnos ti, te ma ko joj su, da se po -
slu`imo Klju~ani no vom me ta fo rom, pris tu pa li i ve li ki i ma -
li pis ci, te je otud vrlo va`no odvo ji ti knji`e vni sni jet od ri -
jet kih, vri je dnih os tva re nja ko ja su se usu di la sa gle da ti ka -
ta kli zmu na dru ga~ije, sve obu hva tni je na~ine. Tom bo le -
snom, ne pro du kti vnom knji`e vnom tki vu pri pa da i ovaj
ro man, ko ji je ni {ta dru go do jo{ je dan pro dukt na tra ci
egzi lan tske li te ra tu re sa ja kim na ci onal nim na bo jem, a ko ji
bi za hva lju ju}i re pu ta ci ji auto ra i nje go vog [e hi da, te bla go -
gla go lji vos ti re cen zen tskih pe ra, umjes to na po li ci za
tre}era zre dnu li te ra tu ru vrlo la ko mo gao za vr{i ti u no vom
iz da nju.

20 Temat
@ivot,
li te ra tu ra
Ha ris Ima mo vi}/ Lo gi ka me ta fo re: Os ta je nam da po re di -
mo, jer po sli je sva ke me ta fo re svi jet nam je ra zu mlji vi ji, bli`i.
Pre os ta je nam da po re di mo, jer }emo ta ko naj ma nje gri je {i ti.
Da tu ma~imo, to nam pred sto ji, da po re di mo mi{ lje nja i
re~eni ce, `ivot i stvar nost, da po re di mo `ivo te i stvar nos ti.
Os ta je nam da pos ta je mo, sve do smrti. Os ta je nam da po re -
di mo sve do ta da, ka da nam po re|enje vi {e ne}e tre ba ti.
Mo`da }e nam to po mo}i.
Mir nes So ko lo vi}/ Iro ni ja, gr~evi tost: Za spi va nje u iro ni -
ji i odri ca nju pred o{ trim vri {te}im svi je tom uvi jek za hti je va
sna gu. Sna gu mi sli, sna gu sti la! I ta stal na gr~evi tost u za kla -
pa nju ne za vr{e ne stvar nos ti – to je us tva ri li te ra tu ra. Una -
ka`eno, ras trga no, zgr~eno, ne ljud sko ~o vje~an stvo! I mi lost
uo bli~enja, bla gost `ivo ta ko je ga po si pa ju odoz go.

Temat
21
Günther Anders / Bitak bez vremena: Izgleda da je farsa postala
uto~i {te ~ovjekoljublja; spremnost tu`nih da poma`u do
definitivne utjehe. I ako je ono {to ni~e iz krajnje suhe podloge
besmisla: taj puki ton ~ovje~nosti samo slaba utjeha; i ako
utje ha ne zna za {to tje {i i ko jeg to Go do ta obe}ava – ona je do -
kaz da je to pli na va`ni ja od smi sla, i da ni je me ta fi zi~ar taj ko -
ji smije imati posljednju rije~, ve} samo prijatelj ~ovjeka.
Ha ris Ima mo vi} / \ako mo i lju bav: ^o vjek je mo gu}nost:
da kle, jo{ uvi jek ni je. On mo`e, ali i ne mo ra mo}i u~ini ti ne -
{to po pi ta nju svo je su dbi ne. Ali sve dok pos to ji kao mo -
gu}nost, sve dok pos to ji mo gu}nost da mo`e ne {to u~ini ti,
dok ne zna da li ne mo`e, bi lo bi ku ka vno, ra vno sa mo ubis -
tvu, da bi lo ko ji ~o vjek odus ta je od dje la nja. Od lju ba vi. ^o -
vjek mo`e u~ini ti ono li ko ko li ko mo`e, ni {ta vi {e od to ga. Ali
ne smi je u~ini ti ni {ta ma nje od to ga! Ka da vi {e ni {ta ne bu de -
mo mo gli u~ini ti ta da }emo zna ti da smo mrtvi.

22 Temat
Ha ris Ima mo vi}
Lo gi ka me ta fo re
Na {a us ta su pre vi {e ma la da bi smo mo gli re}i is ti nu. To
zna mo. Me|utim, to ne zna~i da bi smo tre ba li pres ta ti da go -
vo ri mo. Osim to ga, mi to i ne mo`emo, ma kar go vo ri li sa mo
se bi, u se bi. I ta ko sve dok mi sli ti zna~i go vo ri ti se bi. Kao {to
ne ma pos to ja nja bez mi{ lje nja. U tom smi slu pos to ji ~o vjek:
onaj ko ji mi sli. Onaj ko ji go vo ri: - pos to jim, da kle, mi slim. I
ma da su si gur ni su do vi ri jet ki - ~inje ni ca, {ta li je to - u ovom
tre nut ku je dan pos to ji: pi {emo ove re~eni ce. Ali {ta is ti~e iz
to ga Ma lo pri je je re~eno da is ti na ni je do ku~iva, a jo{ uvi jek
ni smo pres ta li ve za ti ri je~i. Za {to Ako se mi sli ti i go vo ri ti
mo ra, ma kar s pi sa njem sto ji ra zli~ito. Ako je is ti na ne do -
ku~iva, da li to zna~i da tre ba pres ta ti s pi sa njem na ovo me
mjes tu
Sa vre me ni fi lo zo fi, te ore ti ci, apo te ore ti ci to le ran ci je, da -
kle, re la ti vis ti, ali ve} `re ci, ima ju je dno pri pre mlje no Ne ko -
je uvi jek po te`u na go re pos tav lje ne pri go vo re. Oni vo le slje -
de}u lo gi ku: sve je je dna ko la`no, da kle, je dna ko is ti ni to, sto -
ga, neo spor no je op sto ja nje naj ra zli~iti jih uvi da u stvar nost:
~ime ih ospo ri ti, ako ne ma is ti ne Svi su u pra vu, ni ko ni je u
pra vu. Mi se ne sla`emo s tom je dan-dva-tri lo gi kom. Na ime,
ako je sve je dna ko is ti ni to, la`no u je dna koj mje ri, on da ih
(tu ma~enja stvar nos ti) ne mo`emo uop}e ra zli ko va ti: po
~emu po sla ga nju sa stvar no{}u Ali sva ko vi|enje se je dna -
ko sla`e i ne sla`e. A ako ih ne mo`emo ra zli ko va ti on da su

Temat
23
is to vje tna: da kle, ne pos to je, kao mno`ina. Nu la jest je dna ko
nu la. Sve je to je dan uvid u stvar nost. A ako se ra di o je dno -
me, on da je on, sli je di mo li re la ti vis ti~ku lo gi ku, je dna ko
la`an i je dna ko is ti nit, is to vre me no. A ako je on je dan, is ti nit
i la`an, i uvi jek ta kav, uvi jek u je dna koj mje ri - ka ko bi mo -
gao bi ti dru ga~iji - za {to on da pi sa ti Ka da je sve ve} re~eno,
nji me: on uvi jek ve} pos to ji, je dnak se bi, ne pro mje njiv.
Mo`da bi se jo{ mo glo ~ita ti. Ali i to bi za pra vo bi lo ap sur dno:
za {to ~ita ti ako je na {e mi{ lje nje je dna ko vri je dno, sa sta no vi -
{ta is ti ni tos ti, sta no vi {tu bi lo ko jeg pis ca. [i pa ri ce ko je su se
tek po~ele {min ka ti i He gel ima ju u je dna koj mje ri pra vo ka -
da tu ma~e stvar nost. Pre os ta je, da kle, sa mo vo lja da se pi {e i
~ita, ali izla zi izvan okvi ra obja{ nje nja. I vi {e ni je ra zli~ita od
vje re u svom tran scen di ra nju ra zlo ga. Cre do quia ap sur dum
est, to bi se mo glo pri pi sa ti re la ti vi zmu. To le ran ci ja i jes te re -
li gi ja na {eg sto lje}a. To le ran ci ju ni je mo gu}e za sno va ti re la ti -
vis ti~kim ospo ra va njem, jer re la ti vi zam ni {ta, ba{ ni ka kvu
ide ju, ne mo`e za sno va ti, ba{ kao bi ljka ili ka men. Pra vi re la -
ti vist uop}e ne bi tre bao pi sa ti: re la ti vist ko ji pi {e sto ji u pu -
nom pro ti vrje~ju. Kra til, ko ji je odlu~io pres ta ti da go vo ri
dru gi ma, jo{ uvi jek je une ko li ko po {ten: on je jo{ sa mo po ka -
zi vao je dnim prstom. Pra vi re la ti vist bi se, me|utim, i u po -
gle du dje la nja tre bao ugle da ti na bi ljke i ka me nje.
Istina je nedoku~iva, ali postoje razli~ita tuma~enja stvarnos
ti. Sva su po gre {na. Ne ka su, me|utim, ma nje po gre {na.
Shodno tome, mi ne mislimo da je pisanje po sebi opravdano.
Ako postoji mogu}nost manje pogre {nog mi{ljenja, onda ni
mi{ljenje ni pisanje nisu li {eni smisla. Dalje pisati, to nije protuslovno:
tra`imo manje pogre {no. Zanimaju nas pretpostavke
koje }e nam omogu}iti pravilnije mi{ljenje, koje su nam
omogu}ile ovakva tvr|enja. Zbog toga smo nastavili pisati.
Po~ni mo od to ga za {to odba cu je mo is ti nu.
Pos to ji ne ko li ko ubje dlji vih do ka za. Kla si~na de fi ni ci ja
ka`e da je is ti na sla ga nje su da sa stvar no{}u. Zna nje,
me|utim, ni ka da ne mo`e bi ti iden ti~no stvar nos ti; jer mo -
ra pos to ja ti ra zli ka izme|u njih: ina~e su je dno, da kle, ne ma
sa zna va nja: {ta bi se sa zna va lo kad bi to {ta sa zna va lo i bi lo
sa zna va no is to vre me no. Obje kat ne sa zna je: ne ma obje kti -
vnog uvi da. Ka kva je ta ra zli ka O njoj nam mo`e re}i ne -
po sre dno is kus tvo ~ula: is ku si li smo da ne pos to je iden ti~ni
utis ci. [ta vi {e, je dna stvar uvi jek ra zli~ito na dra`uje ~ula, a

24 Temat
ta ra zli ka ~ak mo`e pos ta ti pro ti vrje~nost. Fi lo zof je ne ka da
mi slio da su za pra vo ~ula ne po uz dan in stru ment sa zna nja,
a za pra vo ta ne iz vje snost ko ju nam ona pre no se jes te ne {to
na jiz vje sni je {to se mo`e ka za ti o stvar nos ti. ^inje ni ca ne -
pres ta ne mi je ne. Ona je osvi je {te na i ne po sre dnim i po sre -
do va nim is kus tvom, i ona sa da os ta je kao gla vna na {a pre -
tpos tav ka.
Mi smo unu tar te stvar nos ti i sa zna je mo je iz odre|ene
ta~ke gle di {ta: da kle, nu`no je de for mi {e mo. Ne mo`emo je
sa zna ti u cje li ni, jer smo nje zin dio: sa zna ti sve, zna~ilo bi
uki nu ti ra zli ku izme|u me ne i ono ga {ta sa zna jem, dis tan cu
ne op ho dnu za sa zna va nje: to bi bi lo ap sur dno. Mi za us tav -
lja mo tu stvar nost: `eli mo zna ti {ta ova stvar zna~i za nas sa -
da. Na ime, kva li te ti stva ri, ne pos to je sa mo obje kti vno. Stva -
ri za nas po sje du ju kva li te te jer su o~o vje~ene. Orah je tvrd
za ljud ske dla no ve, ali za ko pi ta Da kle, i mi u~es tvu je mo u
obli ko va nju tih kva li te ta. Stva ri su po na ma: stva ri po se bi ne
pos to je, bar su ta kve ne do ku~ive na {em zna nju: sve {to pos -
to ji spram nas je. Bo`an ska per spe kti va nas se ne ti~e, sa mo
na {a. Mu ha ili slon, ta ko|er, ima ju dru ga~iji osje}aj stva ri,
svi jet je za njih ne {to sa svim ra zli~ito. Osim to ga, pos to je ra -
zli~iti lju di, s ra zli~ito ~vrstim dla no vi ma, u ra zli~itim si tu aci -
ja ma, ra zli~ito si ti, na pri mjer, i orah ne pos to ji po na ma: jer ne
pos to ji mo mi, kao ne {to ho mo ge no. Pos to ji mo ra zli~iti, ti i ja.
Ra zli~iti je dno od dru gog. Ra zli~iti od se be sa mih. Hljeb vre -
me nom pos ta je otrov. Ja sam ju~er bio sre tan, a da nas ni sam.
Stva ri ne sa mo da ni su je dna ke se bi, ve} unu tar kre ta nja pre -
la ze i u vlas ti tu pro ti vrje~nost.
Stvar nost je obi lje. Svi jet je bes pre gled i ne iz mjer. Jer je
ne do vr{e n, ne do kraj~en. Jo{ uvi jek ni je. Jo{ uvi jek ne zna mo
{ta }e bi ti: u to ku je. Stvar nost ne zna {ta je to je dna kost se bi.
U pri ro di uis ti nu vla da pra vo lu di lo ra si pa nja. Ti me se vra}amo
pi ta nju odno sa stvar nos ti i svi jes ti ko ja spo zna je tu stvar nost.
To je odnos dis kre pan ci je: stvar nost je pre go le ma. Da je ko -
jim (te {ko za mi sli vim) slu~ajem svi jest ve}a od stvar nos ti, mi
bi smo ve} sve zna li i sva ko dalj nje mi{ lje nje, tu ma~enje bi lo
bi ne po tre bno, ne za mi sli vo: da kle, is kus tvo pot vr|uje nes -
klad, u ko rist stvar nos ti. Ne sraz mjer stvar nos ti i na {e mo}i
spo zna va nja sli~an je ne sraz mje ru gla ve i pla ne te: ko je lud
da vje ru je ka ko je mo gu}e strpa ti stvar nost u ljud sku lo ba -
nju

Temat
25
Kad u ovoj kon ste la ci ji spo zna ja `eli obu hva ti ti stvar nost,
on da je ona mo ra i po je dnos ta vi ti, izlo mi ti i sa`va ka ti. Spo -
zna ja je nu`no i de for ma ci ja stvar nos ti: da kle, is ti ne ne mo`e
bi ti. Vi dje li smo ve} ka ko ~ula upro{}ava ju stvar nost, ali to ni -
je ni {ta spram ono ga {to ~ini svi jest. Ja sno da u `ivoj spo zna -
ji, ~ula i svi jest uza ja mno ra de, i ne ma je dnos tra nog pro to ka:
me|utim, ja sno da svi jes ti ne bi bi lo da ne ma ~ul nih po da ta -
ka. Svi jest za pra vo de for mi {e ve} de for mi sa no. ^ul ni po da ci
jo{ uvi jek go vo re o ne po nov lji vos ti stvar nos ti, svi jest,
me|utim, uop {ta va te ~ul ne po dat ke na na~in ko ji im da je
pri vid je din stva i is to vje tnos ti: {to se svi jes ti ti~e, strah je
strah. Spo zna ti, uves ti u svi jest, pre ki nu ti svi jet, po di je li ti,
zna~i umrtvi ti `ivo, za us ta vi ti. Mi sa ono sa`ima mno gos tru ke
i ra zno li ke, ni kad is to vje tne, utis ke u je dnu je din stve nu, sin -
te ti zo va nu pred sta vu. Pre dod`ba je fi kci ja. Mi{ lje nju je pre -
tpos tav ka da va nje pri vi da je din stva ta mo gdje ga ne ma;
stav lja nje u je dan, je dna~enje. Sva ka no va spo zna ja, sva ka
spo zna ja no vo ga, jes te za pra vo sa mo raz vrsta va nje i or ga ni -
zi ra nje tog no vog ma te ri ja la pre ma sta rim she ma ma, pri la -
go|ava nje, uta pa nje no vo ga u sta ro, pre po zna va nje sta ro ga
u no vom. Da kle, pri je ne go {to smo po~eli mi sli ti i go vo ri ti
ve} ispu nja va mo sve uvje te da ne ka`emo is ti nu.
Pos to ji je dan uslov ne is ti ne, a ko ji je uvi jek tu; to je je zik.
Je zik, zna~i la`. A svi jest zna~i je zik. Je zik ko ji je iz gra|en na
sa mim pre dra su da ma. Sva ki po jam pos ta je po is to vje}iva -
njem ne is to vje tno ga, ka`e Ni~e. Po jam sa svo jom sta bil no{}u,
sa svo jim na~inom po pu nja va nja op se ga, sa pri ro dom svo ga
do se ga, ne su kla dan je stvar nos ti, ili bar ono me {to nam jo{ i
na {a ~ula {a pu}u o njoj. Po jam jes te uki da nje ra zli ke i po je di -
na~nog: po jam je lo nac u ko ji se trpa ju sa svim ra zli~ite stva -
ri, ~iji je sadr`aj - op seg, je dnoo bra zna mje {a vi na sve ga to ga,
a `iva ra zli~itost ko ja vla da me|u `ivim tim sas toj ci ma ne pri -
mje tno ispa ra va. Po jam je je dno, a stvar nost i `ivot su ne {to
dru go: vi {es tru ko. Po jam je pri vid. Pri vid da je stvar nost sta -
bil na vi {e ne go {to jes te: da pos to je is to vje tne stva ri. To je svi -
jest se bi umi sli la. Poj mo vi, da kle, lo gi ka po~iva ju na po is to -
vje}iva nju ra zli~itog. Da kle, na me ta fo ra ma. Poj mo vi su me ta -
fo re ko je su za bo ra vi le da to je su - Ni~e. Svi poj mo vi sa mo su fi -
kci je: ma {ta ko ja mi sli da je stvar nost, svi jest ko ja je umi sli la
da je je dna ka stvar nos ti. Po jam, da kle, pre vi|a ra zli ke me|u
in di vi du al nim po ja va ma i stva ri ma ko je ula ze u nje gov do -

26 Temat
seg, i nji ho vim ra zli~itim sta nji ma i vri je dnos ti ma. I ne sa mo
da po jam po is to vje}uje ra zli~ito, on to ~ini i sa pro ti vrje~nim.
Ra zli~iti poj mo vi ra zli~ito to ~ine. Go vo ri li smo ~o vjek i jo{
uvi jek to ~ini mo, a me|utim zna mo da su ju~er ra to va li ne ki
lju di, da je da nas je dan ~o vjek tla~io dru gog, da }e su tra je -
dan us tri je li ti dru gog: ni smo pri pa me ti ako vje ru je mo da po -
jam mo`e obu hva ti ti ~o vje ka, ka da je to li ko lju di u pro tis ta -
vu, ako vi di mo da u do se gu je dnog poj ma, pos to je stva ri ko -
je su u odno su kon tra di kci je: osim to ga i je dna stvar, sa gle da -
na s ra zli~itih sta no vi {ta, u ra zli~itom smi slu i vre me nu, mo`e
sa moj se bi pro ti vrje~iti; ka ko on da jo{ uvi jek da o~eku je mo
is ti nu. Onaj ko ji je re kao da se is ti na mo`e izra zi ti sa mo poj -
mo vi ma na lik je mje se~aru. Je zik ni je ni ka kva ku}a bit ka, ve}
je stvar nost je dno ne pre gle dno i neu hva tlji vo obi lje.
Ka`e se da poj mo vi ne mo gu po kri ti stvar nost, ali ipak
mo gu uhva ti ti nje zi ne za ko ne, ako se u nji ma o~itu je su {ti na
stva ri. Me|utim, mo`da je pre neo pre zna ta na {a vje ra u su -
{ti nu. Ono po ~emu ne {to jes te na zi va mo bit ili su {ti na. Ako
je ne {to to {to jest po ne kim svoj stvi ma ili ka ra kte ris ti ka ma,
on da ta svoj stva ili ka ra kte ris ti ke zo ve mo i nje go vim bi tnim
svoj stvi ma ili su {tin skim ka ra kte ris ti ka ma.
Smi je mo li vje ro va ti da je dna ili dvi je ili tri (ili ~eti ri oso bi -
ne itd.) ne~ega mo gu bi ti is ti na tog is to ga Osim to ga, pre ma
~emu mje ri mo to ne {to Bo ja ili oblik ko ri je na ili bo ja li{}a ili
spo so bnost pri la go|ava nja iz vje snom tlu je su ne su {tin ske
stva ri ka da se ne ka bi ljna vrsta tre ti ra kao gra|evin ski ma te -
ri jal. Dok, opet, te oso bi ne pos ta ju su {tin ske sa aspe kta bor be
pro tiv ero zi je, pro tiv pus ti nje ili sa es tet skog aspe kta, na pri -
mjer. Da kle, su {ti na je po pri li~no re la ti vna stvar: osim to ga,
sva ko drvo ras te, ono i gnji je, i sve te ka ra kte ris ti ke ni su stal -
ne. Uvi jek se mje ri pre ma ne~emu, i da ka ko da mo`e pos to -
ja ti hi je rar hi ja mo tri {ta, jer pos to je pri ori te ti za ljud sko ti je lo,
me|utim, ap so lu ti zi ra ti je dno, zna~i mi sli ti pre vi {e po gre {no.
Pi ta nje su {ti ne je za pra vo pi ta nje da li je is to ako umre te da -
nas ili ako umre te za dva de set i se dam go di na. Mi mi sli mo da
to ni je u su {ti ni is to. Stvar nost i `ivo ti su ne {to vi {e od bi lo ka -
kvih su {ti na.
Ta stvar nost, ta kva, ni je lo gi~na. Ti me je bi lo go re po nju.
Jer se lo gi ka na do ve zi va la na pre tpos tav ku da ima iden ti~nih
slu~aje va: da je stvar je dna ka se bi. To je, pod sje}amo, prvi
aksi om Aris to te lo ve lo gi ke. Me|utim, vi dje li smo, osje ti li

Temat
27
smo, zna mo, da ne ma iden ti~nih slu~aje va u stvar nos ti. On -
da su po gre {no pos tav lje na te me ljna na~ela lo gi ke, na~elo
iden ti te ta i na~elo pro ti vrje~nos ti su, pre ma vi|enom, spo -
zna je ko je pret ho de sva kom is kus tvu. Pra zno vjer je. Ni~e je
is ti nu na zvao vo ljom ko ja te`i da ovla da mno{ tve no{}u sen -
za ci ja: “Mi smo ti ko ji smo stvo ri li ’stvar’, ’je dna ku stvar’, su -
bjekt, pre di kat, ~inje nje, objekt, sup stan ci ju, oblik, po {to smo
i pre du go bi li za oku plje ni ti me da pra vi mo je dna kim, gru bim
i je dnos ta vnim. Svi jet nam se po jav lju je lo gi~nim jer smo ga
pret ho dno lo gi zi ra li.”
Ot kud to li ke za blu de
Zbog stra ha.
Lo gi ka je proi zvod ~o vje ka ko ji se pla {i ne po zna tog, ne iz -
vje snog, obi lja ko je pri je ti da pos ta ne ha os. Jer okru`en ha -
osom, onaj ko ji ima po tre be, ne bi mo gao pre`i vja ti: on }e
zbog svog ti je la svim si la ma po ku {a ti da uspos ta vi red. Bez
uop}ava nja, izje dna~ava nja, ure|iva nja ne bi bi lo mo gu}e ra -
zli ko va ti stva ri: bez ra zli ko va nja stva ri (jes ti vo od ne jes ti vog)
`i vje ti bi bi lo ne mo gu}e. Lju di ma je pri op}ava nje po tre bno,
a pri op}ava ti se mo`e o ne~emu ~vrstom: ina~e je ne spo ra -
zum ne mi no van. Da kle, na go ni tra`e ure|iva nje stvar nos ti;
ure|iva nje stvar nos ti je na gon. Ukro ti ti sil nu ma su is kus ta va!
- stvar nost nam iz gle da lo gi~nom jer nam ta kva tre ba. Fi lo zof
je ap so lu ti zi rao tu po tre bu da se ure di: one je pre zreo ~ula i
mi je nu, on ho}e da na di|e ne po sre dno, ~ul no. On je ~ul no i
ne po sre dno na zvao pros ta~kim. On je stvar nost vi dio kao
sis tem, splet za ko na.
Je dan ka`e sve je vo da, dru gi opo vrgne: sve je vaz duh,
tre}i tvrdi sve je va tra, a ~et vrti da je to rat, pe ti sve je eko no -
mi ja, {es ti - seks, se dmi da je to te hni ka, itd. it sl. Nji ho va
`elja za obja{ nje njem bi la je za pra vo nji ho va vo lja da slo`eno
shva te kao pros to, da ne gi ra ju in di vi du al ne po ja ve i da pro -
mje nu sve du na is to vje tnost: da kle, vo lja za la`ira njem. Sves -
ti stvar nost na je dno, to je ilu zi ja. Po is to vi je ti ti ra zli~ito. Me -
ta fo re i me to ni mi je! Sve je sve, sa mo ni ka da ni je je dno. Sve je
ra zli~ito od sa mo ga se be.
Mno gi su ve} ospo ra va li iden ti tet, me|utim, pre~es to su i
za bo rav lja li da su to u~ini li. Ve} He ra klit zna da su stva ri u
vje~itoj pro mje ni, a uz to pos tav lja je dnu me ta fo ru kao uni -
ver zal nu for mu lu sve ga, prin cip sve ga, ja san, je dnak se bi sa -
mo me: ne mi je nja se. Sli~no i Ni~e, ko ji ka`e da je sve vo lja

28 Temat
za mo}, ali i da ni je: “Sve {to je je dnos ta vno pu ko je ima gi -
nar no, ni je ’is ti ni to’. [to je me|utim zbilj sko, {to je is ti ni to,
ni je ni je dno ni tek i svo dlji vo na je dno.” Sli~no i He gel.
Sli~no i Mar ks. Sar tr, sli~no.
Di ja le kti~ka mi sao, na pri mjer, di~ila je se svo jom spo zna -
tom kre ta nja i nje go vih prin ci pa, svo jim ospo ra va njem iden -
ti te ta, ot kri}em unu tar nje pro ti vrje~nos ti, i po sve je ne ra zu -
mlji vo ka ko je brzo za bo rav lja la ta svo ja ot kri}a, ka ko je brzo
za bo rav lja la da se po jam raz dva ja i ci je pa u se bi, da u nje mu
le`e unu tra{ nje ra zli ke, pro ti vrje~nos ti, ka ko je brzo za bo rav -
lja la re la ti vnost poj ma, ka ko brzo po is to vje}iva la po jam sa
stvar no{}u, ka ko je brzo pra vi la sis te me. “Ja ne vi dim ~o vje -
ka, ja vi dim sa mo ra dni ke, bur`uje, in te le ktu al ce”, ka`e Mar -
ks, a po nav lja Sar tr kao pri mjer di ja le kti~kog ne gi ra nja ide ali -
zma, la`no hu ma nis ti~ke iden ti fi ka ci je ra zli~itog. Me|utim,
upra vo to {to Mar ks vi di sa mo bur`uje, pro le te re i in te le ktu -
al ce (da kle, opet bur`uje) jes te ne gi ra nje di ja le kti ke. Jer, ka da
Mar ks ili mar ksist ka`e pro le te ri jat on, pre~es to, mi sli na ne -
{to ho mo ge no: ili ako ve} zna da ni je ho mo ge no, on da }e bi -
ti, mo ra ti bi ti ho mo ge no po sva ku ci je nu. Me|utim, da li je
to ga dos toj na je dna di ja le kti~ka mi sao Da li bi mo gao pos to -
ja ti je dan ta ko mo no li tan su bje kat ko ji }e pro ves ti re vo lu ci ju
i dovr{i ti his to ri ju Da li mi sao ko ja na~el no ospo ra va stav
iden ti te ta, mo`e tvrdi ti da odno si unu tar ne ke dru{ tve ne
gru pe mo gu ste}i to li ki ste pen sao sje}anja i ko he zi ja, to li ki
ot klon od me|uso bnog pro tiv stav lja nja (i po red svih na ci -
onal nih, spol nih, psi hi~kih, in te le ktu al nih ra zli ka), da }e na
kon cu ta gru pa (ti mi li oni!) pos ta ti je dno Ka da ni Mar ks ni -
je je dnak sa mo me se bi: pos to ji pi sac Kla snih bor bi u Fran cus -
koj, ko ji ima mno go vi {e smi sla za slo`enost i kre ta nje ne go li
pi sac Ma ni fes ta, i jo{ uvi jek vi di ra zli ke i pro ti vrje~nos ti unu -
tar sa mog pro le te ri ja ta i sa me bur`oazi je. Ma ni fest je, da kle,
ide olo gi ja: po is to vje}iva nje poj ma i stvar nos ti. Vje ra da se u
stvar nos ti bo re dvi je kla se, dvi je ra se, dvi je ili tri na ci je, ci vi -
li za ci je, ge ne ra ci je, vje ra da unu tar tih gru pa ne ma ra zli ka ili
pro ti vrje~ja, vje ra da se pro ti vrje~ja mo gu uki nu ti si lom,
aten ta tom, otad`bin skim ra tom, re vo lu ci jom. Po jam, da kle,
ko ji te`i da pos ta ne stvar nost: stvar nost ko ja mo ra pos ta ti je -
dna ka poj mu! Iako je po jam kao i sud: uvi jek dva ili vi {e po -
ve za nih di je lo va, ali ipak di je lo va ra zli~itih, ~es to i pro ti -
vrje~nih, ako gle da mo sa dru gog sta no vi {ta. To za bo rav lja lo -

Temat
29
gi ka Ma ni fes ta: za bo rav lja se be, svo ju osno vnu pre tpos tav ku:
unu tra{ nju pro ti vrje~nost. Autor Ma ni fes ta ko mu nis ti~ke par ti -
je po is to vje}uje po jam i stvar nost. On za bo rav lja da pi {e ma -
ni fest je dne po li ti~ke par ti je, ko ja }e si lom po ku {a ti da po is -
to vi je ti stvar nost i po jam, da ho mo ge ni zi ra sadr`aj poj ma:
da kle, da u~ini ono s ~ime se ne sla`e di ja le kti~ka mi sao.
Autor Ma ni fes ta ni je se sla gao sa svo jom de fi ni ci jom ko ja da -
je pri mat egzis ten ci ji nad svi je{}u: on da je pri mat poj mu nad
egzis ten ci jom. Pi sac ni je vi dio lju de, ve} poj mo ve. Da kle, ni -
je bio ma te ri ja list.
Pro {lo sto lje}e je vje ro va lo u ~o vje ka, ali je u nje go vo ime
ubi ja lo lju de. Osni va ni su lo go ri, ko ji su tre ba li pri po mo}i da
se izje dna~e po jam i stvar nost. Da nas je os tao sa mo pe peo od
te pro {los to lje tne an tro po lo gi je ko ja je tra`ila stal nost i is to -
vje tnost ta mo gdje je naj vi {e ne ma: u po na {a nji ma lju di. Da
bi se ~o vje ko vo po na {a nje, da ne go vo ri mo po na {a nje lju di,
mo glo opi sa ti sis te ma ti~no, nau~no, ne op ho dno je da ono
po dli je`e iz vje snim za ko ni tos ti ma, me|utim, ka ko pre tpos ta -
vi ti za ko ni tos ti ta mo gdje umjes to tip skih ka ra kte ris ti ka
preo vla|uju in di vi du al ne crte.
[ta je ~o vjek Ko je ~o vjek Tre ba za mi sli ti sve pri dje ve i
sve ime ni ce, sve pri lo ge i gla go le, u svim kom bi na ci ja ma i ni -
jan sa ma, u svim vre me ni ma i pa de`ima, sa svim, do slo vnim
i me ta fo ri~kim zna~enji ma. Ako to mo`ete - spo zna li ste ~o -
vje ka.
^o vjek je mrtav.
Za je dno s njim je i fi lo zo fi ja mrtva, mi{ lje na kao me ta fi zi -
ka, kao an tro po lo gi ja. Pos to ji niz pi sa ca, ma hom fran cus kih,
ko ji su pre uze li He ge lo ve i Ni~eove za mje dbe upu}ene kla -
si~noj lo gi ci, kao i iz vje sne kri ti~ke mo de le, a za tim pos ta li
svjet ski po zna ti. Vri je me je pos tmo der no i ~u dno: fi lo zo fi
naj vi {e na pa da ju na lo gi ku. Sve {to fi lo zo fi da nas ~ine, jes te
ma sa kri ra nje sa me fi lo zo fi je: sta re fi lo zo fi je. Da nas jo{ sa mo
pos to ji kri ti ka, ko ja tvrdi sa mo ako ospo ra va, i ko ja, ako bi va
ospo re nom, tvrdi da ni {ta ne tvrdi.
Pos to ji ne ko li ko re~eni ca ko je je Aris to tel na pi sao pro tiv
Kra ti la i Pro ta go re, a ko je i da nas mo gu da ti ra zu mu do vo -
ljno ra zlo ga da odba ci so fis ti ku i re la ti vi zam, kri ti ku ko ja po -
is to vje}uje su pro tne poj mo ve: zva la se ona de kon stru kci jom
ili di ja le kti kom, sve je dno. Re~eni ce ko je da ju do vo ljno ra zlo -
ga da se po no vo tvrdi sa sta no vi tom si gur no{}u.

30 Temat
Stvar je je dna ka se bi.
Ta ko je ne mo gu}e da ne {to i jes te i ni je.
Ve} smo vi dje li ne ko li ko na~ina na ko je se mo gu ospo ri ti
ti aksi omi. Me|utim, pos to ji i mo gu}nost nji ho ve od bra ne.
Pri je sve ga, opo vrga va nja sta re lo gi ke pre~es to su bi la
pra}ena pre dra su dom o Aris to te lu kao za go vor ni ku is -
klju~ivos ti. To, me|utim, ni je ta ko. Je dno pa`lji vi je ~ita nje
nje go vih re~eni ca ot kri va jo{ ne ke di men zi je: nje go vi su kri -
ti~ari za pra vo bi li is klju~ivi. He gel, na pri mjer, go vo ri o aris -
to te lov sko-sko las ti~ko-vol fov sko-kan tov skoj lo gi ci ko ja ap so -
lu ti zu je stav iden ti te ta. Jer mu ta kvo {to tre ba. Ali Aris to tel je
pi sao i dru ga~ije.
Stva ri, ko je pos to je i sa mos tal no, van mi{ lje nja, uvi jek su,
u iz vje snom smi slu, ne pro ti vrje~ne i sa so bom is to vje tne.
Ina~e ni su, ne bi mo gle pos to ja ti, ne bi se mo gle me|uso bno
ra zli ko va ti: je dnu stvar ne bi smo mo gli ra zli ko va ti od dru ge:
po ~emu Po ~emu bi ona mo gla bi ti po se bna stvar. Da bi He -
ra kli to va ri je ka bi la dva pu ta ra zli~ita, sva ki put je mo ra la bi -
ti ne {to odre|eno. Ka da ne {to ne bi os ta ja lo je dna ko se bi, on -
da ono ne bi ima lo ra zli ko vna obi lje`ja, ne bi bi lo odre|eno:
mi ne bi smo pri mje}iva li, ka ko ka`e Aris to tel, ta ko gru be ra -
zli ke izme|u la|e, ~o vje ka i zi da. Da kle, is kus tvo ta ko|er ide
u pri log sta vu iden ti te ta. Aris to te lov za kon pre ci zno gla si:
“Is klju~eno je da is ti pre di kat je dnom te is tom su bje ktu is to -
vre me no u is tom smi slu pri pa da i ne pri pa da.” U is to me smi -
slu i u is to me vre me nu! Aris to te lo va ogra da je pre~vrsta da bi
po ri ca la ~inje ni cu kre ta nja i mo gu}nos ti unu tar nje pro ti -
vrje~nos ti. @eli se re}i da ono {to upra vo gu bi je dno svoj stvo
jo{ uvi jek ima ne {to od ono ga {to se gu bi, ako ne {to pro pa da,
pre os ta je ipak ne {to od nje ga, a ako pos ta je nu`no je da nas -
ta je iz ne~ega: ne ma is to vje tnos ti izme|u kvan ti ta ti vne i kva -
li ta ti vne preo bra zbe. Je dan gram i dva gra ma bra {na ni su je -
dna ko ra zli~iti u to me smi slu kao je dna i dvi je vre}e bra {na,
ali ni od hi lja da sje di nje nih vre}a bra {na is to ta ko ne}e pos -
ta ti `ivo ti nja.
Ta ko je ne mo gu}e i da je dno te is to u je dnom te is tom vre -
me nu i jes te i ni je. Ka da He gel izje dna~ava su pro tne poj mo -
ve, on to ~ini sa mo za to {to mi je nja sta no vi {te, ali Aris to tel je
pre ci zni je pos ta vio na~elo ne pro ti vrje~nos ti: “Za is ta, bar oni -
ma ko ji, iz ra ni je izlo`enih ra zlo ga, uvje ra va ju da je is ti ni to
ono {to iz gle da, i da je sa mim tim sve po dje dna ko is ti ni to i

Temat
31
la`no, pod iz go vo rom da sve stva ri ili ne iz gle da ju svi ma is te
ili ni su uvi jek is te is tom po je din cu, ali da ~es to iz gle da ju kao
da su sa me se bi su pro tne u is to vri je me (jer kad pre krsti mo
prste, opip po ka zu je dva pre dme ta, a vid sa mo je dan), ovim
se mo`e od go vo ri ti da stva ri za is ta iz gle da ju kao da ima ju su -
pro tna obi lje`ja, ali ipak ne is tom ~ulu, ni ti u is tom odno su,
ni ti pod is tim uslo vi ma ni ti u is to vri je me; a sve su to
odre|iva nja nu`na za is ti ni tost osje}anja.” Aris to te lo va ogra -
da da is to ne mo`e is to vre me no i is to smi sle no da obu hva ta
dvi je su pro tnos ti os ta je na sna zi.
“O~i gle dno su is to ta ko ma lo u pra vu oni ko ji ka`u da se
sve na la zi u mi ro va nju kao i oni ko ji tvrde da je sve u kre ta -
nju.” To ka`e Aris to tel. Gre {ke po ti~u od is klju~ivos ti. Mi se
sla`emo s ti me. Aris to tel na je dno me mjes tu, u Me ta fi zi ci,
uspi je va uma}i ap so lu ti za ci ji bi lo iden ti te ta, bi lo pro mje ne.
On, na ime, de fi ni {e po jam “sli~no” kao ta kvo is to vje tno ko je
ni je ap so lu tno. Sli~no ni je sa svim be zra zli~no, ne go je is to vje -
tno sa mo po for mi: pre ma ~emu sli~nost ne zna~i sa mo is to -
vje tnost. Tu Aris to tel ja sno vi di is to vje tnos ti kao re la ti vne,
kao va`e}e sa mo u odre|enom smi slu i gra ni ca ma, da kle,
sli~nos ti. “ ’Sli~no’ se ka`e za stva ri ko ji ma se po sve mu pri -
pi su ju is ti atri bu ti, ko je ima ju vi {e sli~nos ti ne go ra zli ke i ~iji
je sas tav je dan. Naj zad, ono {to ima ve}i broj su pro tnos ti s
ne kom dru gom stva ri, ili zna~aj ni je su pro tnos ti pre ma ko ji -
ma su stva ri spo so bne za pro mje nu, to je sli~no ovoj dru goj
stva ri.” (Aris to tel) Ako se je dna stvar ci je pa na dvi je, na dva
svo ja ra zli~ita sta nja unu tar kre ta nja, on da su to dvi je stva ri,
ra zli~ite sa mo sa iz vje snog sta no vi {ta, dok su ne kog dru gog
is to vje tne: da kle, sli~ne. On da ih, sve je dno, mo`emo po dves -
ti pod je dan po jam, ali ako se dr`imo onog sta no vi {ta zbog
ko jeg je sli~nost iz vje sna. Ako smo nje ga pos ta vi li kao va`no.
Da kle, iden ti~nost u iz vje snom smi slu. Po jam kao me ta fo ra.
Aris to tel je po dra zu mi je vao da su sve stva ri ra zli~ite i ova -
ko pos tav lje no na~elo iden ti te ta ni ka ko ni je ap so lu tna is to -
vje tnost. Ali Ari sto tel je is to ta ko brzo za bo rav ljao ta kvo svo -
je pos tav lja nje. Ako se is to vje tnost shva ti kao sli~nost, ona se,
po Aris to te lu, odno si pri je sve ga na op}u su {ti nu ili “for mu”
ni za pre dme ta ko ji su, da kle, me|uso bno i ra zli~iti. Su {ti na
kao sta no vi {te ko je smo iza bra li kao va`no. Ali ne je di no. Za
Aris to te la jes te je di no: on vje ru je da pos to ji sr` sva ke stva ri,
su {ti na ko ja os ta je is to vje tna, uvi jek, pos to ja na, ne pro mje nji -

32 Temat
va. Os ta lo se mi je nja, su {ti na os ta je is ta. Mi je nja ju se po vr{in -
ske oso bi ne, ali ne i one va`ne. Otud vje ra Aris to te lo ve Me ta -
fi zi ke u ap so lu tni prin cip, su {ti nu cje lo ku pne stvar nos ti. Da -
kle, Aris to tel se ipak u svo me sis te mu dr`i ap so lu ti zi ra nja is -
to vje tnos ti. I s tim u ve zi He ge lo va ili Ni~eova kri ti ka os ta je.
Ne pro mje nji va su {ti na ne pos to ji: stvar uvi jek ima vi {e ne go
je dnu va`nu ka ra kte ris ti ku, a jo{ ni te ka ra kte ris ti ke ni su stal -
ne. Iako u odre|enom je dnom tre nut ku, ne mo ra bi ti pri je -
por na hi je rar hi ja me|u kva li te ti ma. U tra ga nju za si gur nim
oslon cem, Aris to tel je pre vi dio da mi sao, uko li ko `eli da se
sa gla si sa pro mje nji vom i pro ti vrje~nom stvar no{}u, on da
mo ra da joj i od go va ra, {to }e re}i, da joj se i pri la go|ava. Mi -
sao mo ra bi ti elas ti~na. Ti me do la zi mo do osno vne ide je ovo -
ga ese ja.
Stvar je je dna ka se bi u is tom smi slu i vre me nu.
Iden ti tet izme|u dvi je stva ri o~itu je se kao sli~nost.
Po jam obu hva}a stvar nost po is to vje}uju}i ra zli~ite stva ri,
po prin ci pu me ta fo re.
Ko je su kon se kven ce sve ga to ga Iden ti tet izme|u zna nja
i stvar nos ti ta ko|er mo`e bi ti sa mo kao sli~nost: ni ka kve is ti -
ne ne mo`e bi ti. Zna nje i stvar nost ko ja se spo zna je mo ra ju
bi ti ra zli~ito: is ti na, ci je la is ti na, kao po tpu no po kla pa nje
re~enog sa pos to je}im, pre vi {e je ne lo gi~na stvar. Ne za mi sli -
va. Ta kav iden ti tet one mo gu}io bi pos to ja nje zna nja o stvar -
nos ti: obo je bi bi lo je dno. Spo zna ja je de for ma ci ja stvar nos ti.
Spo zna ja, da kle, kao me ta fo ra. Po jam kao fi kci ja. Sva ka spo -
zna ja pre tpos tav lja odre|en ugao gle da nja, da kle, osno vu
po re|enja.
Me ta fo ra je na~in na ko ji na {a svi jest ra zot kri va stvar nost.
Mi slim, da kle, po re dim.
Spo zna ja je pro is te kla iz me ta fo re. Naj vi {e {to svi jest ko ja
spo zna je mo`e u~ini ti jes te da to ne za bo ra vi.
Naj go re {to ~ini je ka da to za bo rav lja. A ka da to za bo ra vi,
on da `eli re}i is ti nu i sa mo is ti nu. Za bo rav lja, da kle, da bi is ti -
na, ci je la, bi la je dna ka ci je loj la`i. Ci je la is ti na bi la bi na lik ~is -
toj svje tlos ti, kao ja snost ne po mu}enog vi|enja, a la` ci je la
bi la bi ~is ta no}: u oba slu~aja ne bi smo ni {ta vi dje li, u oba
slu~aja na {e o~i bi la bi uza lu dne. Gle da nje u sun ce! Na {e o~i
su pre ma le da bi mo gle vi dje ti is ti nu. “^is ta svje tlost i ~is ta
pomr~ina je su dvi je pra zni ne ko je zna~e is to”, pi {e onaj ko ji
je, pro ti vrje~no svom di ja le kti~kom ospo ra va nju iden ti te ta,

Temat
33
vje ro vao u mo gu}nost ap so lu tnog zna nja, ci je le is ti ne. ^o -
vjek ko ji je htio do se gnu ti ko na~nu is ti nu bio je na lik pje sni -
ku ko ji je na pra vio je dnu me ta fo ru, ta ko li je pu da je za tim
umi s lio da ni ko po sli je nje ga ne ma pra vo pra vi ti me ta fo re.
Da kle, su lu do. “Sva ka mje ra pros to ra i vre me na je re la ti vna
jer po~iva na je dnom od mo gu}ih re fe ren tnih ti je la, tj. ko or -
di na tnih sis te ma.” Aj n{tajn je bio pra vi pred sta vnik me ta fo -
ri~ke mi sli. A fi lo zo fi su ma hom bi li lu di pje sni ci ko ji su za bo -
rav lja li da su me ta fo re sa mo fi kci je, pje sni ci ko ji su za bo rav -
lja li da po re de. Oni su na lik ~o vje ku ko ji bi mi slio da je mje sec
us ti nu go la `ena. Na {e u{i su, da kle, pre ma le da bi mo gle ~uti
is ti nu, jer sva ki tek st za vr{a va sa tri ta~ke; ~ak i ka da autor
obri {e dvi je.
Osvi jes ti ti da je spo zna ja me ta fo ri~ka fi kci ja, zvu~i pa ra -
do ksal no, ali ipak zna~i li {i ti se ilu zi je. Mi sli ti i pi sa ti ma nje
po gre {no. ^o vjek ko ji pra vi me ta fo ru ni ka da ne}e po is to vi je -
ti ti ~la no ve, ma da ih izje dna~uje po iz vje snom sta no vi {tu:
mje sec ni je bo`ije oko. Ta ko bi mo rao ~ini ti sva ki pi sac. Sva ko
ko pra vi bi lo ka kav po jam. Pro le te ri jat ili gra|an stvo, to su
me ta fo re. Poj mo vi ko ji ne smi ju za bo ra vi ti da je su me ta fo re.
Po tre bno je re la ti vi zi ra ti poj mo ve, bi ti svjes tan nji ho vih ogra -
ni~enja. Ogra ni~iti okvir mi{ lje nog, zna ti da se pi {e fi kci ja.
Pra vi ti elas ti~nu spo zna ju. Da se po re di. Dr`ati se kon kre -
tnog i po se bnog, ne spo re dnog i ~ul nog. A sve to ~ini, na pri -
mjer, umje tni~ka fi kci ja.
Tri Ni~eove re~eni ce.
“Is ti na je ne sa zna tlji va.
Sve {to je sa zna tlji vo je pri vid.
Zna~enje umje tnos ti kao zna~enje is ti ni tog pri vi da.”
Knji`evnost kao jedinstvo istine i la`i! - Knji`evna djela tako|er
deformi {u stvarnost, me|utim, ona posjeduju nekoliko
oznaka koja ih ~ine specifičnim spram uobi~ajenog, pojmovnog,
spoznavanja. Knji`evna djela nikada ne pori~u da su fikcija.
To je gnoseolo {ki gledano njihova najve}a prednost: fikcija
koja zna da je fikcija, svakako je manje pogre {na. S druge
strane, svaka pri~a nije li {ena odnosa prema stvarnosti, nije
li {ena odre|ene ta~ke gledi {ta. Umjetni~ko vi|enje je
deformativno. U jednom romanu se govori o tim situacijama
tih ljudi: biranje ljudi i situacija i njihovog rasporeda, ima vrijednost
sugestije, tako autor poru~uje. Takva knji`evna proza
mnogo manje upro{}ava od bilo kakve antropologije ili meta-

34 Temat
fizike. Knji`evni junak nema pojmovni ekvivalent: on je bli`i
`ivotu, negoli je to bilo kakav pojam ~ovjeka, bilo kakav psiho
lo {ki tip i sl. To mo`e bi ti u sa ti ri, ali i ona opet su ge ri {e da
ljudi nisu svodivi na taj na~in: ~ini to samo zbog karikature,
svjesna je svoje fikcionalnosti, ismijava njome sulude poku {aje
uspostavljanja identiteta. ^ovjek koji te`i da se pribli`i pojmu
je smi je {an. Knji`e vni ju nak mo`e bi ti izraz ne kog
odre|enog poj ma ili mo ral ne ide je, ali to je lo{ knji`e vni ju -
nak. Takve junake ne prave ozbiljni prozaisti, ve} oni koji `ele
da nas navedu da vidimo vrlo jednostavnu kauzalnost, tamo
gdje vlada vrlo slo`ena uzro~nost. Tuma~iti sudbinu bilo kojeg
knji`evnog lika kao ljudsku sudbinu, zna~i raditi pogre-
{no. Umjetni~ka proza ne pretpostavlja postojanje jedne, jedinstvene
i op}e ljudske sudbine. Ona poku {ava biti sukladna,
{to vi {e, mnogolikosti svijeta, razli~itosti me|u ljudima,
njihovim sudbinama. Ona zna da na~elo identiteta ne vrijedi
u apsolutnom smislu. Knji`evna proza ne pretpostavlja ~ovjeka,
ve} uvi jek tog ~o vje ka. Knji`e vna pro za ima hro no top,
ograni~en okvir. Ne `eli re}i o cijeloj stvarnosti. Takva skromnost
daje joj jo{ jednu prednost spram metafizike.
Knji`e vna ri je~ je ri jet ka ri je~ ko ja uspi je va pra ti ti kre ta -
nje. Knji`e vna fi kci ja je elas ti~na. Knji`e vna pro za vje ru je u
sli~nost. Pri~a jes te tu, sa svo jim ju na ci ma, sa nji ho vim si tu -
aci ja ma, sa mo ti va ci ja ma nji ho vih ~ino va i mi{ lje nja,
me|utim pri~a je sa mo kos tur. Tek na {e tu ma~enje zna~i li je -
plje nje me sa po tom kos tu ru, ubriz ga va nje krvi, da va nje
`ivo ta toj pri~i. Ra zu mi je se, kos tur je tu, i on su ge ri {e - lo gi -
kom `an ra, svo jom unu tra njom lo gi kom - ko jim re do sli je -
dom tre ba po pu ni ti pra zni ne: ne bi lo ka ko! Tu ma~ pri~u pre -
la ma u svo ju stvar nost. Me to dom po re|enja. Da kle, ne po is -
to vje}uje se be ili bi lo ko jeg dru gog ~o vje ka sa bi lo ko jim od
knji`e vnih ju na ka. Ali po re di: uvi|a sli~nos ti i ra zli ke.
Izme|u sa mih ju na ka, a on da i izme|u ju na ka i lju di ko je po -
zna je. Ta ko spo zna je svo ju stvar nost. Ne mo ra ne {to pro`i -
vje ti da bi znao {ta mo`e pred stav lja ti, ka ko }e za vr{i ti. Sa bi -
re is kus tvo, kao da pro`iv lja va jo{ ko ji `ivot. Taj pro ces tu -
ma~enja ne opi siv je: sva ko ima svo je aso ci ja ci je i ana lo gi je:
ne ko po da ri kos tu ru apo lon sko ti je lo, a ne~ije tu ma~enje li~i
na si plji vog star ca. Ne ko pak sa mo izlo mi kos tur, i us mr}uje
ro man. Us kra}uje se bi `ivog su go vor ni ka, nje go vo is kus tvo.
Pri~a transcendira vrijeme, ne zbog nekakvih ~udesa, ve}

Temat
35
za to {to je fi kci ja, {to je elas ti~na, {to je ogra ni~ena, {to os tav lja
prostor za tuma~enje. Za analogije. Pisac Dange nije mogao
znati za staljinizam, ali njegova proza otvara mogu}nosti ~itanja
po sli je ko jih }emo re}i: kao da je znao. I on kao da go vo ri
o na {oj stvarnosti, jer mi poredimo njegove likove sa `ivim ljudi
ma oko nas. Ne po is to vje}uje mo: da to ~ini mo, on da bi smo
tvrdi li da `ivi mo u do bu sta lji ni zma. Tra`imo sli~no i ra zli~ito,
sli~ne ljude i situacije: fikcionalnost daje djelima gipkost koja
je jedini na~in da rije~ `ivi i u budu}nosti. Proza nije data, ve}
tra`i, ona tra`i tu ma~enje, mo li za ana lo gi ju. To je ta op}ost {to
u sebe uklju~uje pojedina~no: autor i ~italac, podjednako,
stva ra ju i op}e i uklju~uju u nje ga po se bno: tu ma~enje mo`e
o`ivjeti djelo na nezamisliv na~in. Na}i sli~no i razli~ito zna~i
spoznati. Rasvijeliti jedno kroz drugo. Postoje razli~iti stepeni
sli~nosti, kao {to postoje proste i slo`ene metafore. Znati ~itati
prozu, zna~i imati pjesni~ko ~ulo: napraviti metaforu. (Uzgred,
treba razlikovati pjesni~ku, lirsku, metaforu i njezine esteti~ke
motive, i metaforu o kojoj mi govorimo u kontekstu tuma~enja
pri~e i stvarnosti, dakle, hermeneutsku metaforu, koja
naprije poredi ljude, njihove rije~i i ~injenja.)
[ta pre ma to me os ta je
@i vje ti i po re di ti!
To nam pre os ta je. Ne sa mo u ~ita nju i pi sa nju knji`e vnih
dje la, ve} u mi{ lje nju i go vo re nju uop}e uzev. Jer, da `ivi mo,
to nam pred sto ji. Da go vo ri mo i mi sli mo, to os ta je. Je dna ri -
je~ ve} je po re|enje, a mo`e bi ti i ~in. ^in mo`e bi ti po gre {an,
zbog je dne ri je~i, zbog poj ma ko ji se za bo rav lja. Os ta je nam
da ~ini mo, da preo bra`ava mo, su slje dno na {im poj mo vi ma:
da `ivi mo i da pra vi mo poj mo ve. Da pra vi mo me ta fo re. Os -
ta je nam da po re di mo, iako zna mo da su po re|enja ne is crpi -
va. Iako su fi kci ja: os ta je nam ma {ta i stvar nost, da ih po re di -
mo. Da ne pres ta je mo po re di ti, dok mo`emo. Os ta je nam da
po re di mo se be sa so bom, sa dru gi ma, dru ge sa so bom. Os ta -
je nam da po re di mo, jer po sli je sva ke me ta fo re svi jet nam je
ra zu mlji vi ji, bli`i. Pre os ta je nam da po re di mo, jer }emo ta ko
naj ma nje gri je {i ti. Da tu ma~imo, to nam pred sto ji, da po re di -
mo mi{ lje nja i re~eni ce, `ivot i stvar nost, da po re di mo `ivo te
i stvar nos ti. Os ta je nam da pos ta je mo, sve do smrti. Os ta je
nam da po re di mo sve do ta da, ka da nam po re|enje vi {e ne}e
tre ba ti. Do ta da nam po re|enje tre ba. Mo`da }e nam to po -
mo}i.

36 Temat
Mir nes So ko lo vi}
Iro ni ja, gr~evi tost
Pi sac {tam pa svo je dje lo i {a lje ga u svi jet, i sa mim tim
pri hva ta da ono ima ne ki smi sao. Slo`iti knji`e vno dje lo,
mon ti ra ti ga u iza bra nom `an ru, pod odre|enim uglom,
zna~i opre di je li ti se za da ti sis tem, eti~ki i es te ti~ki; pi sa ti
ve} zna~i pri zna va ti ne ku vri je dnost. Kao {to je to ve} do -
bro po zna to: u vje {to na pi sa nom knji`e vnom dje lu ne
osje}a se na por ili mu ka pi sa nja. Na kra ju sve os ta je kao
zao kru`eno, sko ro sa vr{e no, kao da je na pi sa no s la ko}om.
Ta~no je da sta no vi ti stav ili vri je dnost do is ta bi va ju kon sti -
tu isa ni u za vr{e nos ti je dnog dje la, i to se da la ko in ter pre -
ti ra ti; ali ne tre ba za bo ra vi ti da je to dje lo sa mo je dna do -
bro izve de na si mu la ci ja `ivo ta. Par~e ha osa sve de no po
knji`e vnim za ko ni ma vje ro va tnos ti i mo gu}nos ti, pre ma
unu tar njim za ko ni ma je dne fi kci je; dje lo je mo ra lo je dnom
bi ti ne ka ko za vr{e no, zar ne Ta ko|er ne tre ba gu bi ti iz vi -
da i da se knji`e vna tvo re vi na si gur no u je dnom tre nut ku i
ote la auto ru iz ru ku za kla pa ju}i se po svo jim unu tar njim
lo gi~nos ti ma, ili pod pri tis kom `ivo tnih okol nos ti; na pri -
mjer, Crnjan ski je ve Se obe su ru ina: od pre dvi|enih {est
knji ga – na kra ju su na pi sa ne sa mo tri. Joyce ov Uliks je na
po~et ku tre bao bi ti sa mo je dna od pri~a u Da blin ci ma; is to
kao {to je Ver gi li je va smrt bi la za mi{ lje na tek kao pri po vi jet -
ka. Te {ko ko ji pi sac mo`e bi ti si gu ran da }e os tva ri ti sve
svo je na mje re ona ko ka ko je to sni vao pri je pi sa nja dje la.

Temat
37
Mi sa mo mo`emo na slu ti ti stvar ne ra zlo ge zbog ko jih je
pi sac na pi sao odre|eno dje lo; i uslo vi ko ji su pra ti li nas ta -
ja nje tog dje la os ta ju ta ko|er po naj ve}ma ne po zna ni ca.
Mi uzi ma mo i shva ta mo od dje la po naj vi {e ono {to je na -
ma blis ko. Da ti is kaz sto ji u tek stu, i mi ga vi di mo – on tu
ima svo je zna~enje, i mi sao sje}amo ona ko ka ko je to
mo`da pi sac `elio; knji`e vni te ore ti~ar vi di fun kci ju tog is -
ka za, nje go vo mjes to u si`eu, i on to mo`e pro tu ma~iti. Ta -
ko|er: on do bro zna kon tek st je dnog dje la, nje go vu so ci -
opo li ti~ku te`inu, itd. To je sve ure du.
Ali mi ta ko ri jet ko sa zna je mo stvar nu po bu du pis ca da
sta vi taj i ta kav is kaz na odre|eno mjes to; mi ne zna mo
oda kle on po ti~e. Pi sac ne ra zmi{ lja po vi je sno po eti~ki ili
knji`e vno te orij ski; ili ba rem, on ne smi je ta ko ra zmi{ lja ti.
Mi zna mo da on svo ju su dbi nu u tek stu uz di`e kao da je
to su dbi na ci je log ~o vje~an stva, i mi ga za to ra zu mi je mo,
bez to ga se ne mo`e; ali ti nje go vi li~ni po ti ca ji, li~ni tre nu -
ci dos toj ni uo bli~enja, u tom uz di za nju, ne po vra tno pro -
pa da ju. – @ivi `ivot nes ta je kao prah pro pa da ju}i u tek st.
Nje go ve im pre si je ~iji su im pul si za vr{i li u tek stu: gdje, ka -
da i za {to su pro`iv lje ni; {ta je bio ra zlog ba{ nji ho vog uo -
bli~enja, za {to su bi li spe ci fi~ni S kim to raz go va ra, ko ga
to li~no `eli ubi je di ti pre do~enim svi je tom Mi }emo te {ko
do ku~iti ko ji su to bi li nje go vi stvar ni pro ble mi ko je je ima -
lo ra zri je {i ti je dno knji`e vno dje lo, bez ~ega `ivot ne bi
mo gao bi ti nas tav ljen. Na ma u pu noj da tos ti ni kad ne}e
bi ti ja san to ta li tet ko ji je iznje drio je dno dje lo. Mno go
otpa da u tek stu.
Pi sac rje {a va prven stve no svo je pre oku pa ci je; on ih, is -
ti na, za vi ja u op {te ra zu mlji vu (so ci opo li ti~ku) oblan du ko -
ja uspos tav lja ko mu ni ka ti vnost nje go va svi je ta; on izmi{ -
lja ili auten ti~no zas tu plju je to po se, on uspos tav lja vri je me
ra dnje, i to je sve ono {to mi in ter pre ti ra mo, u po tra zi za
zna~enjem tog dje la. Mi se ta ko, re ci mo, ba vi mo li te ra tu -
rom.
Ne}emo re}i da pi sac ni je svjes tan te po li ti~ke kva li te te
svo ga dje la; ne}emo re}i ni da mu je sve je dno – da je li {en
sva ke stras ti dok uspos tav lja tu di men zi ju knji`e vne stru -
ktu re; ali to ni ka da ni je gla vni ra zlog za {to on pi {e svo je
dje lo. Osim ako ni je pi sac re por ta`a, ili na {e naj no vi je
dru{ tve no an ga`ira ne knji`e vnos ti.

38 Temat
On – ka ko je to ve} re~eno – u tek stu pri je sve ga rje {a -
va li~ne pro ble me: svo je op se si je i svo je stra ho ve. Ali ta -
ko|er: on }e s nji ma pos ta ti na pa dan i do sa dan, ako ih bu -
de uo bli~avao ot prve, si ro vo; ako ne po go di pra vi stil, sa -
op {ta va ju}i ih izra vno. Mi }emo u tom slu~aju os ta ti in di -
fe ren tni pre ma nje go vim pa tnja ma i za no si ma, ~ak i ako su
oni i ne obi~ni i zna~aj ni. Nje go vi li~ni pro ble mi i pa tnje,
oni nas kao ta kvi us tva ri i ne in te re su ju. Pi sac ih mo ra na
pra vi na~in is kriv lja va ti; pi sac mo ra po de si ti si`e ko ji }e ih
su kla dno sop stve noj lo gi ci tran spo no va ti i preo bli ko va ti.
Pra vo or kes tri ran i ta~no po de {en taj i ta kav ci tat `ivo -
ta, is kriv ljen s mje rom, pre lo mljen na pra vom mjes tu, ta ko
da ne gu bi mno go od svog auten ti zma – da je tek stu onu
di men zi ju ko ja }e nas uvje ri ti da je to je dno dje lo ko je je
do is ta mo ra lo bi ti na pi sa no, da je pos to ja la pi{~eva po tre -
ba da se na~nu da te ne raz mrsi vos ti `ivo ta. To dje lo }e nam
bi ti blis ko i ra zu mlji vo; mo`da }e nas i po tre sa ti ili za no si -
ti. – Ono {to je jo{ va`ni je, ta kav tek st nas uvje ra va da pi -
sac zna svoj za nat: da je do bro znao ka ko efek tno tran spo -
no va ti gra|u, i na ko jem je ta~no mjes tu pre lo mi ti u uo -
bli~enju, u si`eu. Zna la~ki ot kri va ti ta is kriv lje nja, osje}ati
ta skri va nja – uvi|ati te hni ku tih is kriv lje nja – zna ti do zu
ko li ko se sve smi je is kri vi ti da bi knji`e vni svi jet os tao po -
tre san i bo lan kao pra vi `ivot – da bi sve oda va lo bol nu po -
tre bu da se na pi {e – di ja gnos ti ci ra ti taj olo vni prah u gru di -
ma – pro cje nji va ti tek st u svje tlu je dne ta kve ide je; sve su
to do bre pre oku pa ci je kri ti~ara – i to su pra ve kva li te te je -
dnog pis ca.
To je sve ja sno, ali to ni je ono o ~emu smo go vo ri li na
po~et ku. Mo`da je pi sac go vo rio je dnu stvar, a go di na ma
ka sni je – to }e se ra zu mi je va ti dru ga~ije; kao da je pro te -
klo vri je me mra~no kao am bis. Da li je on uspio uo bli~iti
sve te ci ta te svo je stvar nos ti ona ko ka ko je `elio Je dnom
kad svo je dje lo {tam pa – da li }e do nas do}i ta emo ci ja ko -
ju je on po de sio u tek stu Ka da pro|e vri je me, da li }e iko
vi {e ra zu mje ti to dje lo On je sni vao o zao kru`enos ti svo -
ga dje la, on se opre di je lio za je dan sis tem sa mim pi sa njem;
ali vri je me }e pro tje ca ti i sve }e se mi je nja ti: ho}e li na kra -
ju i{ta os ta ti od to ga On se opre di je lio za da tu vri je dnost,
ona je os ta la upi sa na u tek stu, sa~uva na po tek stu, i ona }e
do}i je dnom u do dir sa smr}u. Smi je mo li pi ta ti {ta }e bi ti

Temat
39
sa pi{~evim li~nim im pre si ja ma, ci je lim nje go vim `ivo tom,
ho}e li se on uka za ti pred ne~ijim o~ima je dna ko (ili ba rem
pri bli`no) ona ko ka ko se is krio u nje go vim zje ni ca ma,
ono mad. Smi je mo li po mi sli ti {ta }e bi ti s ne do vr{e nim dje -
lom: da li }e ve li~an stve nost je dnog oklja{}enog tor za dos -
toj no pre ni je ti ili na slu ti ti sis tem vri je dnos ti ka ko jem se
i{lo A autor ne}e bi ti tu da nas upu ti. Sve su to ta~ke u ko -
ji ma `ivot da le ko pre ras ta li te ra tu ru.
Objav lju ju}i svo je dje lo pi sac pri hva ta u~e sni{ tvo u svi -
je tu, upu {ta se u ru ko vo|enje pro tur je~nos ti ma stvar nos ti
– ko ji }e nje ga i nje go vo dje lo di ja le kti~ki obez glav lji va ti.
To je iz gle da ne mi no vno, i on s tim mo ra ra~una ti. Knji`e -
vnost mo ra bi ti od mje ra va na u odno su na `ivot.
Hle bnji kov je tor`es tve no vje ro vao u pro ro~an ske zvu -
ke po et skog je zi ka: ni je bi lo ri je~i, pos to je sa mo zvu ko vna
kre ta nja! Pros tor zvu~i kroz azbu ku. Ve li~an stve ni ri tmi~ki
ne mi ri is kre na bo na ci pos to ja nja; a bo go vi zvu ka ra spo -
re|uju prah ~o vje~an stva na plo~i ze mlje, sli ka ju}i nji me
kao po sta kle noj plo hi. Do mo vi na stva ra la{ tva bi la je bu -
du}nost, i umje tnost je ta da pro jekt `ivo ta. U tom ra zve de -
nom po et skom snu pro na|en je ~udes tve ni ka men pre las -
ka svih sla ven skih ri je~i, je dne u dru gu, a stru ne azbu ke su
zvu~ale sno vno, mi lo zvu~no; ono {to se tre ba lo va spos ta -
vi ti bi ja {e je zi~ko sve je din stvo i op {ti tri jumf do bra, ~is to te
i ne ko ris to lju blja. Mi slio je da sve do bro zna, i da se sli~ni
do ga|aji u is to ri ji zbi va ju po za ko nu ko ji je ot krio.
@ivot i stvar nost su bi le sa svim dru ge stva ri. Taj pje snik
je po Ja kob so nu ka sni je svrstan u je dan niz, u je dnu ge ne -
ra ci ju pje sni ka ko ji gu be; i to je bi la ge ne ra ci ja rus kih pje -
sni ka ko ji su u Re vo lu ci ju 1917. u{li for mi ra ni, ali bez
sna`nog i sta bil nog po et skog sis te ma, jo{ uvi jek mi sle}i
stva ri u pro ti vrje~nos ti ma; – prou~ava ju}i stvar nost u kre -
ta nju. Za vr{i li su stri je lja nji ma, sa mo ubis tvi ma, du ho vnim
ago ni ja ma, fi zi~kim mu ka ma, su ro vim li {a va nji ma, ne ljud -
skim pa tnja ma. Oni ko ji gu be!, ka`e Ja kob son.
Zvuk je pre ma Hle bnji ko vu na to pljen zna~enjem. Ri -
je~i pro ba da ju te zvu ko ve kao ma~evi. Pros tor se ra zmo ta -
va u svo joj ko`i va se ljen skih di men zi ja. Sve su to po et ske
sli ke pje sni ka o ko je mu go vo ri mo. On kao so mnam bul
mje se ci ma lu ta rus kim pros tran stvi ma, bez do ma. Sva ki
put kad Ma ja kov ski ur gi ra da obja vi knji gu i na pla ti svoj

40 Temat
rad, Hle bnji kov odla zi: Na jug! Pro lje}e! I taj pje snik }e se
bu di ti iz svog po et skog sna: opet obi~an `ivot, o{ tri ne gla -
di! Pi {u da je od gla di lip sa vao da ni ma. Je dan dru gi pje -
snik, me|u oni ma ko ji gu be, Man delj {tam, nas tu pi}e ve -
he men tno pred ~ino vni kom Ber|aje vom, tra`e}i smje {taj i
na mje {te nje za svog pri ja te lja, lu ta ju}eg pje sni ka, la ko mog
na odri ca nje, ne mar nog u imet ku. Taj ~ino vnik, Ni ko laj
Ber|ajev, ka sni je re li gio zni mi sli lac, mu tni in ter pret Dos -
to jev skog, os ta je mir na li ca pred Man delj {ta mom ko ji ga
oba si pa go mi lom uvre da. Bu|enja Hle bnji ko va kao stva ra -
oca bi la su ri jet ka, ali ih je kri ti ka pam ti la; ni su mu opros -
ti li nje go vu pri~u ^o vjek s pu {kom ko ja je evo ci ra la Le nji no -
vu re~eni cu: „^o vjek s pu {kom – stra {an u pro {los ti u sves -
ti ra dnih ma sa, ni je stra {an sa da kao pred sta vnik Crve ne
ar mi je.“ U po slje dnjim da ni ma, ka ko pi {e Ja kob son, Hle -
bnji kov se `iv ra spa da, i pje snik mo li da se u so bu une se
cvi je}e ka ko se ne bi osje}ao nje gov smrad.
Da li Hle bnji kov iz gle da smi je {no, dok slu {a mo ka ko sa -
nja ri o tom sve je din stvu do bro te, u pras ko zor je je dnog do -
ba ko je }e ne ko na zva ti lju do`der skim U tom do bu ka da
se mo ra lo da no no}no bi ti bu dan ka ko bi se sa~uvao go li
`ivot. Mo`da ne ko me on mo`e iz gle da ti smi je {an. Mi zna -
mo da on ni je ni ka da za spi vao. To je sa mo za kla pa nje o~iju
pred o~i gle dnim o{ tri na ma stvar nos ti, to je san u ko ji do pi -
re taj vri {te}i svi jet. I to je ja sno iz nje go ve po ezi je: tre ba sa -
mo po gle da ti nje go vu po emu @dral. Hle bnji kov je `ivio
ona ko ka ko je pi sao; i ta pre imu}na po du dar nost `ivo ta i li -
te ra tu re – to je ono {to ga spa {a va od to ga da bu de smi je -
{an. On ni ka da ni je obi ta vao u dri je me`u; bio je to ve li~an -
stven san otvo re nih o~iju pred svi je tom ko ji se ra spa da.
Stvar nost nam go to vo ni ka da ni je na klo nje na. Svi jet ni -
je na prav ljen pre ma na {oj mje ri. Ta ma {i na ko ja gu`va go -
di ne ljud skih `ivo ta ne za us tav lji va je. Vri je me stal no nes -
ta je kad se po gle da una zad; go di ne su zgu`va ne u be smi -
slu. Li te ra tu ra je uvi jek tu da – sa da! – u ovom tre nut ku,
za us tav lja taj rad stra vi~ne ma {i ne, da po prav lja ono {to je
os ta lo zgu`va no; ona po ma`e da na {i be smi sli, na {e tu ge,
na {a odri ca nja, na {a pa tnja, na {a po ni`enja – da sve to iz -
gle da smi sle no, i ko li ko je mo gu}e: li je po! Ako se slo`i
ubje dlji vo i uku sno do zi ra no, u pre imu}stvu je dnog si`ea.
Ali za to sve – tre ba ve li ki Stil.

Temat
41
Mno go smo pu ta vi dje li ka ko je i naj ve}i stil be spo -
mo}an u gro tlu `ivo ta. Ve li~an stve ne sa nja ri je su bi le utje -
ha Hle bnji ko vu; ali ka kva je to utje ha u ko na~ni ci. I naj -
ve}e sli ke i naj ri tmi~ni je re~eni ce stra vi~ni `ivot ne kad
izme}e u gro tes ku; da li ih se uop {te ta da sje}amo Bo ra -
viv {i {est se dmi ca u bol ni ci me|u epi lep ti~ari ma, kao Rem -
bo u pa klu, Crnjan ski }e se po~eti ga di ti li te ra tu re, i ne}e
du go na kon to ga na pi sa ti pje smu; va ri ra ti tu gu ras ta na ka,
uzvi {e nost mi sli, kra so tu zvi jez da, po uz da nost smrti, u sti -
hu, u me tru, u ter ci ni, u ka tre nu, u okta vi, u so ne tu, sto -
lje}ima – sve je to u`a sni je od epi lep si je, pi {e. ^ini se ja -
snim ko odno si po bje du u tom su ko bu `ivo ta i li te ra tu re, i
mi bi smo mo gli o~eki va ti da li te ra tu ra je dnom po sus ta ne.
No ona ne pres ta je s tom ~e`njom za je din stvom; ona
uspos tav lja red. Ona je svje sna svog iz gnan stva: ko je je -
dnom osje tio to pli nu sun ca – sje}a se lje ta i usred zi me!
Stal no sje}anje na to je din stvo se vra}a po put re vol ta, re -
kao bi Ca mus. I ono stvar no i jes te re volt – kao ja ka mr`nja
na ono {to gu`va `ivot. Tu je odmah i ko ri jen an ga`ma na.
– An ga`man je pri hva ta nje ma {ta ri je kao mo ra la – o`ivo -
tvo re nje li te ra tu re – `iv lje nje sa nja ri je; to je taj an ga`man
kao Hle bnji kov ljev. Ta kva do slje dnost ma {ta ri ji u ko joj se
kon sti tu i{e mo ral mo`e se ma ni fes ti ra ti i na po li ti~kom po -
lju, u vi du po li ti~kog an ga`ma na; ali to je sa mo je dna od
do slje dnos ti li te ra tu ri u sa mom `ivo tu. Pi sac ~es to za bo -
rav lja li te ra tu ru u svom an ga`ova nju, sa mo po li ti ka bi va
nje go va su dbi na, i mi to vi di mo u nje go vim dje li ma: ona
sve vi {e li~i pri ka zu i iz vje {ta ju. To ~es to gle da mo u li te ra -
tu ri da nas.
Sje}amo se bljes ka in ven ti vnos ti u na dre alis ti~kim for -
ma ma. A oni su go vo ri li ka ko nji ho vi ci lje vi i ni su to li ko
~is to umje tni~ki ko li ko su usred sre|eni na ispi ti va nje do -
tad nei spi ta nih kon ti ne na ta `ivo ta. Oni ne `ele ra zmi{ lja ti
o pi ta nji ma ove ili one knji`e vne for me, ne go pre vas ho -
dno pi ta nje jes te: ka ko `i vje ti. Li te ra tu ru je tu za oku plje na
ve li kim pi ta nji ma `ivo ta, i sli ke su su zbog to ga ve li~aj ne,
do tad ne vi|ene. Mi sao se tu da je ar ti fi ci jel no, ali ona ni je
raz dvo je na od `ivo ta. I sa mim tim do zi va i an ga`ova nje na
po li ti~kom pla nu; i to je sa mo je dan od an ga`ma na. Li te ra -
tu ra je kod na dre alis ta ime no va na uop {te kao vi do vi ta u
stva ri ma `ivo tnim: ona je tre ba la oslo bo di ti ~o vje ka od

42 Temat
svih nje go vih blo ki ra nih `elja. Sa mo lu da lju bav, pi {e Bre -
ton, mo`e bi ti most po nad sku~enih `ivo ta ko ji vo di po mi -
re nju mo gu}eg i ne mo gu}eg, svje snog i nes vje snog, sna i
ja ve; san i ja va su se pri bli`ava li: slu~aj je pro is ho dio iz
`elje – naj du blje ja ta da pri ro dno pro na la zi u stvar nos ti do -
ga|aje ko ji mu od go va ra ju, kao da je u pi ta nju san.
@ivot se sve je dno su prot sta vio toj smi sle noj kon cep ci ji.
Je dan bis trou mni be zu mnik me|u nji ma, kao odba~enik iz
po kre ta, is ti~e da su na dre alis ti upa li u zam ku zdrav lja. –
Da zbog to ga na sje da ju i u klop ku dru{ tve nog an ga`ma na.
[ta }e me ni sva svjet ska Re vo lu ci ja, pi {e Ar ta ud, ako znam
da os ta jem vje~no bo lan i bi je dan usred svo je vlas ti te kos -
tur ni ce. Na dre alis ti su, re~eno je, lju bi li `ivot ko li ko ga je
Ar ta ud pre zi rao. Ot kri lo se da su oni `ivot ipak shva}ali
su vi {e plo {no. Ar ta ud je dnos ta vno ni je mo gao cje lo vi to
pri hva ti ti na dre alis ti~ki sis tem – i za to je bi lo kri vo nje go -
vo ti je lo; ka ko bi sam on re kao: bio je ne slo bo dan za to {to
je bio lo {e gra|en, i ~o vjek bi bio slo bo dan je di no ako mu
ti je lo je dnom kon stru i{u bez or ga na. Ar ta udov ko {mar }e
se ot kri va ti kao zas tra {u ju}i ne ga tiv Bre to no vog sna: Ar ta -
ud je do is ta os tao do slje dan na dre alis ti~koj te zi da pi sa nje
ni kad ne tre ba raz dva ja ti od sop stve nog `ivo ta. – Sva ki ti -
traj nje go vog je zi ka je do is ta i da lje stru jao kroz nje go ve
mi sli; ali on ni je imao ti je lo atle te da bi mo gao ku {a ti pras -
ka vost, pos to ja nost, ma gi~nost, i svu pu ni nu lu de lju ba vi.
@ivot je jo{ je dnom pre va zi {ao stil. [i ro ka na dre alis -
ti~ka kon cep ci ja ko ja je tre ba la obu hva ti ti ci je li `ivot za bo -
ra vi la je na krhkost ljud skog ti je la. Ar ta ud }e Bre to no vu
gr~evi tu lje po tu os tva ri va ti svo jom lu ci dno{}u. Ona }e ne -
pres ta no na pe to kru`iti oko od su tnog – mrtvog vlas ti tog
jez gra. On }e taj ne ga tiv na dre alis ti~kog `ovi jal nog kon -
cep ta od sli ka ti, neu bla`eno. On }e os ta ti do slje dan `ivo tu,
li te ra tu ri na svoj na~in, onoj na dre alis ti~koj op kla di pre ma
ko joj tre ba do bi ti ili iz gu bi ti ~itav `ivot. To }e bi ti no vi de -
li rij; de li rij ra zo~are nja, na pu {te nos ti, u`asa, ko jim se opet
umi~e sva ko dnev lju. Pa tnja }e us tva ri bi ti za slu`na za sve
to. Ta ko je otvo re na no va stra ni cu u sti lu i mi{ lje nju. Pa tnja
i lu ci dnost su ba bi~ile pri ra|anju je dnog no vog sti la.
Taj stil je gr~evi ta lje po ta ko {ma ra u o{ tri na ma i ta mnim
sje na ma pro tur je~ne i ne za vr{e ne stvar nos ti. Sva {ta je od -
sli ka no na tim ko {mar nim ne ga ti vi ma: po slje dnji da ni ~o -

Temat
43
vje~an stva, to oluj no is to rij sko ne bo dva de se tog vi je ka, i
olo vni gro mo vi ko ji uda ra ju; i ma {i ne ko je udu pla va ju lju -
de kao sje ne, sve mu ski da ju}i auru, i ne ki lju di ra zja plje -
nih ~eljus ti, sa svo jim krhkim ti je li ma, u tom svom pa klu
ka ko se oti ma ju za po slje dnja ve li ka osje}anja, ki da ju}i se
oko tih pla {te va s pro tur je~ji ma stvar nos ti.
Ti lju di zna ju da ve li ka osje}anja ni su pra va ako ni su
ne ze malj ska, ako ni su po se bna i ne vi|ena, ako ni su bri -
zan tna, ako ne no se tu auru tri jum fa li zma; ona vi {e ne mo -
gu bi ti ta kvim sa ma po se bi, i ona po no vo mo ra ju vas -
krsnu ti u tom stal nom gu {a nju sa utva ra ma stvar nos ti, ko -
je mra~no na pa da ju sa svih stra na. Ti lju di sto ga mo ra ju bi -
ti u je dnom po vi {e nom sta nju lu ci dnos ti ko ja }e na dras ti
sve. Oni }e pro}i kroz taj pa kao pro tur je~ja, gr~evi to, ~es -
to iz vrnu te utro be, kao lu|aci. Da vno je pro {lo vri je me ka -
da su sve do`iv lja va li kao hi pno ti sa ni; pa`nja vi {e ne
mo`e bi ti sli je po i sa nja la~ki za us tav lje na na je dnom li ku.
– Li ko vi i stva ri pro li je}u uoko lo kao na ubrza nom fil mu. I
oni sa da mo ra ju hi ta ti spa {a va ju}i ta po ki da na ve li ka
osje}anja, u mra ku pa kla, me|u o{ tri na ma. – To im je do -
vo ljan ra zlog da gla vu raz mrska ju o ne ki ne vi dlji vi zid! Li -
te ra tu ra je taj san ko ji ih na mo ment obu zi ma kad se pri -
slo ne uz ne ki mra~ni zid; te sli ke ko je vi|aju u ta mi do bi -
va ju svo ju sim bo li~ku vri je dnost kad se do ve du u sin ta -
ksi~ku ve zu: oni sna tre da su spa si li ne {to od to ga za {to se
bo re, oni u snu po no vo vi de nji ho vu cje lo vi tost. Na nji ho -
vim krva vim ru ka ma su sa mo po de ro ti ne tih ve li kih
osje}anja, je di no pre os ta lo iz stra vi~nog ki da nja sa utva ra -
ma i o{ tri na ma; ali u nji ho vom snu, os ta je ne {to od ono ga
{to oni `ele. – U li te ra tu ri mi jo{ mo`emo vi dje ti po ne ki
blje sak pro svi je tlog le lu ja nja tih osje}anja. – Mo`emo ga
na slu ti ti u mra ku okol nog pa kla ko ji se pre li je va i u san.
Li te ra tu ra kao san: kao `ivot ka kav `eli mo, ili pred ka kvim
stre pi mo; uvi jek tu pos to ji sna ga da se pro pa dne u san
usred pri je te}eg `ivo ta. Pra vi pi sac si la zi u taj pa kao da sa -
nja; on do bro zna da ne}e upo zna ti ni {ta ako ne pro|e
kroz nje ga. – Osje tljiv na pa kao, kao {to }e to bi ti i ka da
bu de pro la zio kroz raj, on us tva ri ispi tu je `ivot. Kao sti list,
on po dje dna ko osje}a ne ke bo`an stve ne klju~aju}e obla ke,
i ga snu ko mo ru; on je klju~ni pro vo dnik svog u`asa svi je -
ta, i po ne kog im pul sa bla gos ti.

44 Temat
Ne tre ba bi ti do kra ja na ivan i mi sli ti da smo sva gda u
tom pa kle nom lo vu; ne tre ba bi ti na ivan i vje ro va ti da se
na sli ci svi je ta stal no ki da mo sa utva ra ma stvar nos ti. Ne ko
}e sa mo obrnu ti taj film, okre nuv {i ga s dru ge stra ne, i mi
}emo se na nje mu na}i u okru`ju pi to mom, sa bla gim smi -
je {kom, u `ivo tu so li dnom. – Ni {ta vi {e ni je ta ko in fe ral no
i ve he men tno, ni ka kvih ki da nja ni ti bor be; sva ona stra -
vi~na izo bli~enja sa mo su nam se pri~inja va la: taj film
`ivo ta gle da li smo sa stra`nje stra ne, po gre {no. @ivot je
pro tur je~an: lju di proi zvo de oru`je, ali is to vre me no i gra -
de bol ni ce. Ne ki do is ta gi nu, ali ne ki i pre`iv lja va ju. Ne ka
dje la }e pro gu ta ti mrak, ali ne ka }e i pre tra ja ti, ona ko ka ko
je to htio nji hov autor. Ne ma sto ga ni ka kve po tre be da na -
sil no nasr}emo na svi jet: ne kad je sve oko nas bla gost, kao
da le`imo u pe ri na ma.
Na ma va lja sau~es tvo va ti u toj pi to mos ti i bla gos ti, sa
sje}anjem na onu dru gu pa kle nu stra nu. Tre ba li bi smo
zna ti da se sva ki ~as stva ri mo gu vrlo la ko okre nu ti; da }e
se ci je li `ivot mo`e je dnom iz vrnu ti. Ne ka }e ru ka po no vo
obrnu ti onaj nei zra|eni film `ivo ta: i mi }emo se, kao
ucrta ni, na}i ta mo gdje naj ma nje o~eku je mo. Svje sni smo
da je taj mir oko nas sa mo pri vid, i tre ba lo bi s tom svi je{}u
i go vo ri ti. Tre ba lo bi hi nji ti da se sla`emo sa tom svom har -
mo ni jom. Tre ba lo bi sa smi je {kom pre vla da ti pro tur je~ja
svi je ta. Ne uku sno je uvi jek na pa da ti i ki di sa ti na svi jet,
kad je on ve} to li ko umjes tan da vje~no ne mo ri nas, da
nas os tav lja ne kad na mi ru.
„Bi lo je ve} dos ta mrtvih. Na vi kli smo se. [u me su bi le
sve le p{e; zla tne, crve ne, mla de {u me.
[ta je na ma ubi ti tri mi li ona lju di Mi smo slo bo dni i
zna mo da je ne bo svud na sve tu is to; pla vo, oh ta ko pla vo.
Do {la je smrt jo{ je dnom kao ne kad da vno, ali }e iza nje
do}i slo bo da...
Ah, je li is ti na da su ta mo do le sve de voj ke obe{~a{}ene.
Ja vi dim da }e do}i je dno bo lje sto le}e. Ono uvek do la zi...
Ne kad sam htio bi ti va jar i mi slio sam da go vo ri ti gr~ki
to je raj. Da nas sam `eljan ubi ja ti, ubi ja ti... A ja bih se ra -
do vao da ko lju. Ne ka ko lju.“
@ivot se uka zu je u li te ra tu ri, u ne pre ki dnim ni zo vi ma,
kao ne sa ni ca. Crnjan ski tu gro zu stvar nos ti shva ta kao bla -

Temat
45
gost, i u to me je nje go va mu drost. To je taj bar {u nas ti pro -
zra~ni do dir li te ra tu re i `ivo ta: mno{ tvo ubi je nih i ne ke
zla tne, crve ne, mla de {u me; ubi ja nje i slo bo da u pla ve tni -
lu ne ba; sa nja ri ja umje tnos ti i ra dost kla nja; i bo lje sto lje}e
ko je uvi jek do la zi. Ne ko }e re}i da je to iro ni~an san – da
je to je dno hi nje nje u to bo`njem mi re nju sa zlom. To je je -
dan no vi pos tu pak za bo ra va – sve sve je dnos ti, ko jim se na -
gla {a va to lu di lo i gro za stvar nos ti. To je ono ka ko se li te -
ra tu ra su prot stav lja gro zo ti. @ivi do dir `ivo ta i li te ra tu re u
knji`e vnom tki vu.
Tu se stva ra pri vid sre}e u odri ca nju pred `ivo tom.
Odri ca nje, kao je dna ve li ka te ma li te ra tu re, uvi jek do la zi
zbog to ga {to se ne mo`e osvo ji ti vje~nost, za to {to se ne
mo`e spa si ti od smrti; za to {to je sa vr{en stvo ta ko da le ko:
i zbog to ga su nam u`as i gro zo ta mrski, i odbi ja mo u~es -
tvo va ti u to me. No u odri ca nju ima uvi jek ne~eg ta ko iro -
ni~nog i hi nje nog, jer pra vo odri ca nje za pra vo i ne pos to -
ji, ono je ilu zi ja. – [ta je dru go odri ca nje ne go po no vo
`ivo tna gro zni~avost – mu~no pri hva ta nje sve ga kao ne -
po tre bnog i ne dos toj nog u na {oj sla bos ti pred o~evi dnim
kra jem; mi okre}emo gla vu od te na ka ze ko joj ne mo`emo
ni {ta, mi se uda lja va mo od sve ga, u bo lu. Kao da pos to ji
mo gu}nost se tim odri ca njem u|e u je dnu no vu fa zu
obno ve, u je dnu pri pre mu vas krse nja no vog `ivo ta i sti la.
Taj ~in kao ta kav mo`da jo{ ima ne ko zna~enje, ali }e nje -
go vu is ti ni tost stvar nost sva ka ko ospo ri ti.
I sa ma iro ni ja jes te svo je vrsna gr~evi tost; to pre gnu}e
da se od hi nji na dmo} pred o~i gle dnom ne pre va zi|enom
sna gom – ono ni je je dna ko bla gos ti i ola ko tnos ti ka ko se
mi sli. Da le ko od to ga. Ta kva iro ni ja je bol na, po dra zu mi je -
va i da lje sau~e sni{ tvo u svi je tu, ona je ne ima {ti na, jer ni -
{ta dru go ne pre os ta je za sta vi ti u za log.
Ta ko tre ba shva ti ti i Bre to nov crni hu mor. Ta~no je da
on ne ma ni ka kve ve ze sa po {a li ca ma, po dru gi va njem, vi -
clji vo{}u, itd. Taj crni hu mor, to je us tva ri je dna po bje -
dni~ka su bje kti vnost u odno su na vanj ski svi jet. Ali ni ka -
da ne tre ba za bo ra vi ti da je ta po bje da ilu zor na. Crni hu -
mor hi nji da je pre vla dao pro tur je~ja svi je ta; ta po bje da
uvi jek uklju~uje su mnju. Su mnju zbog svo je ne po tpu nos -
ti, zbog pro tur je~nih na~ela svi je ta. No sve se to izos tav lja
i za bo rav lja u je dnom ko~ope re nju ega ko ji odbi ja pa tnju

46 Temat
zbog ta kve tri~ari je kao {to je `ivot.
Otud do la zi na mjer na ra vno du {nost, po sve ma{ nja bes -
ko ri snost, zdu {no odma ga nje. Taj sen ti ment po ja vio se
kod Crnjan skog u ra tu. @ak Va {e, me {tar na dre ali zma,
usred Prvog svjet skog ra ta ta ko|er }e izja vi ti: „Odbi jam
umri je tu u ra tu. Ubi}u se krat ko na kon skla pa nja mi ra!“ I
on je to ura dio, to ima te spro ve de no: i to je mo`da je di no
pra vo odri ca nje! Pi {u ta ko|er da je na kon ha p{e nja sli~no
go vo rio i Man delj {tam: „Bo lje mi odmah ka`ite oslo ba|ate
li ne vi ne ili ne. Vi me ne mo ra te pus ti ti – ja ni sam stvo ren
za ta mni cu!“ To je taj sen ti ment, to je taj o~aj: sve sve je -
dnost da li }emo po bi je di ti ili iz gu bi ti! Ra vno du {nost da li
}emo na sje ver ili jug! Ne mo`emo utje ca ti ni na po bje du
ni na po raz. Iz gle da da je taj kon cept po pra vi lu sve pri su -
tan u do ba ra to va, re pre si je, lo go ra. Da kle, ta ko ka ra kte ris -
ti~an za dva de se ti vi jek!
Za spi va nje u iro ni ji i hu mo ru pred o{ trim vri {te}im svi -
je tom uvi jek za hti je va sna gu. Sna gu mi sli, sna gu sti la! I ta
stal na gr~evi tost u za kla pa nju ne za vr{e ne stvar nos ti – to je
us tva ri li te ra tu ra. Una ka`eno, ras trga no, zgr~eno, ne ljud -
sko ~o vje~an stvo! I mi lost uo bli~enja, bla gost `ivo ta ko je
ga po si pa ju odoz go. Ka ko u to me iz bje}i ne ukus Pri sus -
tvo sa mo na ka ze, ili sa mo bla gos ti, po dje dna ko jes te pre -
tje ri va nje, ki~. Nji ho va kom bi na ci ja pak tje ra na ra zmi{ lja -
nje.
Taj strah da se pi sa njem uda lja va od `ivo ta pu nim
plu}ima, i to odri ca nje pred `ivo tom u ime pi sa nja – to
dvo je vo di u kri ze, u ko le blji vos ti – i to je po pri li~no stra -
{no; u ime ta kvog pro pi ti va nja tre ba lo bi sa mo po no vo
pro}i li te ra tu rom dva de se tog vi je ka. Opre di je li ti se za ne -
{to od to ga: zna~i ci je li svoj `ivot i osje}anje svi je ta sta vi ti
na koc ku. Ne mo gu}e je uspos ta vi ti ta~nu mje ru u uo -
bli~enju i uspos tav lja nju je din stva; ni je mo gu}e pre ci zno
do zi ra ti `ivot i li te ra tu ru u stru ktu ri je dnog dje la, a da su -
tra bu de mo si gur ni da stvar nost ne}e zbri sa ti to dje lo kao
da ni kad ni je pos to ja lo na svi je tu. Pi sac pi {e o `ivo tu,
svom ili tu|em, spa {a va mo men te i im pre si je; kre ta nje }e
mo`da su tra u be smi sao odni je ti ci je li nje gov `ivot! On us -
tva ri pi sa njem iza zi va taj `ivot opre dje lju ju}i se za vri je -
dnost. On se opre dje lju je za je dan stil, za je dan ugao gle -
da nja; su tra }e to bi ti ana hro ni zam ko ji ni kog ne do ti~e.

Temat
47
On da }e va lja ti izno va uo bru~ava ti tu stvar nost ko ja je
pro va li la; ispo~et ka, kao da ni je bi lo ni {ta pri je to ga. For ma
}e opet bi ti aktu el na! On da }e po no vo usli je di ti bor ba sa
`ivim `ivo tom u kva dra ti ma knji`e vne stru ktu re. Po no vo
osmi{ lje nja, osmi{ lje nja; ta ~e`nja za je din stvom. Go to vo
da se ne mo`e ova ko izre}i apri or no rje {e nje. Spas je uvi -
jek na li cu mjes ta, u gr~evi tos ti.

48
Temat
Günther An ders
Bi tak bez vre me na
O Bec ket to -
vom ko ma du
„^eka ju}i
Go dota“
Izuzetno su aktivni oni negativni prosvjetitelji koji `ele da
nas ubijede kako je va`nije da se u svakom relevantnom knji`evnom
tekstu otkrije religija, nego da se, kako su to ~inili na {i
o~evi, u svakom sakralnom tekstu otkriva knji`evnost. Tek {to
su u svojoj lakomislenoj pobo`nosti na taj na~in falsifikovali
zna~ajno djelo F. Kafke, sad ve} pose`u i za Beckettovim klaunskim
komedijanjem, kako bi ga ogrnuli la`nim pla {tom po~asti.
Mo`da ovaj put i uspije da se nakaradnoj interpretaciji pravovremeno
stane na put. Da ovom komadu me|utim ne bi trebalo
uskratiti ~ast koju zaslu`uje, dokazuju sljede}e primjedbe.
1. Ovaj ko mad je ne ga ti vna pa ra bo la
Svi ko men ta to ri se sla`u u to me da je ov dje ri je~ o pa ra bo -
li. Ali polemika o na~inu kako tu parabolu objasniti jo{ uvijek
je u pu nom je ku, a da ni je dan od onih, ko ji se pre pi ru oko pi -
ta nja ko je i {ta je Go dot, i ko ji na to pi ta nje (kao da je ri je~ o
tablici mno`enja nihilizma) smjesta odgovaraju „smrt“ ili „smisao
`ivota“ ili „Bog“, nije razmislio o tome po kojem mehanizmu
parabole funkcioni {u, pa prema tome i Beckettova parabola.
Taj mehanizam se zove „inverzija“. [ta zna~i „inverzija“
Ka da su Aesop ili La fon ta ine htje li re}i: Lju di su kao `ivo ti -
nje – je su li oni lju de pri ka zi va li kao `ivo ti nje Ni su. Oni su za -
mijenili – i u tom se sastoji neobi~no zabavni efekat otu|enja

Temat
49
ko ji se jav lja u ba sna ma – oba ele men ta ove je dnad`be, su bjekt
i pre di kat; to zna~i: us tvrdi li su da su `ivo ti nje lju di. To is to je
prije vi {e od ~etvrt vijeka u~inio Brecht, kada je u „Ope ri za tri
gro {a“ htio poru~iti: filistri su razbojnici; i on je subjekt pretvorio
u pre di kat i obra tno, a ra zboj ni ke je pri ka zao kao fi lis tre. To
quid pro quo pisaca basni ~italac mora prozrijeti prije nego {to
se pozabavi Beckettovom fabulom. Jer i Beckett postupa na isti
na~in. I to na krajnje rafinirani na~in: Da bi ispri~ao fabulu
(pri~u) o onoj egzis ten ci jal noj for mi, ko ja vi {e ne zna ni za for -
mu ni za prin cip i u ko joj se `ivot vi {e ne kre}e, on ra za ra i for -
mu i princip fabule: razorena fabula, koja se vi {e ne razvija,
postaje primjer za fabule o `ivotu koji je zaustavljen. Ukoliko
prema tome Beckettovu „inverziju“ ho}emo vratiti u prvobitno
stanje, njegova besmislena parabola o ~ovjeku je zapravo
parabola o besmislenom ~ovjeku. Sigurno je: da klasi~no-formalnom
idealu vrste (basne) ova fabula vi {e ne odgovara. Po-
{to je ona me|utim fa bu la o onom `ivo tu ko ji vi {e ne po zna je
„mo ral“ i ko ji se vi {e ne mo`e sa`eti u for mi fa bu le, u to me je
njena gre {ka i zakazivanje njenog morala; a ako ova sebi dopu
{ta nedosljednost, onda je to zato {to je upravo nedosljednost
njen predmet pripovijedanja; ako ona sebi dozvoljava
da ne pri po vi je da ni o ka kvoj „ra dnji“, to je sto ga {to je u njoj
rije~ o neaktivnom (ne-radnom) `ivotu; a ukoliko uzima sebi
za pra vo da vi {e ne nu di ni „pri~u“, to je za to {to pri ka zu je lju -
de koji nemaju pri~u. Niko ne mora poricati da se doga|aji i
fragmenti govora, iz kojih se ovaj komad sastoji, pojavljuju nemotivirano,
da se nemotivirano prekidaju ili se jednostavno
ponavljaju (~ak na perfidan na~in tako da to sudionici doga|aja
uop}e ne primje}uju): jer ta nemotiviranost je motivirana
svojim predmetom; a taj predmet je `ivot koji vi {e ne poznaje
ni pokreta~ku snagu, ni motive.
Iako je ona da kle u iz vje snom smi slu negativna fabula, ona
}e ipak uvijek ostati fabula, kao {to fotografija totalnog pomra~enja
sunca (iako nevidljiva) uvijek ostaje fotografija. Ve} i
za to {to ona u ne dos tat ku po uke ko ja bi se iz nje mo gla izvu}i,
jo{ uvijek ostaje na nivou apstrakcije. Ako su se ro ma ni, nas ta li
posljednjih 150 godina, zadovoljavali prikazivanjem bezobli~nog
(amorfnog) `ivota, ona sad prikazuje bezobli~nost kao
takvu i nije samo ta njena tema apstraktna, ve} su apstraktni i
likovi; njeni „junaci“ Estragon i Vladimir su zami{ljeni kao
„ljudi uop}e“; {ta vi {e, oni su „apstraktni“ u najstra {nijem smi-

50
Temat
slu rije~i: naime abs-tracti, {to zna~i : svu~eni (ogo lje ni), odrpa -
ni. Po {to su kao takvi otkinuti od svijeta, i u njemu vi {e nemaju
{ta da tra`e, ni oni u nje mu vi {e ni {ta ne na la ze, pa pre ma
tome i taj svijet postaje apstraktan: zato na pozornici i nema vi-
{e ni~ega; ni~ega osim onog pre dme ta, ko ji je za smi sao ovog
komada neophodan, naime drveta (pandan biblijskom „drvetu
`ivota“) u sredini pozornice, koja prikazuje svijet kao trajno
postoje}u spravu za mogu}e „samoubistvo“ ili pak, kao jednad`bu
„`ivjeti“ i „ne objesiti se“. „Oba ova ju na ka su jo{ sa mo
na `ivo tu, ali ne vi {e u svi je tu“. A to je sprovedeno tako nemilosrdnom
dosljedno{}u, da ostali prikazi mirnog tubitka (Dasein)
– a savremena knji`evnost, filozofija i likovna umjetnost ne oskudijevaju
prikazima takvog tubitka – u pore|enju s ovim djeluju
jo{ donekle utje {no. Döblinov Franz Biberkopf je jo{ uvijek
stajao u vrtlogu svjetskih previranja, koje ga se vi {e nije ticalo;
Kafkin geometar K. je ipak jo{ uvijek poku {avao da u|e
u svoj „zamak“; a da ne govorimo o pretku dana{njeg roda,
Michaelu Kolhaasu, koji se jo{ uvijek batrgao s ovim svijetom,
iako se pre ma nje mu op ho dio kao da je on mo ral no car stvo u
Kan to vom smi slu. Na ne ki na~in su svi oni jo{ uvi jek ima li
„svi jet“: Bi ber kopf i pre vi {e od svi je ta, ali za to to ni je bio
odre|eni svi jet; K. je jo{ ga jio na du u svi jet; Koh lha as je imao
la`ni svi jet. Oni jo{ ni su sti gli u ne-svijet. U taj su dos pje la tek
Beckettova bi}a. Tek je u njihovim u{ima zanijemila buka pulsiranja
svijeta koja je Biberkopfa jo{ zaglu {ivala; tek oni zaborav
lja ju da uop}e po`ele u}i u za mak svi je ta; i tek se oni odri~u
da svijet mjere mjerilom nekog drugog svijeta. Jasno je da to
odsustvo svijeta, ukoliko ono treba da se prika`e literarno ili
teatarski, zahtijeva neobi~na sredstva. Po {to tamo gdje svijeta
ne ma, vi {e ne mo`e bi ti ni kolizije s tim svijetom, tu se izgubila i
mogu}nost tragi~nog. Ili ta~ni je re~eno: Tra gi~no se u ovom tu -
bit ku sas to ji u to me da mu se vi {e ~ak ne do zvo lja va ni tra gi -
ka, da je ono uvi jek kao cje li na za pra vo far sa (ne sa mo po put
tragedije na {ih predaka, koja je bila pro`eta farsama): da se
ono, prema tome, mo`e prikazati samo kao farsa: zapravo ontolo
{ka farsa; ne kao komedija. I to ~ini Bec kett.
Us ku po ve za nost ap stra kci je i far se nam je ve} po ka zao
Don Quic ho te. Ali on je ap stra hi rao sa mo iz biv stva svi je ta;
ne iz svi je ta kao ta kvog. Fi lo zof ski gle da no, Bec ket to va je far -
sa „ra di kal ni ja“: on svo ju far si~nu ko mi ku ne izvo di na taj
na~in da lju de do vo di u ne ki svi jet ili ne ke si tu aci je ko je nji -

Temat 51
ma ne od go va ra ju, s ko ji ma su u ko li zi ji, ve} ta ko da ih pos -
tav lja, ali da ih ne pos tav lja na ne ko odre|eno mjes to. Na taj
na~in oni pos ta ju kla uni, jer me ta fi zi~ka ko mi ka kla una se
sas to ji u prin ci pi jel noj za mje ni pos to je}eg i ne pos to je}eg, u
to me da se oni spo ti~u pre ko ne pos to je}ih ste pe ni ca ili pak
da se pre ma ste pe ni ca ma op ho de kao da one ne pos to je. Ali
za ra zli ku od tih kla una (me|u ko je jo{ spa da i Cha plin), a
oni su, da bi ne pres ta no na no vo iza zi va li smi jeh, stal no
ne~im za po sle ni i upra vo se prin ci pi jel no na la ze u ko li zi ji,
Bec ket to vi pro ta go nis ti su li je ni ili pa ra li sa ni kla uni. Po {to za
njih ne ne dos ta je sa mo ovaj ili onaj pre dmet, ve} svi jet kao
cje li na, oni se na nje ga vi {e uop {te ne os vr}u. Za to je tip nje -
go vih fa bu lae per so nae, ko je je iza brao kao zas tu pni ke da na{ -
njeg ~o vje~an stva, je dno zna~no odre|en: to mo gu da bu du
sa mo klo {a ri, bi}a ko ja su ispa la iz kon cep ta svi je ta (na ime iz
she me gra|an skog dru{ tva); kre atu re ko je ne ma ju {ta da ra -
de, jer s njim (tim dru{ tvom) vi {e ne ma ju ni ka kve ve ze.
2. Rje {e nje: os ta jem, da kle o~eku jem ne {to
Ne ma ju {ta da ra de. – Ot ka ko je Döblin pri je vi {e od ne -
ko li ko de ce ni ja Bi ber kop fa pro kleo da bu de ne ra dnik i na taj
ga na~in pri ka zao kao ~o vje ka bez svi je ta, to je to kom naj ra -
zno li ki jih po vi je snih kre ta nja „dje la nje“ pos ta lo jo{ du bio zni -
je ne go ta da; ne za to {to bi se po ve}ao broj ne za po sle nih, {to
ni je slu~aj; ne go za to jer mi li oni onih ko ji jo{ ne {to ra de a pri -
tom ima ju osje}aj „da za pra vo oni bi va ju ra|eni“ (tj. da se nji -
ma ma ni pu li {e); zna~i da ra de, a da ne mo gu sa mi bi ra ti cilj
svog ra da, ni ti ga mo gu pro zri je ti; ili pak ra de sa svi je{}u da
ra de sa mo ubi la~ki po sao – ukrat ko: Ne mo gu}nost sa moodlu~iva
nja je u toj mje ri to tal na da i rad pos ta je je dna va ri jan ta pa -
si vnos ti ~ak i ta mo, gdje je on na po ran do smrti ili ~ak smrto no san,
gdje se pre tvo rio u for mu ra da ni za {ta ili na pros to ne ra da. Sto ga
ni ko ne}e mo}i po re}i da su Es tra gon i Vla di mir, ko ji ne ra de
ap so lu tno ni {ta, re pre zen ta ti vni za mi li one za po sle nih lju di.
Naravno da su oni reprezentativni samo zato {to uprkos
svojoj neaktivnosti i besmislu svoje egzistencije ipak `ele da
„na isti na~in nastave dalje“, zna~i da nisu pretvoreni u kandidate
za samoubistvo. Od bu~nog patosa junaka o~ajnika koji
se pojavljuju u knji`evnosti 19. vijeka, oni su jednako daleko
kao i od histerije Strindbergovih likova. Oni su vjerodos-

52
Temat
tojniji: naime ne-pateti~ni i ne-konsekventni kao {to su to i
prosje~ni ljudi iz mase. Jer ti se ni u besmislenim situacijama
ne ubi ja ju, ~ak i ni hi lis ti me|u nji ma `ele da `ive, oni ba rem
ne `ele „ne `ivjeti“ – ako ova negativno-voluntaristi~ka formulacija
nije suvi {e doktrinarna: jer ti Estragoni i Vladimiri u
principu „ nastavljaju `ivjeti“ upravo zato, {to `ive besmisleno,
naime zato {to je odluka „ne nastaviti `ivot“, to jest sloboda
da se „`ivot okon~a“, ve} paralisana njihovom „navikom na
nerad“ (Nichtstun), odno sno na vi kom da se „ne ra di svo jom
voljom“ (Nicht-selbst-Tun). Ili ko na~no, bez ika kvog po se bnog
motiva: oni nastavljaju `ivjeti, jer su ve} i ta ko tu; i za to jer ne -
{to dru go ve} „biti tu“ za `ivot ne do la zi u ob zir.
O toj vrsti „`ivo ta“: o ~o vje ku ko ji os ta je, jer je ve} i ta ko tu,
iz vje {ta va da kle Bec ket tov ko mad. Ali on o to me iz vje {ta va
na na~in ko ji prin ci pi jel no odu da ra od svih do sa da{ njih li te -
rar nih pri ka za o~aja.
Deviza koju smo mogli staviti u usta svim klasi~nim figurama
o~ajnika (uklju~uju}i i Fausta) bi glasila: „Nemamo vi {e {ta da
o~ekujemo, dakle ne ostajemo.“ Estragon i Vladimir naprotiv koriste
„inverziju“ ove lozinke: ^ini nam se da govore, „Ostajemo,
dakle, ~ekamo“. I : „^ekamo, zna~i, imamo ne {to da o~ekujemo.“
Ove de vi ze zvu~e po zi ti vni je od de vi za nji ho vih pre da ka.
Ali one sa mo ta ko zvu~e. Jer ne ma ni go vo ra da ova dvo ji ca
za is ta ~eka ju ne {to odre|eno. To se na ime vi di po to me {to je -
dan dru go ga mo ra ju pod sje}ati da ~eka ju i na {to ~eka ju. Za -
pra vo ne ~eka ju ba{ ni na {to. Ali s ob zi rom i na osno vu nji -
ho vog sva ko dne vnog nas tav ka egzis ti ra nja ne mo gu}e im je
ne za klju~iti, da ipak ~eka ju; a s ob zi rom nji ho vog sva ko dne -
vnog „~eka nja“ ne mo gu a da ne mi sle da ne {to ~eka ju. Kao {to
ni mi ne mo`emo o lju di ma ko je vi di mo ka ko u ki {noj no}i
sto je na ne koj sta ni ci, a da ne za klju~imo da su to lju di ko ji
~eka ju, i da ih to {to ~eka ju, „ne}e du go os ta vi ti da ~eka ju“.
Sto ga je pi ta nje ko je ili {ta je Go dot ko ga oni ~eka ju, be smi -
sle no. Go dot ni je ni {ta dru go ve} na ziv za ~inje ni cu da tu bi tak ko -
ji se be smi sle no nas tav lja, sam se be po gre {no shva ta kao „~eka nje“,
kao „o~eki va nje ne~ega“. Po zi ti vni ka ra kter i je dnog i dru gog
svo di se da kle na je dnu dvos tru ku ne ga ci ju: na ne-spo so bnost
da se pri zna be smi sle nost; ne na ne {to je dnos ta vno po zi ti vno –
po mo}u ~ega mi za pra vo sa mo po nav lja mo ono {to je Bec -
kett sa op}io na slo vom svog ko ma da: da nje mu na ime ni je
sta lo do Go do ta, ve} is klju~ivo do „~eka nja“.

Temat 53
3. Bec kett ne pri ka zu je ni hi lis ti~ki nas tro je ne
lju de, ve} ne spo so bnost lju di da bu du ni hi lis ti
Karakteriziraju}i `ivot u kojem se samo zato i dalje ~eka, jer
je ~ovjek i tako ve} tu, francuski komentatori su upotrebljavali
Heideggerov izraz „ba~enost“. Pogre {no. Jer dok Heidegger
svojim terminom priznaje slu~ajnost svog sopstvenog tubitka
i ja sno ga ime nu je (ka ko bi taj slu~aj prko sno uzeo u svo je ru -
ke i od njega napravio sopstveni „koncept“), ni jedan od dvojice
protagonista Beckettovog komada ne ~ini ni jedno ni drugo,
kao {to to ne ~ine ni mi li oni onih ko je ova dvo ji ca pred stav -
ljaju. Niti oni svoj tubitak shvataju kao slu~ajnost; niti pomi{-
lja ju da tu slu~aj nost uki nu, da kle, da ono {to im je do ba~eno
pretvore u neki pozitivni „koncept“. Oni su neuporedivo manje
junaci nego {to je to Heideggerov tubitak, neuporedivo
povjerljiviji, neuporedivo „realisti~niji“. Kao {to pred nekom
sto li com ili ne kom ku}om ne bi mo gli pri zna ti da ove ni su ni -
{ta dru go ve} da su „tu“ ili da su „tu ni za {ta“, ta ko za njih ne
dolazi u obzir da svoju sopstvenu egzistenciju smatraju kao
„ni {ta“ ili da je sma tra ju ni {ta vnom. Pri je bi se mo glo re}i da su
oni „metafizi~ari“: naime, da ni su u sta nju da se odre knu poj ma
smisla. Heideggerov izraz je izri~ita detronizacija pojma smisla;
Vladimir i Estragon, koji su svojim tubitkom usmjereni prema
ne~em o~ekivanom, su naprotiv ~uvari pe~ata pojma smisla u jednozna~no
besmislenoj situaciji. Da su „ni hi lis ti“ (ta ko ih ~es to
ozna~avaju), je ne samo progre {no, ve} je to obi~no falsifikovanje
onog {to Bec kett `eli po ka za ti. Pri je bi se re klo da su oni,
po {to ne gu be na du a ni su ni u sta nju da ju iz gu be, nai vni i be -
znade`no optimisti~ni ideolozi. Ono {to Beckett prikazuje, nije
zna~i nihilizam ve} nesposobnost ~ovjeka da u nevjerovatno beznade`noj
situaciji bude nihilista. Dio te u`asno `alosne ~injenice,
kojom ovaj komad zra~i, ne proizlazi u tolikoj mjeri iz bezizlaznog
polo`aja dvojice njegovih protagonista, ve} upravo iz
~injenice da oni, kao neko ko neprestano ~eka, toj situaciji
uop}e ni su do ra sli, {to zna~i da ni su nihilisti. A snagu svoje komike
oni zahvaljuju upravo toj svojoj nesposobnosti.
Da ni {ta ne djeluje komi~nije od neopravdane, totalne lakovjernosti,
dokazala je ve} vi {e od dvije hiljade godina stara
praksa komi~nog pjesni{tva; naime svojom sklono{}u da prikazuje
figuru mu`a rogonje, mu {karca koji je, uprkos o~iglednosti
da je njegovo vjerovanje neopravdano, svojom priro-

54
Temat
dom sprije~en da ne vjeruje. A Estragon i Vladimir su zapravo
nje go va bra}a; oni li~e na one „maris imaginaries“ iz francuske
baj ke, ko ji – po {to su na ovaj svi jet do {li kao „ro|eni su pru zi“
– iako se nalaze na jednom pustom ostrvu i nikada nisu bili
o`enjeni, svake ve~eri iznova o~ekuju dolazak svojih supruga.
– A kao oni, ta kvi smo u Bec ket to vim o~ima i svi mi. –
4. Bo`ji do ka zi „ex ab sen tia“
Becket nije ni jednom jedinom rije~ju nagovijestio da „Godot“
pos to ji i da }e do}i. Kao {to je si gur no da se ime „Go dot“
skri va u en gles koj ri je~i Bog (God), is to je ta ko si gur no da u
ovom komadu nije rije~ o njemu, ve} samo o pojmu Boga; i nije,
prema tome, nikakvo ~udo da slika Boga ostaje jednozna~no
nejasna; ono, kako glasi u teolo {kim tekstovima, {to Bog radi se
ne zna; na osno vu pri~a se pre tpos tav lja da ne ra di ni {ta; a je -
dino {to njegov svakodnevno dolaze}i glasnik, brat Kafkinog
Barnabasa („Zamak“), mo`e da sa op}i je upra vo to da Go dot da -
nas na`alost ne}e do}i, ali sutra sigurno – ~im Becektt dosta jasno
poru~uje da je upravo Godotov nedolazak to {to tako postojano
odr`ava stanje ~ekanja i vjerovanja u njega. „Do|i, ide mo
– Ne mo`emo. – Za {to ne mo`emo – ^eka mo Go do ta. – A da. -“
Nemogu}e je tu ne prepoznati sli~nost s Kafkom; nemogu}e
je ne mi sli ti na „po ru ku mrtvog kra lja“. Ali sa svim je ire -
levantno da li je ovdje rije~ o direktnoj literarnoj povezanosti,
jer oni su obo ji ca upra vo enfants du meme siecle, pre uze ti iz is -
tog pred-literarnog izvora. Bilo da je rije~ o Rilkeu, Kafki, ili
Beckettu – njihovo religiozno iskustvo paradoksalno uvijek
poti~e iz religiozne uzaludnosti, iz ~injenice da oni nemaju nikakvo
iskustvo Boga, dakle paradoksalno iz iskustva, koje dije
le s bez vjer jem. Kod Ril kea je to iz ne do ku~ivos ti Bo ga (1.
Divinska elegija); kod Kafke iz nedoku~ivosti u traganju (Zamak),
a kod Bec ket ta iz ne do ku~ivos ti u ~eka nju. Bo`iji do ka zi
za sve njih gla se: „On ne do la zi, da kle jes te.“ „Pa ru si ja se ne}e
dogoditi, dakle postoji.“ Nega-tivnost koju poznajemo iz „negativne
teologije“, izgleda da se ovdje prelila u domen religioznog
– ~im se ona nevjerovatno intenzivirala: dok je to u negativnoj
teologiji bilo samo odsustvo atributa koji su se upotrebljavali
za opisivanje Boga, ovdje je rije~ o odsustvu samo
Boga, {to se opet navodi kao dokaz za njegovo postojanje. Ne
mo`e se po re}i da se to odno si i na Ril kea i Kaf ku. Is to se ta ko

Temat 55
ne mo`e pore}i da se Heideggerova deviza, koju je posudio
od Hölder li na, – gdje ima opa snos ti, ima i spa sa – pri pa da is -
tom tipu dokaza ex absentia. A tu spadaju i Beckettovi likovi.
Njegovi likovi spadaju, ali Beckett, naravno, ne spada. On
sâm naime zauzima izuzetno mjesto; zaklju~ak da Godotov
nedolazak dokazuje njegovu egzistenciju, koji on ina~e stavlja
u usta svojih likova, sâm ne dijeli, ve} ga ~ak prikazuje apsurdnim.
Njegov komad prema tome nikako nije religiozan: u
kraj njem slu~aju je tu sa mo ri je~ o re li gi ji. „U kraj njem
slu~aju“; jer ono {to prikazuje je zapravo samo vjerovanje koje
ne vje ru je ni u {ta ve} sa mo u se be. A to ni je vje ro va nje.
5. @ivot pos ta je ra zbi bri ga
Upi ta mo li se, na ko ji se na~in „odvi ja“ ta kav je dan raz -
gra|en a ipak ne i na pu {ten `ivot, tre ba da se upi ta mo za
na~in pro to ka vre me na u ko jem se on odvi ja. Ka`em na~in
pro to ka, jer ono {to je ne mo gu}e (ka ko je po zna to iz je zi~ke
pra kse) vi {e i ne „pro ti~e“ ; ili po zi ti vno: jer vri je me pro ti~e u
pro gre si vnom prav cu sa mo za onaj `ivot, ko ji se i sam kre}e
(pro ti~e) pre ma ne kom ci lju. A to sa `ivo tom Es tra go na i Vla -
di mi ra vi {e ni je slu~aj. Za to Bec ket tov ko mad s pra vom sto ji
u mjes tu; za to do ga|aji i raz go vo ri (is to kao uli~ni pro la zni ci
u tea tru, ko ji na li je voj stra ni na pu {ta ju po zor ni cu ka ko bi
zde sna, kao to bo`e ne ki dru gi, opet na nju stu pi li) po~inju da
se vrte u kru gu; pri je i po sli je po is to vje}uje se s de sno i li je -
vo, da kle pos ta je vre men ski neu tral no; na kon ne kog vre me -
na ta cir ku la ci ja pos ta je sta ti~na, pa se ~ini da vri je me sto ji i,
ako se smi je mo na slo ni ti na po jam He ge lo ve „lo {e bes ko -
na~nos ti“, ono pos ta je „lo {a vje~nost“.
To Beckett provodi tako konsekventno da on (vjerovatno
bez ijednog prethodnika u povijesti drame) umjesto drugog
~ina jednostavno ponavlja prvi, iako s neznatnim izmjenama,
i, suprotno svakom o~ekivanju, nikada ne pokazuje ne {to
neo~eki va no ... ; tim on ne sa mo da pos ti`e je dan ap sur dno
zapanjuju}i „utisak“, ve} u nama pobu|uje onu istu grozu kakvu
nam ulijeva svaki susret s amnezijom. Jer njegovi likovi
(osim je dnog) o toj pro mje ni ne zna ju ba{ ni {ta; pa ~ak i kad
ih se na nju upo zo ri, oni su i da lje ne spo so bni da pre po zna ju
kako je ono {to tu do`ivljavaju ili govore, zaista samo rekapitulacija
onoga {to su tek ju~er ili prekju~er do`ivjeli i govorili.

56
Temat
Ali uvo|enje te amnezije je potpuno konsekventno: jer tamo
gdje ne pos to ji vri je me, ne ma ni sje}anja. Pa ipak, vri je me ov -
dje ni je ta ko „oka me nje no“ kao {to je to ~es to kod Kaf ke. Po -
{to Beckett jo{ ipak dopu {ta jedan minimum aktivnosti – kakve
je vrste taj ru di ment, odmah }e se po ka za ti -, tu pos to ji
ipak jo{ i mi ni mum vre me na. Ono me|utim ni je (pro)tok; ali
se materija od koje je sazdano ipak jo{ mo`e nekako potisnuti,
po gu ra ti u stra nu i pre tvo ri ti u „pro {lost“: ono je pre ma to -
me u izvjesnom smislu stagniraju}a ka {a vremena. Pokrenuti ju,
mo`e naravno biti uspje {no samo na nekoliko sekundi, u najboljem
slu~aju minuta; povu~e li se me|utim ruka koja to vrije
me dr`i u po kre tu, pa ma kar sa mo za mo me nat, sve se opet
sli je va u amor fnu ma su, i ni {ta ne uka zu je na to da se bi lo {to
dogodilo. Privremeno je me|utim ipak producirano „vrijeme“
i u nje mu se u`iva lo.
Ru di men tar na akti vnost, ko ja tu ka {u vre me na pri vre me -
no ipak mo`e po kre nu ti, sva ka ko vi {e ni je pra vo „dje la nje“;
jer ono ne ma ni ka kvu dru gu svrhu ve} upra vo tu da po kre -
ne vri je me, {to u „nor mal nom“ akti vnom `ivo tu ni je cilj ve}
po slje di ca dje la nja; pre ma to me, to je ~is ta ra zbi bri ga (ubi ja nje
vre me na) . Ako je „kon se kven ca“ u smi slu „pro to ka vre me na“
je di na na mje ra akti vnos ti, to se ona odre kla sva ke dru ge
vrste kon se kven ce. Ako ova dvo ji ca glu me „odla`enje“, oni
ipak os ta ju; ako glu me „pru`anje po mo}i“, go to vo da i ne po -
ma knu prstom. ^ak i nji ho ve po zi ti vne emo ci je ili po bu ne
spla{ nja va ju ta ko izne na da da taj ne-vi {e-tu bi tak (Nic ht-mehr-
Da se in) uvi jek dje lu je kao ne ga ti vna ek splo zi ja. Ali uprkos to me
oni su uvi jek na no vo „akti vni“, jer upra vo ta akti vnost dr`i
vri je me u po go nu, gu ra za nji ma ne ko li ko me ta ra vre me na i
pri bli`ava ih to bo`njem Go do tu.-
To ide ta ko da le ko – i na ovom mjes tu ko mad po pri ma is -
tin ski srce pa ra ju}e to no ve -, da ova dvo ji ca pre dla`u agi ta ci -
ju osje}aja i ga nu}a, ~ak je dan dru go me spe kta ku lar no pa da -
ju oko vra ta, jer je upra vo i ga nu}e ne ka vrsta kre ta nja i ono
kao ta kvo mo`e da do iz vje sne mje re {ljam us ta ja log vre me -
na po ti sne u po za di nu. „Ka ko bi bi lo,“ pre dla`e Es tra gon, „da
se ra du je mo I to je ne {to“ A kad ga Vla di mir upi ta {ta to „ne -
{to“ ima da zna~i, on od go va ra „ne {to ma nje“, ~im ho}e da
ka`e: Vre men ski put, ko ji nas di je li od Go do ta, na taj na~in
}e se ne {to skra ti ti. Sred stvo utje he da bi se iz dr`alo mrtvi lo
sas to ji se za pra vo u akti vi ra nju sta nja za je dni{ tva, u ne pres -

Temat 57
ta nim po se za njem za {an som da be smi sle nost sa vla da ju za je -
dno. Bez nji ho ve dir lji ve i o~aj ni~ke me|uso bne privr`enos -
ti, bez pra znog ho da nji ho vog raz go vo ra, bez nji ho vih pre -
pir ki, bez me|uso bnog na pu {ta nja i po no vnog vra}anja, za
{to je po tre bno iz vje sno vri je me, bi li bi stvar no iz gu blje ni. Da
nam Bec kett pri ka zu je upra vo je dan par lju di ni je mo ti vi ra -
no sa mo te hni~ki, uzrok to mu ni je sa mo ~inje ni ca da ovaj ko -
mad je dnog Ro bin zo na ~eka nja mo ra da se sve de na obi~nu
sli ku, ve} u to me {to on `eli po ka za ti ka ko sva ki od njih u
onom dru gom na la zi ra zbi bri gu; da dru{ tve nost po ma`e u
be smi sle nos ti tu bit ka, ili ju ba rem pri kri va. Na ra vno, da ni
ona ni je ap so lu tno jam stvo za da lji pro tok vre me na; ve} sa -
mo po vre me na po mo}. I ka da na pi ta nje : „[ta sam ura dio sa
svo jom lu lom“ par tner od go va ra „Di vno ve~e“, on da mo no lo -
{ke na tu kni ce i re pli ke li~e na udar ce dvo ji ce sli je pih u~e sni -
ka u dvo bo ju, ko ji so lis ti~ki uda ra ju ne gdje u ta mu, a sa mi se -
be po ku {a va ju uvje ri ti da u~es tvu ju u bor bi.
Ni ko ne}e po re}i da „ra zbi bri ga“ pos to ji i u „nor mal nom
`ivo tu“, u me|ufa za ma slo bo dnog vre me na. Uobi~aje ni izraz
„ra zbi bri ga“ uka zu je na to, da igrom dje la tnos ti, da kle igra -
ma, po ku {a va mo po kre nu ti vri je me ko je pri je ti da sta gni ra.
Ali odmah }e ne ko re}i, mi to ~ini mo sa mo u slo bo dno vri je -
me – zbi lja i igra su ko na~no sa svim ja sno raz dvo je ne; dok se
me|utim zbi lja, ta~ni je ne vo lja i, gle da no u raz mje ri ma re al -
nog, za mr{e na ire al nost Es tra go no vog i Vla di mi ro vog `ivo ta
sas to ji u to me da oni vri je me mo ra ju ne pres ta no dr`ati u po -
kre tu, da se ne pres ta no mo ra ju igra ti. – A da li je ta ra zli ka
izme|u njih i nas oprav da na Pos to ji li jo{ stvar no pre po zna -
tlji va gra ni~na li ni ja izme|u na {e zbi lje i na {e igre –
Mislimo, da ne postoji. O~ajni~ka borba, koju ova dvojica
vode za prividnu djelatnost, bit }e da je samo zato tako impresivna,
jer odra`ava na {u sudbinu, dakle sudbinu ~ovjeka koji
`ivi u ma si. S je dne stra ne se da nas rad na stro ju, po tpu no li -
{en vidljivog cilja, miljama udaljio od onoga {to se iluzionisti~ki
naziva „ljudska djelatnost“, tako da je i ona sama postala
neka vrsta prividne djelatnosti. „Stvarni“ rad i najprividniji
„rad iz nu`de“ ne ra zli ku ju se u bi lo ko joj ta~ki ni na osno vu
strukture niti psiholo {ki. S druge strane, ~ovjek je ovakvim
na~inom po sla u to li koj mje ri izba~en iz ra vno te`e da se osje}a
prisiljenim na ponovo uspostavljanje ravnote`e, na „odmor“ i
na „razbibrigu“, prisiljen je da sebi potra`i „hobi“, dakle da pa-

58
Temat
radoksalno upravo u svom slobodnom vremenu sam sebi postavi
neke prividne ciljeve i na taj na~in u`iva u slobodnom vreme
nu, to jest da, igra ju}i se, za is ta ra di ... {to on, na pri mjer, os -
tvaruje izrazitim vra}anjem u neku vrstu produkcije koja je, u
pore|enju s radom za koji dobiva pla}u, zapravo zastarjela,
kao rad s tes te rom ili obra|iva nje ba {te. – Uko li ko ga ru tin ski
karakter svakodnevnog rada ve} nije definitivno ruinirao, dakle
li {io sposobnosti da sam kreira slobodno vrijeme, on
„igru“, tj. „ra zbi bri gu“ uzi ma sam u svo je ru ke i, dok mu vri je -
me prolazi, ostaje upu}en jedino na teku}u traku radija. Ja~i
argument od svih teoretskih pore|enja ili od pore|enja
izme|u dana{nje djelatnosti i pasivnosti je ~injenica, da obje
danas teku istovremeno, naime u milionima domova i radionica
gdje se tok ra da i tok ra dio-emi si ja sli je va ju u je dan jedinstveni
tok. Ukratko: samo zato {to su u `ivotu dana{njeg ~ovjeka
radno vrijeme i slobodno vrijeme, djelatnost i pasivnost,
zbilja i igra tako ~vrsto isprepletene, ova budalasta zbilja, kojom
se Estragon i Vladimir bore za privid svoje djelatnosti, djeluje
na nas tako stra {no ozbiljno i tako fantasti~no aktuelno.
Za progresivno pokretanje vremena primjenjiva je dodu-
{e svaka djelatnost, ~ak i svaka prividna djelatnost; ali svaku
od njih je i jednako te {ko pokrenuti, jer raditi ne {to a pritom
ne misliti, ili praviti se kao da se ne {to radi, zahtijeva upravo
onu slobodu koja je pasivno{}u Estragonovog i Vladimirovog
`ivota paralisana. Otuda je krajnje konsekventno kad Beckett
do du {e ovu dvo ji cu pu {ta da se igra ju, ali uza lud: oni na ime
vi {e nisu dorasli zada}i „kreiranja slobodnog vremena“.
To su na ra vno tim ma nje, po {to jo{ ne ra spo la`u, po put
nas, odre|enim i pri zna tim pra vi li ma igre kre ira nja slo bo -
dnog vre me na, ni ti spor tom ili Mo zar to vim so na ta ma; oni su,
pri je bi se mo glo re}i, pri si lje ni da svo je igre sa mi izmi{ lja ju,
da kle da dje la tnos ti va de iz ar se na la sva ko dne vnih po slo va,
da bi te, u ci lju ra zbi bri ge, pre tvo ri li u igre. U onim si tu aci ja -
ma, u ko ji ma mi, ko ji smo u bo ljem po lo`aju, igra mo fu dbal
i, kad za vr{i mo, po~inje mo izno va, Es tra gon igra da ca po-igru
„izu va nja ci pe le – obu va nja ci pe le“, i to ne da bi se be pri ka -
zao kao lu du, ve} da izlu di nas, na ime da nam re cep tom „in -
ver zi je“ po ka`e da i na {e igra nje (~ija je ve} be smi sle nost po -
kri ve na ja vnim pri zna njem) ni je ni {ta bo lje od nje go vog.
Smi sao in ver zi je sce ne „Es tra gon se igra izu va nja ci pe le -
obu va nja ci pe le“ gla si: „I na {e igra nje je ’izu va nje ci pe le –

Temat 59
obu va nje ci pe le’, us tva ri ne {to fan tom sko, dje la nje kao da
dje la mo. Ta sce na ko na~no ~ak zna~i to tal nu ku tnu ro ta ci ju :
„Na {e stvar no, ’izu va nje ci pe la-obu va nje ci pe la’, da kle na {a
sva ko dne vni ca, ni je ni {ta dru go ve} igra, kla un ska igra bez po -
slje di ca, ko ja proi zla zi je di no iz na de da }e nam skra ti ti vri je -
me“. I: „mi smo kao ova dvo ji ca pro kle ti na sjaj i bi je du od -
sus tva kon se kven ce“, – sa mo {to ova dva kla una zna ju da se
igra ju; mi ne zna mo. Na taj na~in su ova dvo ji ca pos ta la ozbi -
ljna; a mi izvo|a~i far se. I to je tri jumf Bec ket to ve „in ver zi je“.
6. An ti po di izla ze na sce nu
Ja sno je da se nji ma su dbi na onih ko ji ne mo ra ju sa mi da
ka {u vre me na dr`e u po kre tu; ili onih ko ji to ~ine kao ne {to
po se bi ra zu mlji vo jer ina~e ne bi zna li {ta bi ina~e ra di li, mo -
ra ~ini ti kao ne {to na ~emu bi im tre ba lo za vi dje ti. U pa ru Poz -
zo-Lucky oni se upra vo su sre}u s ta kvim an ti po di ma.
Poku {aji da se ova dvojica de {ifriraju; da se prona|e ko su
oni i {ta zna~e, za oku plja lo je in ter pre ta to re ove igre u is toj mje -
ri kao i pitanje identiteta Godota. Ali svi poku {aji de {ifriranja su
propali, jer taj par je sam po se bi ra zrje {e nje {i fre. [ta to zna~i
To zna~i da je Bec kett u nji ma, iz spe ku la ti vnog tu bit ka-{i -
fre, po no vo oslo bo dio ne {to {to je ve} ra ni je pos to ja lo u shva -
tlji voj ver zi ji i vra tio u sta nje ~ul nog; da kle, ni je ~ul nu re al -
nost pre tvo rio u ap strak tnu {i fru. Ili
Od vremena s po~etka tridesetih godina, kada je Hegelova
dijalektika i Marxova teorija klasa uzbudila duhove mladih u
Francuskoj, slika ~uvenog para „gospodar i sluga“ iz „Fenomenologije
duha“ se tako duboko uvrije`ila u obrazovnu svijest
onih ko ji su ro|eni oko 1900., da se da nas s pra vom mo`e re}i,
da ona zauzima ono mjesto, koje je u 19.vijeku zauzimala slika
„Prometeja“: postala je naime slikom ~ovjeka uop}e. Sar tre je
krunski svjedok ove zamjene: U liku „Oresta“ on je u svom ko -
madu „Muhe“ jo{ jednom, posljednji put na pozornicu doveo
tipi~nu figuru Prometeja (onakvu, kakva se pojavljuje od Goethea
preko Shelleya, Byrona do Ibsenovog „Brandta“); da bi
taj simbol kasnije definitivno zamijenio Hegelovom slikom.
Od odlu~uju}eg zna~aja za no vi sim bol je „pluraliziranje“ i „antagonizam“;
dakle ~injenica da je „~ovjek“ ovdje otjelovljen u
„paru ljudi“; da je pojedinac (koji se kao metafizi~ki selfmademan
prometejski borio protiv bogova), sad zamijenjen ljudima i to

60
Temat
takvim, koji se me|usobno bore za dominaciju. Oni sad va`e kao
ono stvarno: jer ono {to „jest“ je do mi na ci ja i bor ba za do mi na -
ci ju; a oni sa mi – i ovim smo sti gli do pre lo mne ta~ke – su ne -
{to kao mo tor vremena; jer vrijeme je povijest; a povijest svoje
kretanje, u o~ima dijalekti~ke filozofije, zahvaljuje isklju~ivo
an ta go ni zmu; i to u toj mje ri is klju~ivo da bi ono u tre nut ku
nestanka antagonizma, smjesta bilo okon~ano.
Ova he ge li jan ska fi gu ra mi{ lje nja o prin ci pu pro gre si vne
po vi jes ti pro la zi sad u fi gu ra ma Poz zoa i Luckya po zor ni com,
na ko joj je do sa da agi rao sa mo „bi tak bez vre me na“, ili
uop}e ni je agi rao. ^inje ni ca, da po ja va no vog pa ra po bu|uje
in te res gle da la ca, shva tlji va je iz vi {e ra zlo ga. Je dnom je to es -
te ti~ki ra zlog: Sta gna ci ja ko ju je gle da lac, po {to ju je naj pri je
odba cio kao pro vo ka ci ju, na kon cu ipak akcep ti rao kao „za -
ko ni tost Go do to vog svi je ta“ , sa da je zbu njen i po go|en upa -
dom no vih, za is ta agi ra ju}ih fi gu ra. To je kao da se pred na -
{im o~ima je dna sli ka pre tva ra u film. – To me jo{ do pri no si i
kom pli ko va nost ale go ri je kao ta kve: jer ova se ra zli ku je od
go to vo sve ga {to po zna je mo na osno vu tra di ci je. Dok nam
uobi~aje ne ale go ri je (vrli ne, slo bo de, plo dnos ti i sl.) ap strak -
tno do~ara va ju i ot kri va ju na ~ulan na~in, ov dje ale go ri ja ima
za da tak da ap strak tno li {i sva kog ukra sa, a da pros to tu i bi je -
du, ko je u fi lo zof skoj for mu li „go spo dar i slu ga“ ni su bi le do -
vo ljno ja sno izra`ene, ja vno osu di u svoj nji ho voj raz go -
li}enos ti. Ogo lja va nje je da kle smi sao tog li {a va nja, a fun kci ja ove
te atar ske ilu zi je je li {a va nje od ilu zi ja. Taj nas tup na sce nu u ko -
jem se pri ka zu je di ja le kti ka, i sam je di ja le kti~an: i ako on os -
tav lja je dan u toj mje ri in tri gan tni uti sak – i to ne sa mo na
nas, ne go i na Es tra go na i Vla di mi ra, ko ji ni u je dnom tre nut -
ku ovog su sre ta ne mo gu pre vla da ti iz vje snu bo ja zan – on da
je to do vo ljno obra zlo`eno.
Ali ma ko li ko da je su sret ove dvo ji ce s no vim pa rom pun
ne ke bo ja zni, je dno oni ne mo gu sa kri ti: Da mu mo ra ju za vi -
dje ti. Ovo vi {e ni je po tre bno obja{ nja va ti; krug tu ma~enja
za tva ra se sam od se be. Na kon {to smo sis te mat ski po ka za li
pa kle nu sli ku bez vre me nog tu bit ka, evi den tno je da u o~ima
onih, ko ji su osu|eni na „bi tak bez vre me na“, na mje sni ci vre -
me na, ~ak i ako su do {li iz pa kla, mo ra ju dje lo va ti po vla {te -
no. Poz zo, go spo dar, po bu|uje za vist jer ne mo ra sam „pra -
vi ti vri je me“ ili sam i}i na pri jed, ili ~ak, ~eka ju}i Go do ta, i}i
mu u su sret: jer Lucky ga i ta ko vu~e na pri jed. – A Lucky, slu -

Temat 61
ga, po bu|uje za vist, jer on ne sa mo da „mo`e“ stu pa ti na pri -
jed ve} to ~ak i mo ra, jer Poz zo mu je za le|ima, on ga ju ri i
vo di bri gu o to me. I ako oni i pro la ze po red ove dvo ji ce bez -
vre me nih, ne zna ju}i da su to ve} ~ini li i ju~er – da kle, jo{ kao
„sli je pa po vi jest“ ko ja svo je po vje snos ti uop}e ni je svje sna –
to su oni, bi lo da su vu~eni, tje ra ni, sva ki od stra ne onog dru -
gog, obo ji ca u po kre tu i kao ta kvi, u o~ima Es tra go na i Vla di -
mi ra, ipak ve} sre tna bi}a. Sa svim je shva tlji vo da oni za Poz -
zoa (iako ovaj ni ka da ni je ~uo ni za ime nji ho vog ro da) mi sle
da je Go dot, a uz po mo} nje go ve kand`ije nji ho vom bi ~eka -
nju mo gao do}i kraj. Ali is to ta ko ni je slu~aj no da se Lucky,
te gle}i konj, zo ve „Sre tnik“: jer iako je na nje mu sav te ret,
iako on ~ita vog `ivo ta te gli pu ne vre}e pi jes ka, on je ipak po -
tpu no ras te re}en; i ka da bi oni smje li bi ti na nje go vom mjes -
tu, ne bi vi {e mo ra li ho da ti u mjes tu, mo gli bi da lje, jer bi mo -
ra li da lje, nji ho va Ba ba Zi ma bi iz gu bi la svo ju `es ti nu, a po -
ne kad bi se do mo gli i po ne ke kos ke.
Po ku {aj da se iz ove sli ke o ~o vje ku i svi je tu jo{ ipak izvu -
ku ne ke po zi ti vne, ili ~ak utje {ne crte, svo di se na kon sve ga
na pu ko ubje|iva nje. Pa ipak se ovaj Bec ket tov ko mad po je -
dnoj svo joj oso bi ni ra zli ku je od go to vo svih onih ni hi lis ti~kih
do ku me na ta, u ko ji ma se na li te ra ran na~in is ka zu je sa da{ -
njost: po to nu. Ton po me nu tih do ku me na ta ili obi~no sadr`i
onu ozbi ljnost, ko ja se (po {to jo{ ne po zna je onu hu ma nu to -
pli nu hu mo ra) oprav da no na zi va „`ivo tinj skom“; ili je (po {to
mu uop}e ni je sta lo do lju di) ci ni~an, da kle opet ne hu man.
Kla un me|utim – a ve} smo po ka za li u ko joj je mje ri ovaj
komad klaunski – nije ni `ivotinjski ozbiljan niti cini~an; ve}
on u se bi ima onu vrstu tu ge ko ja, po {to ve} i ta ko odra`ava
tu`nu sudbinu ~ovjeka, posti`e solidarizaciju du {a svih ljudi i
tom im solidarizacijom donosi olak{anje. Nije slu~ajno da ni
jedan lik dvadesetog stolje}a nije izazvao toliko ljudske zahvalnosti
kao tu`ni lik ranog Chaplina. Izgleda da je farsa postala
uto~i {te ~ovjekoljublja; spremnost tu`nih da poma`u do
definitivne utjehe. I ako je ono {to ni~e iz krajnje suhe podloge
besmisla: taj puki ton ~ovje~nosti samo slaba utjeha; i ako
utje ha ne zna za {to tje {i i ko jeg to Go do ta obe}ava – ona je do -
kaz da je to pli na va`ni ja od smi sla, i da ni je me ta fi zi~ar taj ko -
ji smije imati posljednju rije~, ve} samo prijatelj ~ovjeka. -
Pri je vod s nje ma~kog: Mi ra \or|evi}

62 Temat
Ha ris Ima mo vi}
\ako mo i lju bav
Tra ga ti za klju~em lju ba vi. Nai vnost! - po se bno ako taj klju~
mislimo izlijevati od rahlih kovina na {ih misli: a od ~ega drugog
Kakve, me|utim, veze imaju misli sa voljenjem! Kakav bi
to pa pir na ti klju~ bio! [ta mo gu slo va spram `elje za: ko je taj
ko ji je vo lio gla vom Ko li je taj smi je {ni bra var. Zna li on, do -
vraga, da se voli nogama, i rebrima, i podlakticama! Voli se u{ima,
prsti ma, no kti ma se vo li. U vra tu `ivi lju bav, pod vra tom se
skri va, u utro bi se va ri, `ivi i ras te, ri ta se u na ma kao di je te.
Dok gla va, ona ko ja se odri~e tog stanja mesa, trzaja sjenke podsvijesti,
mo`e samo misliti da voli, a njezina bi ~ista ljubav, intelektualna,
hladna, zapravo, mogla biti samo nalik ljubavi jedne
~iste muzejske lobanje. Ljubav jest stanje. Obuzetost “mesa”.
Tra ga ti za klju~em lju ba vi. Me|utim, ka kva ne mi no vnost!
Jer, ka ko mo`emo pro~ita ti u Ka za no vi noj is to ri ji, pos to jao je
je dan g. De Mo~eni go. On bje {e ~o vjek bla ge, osje tlji ve pri ro -
de, vo lio je `ene, stra sno, i ~es to bio ne sre tan, jer ni je umio da
oda be re pra vi put, jer ni je imao vje {ti nu da se bu de sre tan;
svi snuo je zbog to ga. Da kle, iako je znao da vo li, g. De
Mo~eni go ni je umio da vo li. Iako mu lju bav ni je bi la stra na,
on ipak ni je znao da vo li. Na ovom mjes tu nam se ot kri va je -
dna ra zli ka ko ja ra zbis tru je izre~ene pa ra do kse. S je dne stra -
ne, ima mo lju bav kao sta nje, u ko joj je De Mo~eni go bio, ka ko
pi {e nje gov pri ja telj, vrlo vje{t, stra san, `iv, dok, s dru ge stra -
ne, o~i gle dno ni je imao ni par~e poj ma o lju ba vi kao pos tu pa -

Temat
63
nju. Li~io je na ba ka lin sku lut ku, ne`ivu hrpu me sa, li {e nu
moz ga. Vo li li se sa mo gla vom, sa mo op~inja va njem, vo li li se
sa mo kao Don \ova ni, on da se i ne vo li. A, opet, vo li te li bez
gla ve, sa mo me som, sa mo trnci ma, on da vo li te kao De
Mo~eni go, da kle, ne}ete bi ti sre tni kao {to to ni je bio De
Mo~eni go. Da kle, bez zre log ra su|iva nje, bez moz ga, lju bav
os ta je sa mo sta nje, ne pre tva ra kroz pra vu for mu u dje la -
tnost, i ta kvo sta nje je osu|eno na nes ta nak, ono je pre dvor -
je svi snu}a: vo da na vre loj pla ti. Sklad, mje ra, ra vno te`a
izme|u dva na ve de na aspe kta lju ba vi, to je ono {to ne dos ta -
je lju di ma po put g. De Mo~eni ga i zbog to ga su ne sre tni. Naj -
pri je zbog to ga. Lju bav je za pra vo umje tnost ho da nja po `ici.
U mi{ lje nju i pi sa nju o lju ba vi, u re fle ksi ja ma, lir skim i
onim dru gim, u re~eni ca ma naj ra zli~iti jih pi sa ca, od No vog
`ivo ta do Kan co ni je ra, od Pe trar ke i Ron sa ra, pe trar ki za ma i
ver te ri za ma ra zli~itih, do lor da Baj ro na, pre ko An ri ja Bej la,
do Fran si sa @ama i Uje vi}a, Ri|oko se lje po ti ce i Obla ka u
hla~ama, od Sap fe ili Ka tu la do Bre to no vih na dre alis ta, od sa -
dis ta do fe mi nis ta, da kle, sve do ju~era{ njeg da na, mo gli smo
nai}i uvi jek na ne ra vno te`u, nes klad, neu mje re nost, ko ja je
da va la li je pe plo do ve du ha, li je pe kon tras te i hi per bo le, ali
ko ja je uvi jek, uko li ko smo od nje o~eki va li sa vje to dav ca, bi -
la re cept za mi ze ru. Uz gred bu di re~eno, svu li ri ku bi tre ba lo
spa li ti uko li ko bi nam ona pri je sve ga nu di la mi sli i sa vje te.
Sten dal je, na pri mjer, naj c je nje ni ji me|u oni ma ko ji su,
da kle, ne lir ski, pi sa li o lju ba vi i di je li li sa vje te. A upi ta mo li
nje ga {ta je lju bav, opet }emo vi dje ti onu lir sku ne ra vno te`u.
Vo lje ti, pre ma Sten da lu (O lju ba vi), zna~i u`iva ti u gle da nju,
u do di ri va nju lju blje ne oso be, zna~i osje}ati je svim ~uli ma i
iz naj ve}e mo gu}e bli zi ne. Vo lje ti zna~i kris ta li zi ra ti nju:
u~ini ti je Njom. ’U na pu {te ne du bi ne sal cbur {kih ru dni ka so -
li ba ca s gra na ogo lje la usljed zi me; dva ili tri mje se ca ka sni je
ona se iz vla~i po kri ve na blje {ta vim kris ta li ma: naj ma nje
gran~ice, one ko je ni su de blje od sje ni~ine no ge, ukra {e ne su
sa bez broj tre pe ra vih i za sje nju ju}ih di ja ma na ta; prvo bi tna
gra na ne mo`e se vi {e pre po zna ti. Kris ta li za ci jom na zi vam
rad du ha ko ji iz sve ga {to se pred njim po jav lju je ot kri va da
vo lje na oso ba po sje du je no va sa vr{en stva. Ne ki pu tnik go vo -
ri o svje`ini |enov skih na rand`inih {u ma, na oba li mo ra, u
lje tnim da ni ma pu nim `ege: ka kvo za do volj stvo u`iva ti u toj
svje`ini sa njom.’

64 Temat
Lju bav je cir kus ma {te, ne pres ta ni bal unu tra{ njih gla so -
va, rad ko ji ne pres ta no ukra {a va, ki ti, do tje ru je, ko ji do si tni -
ca pre do~ava se bi lje po tu, nje zi nu i lje po tu ~uv stva, da kle,
svu svo ju sre}u sa ne iz mje rom sa nja la~kog sa mo za do volj -
stva. Lju bav je sno vi|enje. Ras troj stvo ~ula. Sen za ci ja. Lju -
bav je preo bra`ava nje ko smo sa u obli ke ko je po sje du je vo lje -
na oso ba: ki {a ili dim iz ci ga re te, to je nje zi na ko sa, a mje sec
je nje zi na ko`a ko ja svje tli u mra ku. Bo`an ski, da kle, ~in. Lju -
bav je i je dno bez mjer no upro{}ava nje stvar nos ti, prav ca ti
re du kci oni zam, sli~an, na pri mjer, re li gij skom fun da men ta li -
zmu, sli~an i u po gle du za no sa, ali i ra zli~it, jer je be za zle ni ji.
@ivo ti nje ne vo le! @ivo ti nja ko ja bi us ko ro tre ba la pos ta ti ~o -
vje kom, ta ne mo`e da vo li. Lju bav jes te ma {ta. Lju bav jes te
je zik. Lju bav je, ba{ kao i lje po ta, sa mo ljud ska. Na to me i
Sten dal in sis ti ra i ni {ta mu ni je mrski je od tu ta nja ve na do la -
ze}eg gra|an skog mo ra la (1826). Ni {ta ni je vi {e stra no lju ba -
vi od `ivo tinj skog sno {a ja. Dok ni {ta mrski je gra|an sko me i
`ivo tinj sko me ni je ne go sa nja li ca; a ba{ je sa nja li ca za Sten -
da la onaj ko ji zna da vo li. ’Ne tre ba mi onaj vri je dni mla di}
ko ji je, u to ku is te go di ne kad je in dus tri ja lac za ra dio sto hi -
lja da fra na ka, nau~io sa vre me ni gr~ki je zik, zbog ~ega je to li -
ko gord da ve} te`i da izu~i arap ski. Mo lim da ovu knji gu ne
otva ra ni je dan ~o vjek ko ji ni je bio ne sre tan zbog ima gi nar nih
uzro ka stra nih su je ti, i zbog ko jih bi osje tio ve li ki stid kad bi
~uo da se pre pri~ava ju po sa lo ni ma.’ (Prvi pred go vor). Ka ko
di vno pi sa ne re~eni ce! [te ta {to su pra ve stran pu ti ce u ra -
su|iva nju o lju ba vi.
Sa nja li ce ko je je Sten dal sa njao, u mal de sie cleu, su i pos to -
ja le, ne ko li ko de ce ni ja ka sni je, u fin de sie cleu. Sim bo lis ta, na -
ime, za tva ra o~i da bi gle dao. On do go ni kris ta li za ci ju do kra -
ja pi {u}i (i `ive}i) re~eni cu svo joj (po dra zu mi je va se) bo`an -
skoj `eni da je ne `eli, da bje`i od nje za to {to je odve} vo li. On
je i ne `eli upo zna ti ne go o~ima! Va le ri, taj dvoj nik g. Gla ve,
ni ka da ni je ra zmi je nio ri je~i ili do di re sa go spo|om de Ro vi -
ra, iako go vo re}i o njoj ka`e ’lju bav’. On za pra vo sa mo `eli
kris ta li zi ra ti, gle da ti, ona je po nje go vom mi{ lje nju su ha kao
su ha gra na. Za mi sli mo on da si tu aci ju u ko joj bi taj vo ajer na -
i{ao na pro ze blu dra ga nu. On bi se na ra vno za bri nuo za nju,
jer na se bi ona ima sa mo je dnu la ga nu, mo dru ves tu ~iji ru -
ka vi skon~ava ju na po dla kti ca ma, ~ak bi joj po nu dio na po -
su dbu svoj gra|an ski ka put. A ka da bi ona re kla ka ko se ne}e
pre hla di ti jer ima pot ko {u lju (za di gla bi ~ak ves tu kao do -

Temat
65
kaz!), on bi od{e tao za~u|en vi {e ne go ra zo~aran, jer zna ka -
ko joj za pra vo i ni je mo gao obja sni ti da ni je za bri nut za nju
ko li ko sa mo sre tan {to je na {ao ~uv stvo u ko je mu mo`e
u`iva ti. Osim to ga, on bi jo{ sa mo pot vrdio svo je mni je nje po
ko je mu dje la tnost uki da sre}u: slje de}i put tre ba os ta ti pa si -
van i sa mo u`iva ti (u osje}aju sa`alje nja) dok se ona smrza -
va. Mo`da mo li ti bo ga za sni jeg. Lje po ta vo lje ne oso be je za
sim bo lis tu obe}anje sre}e, ali sre}a nje go va je samo u nje mu.
Sa mo u nje mu, misli on. Za to {to je pe si mis ta. On pos ta je ci -
nik. Li je po je ono {to ne pos to ji! Stvar nost je ru`na: stvar nost
je nje zin su hi duh. On zna da ona ni je Ona: ona je sa mo be -
zli~na za mje ni ca, njen duh je kao de cem bar ska gra na, i {to bi
je vi {e po zna vao vi {e bi je i pre zi rao. Za to je ne tre ba upo zna -
va ti. Ona mo ra os ta ti ne po zna ta pro la zni ca. Lju bav je kon -
tem pla ci ja, sa nja ri ja. Gle da nje.
Tu si, a da le ko,
kao da te gle dam na ekra nu.
Ne po mi{ ljam do ta knu ti te,
sa mo bih po kva rio sli ku.
([ta za tim)
Ec ce de us for ti tor me, qui ve ni ens do mi na bi tur mic hi. Gle da ti i
sa mo gle da ti! Gle da ti i sa mo sa nja ti. Da kle, ni {ta. Jer na tom
mjes tu, u tim sno vi ma, na mjes tu gdje je do se gla ap so lut,
kris ta li za ci ja pos ta je, ne mi no vno, vlas ti ta su pro tnost. On ne
vo li. Jer ko ga on vo li On se be kris ta li zi ra - kris ta li zi ra ju}i
nju. Obo`ava ju}i nju on se be obo`ava. Obo`ava ju}i nju na
ta kav na~in, on je pre zi re. Gnu {a se izla za ka iz ru dni ka svo je
ima gi na ci je, jer zna da je ona tu, na ze mlji noj ko ri, na da nu,
na dla nu, je dna su ha gra na ko ja, li {e na kris ta la, lis to va i tre -
{a nja, i ni je ne ko obe}anje sre}e. Ta kva ona mo`e obe}ava ti
sre}u sa mo glo da ri ma. U sno vi ma Sten da lo vih idej nih unu ka
lju bav se pre tva ra u pre zir. To vi|enje `ivo ta je ~e`nja za
smr}u. To gle da nje! Vo ajer, mrtvac.
Lju bav, da kle, ni je sta nje. Lju bav ne smi je bi ti sa mo sta nje.
Jer to sta nje pos ta je sta nje mr`nje i to vi {e ni je `ivot! Lju bav
ni je sa mo je zik, sa mo ma {ta, i bez `ivo tinj skog ne ma lju ba vi,
ne ma ~o vje ka! Sjen ka ne mo`e da vo li. Ne ma ~o vje ka bez ti -
je la, po tre ba, `elja. Ta ko su i na dre alis ti opo vrga va li svo je
pret ho dni ke. Na dre alis ti su po ka za li, i to je od naj ve}eg

66 Temat
zna~aja, ka ko g. Gla va ide na u{ trb `ivo ta. Oni su, ka ko to pa -
ra do ksal no zvu~i, uki nu li sa nja la~ke ilu zi je, pre zre li pa si -
vnost onog pro fe so ra en gles kog je zi ka {to je ku pio ku}u u
mjes ta {cu Val ve, po red {u me Fo ten blo, da bi mo gao pi sa ti
svo je eufo ni~ne ka tre ne i ter ci ne. Oni su tra`ili oslo bo|enje
`ivo ta iz oko va tih sim bo lis ti~kih ale ksan dri na ca. U ime `ivo -
ta pre zre li su li te ra tu ru i za to im pru`amo ru ku.
S dru ge stra ne, nji ho va po bu na je mo ti vi sa na i kon zer va -
ti vnim pri li ka ma dru{ tva u ko je mu su `i vje li, izme|u dva ve -
li ka ra ta, vri je me vjer nog bra ka izme|u in dus tri ja li zma i na -
ci ona lis ti~ke za bri nu tos ti za tra di ci onal ne vri je dnos ti. Ta ko je
nji ho va po bu na sa mo nas ta vak bun ta pro tiv pla ton skokr{}an
ske me ta fi zi ke ko ji tra je jo{ od Sap fe ili Ka tu la (’@ivi -
mo, Le zbi jo mo ja, u`ivaj mo. Bri ga nas za ri je~i stro gih
star~ina. Ne vri je de one ni pre bi je ne pa re. Bri ga nas, ba{ bri -
ga za star ke lje te sta re.’), pre ko Ru ba ija, re ne san se, ate iza ci je
za ko na mo der nih dr`ava i po sli je us krsnu}a Ni~ea u pro {lom
vi je ku, usli jed go le me li be ra li za ci je pri li ka na {eg vre me na, ta
po bu na je sve ma nje mo ti vi sa na, jer as ket ski mo ral uop}e vi -
{e ni je to li ko sna`an unu tar evrop ske kul tu re. Ra za pet je. Na -
dre alis ti su je dan sa svim dru gi kontinent, spram nas, da na{ -
nja na, i avan gar da je da nas be smi sle na za to {to mi `ivi mo u
svi je tu u ko je mu je, na pri mjer, se ksu al ni egzi bi ci oni zam pos -
tao dne vni~ki laj tmo tiv. Da nas je proi zvo dnja se bi da la za da -
tak da oslo bo di sve `elje ~o vje ko ve, sve pri li~no jef ti no. Osim
to ga, di ja pa zon `elja ~o vje ka, onog ko ji dne vi ce bu lji u re kla -
mni bal, sve je ve}i. ’@ivio Ni~e!’, po vi kao bi vam pro du cent
fil mo va za odra sle, ka da bis te mu, u dvi je-tri crte, mo ra li
obja sni ti ko je u in te le ktu al nom smi slu bio taj {vi car ski fi lo -
log. To je to Ni~eovo us krsnu}e: i Ra spe tog su prvo ba na li zi -
ra li pri je ne go li su ga us krsnu li. Da nas sva ka {i pa ri ca mi je nja
se ksu al ne par tne re, kao {na le, jer se vo di ni~ean skim prin ci -
pom: `i vje la ~ula! Lju bav se da ka ko po`ivin~uje, i to ne po -
ma lo. U slu~aju pre ve li kog go je nja ona bi va, ka ko zna mo, i
kan di dat za kla nje. I uko li ko bi usli jed ka kve ma gi je us -
krsnuo g. An dre Bre ton i sl, on bi sva ka ko mo rao pri zna ti da
ka pi ta lis ti~ko dru{ tvo plus kon zer va ti vni mo ral ni je for mu la
na {e ne sre}e. Ne vo li se sa mo ~uli ma. Ni je do vo ljno sa mo
oslo bo di ti `elje.
Vi dje li smo ka ko ni po da va {ta~i ~ula ni ka ko ne mo gu bi ti
sre tni, jer oni, ka ko ka`e di oni zij ska for mu la, ti me obe smi{ -
lja va ju pos to ja nje, svo je i pos to ja nje Ze mlji no. A me|utim,

Temat
67
vi di mo i lju de ka ko re vno `de ru svo jim ~uli ma sve {to
po`ele, odmah, a opet ni su sre tni. Ri gi dni kle ri ci i ate is ti~ki
he do nis ti su sli~ni. Prvi, sva ki svoj ~in shva}aju kao pri pre mu
za bu du}u, raj sku sre}u, suz dr`ava ti se za naj ve}e u`it ke, bi -
ti vje ran hu ri ja ma. Dru gi ra de sli~no: he do ni zam pos ta je ne -
za do volj stvo, na vi ka, osje ti la su pre na pu}ena, pos ta ju neo -
sje tlji va, u`iva ju ali ~eka ju, na da ju se onom pra vom, ve li -
kom, po tpu nom u`it ku, traj nom, a ovaj se od ga|a u bu -
du}nost, u ne pre gled fu tu ra. Kao raj. Sre}a je to li ko uda lje na
da je ne vi dlji va. Kao raj. Je li ~o vjek osu|en na ne sre}u
Pri je sve ga, ne pos to ji ~o vjek. Sa sta no vi {ta po na {a nja ~o -
vjek je mu tan po jam. Kad go vo ri mo o ~o vje ku uvi jek go vo ri -
mo o tom ~o vje ku. O tom ~o vje ku u toj si tu aci ji. Mi }emo sto -
ga go vo ri ti o Ka za no vi. O ne kim epi zo da ma iz nje go vih me -
mo ara ko je su nam se u~ini le kao za ni mlji ve i po ti caj ne za ra -
zmi{ lja nje. Ka za no va je, na pri mjer, je dno vri je me ja ko vo lio
go spo|u Fos ka ri ni u ~ijoj je ku}i slu`io kao po mo}nik:
Ona se `es to ko ubo la pri ba da~om u prst, a ka ko joj so ba ri ca ne
bje {e u bli zi ni, za mo li me da joj iz ubo da isi {em krv. ^itao~e, ako si
ika da lju bio, on da mo`e da za mi sli{ ka kvim sam se `arom oda zvao
toj mol bi, jer {ta je dru go cje lov no po slje di ca `elje da usi {e{ dje li}
lju blje na bi}a Za hva liv {i, re~e mi ne ka po si sa nu krv is plju nem u
ma ra mi cu.
- Ja sam je pro gu tao, go spo|o, i sam bog zna sa ka kvim u`it kom.
- Pro gu ta li ste krv sa u`it kom Zar ste od ra se lju do`de ra
- Mi slim da ni sam, go spo|o, pro gu tao sam je ne ho ti ce, ali sa
u`it kom.
Go spo|a Fos ka ri ni, iako je ta ko|er ima la lju ba vna
osje}anja pre ma mla dom a|utan tu, ipak je us tra ja va la u svi -
re pom na si lju pre ma nje mu i pre ma vlas ti toj pri ro di. Do zvo -
lja va la mu je sa mo da o~ima u`iva u njoj. Sa mo {to on ni je bio
sim bo lis ti~ki pje snik, ve} zdrav mladić. Ra zu mlji vo bi bi lo za -
{to mu je dna go spo|a ne do zvo lja va ni {ta vi {e od po gle da,
me|utim, ra zlo zi nje zi nog suz dr`ava nja ni su po ti ca li iz ne -
ka kve vjer nos ti su pru gu. Pos to ji ne obi~na re pli ka ko jom go -
spo|a Fos ka ri ni obja{ nja va svo je fi lo zof ske ra zlo ge: ’Lju bav
tre ba dr`ati na uz da ma i smi ja ti se nje nom ne go do va nju, jer
uprkos gvoz de noj ste zi ko jom smo je spu ta li u`ivat }emo u
bla`enom us hi tu ko ji }e za do vo lji ti na {u `u dnju.’ Ali ju nak

68 Temat
Ka za no va u tom tre nut ku, ra zu mlji vo, ni uko li ko ne sla`e s
tom fi lo zo fi jom: ’Pres ta ni, lju ba vi mo ja, da se za va ra va{ so fi -
zmi ma. Po daj mo se sre}i i bu di mo si gur ni da }e na {e `elje
buj ni je da se ra|aju {to }emo ih ~e{}e za do vo lja va ti na sla -
dom.’ Ona, me|utim, ~vrsto bra ni svo je mi{ lje nje: ’Ka ko
mo`e{ da se `ali{ - go vo ri la mi je - kad na {a lju bav uz dr`ava -
njem pos ta je be smrtna Po sli je sva kog u`iva nja ja te vi {e vo -
lim, a vo lje la bih te ma nje da si do kra ja is crpio mo ju ra dost
za do vo ljiv {i sve mo je `elje.’ Uis ti nu je Ka za no va dao naj ve}i
kom pli ment `ena ma, do pu {ta ju}i da naj lje p{e mi sli u nje go -
voj knji zi iza|u ba{ kroz `en ske usne. Lju bav tre ba dr`ati na
uz da ma! Go spo|a Fos ka ri ni je po tpu no u pra vu, spram mla -
dog lju ba vni ka ko ji u tom tre nut ku, ra zu mlji vo, za bo rav lja
skri ve nu i okru tnu lo gi ku `elje: ka da je za do vo lje na ona nes -
ta je. Ni je je dna ko za do volj stvo u po ljup cu sa `enom ko ju ste
upo zna li pri je dvi je se dmi ce i po ljup cu sa onom pred ko jom
stre pi te vi {e od go di nu da na. Ka za no va u tom tre nut ku ne
zna da lju di ko ji ma bi se odmah ispu nja va le sve nji ho ve `elje
bi bi li ve oma ne sre tni.
Je dno ve~e, po sli je odlas ka go spo di na D. P., go spo din Fos ka ri ni,
ne us tru~ava ju}i se od me ne, re~e svo joj `eni da }e, po {to na pi {e sva
pi sma, do}i u njen kre vet. ^im je iza {ao, mi se zgle da smo i go nje ni
is tim po ri vom pa do smo je dno dru gom u na ru~je, iz ga ra ju}i u lju ba -
vi. Ona se sva pre da la i ja pro dri jeh u sve ti {te, a du {a mi za pli va u
sre}i. No, ona me zadr`a sa mo je dan tren, ne da ju}i mi da se bar
na~as opi jem sa zna njem da sam u po sje du ovog bla ga. Odje dnom se
izma kla, od gur nu la me, us ta la i smu}ena po gle da ba ci la se u na slo -
nja~u. Os tao sam ne po mi~an i op sje dnut, i gle dao je drhte}i cje lim
ti je lom, ne shva ta ju}i ot kud joj ovaj ne pri ro dni po riv. Gle da ju}i me
o~ima za`are nim od lju ba vi, ona mi re~e:
- Pri ja te lju moj, mi smo bi li na ivi ci pro pas ti.
- Na ivi ci pro pas ti! Ubi li ste me, okru tni ce.
S dru ge je stra ne go spo|a Fos ka ri ni, o~evi dno, po tpu no u
kri vu. Ako je mla di Ka za no va u svo joj fi lo zo fi ji na li ko vao
oni ma ne pro mi{ lje nim (na dre alis ti ma) {to tra`e po tpu no
oslo bo|enje `elje, da kle, po gre {no, on da je go spo|a Fos ka ri -
ni sli~na sim bo lis ti ma, da kle, g|a Gla va. Lju bav tre ba dr`ati
na uz da ma! Da, ali lju bav ni je konj. A ako je ve} po re di mo s
ko njem, on da je on da na lik ono me ko nju ko ji ne bi mo gao

Temat
69
pre`i vje ti ka da bi stal no bio pod uz da ma. Lju bav tra`i slo bo -
du ko li ko i uzap}enost. Lju ba vi tre ba i pu {ta ti na vo lju. Os ta -
ju}i pri svo jim na~eli ma, Ka za no va i g|a Fos ka ri ni ni su mo -
gli iz bje}i ne sre}u. Na ime, dok je ona vje ro va la ka ko }e joj
uz de do ni je ti vje~nu sre}u, Ka za no va je po sje tio je dne ve~eri
kur ti za nu Me lu lu. Ko ja mu je ’u{ trca la u krv otrov svog pa -
kla’. Go spo|a Fos ka ri ni je pos ta la ra vno du {na pre ma mla -
di}u. To je kraj pri~e.
S tre}e stra ne, mo`emo ra zu mje ti strah g|e Fos ka ri ni i
opre znost, nje zi nu `elju da sa~uva lju bav. Ona ima ve} ne ko
is kus tvo, ve} ne ke tra ume, trza vi ce, ne mi re u svi jes ti i pod -
svi jes ti. ’Ot kad se znam, uvi jek je mo je bi}e tre pe ri lo od lju -
ba vne `elje. Kad bih vi dje la mu {kar ca, obu zi mao bi me za nos
jer mi se u~ini lo da u nje mu gle dam dru gu po lo vi nu svog
bi}a. Osje}ala sam da sam ja stvo re na za nj, a on za me ne, i
je dva sam ~eka la da se spo ji mo ve zom bra ka. Mi sli la sam da
ono {to se zo ve lju bav do la zi po slije sje di nje nja i za to sam se
izne na di la kad mi je mu`, u~iniv {i me `enom, na nio sa mo
bol, a od u`ita ka ni na go vje {ta ja. Ste kla sam sa zna nje da mi
je mo ja ma {ta u ma nas ti ru bi la od mno go ve}e ko ris ti. Za to je
shva tlji vo {to smo pos ta li do bri pri ja te lji, a hla dni su pru`ni -
ci, ko ji ne ma re, mno go je dno za dru go i tek ri jet ko za je dno
spa va ju. Uza sve to do bro se sla`emo jer kad god me po`eli
na la zi u me ni po slu {nu `enu. No, po {to u`iva nje bez za~ina
lju ba vi ne ma pra ve slas ti, tra`i ga sa mo kad osje ti po tre bu.
Da zna{ ka ko sam bi la za do vo ljna kad sam pri mje ti la da si
me za vo lio.’ Go spo|a Fos ka ri ni, sa svim oprav da no, naj ma -
nje `eli brak sa onim ko je ga je za vo lje la.
Gra|an ski brak, sa svo jim us ta lje nim for ma ma i pro ce du -
ra ma, naj ve}i je ne pri ja telj lju ba vi. Ka za no va je pi sao, a i mi
se sla`emo s nji me, da je vjer nost `ene u bra ku, kad ne pos -
to ji lju bav, pro tiv pri ro dna stvar. Zlo~in. Me|utim, da na{ nje
gra|an sko obra zo va nje se ne sla`e s Ka za no vom. Jer je ono
pro ces pri pi to mlja va nja ma lih ~o vje ko li kih `ivo ti nja, ko ris ti
se {kol skim sto li ca ma i psi ho lo {kim bi~evi ma, pro mo vi ra je -
dnu me ta fi zi ku ko ja lju de nas to ji u~ini ti {to je mo gu}e vi {e
upo ra blji vi ma, pri bli`iti ih ne po grje {i vos ti stro ja, pri bli`iti ih
us troj stvu, pos tro ji ti ih. Nau~iti ih po slu i bra ku. Nau~iti ih
du`nos ti ma, ko je se ra zli ku ju od slas ti, nau~iti ih slas ti ma
du`nos ti. Je dno li~nost ko ja ne mi no vno po ra|a do sa du, je -
dno li~nost {to je sa so bom no si sva ka ma ki nal na dje la tnost,

70 Temat
sva ki ce re mo ni jal, kan ce la ri ja ili for mu lar, sva ka dje la tnost s
ko jom se ne iden ti fi ku je mo, una pri jed zna na ra dnja u svim
svo jim va ri ja ci ja ma, ra dnja ko ja ko~i ma {tu, da kle, ce re mo ni -
jal umi ra nja ru ko tvo re nja, umi ra nja ho mo fa be ra, ta je dno -
li~nost le gi ti mi zi ra se u gra|an skom mo ra lu ne sa mo kao ne -
{to {to vri je di po dno si ti ve} i kao ne {to oko ~ega, ka ko nam
se to pro mo vi {e, obi gra va ne ka kva vi {a dra`. Da kle, fe ti{.
Nau~iti ne {to {to nas se ne ti~e. Nau~iti pri hva ti ti to {to nas se
ne ti~e. Nau~iti bi ti za do vo ljan s pri hva}anjem to ga ne~eg {to
nas se ne ti~e. To zna~i bi ti per fe ktan gra|anin. Da kle, izje -
dna~iti svoj per fekt sa fu tu rom. Ne ma ti is tin skog fu tu ra. @i -
vje ti kao {to sat `ivi. Brak i rad, u gra|an skom dru{ tvu, ispos -
tav lja ju se kao je dno li~nos ti: bi ti u bra ku sa `enom ko ju (vi -
{e) ne vo li te ili ra di ti po sao s ko jim se (vi {e) ne po is to vje}uje -
te, sve je dno. Gra|anin ne ma {ta o svo joj `eni, on je ne `eli,
za to {to je po sje du je; za ono {to svo jim ra dom proi zvo di on
}e ri jet ko, ili ni ka da, re}i da je nje go vo. To je sa mo po sao. Nje -
go va je sa mo pla}a, nje go va su ko la, ku}a je nje go va. I on i
`ena za ra|uju. O to me sta nju, kao ide alu, u~ili su u {ko li, u
ro di telj skom do mu, na te le vi zi ji, u~ili su da je to sre}a. To ni -
je sre}a. To je ma gi ja ko ja iz vje snim abra ka da bra-ri je~ima
(’du`nost’ ili ’si gur nost’) ~ini da ~o vjek u`iva, da mu se
pri~ini da u`iva, u svo joj bi je di. Fe ti{ i ni {ta dru go. To je na -
ra vno osa ka}eno u`iva nje. Mi ze ra. To ni je sre}a. Bo lje re}i -
po la smrti na dla nu.
Sre}a je uvi jek ta sre}a. Ni ka da ni su is to po jam sre}e i sa -
ma sre}a. Po jam sre}e je, ba{ kao i slo bo da, sa mo sred stvo ko -
jim po ku {a va mo do se gnu ti vlas ti tu sre}u. Osim to ga pos to je
i ra zli~iti poj mo vi sre}e. Sa mo, ovo ni je ni ka kav ple do aje za
re la ti vi zam. Poj mo vi sre}e je su ra zli~iti, ali oni po na {em mi{ -
lje nju, ni su je dna ke vri je dnos ti, jer u se bi ima ju ra zli~ite su -
do ve o stvar nos ti. Poj mo vi ni ka da ne mo gu po kri ti obi lje u
ko je mu se ma ni fes tu je `ivot, ali svi poj mo vi ni su u je dna koj
mje ri svje sni to ga, ni ti su svi je dna ko bli zu stvar nos ti. Ne ki su
ma nje po gre {ni. Ta ko su ne ki poj mo vi sre}e si gu ran re cept za
ne sre}u.
Ma lo pri je smo ka za li, ’do se gnu ti sre}u’. Ve} u toj fra zi se
kri je je dan po gre {an po jam sre}e. Da kle, onaj ko ji nu`no vo -
di u ne sre}u: za to po gre {an. Sre}a kao sta nje ko je tre ba do se -
gnu ti. Sta nje za ko je se na da mo da }e tra ja ti bez pres tan ka:
sli jed u`ita ka ~iju pro gre si ju ne}e na ru {a va ti sta nja ne-sre}e.

Temat
71
Sa mo, taj po jam po~iva na po gre {noj pre tpos tav ci: da se
stvar nost mo`e za us ta vi ti. Go le ma za blu da! Vje ra za pra vo,
na ko joj je po~iva la ve li ka uto pij ska mi sao pret pro {log vi je ka,
vje ra ko ja je do ni je la ve li ke ne sre}e pro {lo ga sto lje}a: sa mo,
umjes to crve ni la sti da te kla je krv. Vje ra na ko joj, uos ta lom,
po~iva i dje la nje ve li kog bro ja in di vi dua. Lju di ko ji stu pa ju u
brak, naj~e{}e vje ru ju da bi mo gli do se gnu ti sta nje sre}e. Da
`ive sre tno do kra ja `ivo ta. Kao go spo|a Fos ka ri ni. Lju di vje -
ru ju u baj ke, ma da is kus tvo, ne po sre dno is kus tvo na {ih ~ula,
re vno go vo ri da ne ma is to vje tnih sta nja, da je u stvar nost u
kre ta nju. Ze mlja je ne za us tav lji va u svo me kre ta nju. Sre}a,
kao i sve os ta lo, ni je ne {to {to tre ba mi sli ti izvan kre ta nja. I
sva ki je po ku {aj - sve je dno ra di li se o re vo lu ci onar nom mar -
ksi zmu ili o bra ku go spo|e Fos ka ri ni - na sil nog, vje {ta~kog
za us tav lja nja stvar nos ti, za rad pra ve sre}e, do veo do ve li kih
ne sre}a. Sre}a kao sta nje bla`en stva. ’O bla`eni sa ti, i ti vri je -
me sa mo, za us ta vi tok!’ La mar tin, a pje sma se zo ve Je ze ro. Po
tom sta no vi {tu su gra|ani, pi jan ci, ro man ti~ari, fu tu ris ti, sim -
bo lis ti, {i pa ri ce, vjer ni ci i ko mu nis ti je dno. Opet ~e`nja za
smr}u, jer sa mo ona za us tav lja.
Osim to ga, ~ak i ka da bi bi lo mo gu}e os tva ri ti sta nje po -
tpu ne sre}e, za mi sli mo da mo`e pos to ja ti Dem be li ja, to opet
ne bi va lja lo. O to me je li je po, sto ti na ma go di na pri je Hu ser -
la i nje go ve (kao [var cvald te {ke) fe no me no lo gi je, obja{ nja -
va la je dna osa mna es to go di{ nja go spo|ica, a Ka za no va to
pre no si u svo jim me mo ari ma: ’[ta lju di po dra zu mi je va ju -
re~e mi je dnog da na An ri je ta - pod rje~ju ’tra jan’ Ako ti me
mi sle vje~it, bes mrtan, tad ima ju pra vo, ali ka ko ~o vjek ni je ni
vje~an ni bes mrtan, ni sre}a ne mo`e da bu de ta kva.
Me|utim, van ovih ve li kih poj mo va sva ka je sre}a traj na, jer
da to bu de, do vo ljno je sa mo da pos to ji. Ali, ako pod sa vr{e -
nom sre}om po dra zu mi je va mo ni kad ne pre ki nu ti sli jed
u`ita ka, opet smo u za blu di, jer se po sli je sva kog u`it ka pre -
da je mo pri~inu ko ji je po tre ban ~uli ma za si}enim na sla dom,
a ovi ~aso vi da ti su nam da spo zna mo sta nje sre}e u svoj nje -
noj zbi lji. ^o vjek ne mo`e da bu de sre tan ako ni je svjes tan da
to za is ta i jes te, a to mo`e da pos ta ne sa mo u mi ru i spo ko ju.
Bez spo ko ja, da kle, ne bi bio ni kad sre tan. Iz to ga pak sli je di
da u`itak, da bi uop {te bio u`itak, mo ra da ima svoj kraj. [ta
se on da po dra zu mi je va pod re~i ’tra jan’ Za sva kog od nas
sva kog da na do|e ~as kad po`eli mo san i kad ga pre tpos ta vi -

72 Temat
mo sva kom dru gom u`it ku, a ipak je san pra va sli ka smrti.
Nje go vu bla go dat mo`emo da osje ti mo tek kad nas na pus ti.’
Da kle, dis tan ca je po tre bna: po tre bno je i ne ima ti ono {to se
`eli. Po tre bno je da ono ne ka da ni je tu. Sre}i je, da bi pos to -
ja la, po tre bna i ne-sre}a. Umjes to do se gnu ti sre}u bi tre ba lo
sta ja ti do se za ti. Umjes to sre}u tre ba lo bi do se za ti sre}e. Po tre -
bno je `i vje ti.
Go spo|ica An ri je ta je li je po go vo ri la o sre}i, ali {ta je s nje -
zi nim `ivo tom Ka za no va ka`e o to me slje de}e: Oni su mje -
se ci ma bi li sku pa, ali je dne ve~eri na je dnom kon cer tu, An ri -
je ta je u~ini la ~ude snu stvar. Na ime, za mo li la je vi olon~elis tu
da joj po zaj mi svoj in stru ment i on da je bez na ja ve, od svi ra -
la sa ma jo{ je dan kon cert. Ova ko je to po dnio sam \ako mo.
’Ka ko sam se tek osje}ao kad je ona od svi ra la svoj so lo, a
bu~ni apla uz uma lo ne na dja~a or kes tar! Od na glog pre la za
iz stre pnje u na bu ja lu ra dost ti je lom mi pros tru ji to li ko `es -
tok drhtaj da bol ni jeg ne bih osje tio ni u naj ja~oj vru}ici ~ak
kad bi se udvos tru~ila. Apla uz na An ri je tu uop}e ni je os ta vio
uti sak, ili to bar ni~im ni je po ka za la. Ne ski da ju}i o~iju sa no -
ta ko je je po zna va la sa mo ko li ko ih mo`e da po zna je onaj ko
za vrije me kon cer ta pa`lji vo pra ti u~ite lje vu svir ku, ona se di -
gnu tek po {to je {est pu ta od svi ra la svoj so lo. Ni je za hva li la
dru{ tvu na apla uzu, ve} se ljup ko i ot mje no obra ti la u~ite lju
re kav {i da ni kad ni je svi ra la na bo ljem in stru men tu. Po tom
se okre nu prisu t ni ma i sa smi je {kom ih za mo li za opro {te nje
{to je zbog nje ne su je te kon cert po tra jao po la ~asa du`e. Te
me ri je~i sa svim smu ti {e. Is kra doh se iz dvo ra ne da se is -
pla~em u ba {ti gdje ni ko ne}e da me vi di. Ko je za pra vo An -
ri je ta Ka kvo je to bla go ko jem sa ja pos tao go spo dar ^ini lo
mi se ne poj mlji vim da sa upra vo ja onaj sretni smrtnik ko jem
ju je su dbi na po da ri la.’ Ka za no vi na pro za dje lu je nai vno,
na oko, ali i taj pri vi dni iz gled nje go ve pro ze, ko ja u su {ti ni
ni je ni ma lo nai vna, da je joj jo{ vi {e {ar ma.
Lju bav je nu`no u pa ra do ksu. Me|utim, to je do bro, jer
tek kao pa ra doks ona se oslo ba|a od gi ljo ti ne. [ta `eli mo re}i.
Ov dje lju bav vi {e ne mi sli mo kao osje}anje je dno ga, ve}
odnos dvo je njih. Lju bav ni je sa mo sklad, ni uko li ko ni je ko -
na~an sklad izme|u dvo je, ve} uvi jek iz vjes tan nes klad. Ne
smi je bi ti po tpun sklad! Skla dan je brak go spo|e Fos ka ri ni,
skla dan je sa tni me ha ni zam, skla dan je krug: ali tu ne ma lju -
ba vi. Lju bav je ra do zna lost. Za to ona mo ra bi ti proi zvo dnja

Temat
73
no vo ga, upo zna va nje ne obi~nog, uki da nje ce re mo ni jal nog,
ka me nog, sta kle nog. Ono {to se vo li jes te no vo i za~u dno, i
da bi se i da lje mo glo vo lje ti po tre bno je da je vo lje ni objekt
`iv, da kle u kre ta nju, da uvi jek, na no vo, pos ta je nov i o~ara -
va ju}i pros tor za upo zna va nje. Eli jar je na pi sao li je pe sti ho ve
o to me:
Ti ni kad ne ma{ is ti iz gled
Za do volj stva sa to bom uvi jek su no va
Lje po ta tvo ja ne smi ru je se ni kad
Ona ne ma gni jez da ve} sa mo kri la.
Kri la ta lje po ta! Vo lje ti zna~i lo vi ti pti ce u le tu. Vo lje ti je -
dnu pje smu, zna~i do pus ti ti joj da os ta ne li je pa: ne do zvo li ti
se bi nau~iti je na pa met i re ci to va ti je, sva ko dne vi ce. Re ci to -
va ti je dru gi ma, sva ko dne vi ce, zna~i omo gu}iti im da je za -
mrze. Li je pa pje sma je kao li ce u ko je ste za lju blje ni. Vo lje ti
zna~i do pus ti ti joj da se obu~e kad god `eli. A ka da ona vo li,
ona }e se obu}i zbog te lju ba vi. Ne ski da ti se kad god `eli.
’Su tra dan joj re koh da mi je do sa dna i da vi {e ne}u da joj do -
la zim, a to mi bje {e i na mje ra, jer vi {e ni sam bio ra do znao.’
Vo lje na oso ba je da kle u pa ra do ksu. Vo lje ti zna~i zna ti i ne
zna ti. Uje dno. Jer vo lje ti, iako zna~i upo zna ti, zna~i i htje ti
upo zna ti jo{ vi {e. Za vo lje ti se mo`e li je po, ali vo lje ti je mo -
gu}e sa mo ono {to ne po ku {a va da se za us ta vi, i {to uvi jek,
ma ko li ko ga upo zna va li, pro ma tra li, os ta je za go ne tno, ne -
isu {i vi kla de nac no vo ga. Ne ma obje kti vne lje po te, ve} sa mo
o~i ko ji ma za~u dnos ti kra du san, us trep ta le vje|e iz ko jih ci -
je de sno vi|enja, lju bi~as ta ma {ta ve li ka kao ko smos: ko smos
kao Ona. Vo lje ti i omo gu}iti ne ko me da nas vo li zna~i `i vje ti.
Zna~i uvi jek bi ti i ne {to no vo, pos ta ja ti. Omo gu}iti ne ko me
da vas vo li zna~it od svi ra ti je dne ve~eri po sve neo~eki va no,
ali i sa vr{e no, kon cert na vi olon~elu. ^ini ti sli~no ko li ko god
je to mo gu}e i po tre bno. Vo lje ti to zna~i ne bi ti pro fe sor, ko ji
tri de se det i pet go di na na je dnak na~in tu ma~i je dna ke pje -
sme, da kle be zo sje}aj no, be`ivo tno. Lju bav i lje po ta su `ivot!
Na~el no mi ne ospo ra va mo brak. Ali is to ta ko mi ga i ne
oprav da va mo. Me|utim, ono {to nam se ~ini kao zao duh je -
su gra|an ski poj mo vi o lju ba vi i sre}i. Na pri mjer, is kre nost
kao ozna ka gra|an skog poj ma sre tnog bra ka. Ap so lu tna is -
kre nost. S pro zo di jom uz da ha, ka`e se: ’Ko ji je ~o vjek, u lju -

74 Temat
ba vi ili u bra ku, to li ko sre tan da mo`e da sa op}i svo je mi sli,
ona ko ka ko mu se po jav lju ju, `eni sa ko jom pro vo di `ivot’
Te {ko mu`u ko ji bi ta ko ra dio. Jer bi ra dio na u{ trb lju ba vi.
Vjen~ani lju di ~es to iz go va ra ju je dnu fra zu: da oni, je dno
dru go me, sve go vo re, sve {to se de {a va u nji ma, i u ve zi s nji -
ma, i da se, sho dno to me, po zna ju do tan~ina, a u ~emu se i
vi di sve ko li ka nji ho va, sa vr{e na, vjer na, lju bav. To ne ma pre -
ve li ke ve ze s pa me}u. Po zna va ti do tan~ina je dnu oso bu, ili
je dan pre dmet, zna~i one mo gu}iti lju bav pre ma toj oso bi ili
pre dme tu: lju bav je ra do zna lost! Ka za ti sve svo joj `eni ili
svo me mu`u, to zna~i htje ti da vas pres ta ne vo lje ti. Mi ne
ka`emo da tre ba va ra ti, la ga ti i sa mo }uta ti, ve} sa mo to da se
vo lje ti mo`e sa mo za go ne tno. Ko bi to la gao i va rao vo lje nu
oso bu, ili sa mo }utao pred njom! Ne ma lje po te bez dis tan ce,
ni ti ima lju ba vi bez lje po te. Do pus ti ti ne ko me da nas vo li,
zna~i os ta vi ti mu pros to ra za upo zna va nje, ispi ti va nje, ot kri -
va nje, za ma {ta nje. @ena ko ja ne zna }uta ti ne mo`e bi ti li je -
pa. Ba{ kao pje sma ko ja nam sve ka`e. Mi po~inje mo za zi ra ti
od nje jer nam je us mrti la u`iva nje u na slu}iva nju. Ba{ kao
{to go la `ena ni ka da ni je lje p{a od se be odje ve ne. Ali i `ena
ko ja }u tnjom pri kri va od sus tvo pa me ti, si gur no }e nam pres -
ta ti bi ti li je pa. Lje po ta je pra vo mjer no ra spo re|iva nje }u tnje
i go vo ra. Da kle, su ges ti ja.
’Ni je shva ta la da vo lje ti ubi ja lju bav’, ja di ku je Sa int-Be -
uve. Li jep stih, ali to ba{ i ni je nu`no ta ko. Vo lje ti sa mo, to jest
sa mo osje}ati, bi ti obu zet, a ne dje la ti u ko rist obnav lja nja,
o`iv lja va nja lju ba vi, to da ka ko zna~i ubi ja ti lju bav. Me|utim,
mi ne vi di mo lju bav sa mo kao sta nje, ve} i kao akci ju. Ka da
vo lje ti o`iv lja va lju bav. Gra|enje lju ba vi; lju bav kao rad, kao
udva ra nje, kao ne ga ci ja sta nja i sta ja nja. Lju bav kao `ivot!
Gra|an ski be zjak sva ki dan ka`e svo joj su pru zi da je vo -
li. Pa me tan ~o vjek to ne bi ra dio ni naj ve}em ne pri ja te lju. [ta
se, na ime, ski va u toj fra zi Su ho gra nje sa mo. Uko li ko su -
prug dr`i da je ta re~eni ca pra vi odraz nje go vih osje}aja, uko -
li ko vje ru je da to sva ko dne vno pje vuc ka nje nje go vog srca,
{to je dos ko~ilo na nje gov i{~et ka ni je zi~i}, vje ran gest in ten -
zi te ta tih nje go vih osje}aja, to on da zna~i da je nje go va lju -
bav sli~na lju ba vi ko ju osje}a je dan se ma for. Jer mi li jar de
dru gih lju di ka`u, re kli su, re}i }e is to ta ko: ka ko on da da
zna mo da i ne osje}aju is to Po ~emu se nji ho va srca ra zli ku -
ju od onih li ci tar skih Lju bav je neo dvo ji va od li ri ke.

Temat
75
Osje}anje g. Su pru ga, da kle, ni je ni {ta po se bno, auten ti~no.
Ve} obi~no. Do sa dno, kao poz drav ili kao dr. Bo va ri. Kao se -
ma for. Da kle, be zo sje}aj nost. Ta kva fra za mo`e zna~iti sa mo
pre zir pre ma `eni, jer ona (na ra vno nes vje sno, pri kri ve no,
ali ipak) go vo ri joj ka ko i sa ma ta `ena ni je ne {to po se bno, ka -
ko ne iza zi va je din stve ne osje}aje, ka ko je ne va`na, sva ki da{ -
nja, neauten ti~na: ta za {to bi ga on da ona vo lje la Gra|ani i
sim bo lis ti ne vo le `ene. Ne mo gu}e je vo lje ti neauten ti~nu
oso bu. Jer {ta bi smo mo gli vo lje ti kod nje To {to je is ta kao i
sve dru ge [ta bi tu ra do zna lost mo gla tra`iti ’Kris ta li za ci ju
ne mo gu iza zva ti lju di-ko pi je...’
Ka ko pri po vi je da Mer so, nje gov su sjed Sa la man je osam
go di na imao je dnog kras ta vog psa, uvi jek ga mrzio, i grdio, i
sva|ao se s nji me. A s dru ge stra ne, bio mu je ve oma sli~an, i
pa tio je (vi {e ne go li nje gov su sjed za pre mi nu lom maj kom)
ka da je pas je dnog da na izne na da nes tao. Pla kao je. I ni je
mo gao na ba vi ti dru go ga, jer je bio na vi kao na svo ga. ’Re~e mi
da ga je na ba vio po sli je `eni ne smrti. O`enio se po pri li~no
ka sno. U mla dos ti je `elio da pos ta ne glu mac, i u voj sci je
igrao u {a lji vim po zo ri {nim ko ma di ma iz voj ni~kog `ivo ta.
Ali se ipak za po slio na `elje zni ci i ni je po`alio, jer je sa da pri -
mao ma lu pen zi ju. Ni je bio sre tan sa `enom, ali, sve u sve mu,
bio se na vi kao na nju. Kad je umrla, osje}ao se vrlo usa mljen.
Ta da je za mo lio svog dru ga iz ra di oni ce da mu na ba vi psa i
do bio je ovo ga, sa svim mla dog.’ Ni je to bi la lju bav ili mr`nja,
ve} Sa la ma nov brak sa psom. Ka da ga ve} ima, on da tre ba da
ga ima. A ka da ga vi {e ni je imao, `ivot mu se izmi je nio i ni je
znao {ta da ra di. ’Sa la ma nov pas vri je di is to to li ko ko li ko i
nje go va `ena’, ka zat }e Mer so u svo joj fi lo zof skoj ka den ci
pred iz vr{e nje smrtne pre su de. Sve je na vi ka. Su pru ga ili
pas, sve je dno. Pre ma Mer sou sve {to pos to ji, lju bav ili pri ja -
telj stvo ili rad, osu|eno je na na vi ku, ce re mo ni jal. Sve je je -
dno: na vi ka. Pri~a o Sa la ma nu i psu bi la je sa mo pot vrda te
nje go ve pe si mis ti~ne vi zi je i oprav da nje sve sve je dnos ti kao
`ivo tnog sta va.
’Kristalizaciju ne mogu izazvati ljudi-kopije, a najopasniji
su oni ko ji se naj vi {e ra zli ku ju.’ To o lju ba vi ka`e Bejl, a mi se
sla`emo. Ve} smo rekli da se gra|anski pojmovi izvjesnosti, sigurnosti,
du`nosti protivstavljaju ljubavi. S druge strane, mi
ne}emo samo preokrenuti poredak, hvaliti i o~ekivati neizvjesnost,
samo nestabilnost, novo po svaku cijenu. Ne! To bi opet
onemogu}avalo ljubav. Te`e}i novome po svaku cijenu, uvi-

76 Temat
jek, skrivati se, preobra`avati se, iznena|ivati, {okirati stalno,
to bi opet zna~ilo previ {e se razlikovati, dakle, onemogu}avati
ne ko me da nas vo li; jer {ta da vo li u tom slu~aju Izla ze}i iz
polja na~ela identiteta, dakle svoje jednakosti sa sobom, lice bi
izgubilo mogu}nost formiranje kvaliteta: u svojoj prevelikoj
odre|enos ti pos ta je neo dre|eno. Bi ti sve i sva {ta, zna~i ne bi -
ti ni {ta posebno. Ljubav je ne {to razli~ito spram rigidne avangarde.
Ljubavni odnos je sli~an odnosu koji vlada unutar metafore:
ljubav je sli~nost. Dakle, razli~itost: upoznavanje dvoje
razli~itih, koji postaju Jedno, u ~aroliji, a opet ostaju dvoje,
u empiriji. Istovjetnost dvoga, ili potpuna razli~itost, zna~i da
metafora nije mogu}a. Tako i ljubav.
Vo lje ti zna~i `i vje ti! Dok `i vje ti po na {em mi{ lje nju ni je je -
dna ko sa pos to ja ti na bi lo ko ji na~in. Po ti snu ti in di vi du al -
nost, ili je ne ra zvi ti, ne ra zvi ja ti vlas ti ti stil `iv lje nja, ne po -
sje do va ti ra zli ko vna obi lje`ja, to zna~i bi ti tu tek to li ko da bi
se mo glo vi dje ti da ne dos ta je `ivot. Od sus tvo auten ti~nos ti
jes te ve} po la smrti. Ka ko pri mi je ti ti oso bu li {e nu in di vi du al -
nos ti Za {to je vo lje ti [ta vo lim na njoj Ne bi ti ori gi na lan
zna~i ne gi ra ti se be kao objekt lju ba vi. Lju bav je akci ja.
Vo lje ti zna~i lo vi ti i bi ti lov ljen.
Bi ti vo ljen zna~i bi ti pli jen; a bi ti vo ljen i uz vra}ati lju bav
zna~i bje`ati, svo jim dje la njem osva ja ti nov pros tor,
odr`ava ti sta tus vo lje nog li ca. Bi ti vo ljen i uz vra}ati lju bav
ne zna~i sa mo bje`ati is pred lov ca, ve} na glo se okre ta ti i
pos ta ja ti lo vac, pre tva ra ti to bi}e ko je mu uz vra}amo lju bav,
ta ko|er, u pli jen, u `elje ni cilj, do pus ti ti mu da bje`i, da os -
ta ne po`eljan, za go ne tan, ne po znat i li jep. Da os ta ne
obe}anje sre}e. Ni ko od lju ba vni ka ne smi je bi ti uhva}en u toj
mje ri da do zvo li smrt lju ba vi. Ba{ kao {to ne smi je da os ta ne
traj no neu hva}en. Sa sta no vi {ta sa mo ga lo va, sve je dno je da
li je go nje ni us mr}en ili je izma kao: lov je us mr}en, lov je
izma kao. Ta ko i u lju ba vi. Go spo|a Fos ka ri ni, ko ja je, stu piv -
{i u brak, do zvo li la svo me su pru gu da je u po tpu nos ti ulo vi,
us mrti la je lju bav. A ka da je mla do me Ka za no vi bje`ala, opet
je us mrti la lju bav. Ne ma bo lje ili lo {i je neu mje re nos ti, ve} sa -
mo mo gu}nost lju ba vi, ako obo je do pri no se svo jim dje la -
njem nje zi nom pos tan ku i o~uva nju. Ne ka da `ena ne `eli
nam se po da ti, i to mo`da ba{ zna~i da nas vo li. Ali ako nas
vo li, ona ne bi smje la ~uva ti svo ju ne do ku~ivost po sva ku ci -
je nu: to bi mo ra lo pre}i u sa di zam. Sa mo je dan vo li, to ni je
lju bav. Lju bav ni je sa mo lov, ona je i `iva slo bo da. Odnos lju -

Temat
77
ba vi jes te odnos obos tra nog pri zna va nja slo bo de. Odnos u
ko je mu su u~e sni ci (je dno za dru go) sred stvo sre}e. Ako je
ona sred stvo mo je sre}e, a ja ni sam sred stvo nje zi ne sre}e,
on da to ni je lju bav, ili }e ubrzo pres ta ti da bu de, jer su lju bav
i slo bo da je dno. Don \ova ni ne po zna je lju bav: lju bav je i je -
dna kost. Lju bav ni je lov u ko je mu le opard go ni ze ca. Lju bav
je uki da nje ap sur dne slo bo de i re ali za ci ja auten ti~ne: slo bo -
de kao sa mo po ro blja va nja u svrhu os tva ri va nja `elje nog ci lja.
Lju bav je stva ra la~ki rad. U tom smi slu lju bav izvi re iz sta -
nja, ali bez dje la tnos ti ona si gur no umi re: Ver ter ne po zna je
lju bav. Vo lim, da kle, lo vim. Lju bav je i sta nje i dje la tnost. Mi
smo za Ka za no vu.
G. Mer so ne gi ra mo gu}nost akci je, i zbog to ga on ne mo`e
vo lje ti. Do ne kle je shva tlji vo to {to je on do nio za klju~ak po
ko je mu je sva ki me|uljud ski odnos stvar na vi ke: on ne pla~e
za maj kom, za to mu je sve je dno ho}e li mu Rej mon bi ti pri -
ja telj a Ma ri ja su pru ga, jer sve je to je dna ko odno su Sa la ma -
na i nje go vog psa. Ra zu mlji vo, jer on `ivi u gra|an skom
dru{ tvu, ko je pro mo vi ra iz vje snost i na vi ku: za to Mer so svu -
da oko se be vi di ne slo bo du. Ali ona ni je po tpu na: da jes te, on
je ne bi mo gao spo zna ti. Osim to ga, on ipak bi ra da us tri je li
Ara pi na, a za tim u za tvo ru ima jo{ ma nje slo bo de: ne mo`e
vi {e spa va ti s Ma ri jom, a `eli: to bi ga usre}ilo u tom tre nut -
ku. Da kle, ~ak i u gra|an skom dru{ tvu ni je sve je dnak ste pen
ne slo bo de. Ne ki su ne slo bo dni ji od dru gih: si ro ma {ni ji od
bo ga tih, pri je sve ga. Ni je on da sve je dno: Mer so ima po tre be;
na slo bo di ih mo`e za do vo lji ti, u za tvo ru su mu ta za do volj -
stva ogra ni~ena. Kao i sva ka dru ga fi lo zo fi ja i Mer so ova je re -
du kci ja stvar nos ti. A po red sa me te re du kci je, naj go re {to joj
se mo`e de si ti da ni je svje sna te re du kci je: da re du kci ju ap -
so lu ti zu je.
Da li to lov lje nje mo`e us pje ti du go traj no Na~el no, na to
ne mo`e pos to ja ti po zi ti van od go vor. Ali is to ta ko na~el no ne
pos to ji ni ne ga ti van: lju bav ne mo ra nu`no pos ta ti na vi kom,
umri je ti. Jer sve za vi si od nas i od okol nos ti. A mi, kao i sa me
okol nos ti, ni smo sta bil ni u toj mje ri da po dli je`emo ne pri je -
por nim za ko ni ma. Stvar nost je pre bo ga ta mo gu}nos ti ma, da
bi smo smje li se bi do pus ti ti da ima mo ta ko ja sne su do ve o
njoj kao Mer so. To {to je ne po zna je mo, ta ne iz vje snost, mo -
gu}nos ti ra zne, sve to je sa mo po se bi obe}anje sre}e. Na~el -
no, ne is pra vno je ne gi ra ti mo gu}nost akci je. Da kle, ra zum
nam da je do vo ljno ra zlo ga da mi sli mo ka ko je mo gu}e po -

78 Temat
bje|iva ti na vi ku. Slo bo da ni je da ta, ka ko je to tvrdio vo|a
egzis ten ci ja lis ta. Ali je mo gu}a.
Slo bo da ni je vri je dnost po se bi. Po tpu na slo bo da bi la bi
ap sur dna. Ona nam je va`na kao uvjet sre}e. Kao sred stvo.
Ne ma ni lju ba vi bez do vo ljno slo bo de. Bez slo bo de uza lu dno
je ima ti pra vil ne poj mo ve, zna ti vo lje ti ta da ni {ta ne zna~i. Jer
ta da ne za vi si od nas, ta da su okol nos ti su dbi na, a ne ka ra -
kter. Sje ti mo se ka ko je An ri je ta ima la re cept za sre}u:
me|utim, ka da je zbog po ro di ce mo ra la na pus ti ti Ka za no vu,
ona vi {e ni je bi la sre tna. Pos to je okol nos ti ko je mo gu re la ti vi -
zi ra ti svo na {e zna nje i sve na {e odlu ke. Lju bav brzo ispa ri iz
pra znog sto ma ka. Pos to je pri ori te ti. Pos to je eko nom ske for -
mu le slo bo de. S dru ge stra ne, mo gu}e je i da nam okol nos ti
idu na ru ku, da sam na{ ka ra kter ide pro tiv sre}e. Ka ra kter
kao splet du bo kih i nes vje snih psi hi~kih stru ktu ra i pre des ti -
na ci ja. ’Kad se na|em po red nje, osje tim se sa svim za ni je meo
i ne mo gu da joj ka`em ni ri je~i.’ Za {to bi ga ona za vo lje la
Mo gli bi smo re}i: on ne zna vo lje ti. Ali pre ci zni je bi bi lo: on
ne mo`e vo lje ti. On je dnos ta vno ni je psi hi~ki do vo ljno
sna`an da bi lo vio: i ta kva lju bav ne ma fu tu ra. Su lu do bi bi lo
od lju di sa ta kvom i sli~nom psi hom o~eki va ti mje ru i ra vno -
te`u. Nji hov ka ra kter je nji hov de mon; on ih po ro blja va, po -
put ka kvog vanj skog fa kto ra. Po put olu je. Po put ra ta.
Slo bo da nam ni je za ga ran to va na. A `ivot je uvi jek ne {to
vi {e od poj ma, li te ra tu re bi lo ka kve. Me|utim, pos to je si tu -
aci je ka da lju bav za mi re zbog po gre {nih poj mo va o lju ba vi.
One nas za ni ma ju. Zbog njih smo i tra ga li za je dnim bo ljim
vi|enjem. I sve dok pos to ji ne iz vje snost, sve dok ne zna mo
za vi si li od nas ili ne, bo lji poj mo vi su nam po tre bni. Ima ti
zdrav po jam je sli~no si tu aci ji u ko joj `eli mo sti}i do ne kog ci -
lja a ima mo ma pu. Sa ma ma pa nas ne}e do ves ti ci lju: po tre -
bno je i dje la nje. Po tre bno je dje la nje (npr. vo`nja auto mo bi -
lom) ko je ni je ovi sno is klju~ivo o ma pi: idu}i, ne}emo sa mo
bu lji ti u ma pu, ne pra te}i sva ki po je di na~an znak po red pu -
ta, sva ki auto mo bil, sva kog ~o vje ka, nji hov ra spo red, kre ta -
nje cje lo ku pne si tu aci je, ra zli~itih si tu aci ja, ka da ma pa i ni je
vi {e to li ko va`na. Ma pa ni je iden ti~na sa moj ze mlji noj ko ri,
ni ti su sve pre pre ke ozna~ene na njoj, ni ti ima `ivog ljud skog
me sa na njoj. S dru ge stra ne, mo`emo bi ti odli~an vo za~, ali
bez ma pe ne}emo do}i do ci lja. A s tre}e stra ne, za lu dna
mo`e bi ti i ma pa, i po zna va nje sao bra}aja, i brzi na i sve os ta -
lo, ako nas ne ko ne pa`ljiv je dnos ta vno pre ga zi ka mi onom.

Temat
79
To su te vanj ske okol nos ti: one su ne opi si vog op se ga. A opet
mo`emo i mi zbog svo je nes trplji vos ti na pra vi ti udes, {to }e
je ona psi hi~ka de ter mi na ci ja. Da bi smo bi li sre tni, po tre bno
je i to da ima mo sre}e.
^o vje ko va su dbi na ni je u nje mu, ali ni je nu`no ni van
nje ga. Jer sa ovog sta no vi {ta ne pos to ji ni ~o vjek ni nje go va su -
dbi na. Ve} sa mo, ka ko nam is kus tvo go vo ri, ra zli~ite ljud ske
avan tu re, sre}e i ne sre}e, mno go li ke ljud ske dra me. Sve dok
je ta ko iz vje sna je i ne iz vje snost, a sve dok pos to ji ne iz vje -
snost, ne mo`emo go vo ri ti o na {oj nu`noj sre}i ili ne sre}i. Ka -
da, me|utim, ne bi pos to ja la ne iz vje snost sam `ivot vi {e ne
bi bio mo gu}: bi lo bi su lu do mi sli ti i pla ni ra ti. Mi sli ti da ni {ta
ne za vi si od nas, da smo ne slo bo dni, da je sve osu|eno na na -
vi ku, zna~i ne mo}i bi ti `iv. ^o vjek je mo gu}nost: da kle, jo{
uvi jek ni je. On mo`e, ali i ne mo ra mo}i u~ini ti ne {to po pi ta -
nju svo je su dbi ne. Ali sve dok pos to ji kao mo gu}nost, sve
dok pos to ji mo gu}nost da mo`e ne {to u~ini ti, dok ne zna da
li ne mo`e, bi lo bi ku ka vno, ra vno sa mo ubis tvu, da bi lo ko ji
~o vjek odus ta je od dje la nja. Od lju ba vi. ^o vjek mo`e u~ini ti
ono li ko ko li ko mo`e, ni {ta vi {e od to ga. Ali ne smi je u~ini ti
ni {ta ma nje od to ga! Ka da vi {e ni {ta ne bu de mo mo gli u~ini -
ti ta da }emo zna ti da smo mrtvi.

80
Poezija
Ha ris Ima mo vi}
Bo galj
za K.
Spa lio sam ja go di ce prsti ju da ko na~no osje tim svi jet! Go lim
me som da osje tim sve!
Po gle di ma, ko ji ma sao sje}aju sa svi njom pred kla nje, po mi lo -
va {e me de be lo ko {ci.
Zu rio sam u si ja li cu, je dnom, ci je lu no}, ka ko bi me stvar no
bo lje lo kad izju tra ugle dam po gle de gla di. Da su o~i krva ve
dok gle da ju krv. Jer to je lo gi~no. Da ima ju ra ne, dok ih gle -
da ju. Ne bi ti zdrav bo galj {to {e tuc ka uli com, dok hi lja du bo -
ga lja me bo ga ra, a ja ih ne vi dim.
Hej, vi, me sa ri! Me sna ta `eno! Gra|ani ne de be lo ga vra ta!
Po~uj te me!
Ja lu pam ovom {a kom srca o sto,
i ka`em, htio sam `i vje ti pra vil no!
Sje kao sam, na pri mjer, svo je sa lo `ile ti ma gla di, jer to je, ra -
zu mi je se, ukra de na hra na.
O, vi, sre tni! Po slu {aj te!

Poezija 81
Spa lio sam dla no ve. Ni sam vi {e mo gao ni mi lo va ti. Sje klo me
je i ~ak kad sam gle dao je dnu `en sku po dla kti cu ili ja bla no -
ve u iz vje snim da ni ma pro lje}a. A je dnom kad sam po lju bio
gvoz de nu ogra du, u no vem bru, nje ne usne, dok je go vo ri la,
u~ini {e mi se go re od sta ra~kih ta ba na.
Je li vam se ikad ga di la ona ko ju vo li te Je su li va ma ikad us -
ta sa gnji la od {u tnje
Ne ma bo lje ili lo {i je sa mo}e, znam, ve} sa mo ti je lo, i
mo ja sa vjest sad je be zu ba.
Svi|a mi se jo{ sa mo `ivot ru men kao doj ka pro lje}a!
No ktur no je dnog mrtva ca
No} je i be ton drhti oko me ne.
Zi ma je i `ivim kao na Mje se cu.
Lju di u ka pu ti ma su da le ki,
ja ih gle dam sa ~et vrtog spra ta.
Sni jeg }e. Si|em me|u njih i kao da sam pao s mje se ca.
Ali, {ta da im ka`em Ka ko da im do dir nem ~lan ke
Ako iza|em, mo`da }e mi ne~iji uvoj ci
po {ka ki lja ti vrat. Uis ti nu!
Ali to je lo gi ka pro lje}a.
A na kra ju ja naj vi {e vo lim da ne si la zim ve~eras.
Gle dam svi jet kao sa sa te li ta, a mo ja je du {a po kva ren `elu dac.
Usa mljen kao mje sec.
(Kao da me je ne ko upra vio za bo ra vio!)
Ne, ti {i na ne ople me nju je zi mu...
A, opet, mo`da ja ve~eras ni sam sre tan
da bi {i pa ri ca na fil mu mo gla da se smi je, pla vih ko sa,
kao ka ka du, i bi je le pu ti {to je.
Mo`da sve to za vi si od mje se ca. Mo`da je sve to is pla ni ra no.
Ako je ta ko - pris ta jem. A, me|utim, mo`da i ni je ta ko.
Mo`da }e i ki {a.

82
Poezija
Ko smo go ni ja
Je li sve mir je dan Bes kra jan i ap sur dan re zer vo ar he li ju ma
Za bo rav lje ni za ku tak Svi jes ti
Ka ko po mi ri ti kvan tnu te ori ju s te ori jom re la ti vnos ti
Je sam li ja trun u bo`ijem oku
Ali ni {ta od to ga ni je va`no.
Jer je ju~er je dna dje voj ka sta vi la crve ni ru`
i upo zna va li smo se sa ti ma.
I za pra vo je zbog to ga ro|en Bog,
Bog je ro dio uni ver zum, vri je me i tvar,
zbog to ga, nas tao je `ivot, je zik i di sa nje,
lju di i `ene,
zbog to ga pos to ji po vi jest.
Za to, da kle, ko smos pos to ji.
Jes te, pre ve lik je da bi imao je dan smi sao,
ali pos to ji
zbog te be i me ne.
Da nas, su tra, ne ko li ko sa ti, uju tro, na ve~er, po kraj ri je ke,
po kraj sta rog drve}a, dok pa da sni jeg, sve je dno.
Ri je {io sam, da kle, za go net ku va si one.
Mo ra{ mi pru`iti ru ku!
Daj mi svo ju ru ku,
bit }u sre tan s ti me.
Pje sma ko ja pro kli nje ti {i nu
Igra se crnim ki {o bra ni ma o~nih ka pa ka,
a sklo pi la je usne, dok se mje sec sun~a,
ja usnivam, zami{ljenu i golih rebara, ~e{ljam je prstima golim.
I go vo rim: ’Tvo je is to~no ime je mje se~ev ore ol’,
i jo{ dva na est ta ba ka sli~no ga, bez ta~ke,
iako je ne bo ve} oda vno ras tje ra lo pti ce.
Ali nje zin de sni la kat go vo ri mi da ne bri nem.

Poezija 83
’Idu}eg da na obu}i }e ves tu in di go bo je i za lju bi ti se u te be.’
Ne pos to ji do bar ili lo{ ci ni zam, ve} sa mo usne i `ivot,
kao man da ri ne, ali mrtva~ki }ute.
I je dna slu tnja u me ni ste nje, dok vaz duh {u ti,
ja kao si lo va na `ena ste njem
gle da ju}i svo ju obu}u.
Vi dim, jo{ ko ji tren ti {i ne, ta mrtva~ka us ta od grist }e mi
usne.
Ta ko ni ka da ni je nas tao po lju bac!
Mo je zu bi se ska me ni {e pred tom lo ba njom ti {i ne;
da li to opet ona bje`i iz mo jih dla no va u sne
Je li, sad se igra mo ko mo`e du`e da ne pro go vo ri
[ta se de {a va iza tih tvo jih o~iju
Ali ja ve} znam da je mla dost je dna ko me di ja!
Ve} ba ci mi te svo je ru ke, po re bri ma,
ve~eras,
ja }u, {u te}i, pre bro ja ti tvo ju ko su za uz vrat.
No}nik
za M.
Ti {i na ku je kov~ege, a je zik sa ma ca je le {i na.
Ja sam, me|utim, is trgnuo iz sje}anja pri ja te lja, kao tre{ nju,
i zu bi ma ko ji go vo re po sje kao
me lan ho li ju i je sen ske ja di ke. On je crn.
Zagrlio sam jednog ~ovjeka, kojemu su bajoneti boli prepravili
crte lica. Razumije se, za grlio sam ga po gle dom. Pa`lji vo,
ta ko da me ni je ni ko vi dio. Ta ko da me ni on ni je vi dio.
Vi dio sam je dnom nje go ve o~i. U nji ma uvi jek umi ru ne ki
sta ri psi.
Nje go vo li ce je nje`no, uvi jek na smi ja no. Ne sa mo dok ga
{ka ki lja ju po gle di gos ti ju, ve} i dok tu~e svo ju dje cu ili svo ga
ko nja, po `va lja ma, `elje zom, nje go vo je na smi ja no li ce,
do bro}u dno, del fin sko.

84
Poezija
Kao no` u grlu, u mom i nje go vom, taj je nje gov osmi jeh. Taj
moj pri ja telj, sta ri ji od me ne sto ti nu i dvi je go di ne,
ali mi raz go va ra mo sva ke no}i, mje se ci ma. Ot ka ko sam
pres tao spa va ti, na {e dru go va nje ne pres ta je. Sav je on crn,
kao sjen.
^ini mi se da bi smo mo gli pri~ati to li ko i du go da se ni kad ne
upo zna mo.
Pi smo go loj `eni
Ba{ kad je sre}a bi la pred oba la ma Evro pe,
ti si pres ta la da spa va{ u svo me kre ve tu.
Je dan mor nar li`e tvoj je zik. Pre da mnom.
Po dla no vi ma doj ka tvo ja, kao ri ba kli`e, ma {tam,
on za te`e je dra tvo je ko se i svi jet je on~as lju bi~ast:
sa mo tan ka tvo ja le|a svije tle nje mu kao mje sec.
I sad ve} vi plo vi te s onu stra nu mu zi ke!
To ubrza va va re nje ja dran skih sa la ta u tvo joj utro bi,
do sje tit }e{ se su tra dan. I bi ti sre tna.
^udi ti se ka ko ~o vjek i gla dan mo`e mi sli ti o lju ba vi.
Ja }u taj dan glo da ti svo ju du {u, stva ra ju}i vas go le,
gle da ti vas, sve dok ona ne po~ne li~iti na usa mlje nu kost,
kao gost ne po zvan, dok mo ju ma {tu ne za bo le o~i.
Ja }u te ve~eri za mrzi ti ri mu, jer }e li~iti na go la ti je la.
Ve~er, me|utim, ne}e os ta ti je di na mo ja lju ba vni ca.
Ka da tre{ nje pres ta nu da se ugle da ju na tvo je zglo bo ve,
mo jih dva de set lje ta po trgat }e ko`u s pe de set
i sa sto ti nu `en skih be da ra!
Kao bi je sno pse to pre klat }u lju bav!
Ni ka kav kos tur, ve} sa ti ro vo ti je lo bit }u, pro lje tno, mo kro,
{to ugle da mor sku sa la tu i na smi je se go lo i gor do,
`ivo, su ro vo,
po ka zu ju}i zu be.

Poezija 85
Sjen ke
Dok se na {e sjen ke, bes ti dne i go le, prevr}u po plo~ni ku,
sti di mo se gle da ti u o~i.
Sa mo mo je ri je~i, {u nja ju se tvo jim u{i ma,
ali glas je tek vo de no u`e.
Ho}emo li ika da sa zna ti na {a ma {ta nja,
kao {to sa zna je mo ne bo i ka me nje,
ru`e i aero pla ne u le tu, na {e za mr{e ne ko se,
ti i ja
Dje voj ko sa ta {nom {to na li ku je kes te nu,
do|i da ti po ka`em ko ru drve ta ~ije ime no si{.
(Da, to je bio plan, po ka za ti joj hras to ve u ale ji
na oba li ri je ke. Do bro je.)
Evo, u mra ku smo, i ni je pro lje}e, ali tvo je ru ke nam svi je tle.
I ja se prav dam zbog ne kih ri je~i.
Da kle, {u ti mo.
Ti zna{, pro {lost ne pos to ji, i ne mo ra{ od {kri nu ti svo je usne.
Ipak, `elim jo{ slu {a ti ovaj mrak u li{}u,
ot ku ca je tvo jih po tpe ti ca u ri tmu mje se ca,
dok se ti i no} ta kmi~ite u za go ne tnos ti.

86 Proza
Mir nes So ko lo vi}
Leb de nje
OS TAV LJE NE, go di na ma ka sni je, je di no }e nas jo{ po ho -
di ti onaj ko jeg smo odmi lja zva li Mi ha ilom, da le kim pje sni -
kom rja zanj skim, do la ze}i ne smi ren u po ve~er ja te je se ni, ne -
na jav lje no. Si gur no nas je pri la ze}i gle dao po ri nu te u su -
mrak, za mra~ene kao si lu ete, ka ko sje di mo za sto lom je dan
nas pram dru gog, bra ta i me ne, kao da leb di mo. Mra~ilo se ra -
no u vi so kim go lim kro{ nja ma iznad nas tih ve~eri. Umo ta ni
u ja kne, ~es to bi smo ta ko nad vla da li i dan, os ta ju}i u raz go -
vo ri ma, ne zna ju}i te je se ni u mje ri. To nu li smo u su mrak,
crne}i se kao dva sle|ena ga vra na, me|u po lu mrtvim po si -
vje lim {i bljem. – Taj na pu {te ni park u ko jem se drvo re di re -
da {e sva ko ja ko, {to nas je ne ka da uve se lja va lo, brzo se tih
ve~eri pra znio od lju di. Os ta ja la je dvo ka tni ca me|u
drve}em kao oka~ena la ter na u pre dve~er je, s na {om {pi cas -
tom man sar dom na vrhu; vi dje la se obne vi dje lo u ras to plje -
nom ma gle nom su mra ku, nis ko, pod sto lje tnim drvo re di ma.
Uspi je vao nas je na}i Mi ha il u sve mu to me; i do la zio je te je -
se ni, ne ri jet ko. – Vi dje li bi smo, brat i ja, sa mo ka ko izro ni iz
{i blja {i ro ko ra me na pri li ka. Za ti cao nas je ve} ne mar ne; dan
je bio i{~e znuo kad bi smo se os vrnu li, si va svje tlost se jo{ va -
lja la oko na {ih no gu po go mi la ma na ze blog li{}a. – Te {ka,
pre tra ja la, ot ki nu ta od mra~nog os tat ka svi je ta, le bdje la je
me|u sta bli ma sa ti ma, sti nja va la se vrte}i se li je no oko svo je

Proza
87
ose u pros vje tlu gru dvu, i gaj se la ga no za kla pao nes ta ju}i
pred na {im o~ima. Na kra ju bi smo vi dje li sa mo je dan dru -
gog; hla dna svje tlost uvi ra la je ne~uj no u ze mlju kraj na {eg
sto la kao ne bes ka po nor ni ca ko ja za uvi jek skon~ava. Pra -
mi~ak ma gle, kao dim, sa mo je os ta jao za njom. – To po slje -
dnje gu {e nje svje tlos ti u je dnom is pra`nje nom par ku na kra -
ju gra da, to umor no ga {e nje je dnog da na u tom kra ji~ku svi -
je ta, to pre ne ma ga nje je dne je se ni ko ja upor no pre tra ja va –
uma ra li su nas. Ni ko dru gi ni je vi dio ko li ko je du go te go di -
ne ma gle na svje tlost le bdje la u kro{ nja ma. Ci je la ve~er pre -
tva ra la se u ote gnu tu sce nu pos te pe nog nes ta ja nja svi je ta
pred na {im o~ima, kao da je ne ko ga sio svje tlo po svje tlo.
Brat i ja, mi bi smo ta da ve} za {u tje li; do ba ci va li bi smo je dan
dru go me pre os ta lu re~eni cu pre ko sto la, s vre me na na vri je -
me, kao uvre du. A Mi ha il, on kao da je do la zio iz dru gog vre -
me na. Brat je ne kad pri~ao o vre me nu ka da su njih dvo ji ca
`i vje li u man sar di za je dno. To je bi lo pra da vno, od ta da su
pro {le go di ne, ja sam ta da bio dje~ak. I ja, sa da, po svo joj so -
bi na la zim ru ko pi se i pi sma, }iri li~na, res ko po tpi sa na sa: Mi -
ha il.
Mi smo vo lje li tog na {eg pri ja te lja; on je bio je di ni od svi -
je ta s ko jim smo ta da pri~ali. Brat je ne kad go vo rio o nje mu
kao o sa mom se bi. Do la ze}i, na la zio nas je pro mrzle; go vo rio
je ka ko ga smi ru je to si vo le dnji ka vo okru`je ko je nas je oba -
vi ja lo. Mo ri la su tih ve~eri nje ga lju ba vni ja di. Mi smo mu se
pod smje hi va li. Brat se umo tan u de ki tre sao ne kad od smi je -
ha na nje go ve mo no lo ge ko je je vo dio pred na ma. ^udi la nas
je ta kva ne ze malj ska is kre nost, taj po let i ta op sje dnu tost;
brat ga je ne kad za us tav ljao u ispo vi je da nji ma. – Ni smo ne -
kad mo gli po dni je ti to li ku pa te ti ku ko ja nas je pi ja ne tje ra la
da se zas ta ne mo u smi je hu; ni smo mu do pu {ta li da se sro za -
va pred na {im o~ima do sa mog dna. Brat je ne kad stav ljao ru -
ke na u{i – dok je Mi ha il go vo rio. Igno ri {u}i ga, u po la nje go -
ve pri~e, okre tao se me ni sa mo pi ta ju}i: - Je li za vr{io
Mi smo u tim da ni ma bi li ta ko slo bo dni, brat i ja. Bi li smo se
povukli iz grada. – Ustajali bismo kasno, i nismo nigdje `urili,
niko i ni {ta nas nisu o~ekivali. Polagano smo uredovali na {im
sta nom. Kao da smo bi li za vr{i li sve {to smo tre ba li s oni ma va -
ni. Kao da smo ve} ta da bi li sve li sve ra~une sa svi je tom. Po po -
dne smo izlazili za stol pred na {om dvokatnicom; sjene su tada
ve} padale s drve}a, gusto i ledeno. Brat se obmotovao de-

88 Proza
kom. Sun ce je nad brdom sta ja lo ko so, na dis tan ci, pra vo od
nas, tek ma lo po vi {e na {ih o~iju. – Zra ke, bo le su nas u o~i kroz
drve}e kad bismo gledali. Nismo sjedili tek tako, pili smo, ~esto,
pre kra}uju}i dan; pod sto lom se uvi jek is kri la fla {a u prvi
su ton, na li je vao sam bra tu s vre me na na vri je me. A se bi i ~e{}e.
Mihail bi srkao kad bi do {ao; njega nismo mogli napojiti. Ostali
bismo galamiti jedini u no}i; para nam je izbijala iz usta. –
Kasnije bih svejedno ja vukao brata uz stepenice, u na {e potkrov
lje, i on je drh}u}i u ja kni za spi vao ~im bih bi ga spus tio
na kre vet. Izla zio bih on da sam na na{ pro zor, na vrhu ku}e.
Da li su i on i Mihail prije gledali na svoje nedavne dane, na
sav svoj dotada{nji `ivot, kao na taj daleki, ta~kasti, svijetli
grad {to `mir ka u no}i, s ove uda lje ne la danj ske ta~ke Da li su
mogli sagledati svoj netom pro {av {e dane s ovolike distance,
hladno, kao ja Svoj `ivot i samog sebe; prvenstveno sebe koji
se svakodnevno kretao tim udaljenim gradom. Kada - Tu
nedavno, prije neki dan. Tih ve~eri mnogo sam razmi{ljao, i
~inilo mi se tako lako miriti s prestra {nim stvarima.
Mi ha il i brat su pri~ali, i ja sam ih slu {ao. – Go vo ri li su o
tim vre me ni ma, de ve de se tih, na kon ra ta, i me ni se sve to
~ini lo ve li~an stve nim. Bio sam bu da las to po lu dio za nji ho vim
`ivo tom, za nji ho vim vre me ni ma. U tim bo`an stve nim i ga -
dnim da ni ma, vo di li su se pri je sve ga za svo jim tla pnja ma,
pre tpos tav lja ju}i ih bri ga ma ko je je do no si lo vri je me. – Bi lo je
to ko na~no vri je me za tla pnje. Osu pnu tim lju di ma go vo ri li
su po ne kad da se oni ra ta i ne sje}aju; da ga ne pam te. Bi la je
to ne ko vrsna nar ko za. Ne {to kao san. Ta ko mi se ~ini lo. I ja
sam im stal no za vi dio zbog to ga.
Brat mi je ne pres ta no go vo rio o to me pe ri odu ka da je Mi -
ha il os ta vio svo ju dje voj ku, je dnu po zna tu lje po ti cu, zgra -
nuv {i ci je li grad, sve ko ji su ih zna li. Mla di pje snik, ko jeg su
svi ma zi li – odba cio je svo ju po bo`an stve nje nu pra ti lju ko ju
su vo lje li. Ka kva nes hva tlji vost! [ta je bio ra zlog da se ta ko
stva ri – pre ko no}i, ta ko re ku} – pro mi je ne – Brat }e na ra vno
to prvi sa zna ti.
TA EUFO RI^NA pre na pe tost, ko ja {i ri zje ni ce do sve gle -
da: pa se sve uspi je va vi dje ti, jer ni {ta ne izmi~e oku; to u{to -
glje nje ne do hva tnog `iv~ev lja u ne kom ne pos to je}em di je lu
ti je la ko jem se ne mo`e pris tu pi ti! Taj ~u dno va ti za pe tljaj ne -
ra va u ne ko ne raz mrsi vo zas tra {u ju}e klup ko, ko je se ne da

Proza
89
ni opi pa ti, ko jeg se ne mo`e ni mi lo va ti prsti ma – ma kar na
tren da umi ne ta ne opi si va pul sa ci ja ko ja izlu|uje. Da se sve -
de to za pe tlja no ko la nje ~ija se is pre ple te nost ne mo`e vi {e
pra ti ti. Da se spus ti ta ne do hva tna svi je tle}a hi lja dos tru ka
una krsnost sa mo za je dnu po ten ci ju ni`e u svo joj ne raz mrsi -
vos ti, u svom ~ude snom ukr{ta nju. Gdje je do vra ga u ti je lu
to ukli je {te nje Kao da leb di iznad me ne, pra te}i me u sve -
mu, iznad mo je gla ve, uzbu nju ju}i mi mi sli. Kao da je u ne -
kom neo sje}anom di je lu ti je la za ko ji ni sam ni znao da imam.
To mu kloo sje}ano drh}u}e ne opi plji vo klup ko, pum pa ju}i
krv, {to {i ri o~i, i plu}a, do sve gle da, i do je dnog vo lov skog
udi sa ja ko ji obu hva ta ci je lo okru`je.
To osje}a Mi ha il, zna moj brat, dok slu {a nje gov trk uz ste -
pe ni ce na {e dvo ka tni ce, do nji ho vog pot krov lja. Dr`i ga lu di -
lo ve} pu na tri da na. De ve de se te su go di ne, pret kraj, je dna
od po slje dnjih, i oni su mla di, u dva de se tim. On }e sa da pro -
va li ti u stan, bez poz dra va pre vrnu ti po la svo je so be, i on da
na tje ra ti mo ga bra ta da kre ne s njim. Moj brat us ta je i spre -
ma se du go. Zna da ih ne}e bi ti ku}i ne ko li ko da na, i smi je se
na nje ga otpu hu ju}i di mo ve usput. On stal no go vo ri da se
mo ra ju otu ri ti na krat ko, da mo ra ju obi}i i sa gle da ti grad; vi -
dje ti ka kve su sve utva re sa da ta mo. Da su du go, pre du go
ve} za tvo re ni i da ne zna ju ni {ta. Su ma nu to in sis ti ra, iako
moj brat ni je re kao ni {ta pro tiv. Dok ga bez ri je~i slu {a, moj
brat po zna je taj strah da }e mu ne {to ta mo izma knu ti; da }e
ta mo ne {to pro}i mi mo nje ga. To se stal no de {a va lo; iz dvo je -
ne u svo me pot krov lju, za bav lje ne u pi sa nju, ne pres ta no ih
je mo ri lo da pro pu {ta ju ne {to ta mo; da se ne ki ve li ki `ivot
odvi ja bez njih, ta mo u gra du, ko ji se s nji ho vog pro zo ra u
no}i vi dio sa mo u `mir ka ju}im ta~ki ca ma. Upu tiv {i se u taj
grad, obi grav {i ga da no no}no, vra}ali su se na kon dva-tri da -
na na svo ju man sar du po ku nje ni; kao da se to me `ivo tu ni su
zna li pri klju~iti. Kao da se krio od njih. – Oni ni su vi dje li ta -
mo ni {ta od `ivo ta. Brat je ta ko u`ivao u tim po vrat ci ma;
ismi ja vao je Mi ha ila kao ve li kog dje~aka ko ji tu`an ispa {ta
svo je pro koc ka no us hi}enje. Kao dje~aka ko jeg je on ko -
na~no po veo ta mo, iza ga ja, ispu nja va ju}i stal na pre kli nja -
nja, ta mo gdje su mu dru ga dje ca go vo ri la da je sti gao bo`an -
stve ni lu na-park, ne vi|eno ami zan tan, sa tir ki znim svi je -
tle}im ka ru se li ma ko ji uzne mi ru ju}e svi ra ju u kre tnji; kad su
oni do {li ta mo, pro {av {i kroz gaj, bio je ta mo sa mo na sip, {lju -

90 Proza
nak, pra {i na. Sve is to su mo gli vi dje ti i u bli zi ni svo je ku}e.
Ali tog pu ta je druk~ije, osje}aju. Mi ha il ve} dvi je no}i ne
spa va sko ro ni ka ko. Za`a gre nih o~iju, ne za us tav lja se u
pri~anju; stal no po nav lja da moj brat ni {ta ne zna, da }e tri
da na pi ti i da }e on tri da na pri~ati ka ko bi mu se uspio ispo -
vi je di ti. Da bi uspio nje gov pri ja telj ra zu mje ti po lo`aj u ko me
se, eto on, na {ao pre ko no}i. – Moj brat sa mo kli ma gla vom
hi nje}i da do nje ga, iz dvo je nog da ni ma na man sar di, ni je
dos pje la vi jest da on vi {e ni je sa La mi jom, dje voj kom ko ju su
oni, svi, va ljda vo lje li. Ja je ni kad ni sam vi dio; ta ko da ne mo -
gu ni {ta re}i o nje noj lje po ti o ko joj brat ne kad i da nas us -
hi}eno go vo ri. Ta da se pre tva rao da ne zna za {to Mi ha il ve}
tri da na pro va lju je u stan oko po dne va, prevr}e so bu ne ko li -
ko sa ti kao da ne {to tra`i, i odla zi izne na dno, da bi se po no -
vo vra tio ku}i usred no}i. Uju tro je us ta jao pri je nje ga, i odla -
zio pri je ne go li bi se on i pro bu dio. Ne}u re}i da mo ga bra ta
ni je za ni ma lo za {to se sve to ta ko ras pli ta lo.
Ka ko su pro {la ta dva da na u gra du Da li se brat jo{ i~ega
sje}a
Dok su pro la zi li u grad, ni je htio pro}i La mi ji nom uli com;
ni je `elio da se slu~aj no sre tnu, ni je `elio da mu vi di us hi}eno
li ce. Bio je to mno go pa`ljiv mla di}. Go vo rio je opre zno kad
su sje li, sje}a se brat, da mu se ne bi oma kao ne ki de talj zbog
ko jeg bi ga ne ko osu dio, una pri jed, pri je za vr{et ka pri~e. Bio
je ko ban je dan odla zak nje noj tet ki, po~injao je pri~u Mi ha il,
uvi je no, s dis tan com. ^ini lo se kao da go vo ri o ne kom dru -
gom, ta ko se bio ve} uda ljio od svo ga pret ho dnog `ivo ta.
Sje}a se brat da je Mi ha il ~es to s dje voj kom odla zio toj nje noj
tet ki; spre mao se s iro ni jom, du go, na vla~e}i svoj je di ni sa ko,
lic ka ju}i se ne~uve no. Po tom je vo de}i La mi ju pod ru ku pro -
la zio la ga no uli com, dok je na nje nom ti je lu mi ri sno tre pe ri -
la ha lji na. Sva ki put je in sis ti rao da sta ri ci ku pe bu ket cvi je}a;
dje voj ka ni ka da ni je htje la, go vo ri la je da pre tje ru je, da se
sve mu sa mo ru ga, da ne mo ra ju po sje}iva ti sta ri cu, i on je
glu mio svo je ra zo~are nje {to ona ta ko bez ika kvog ta kta os -
krvnju je dos to jan stve nost. Sta ri ca ga je bez gla vo vo lje la;
pri~ao je s njom uvi je no i pa`lji vo, s ma ni ri ma, de ve tna es tos -
to lje tno, ro ma nes kno, naj vi {e o svo jim sti ho vi ma, bar {u nas -
tim, ko je je ona mno go ~ita la. – Po vla|ivao joj je, i ona je mi -
sli la da sve zna. Bi la je to je dna go spo|a sta rog ko va. Je dna
ina~e po zna ta obi telj!

Proza
91
Po slje dnji put s nji ma je sje di la i iz vje sna Asja, go spo|ica
ko ju je on pri mi je tio sa mo usput, za ne sen ce re mo nio zno{}u.
Sta ri ca je i nju obo`ava la, i da ni ma pri je to ga je in zis ti ra la da
se njih tro je mo ra ju upo zna ti. No tom pri go dom ta go spo|ica
u~ini la mu se kao kraj nje ne za ni mlji va, sa mo se smi je {i la, ta -
ko da nje ga ~u|a{e {to je je dna ta ko be zboj na oso ba to li ko za -
lu di la `ovi jal nu sta ri cu. Je di no se La mi ji bi la svi dje la. Na kon
to ga }e se do go di ti ne {to zbog ~ega }e usli je di ti ci je li nas ta vak
pri~e: on u d`epu svog sa koa pro na la zi naj bes ti dni ju ce du lju
ko ju je ika da u `ivo tu pro~itao, s Asji nim po tpi som u dnu;
po zi va la ga je da sve {to je na pi sa la spro ve du u dje lo, opi su -
ju}i ka ko mu se do nje nog sta na va lja po pe ti do pot krov lja,
sa mo dva spra ta iznad!
Za us tav lja ga moj brat odma hu ju}i ru kom, s li cem u di -
mu, do tad po mno is pra tiv {i pri~u. Ne vje ru je mu ni {ta. Mi -
ha il u pras ku gro ho ta, gle dam ga, us ta je na glo sa sto li ce i nas -
tav lja se lu do smi ja ti nao~i gled lju di, ku nu}i se ble sa vo, ve}
pi jan, hva ta ju}i se za gru di, ta ko da je mom bra tu ne ugo dno.
– Ne vje ru je{ mi. Kao da i sam ne znam da je to ~udo {to me
je spo pa lo. Mi sli{ da vas sa mo `elim na hra ni ti pri~om, to ste
svi o~eki va li, svi ste `elje li ta kvu pri~u, pa i ti, zar ne Zar je
va`no ka ko je to sve bi lo Za {to je va`no ka ko smo do {li do
to ga Ne `elim to da pri~am, red po red. Gro zim se od to ga
da sla`em do ga|aj po do ga|aj. Gnu {am se nad pri po vi je da -
njem. Ali ne la`em ti mno go, is ti na je uvi jek tu, vje ruj mi!
Ona ti se sa mo ~ini neu vjer lji vom.
Za {to da on da i ja po mno pri~am {ta je bi lo u ta dva da na,
pi ta se sa da brat, pre da mnom. O to me ka ko smo te ve~eri
oti {li do nje; ka ko me odveo da je upo znam, na kon {to me je
izmo rio sa de se tak ra zli~itih pri~a o njoj, ka da sam ve} bio
pres tao vje ro va ti i u nje no pos to ja nje. Ni sam vje ro vao ta da
da se ta ko ne {to mo`e do go di ti. Za {to da go vo rim o tom tre -
nut ku ka da sam vi dio ka ko ga za lju blje no grli na vra ti ma.
Kao da me ne ma.
Ni je htio moj brat da pri~a o toj ve~eri, o to me ka ko su se
njih dvo je ja ko ra no po vu kli u so bu, a on sam os tao s ne kim
ne po zna tim lju di ma, s ne kim dje voj ka ma, ko je je za bav ljao,
sa mo pri~aju}i, pri~aju}i; ni je bi lo sve to li {e no iz vje snog {ar -
ma, i svi|ao se on nji ma. Ali os ta jao je sve je dna ko na svo joj
zna me ni toj dis tan ci; ve} ta da je on ~ini mi se bio odus tao od
sve ga. Za {to bi lo {ta po~inja ti, kad se do bro zna ka ko }e se

92 Proza
opet za vr{i ti, kao da je mi slio. Da li je on {ta ra dio s tim `ena -
ma tih da na, ja to ne znam. Znam da je go di na ma ka sni je po -
ku {a vao sa gle da ti sa mog se be, po red Mi ha ila, iz tih da na; je -
dnom mi je re kao da mu se on na sli ka ma ~ini sva gda vi {i i
ne ka ko {i ri, iako sam ja vi dio da su njih dvo ji ca is te gra|e.
Dru gog da na u po dne, kao da je pra znik, svi su se sku pi -
li i do {li kod nas ku}i. To su bi li naj`iv lji da ni na na {oj man -
sar di. Ni je mu go di lo pri sus tvo tih lju di: ~ini lo mu se da os -
krvnju ju sa mo}u. – Da ni su ta da tra ja li bes kraj no. Mi ha il je
go vo rio ka ko je sve ga ne ko li ko ta kvih sa ti u ci je lom `ivo tu. I
moj brat se pri klo nio ta kvoj eufo ri ji. Vi dim svog bra ta na -
ve~er sa mog u so bi ka ko ~ita knji gu jer ne mo`e za spa ti od
uz da ha iz Mi ha ilo ve so be s dru ge stra ne zi da; si gur no se pi -
ta ot kud im uop {te vi {e sna ga, jer su bi li ve} tre}i dan na no -
ga ma, spa va ju}i tek usput. A ni su se smi ri va li.
Oni ni su da ni ma izla zi li iz so be, i moj brat je odla zio. Vra -
tiv {i se na kon ne ko li ko da na, na la zio je ne opi siv ne red. Za ti -
cao bi nju, Asju, po lu go lu na sred na {e ku hi nje, ka ko se smi -
je {i. – Ovo vi {e ni je man sar da, ovo je sme tljar nik! Ka ko
mo`ete ta ko da `ivi te To su|e, pe re te li vi to – go vo rio je. –
Iznu tra da, izva na ne. Mi ha il je, zna te, pje snik, a ja sam sa mo
tu, uz nje ga – od go va ra la je ne shva}aju}i ga ozbi ljno, mog
bra ta. – Ja ov dje ne bih ni je dnu no} pro veo. – Pa i mi ode mo
kad je ja ko ne ras pre mlje no. – A da nas je kao ras pre mlje no.
Oni – u je dan glas – ubi je|eno: - Jes te!
@ivot mu je pos to jao sve ne po dno{ lji vi ji; sve se ne ugo dni -
je osje}ao u svo joj ko`i. Iza {av {i iz so be da pre|e do ku hi nje,
ve} na ho dni ku ga je pre sre tao go li Mi ha il. – Uno se}i mu se
u li ce, po lu lud, dr`e}i ga da ne po bje gne, po~injao je pri~ati
na pu klim gla som o to me ka ko sma tra sve tim to {to mu se
Asja bes ti dno pre da la odmah. – Pri~a ka ko je sve ga je dan dan
iz dr`ao po red La mi je, s ce du lji com u d`epu. Ka ko je po red
nje ko ra~ao smi re no, kao dos to jan stve nik, nad zi ru}i oko li nu
pre ko nje nog ra me na, i ka ko se bo jao tog svog spo koj nog li -
ca. Ve} su tra uju tro je tr~ao na po slje dnji sprat je dne zgra de
u cen tru gra da, `ure}i po red vra ta nje ne te te. On da se vra tio
La mi ji i sve joj is pri~ao; ka kve je sve ga dos ti ra dio, izne na da,
ta ko usred bi je la da na. U lu di lu ispo vi je di sa mo je pri mi je tio
da joj se o~i ro se su za ma; nje ne o~i ko je su os ta ja le sa mi lo sne.
– I to je bi lo ono {to ga je po tre sa lo, ali ta mo ne gdje, mno go
da le ko. Ni je ga moj brat pi tao {ta bi ura dio da ona ni je bi la ta -

Proza
93
ko krot ka, da ni je sve pri mi la ta ko pi to mo, da je taj stra vi~an
udar us mje ri la pre ma va ni, a ne pre ma unu tra, u se be, u svo -
ju utro bu; ni je pi tao {ta bi se de si lo da je bi la ne pro mi{ lje na i
is hi tre na – kao {to su oni svi do bro zna li da ni je. Ni je ga pi -
tao, jer je znao da on ve} imao spre mljen od go vor: si gur no bi
joj re kao: - Ako os ta nem s to bom, ubi}u se ja.
VI DIM go log pje sni ka u pos te lji, u pu noj svje tlos ti, ka ko
za tva ra o~i i po~inje gla sno sa nja ri ti, {ap}u}i `eni ko ja le`i po -
red nje ga; ci je la ta so ba na je dnom nes ta je pred mo jim o~ima,
sve se otva ra u {i ro ku ra vni cu, s da le kom izma gli com, u ko -
joj i{~eza va ju zi do vi ra zmi~u}i se na svim stra na ma, i pje snik
os ta je sam, le`e}i na ze mlji, u tra vi i li{}u. On je mlad, i pri la -
zi mu ne ka dje voj ka ~ije li ce on ne vi di, ne uspi je va ga sa gle -
da ti; sa mo osje}a po ne kad na li cu do dir nje ne me ke ha lji ne.
On slu {a njen zvon ki glas, i on nju uop {te ne ra zu mi je, sa mo
u`iva u bo`an stve noj mi lo zvu~ju. Ne zna uop {te ko jim je zi -
kom go vo ri. I za~u|en, sa mo gle da ne be sa, ne be sa, kao da
go re vi di te blje {ta ve vo dos ko ke gla so va ko ji se va lja ju. – Ali
ta da, du {o mo ja, po~injem shva ta ti da je lje po ta tvo je du {e
blje {ta vi ja od lje po te tvo ga gla sa ko ji slu {am. Ta ko ja go vo ri
mo je sti ho ve – to si ti. I to {to ih ti go vo ri{, uzvi {e ni je je od bi -
lo ~ega {to sam ja unio u njih. Ti sti ho vi sadr`e `elju mo je
mla dos ti, a ti si ispu nje nje te `elje. Za to su ti mo ji prvi sti ho -
vi te bi po sve}eni, iako te ni sam ni znao kad sam ih pi sao.
Ka{ lje moj brat na to, kao da se smi je, go vo re}i: po sve}eni
ko me – njoj ili ne ko me dru gom; mo`da onim pred ko jim si
is to ta ko sa nja rio, pri je, do da je moj brat, ora spo lo`en.
Brat se jo{ uvi jek ra do sje}a Mi ha ila iz tog vre me na; vra}a
se tom vre me nu i pam ti ga.
Odje dnom je ma hni to po~eo na vla~iti za vje se i za tva ra ti
vra ta ka da je Asja bi la tu. Pri je se ta ko za tva rao sam ka da bi
stva rao pje smu u ko ju je vje ro vao otpo~et ka. Ni je mu dao ni
da na mo ment po gle da pri je ne go li je bi la sa svim za vr{e na.
Po ne~em po se bnom, go vo rio je, osje ti{ da stva ra{ re mek-dje -
lo, da si ~udo. Ta da si ra van Dan teu i Sha ke spe areu. Tvo je za -
pi se okru`uje isi ja va nje. Na vla~i{ za vje se bo je}i se i naj ma nje
pu ko ti ne ko ja bi zra ke mo gla pri pus ti ti va ni. Ali is to vre me no
i `eli{ {i rom ra zma knu ti te za vje se i oba sja ti svi jet; sna tri{ o
to me mo men tu. Kad bih otvo rio {i rom svo je pa pi re i pro zo -
re, iz mo je so be iza {la bi se zra ka ko ja bi se pro te za la svi je tom

94 Proza
do Ki ne, a na na {u ku}u stu {ti la bi se bu da las ta go mi la. Ka jao
se sa da mno go, i mu~ilo ga je to {to mu je je dnom pri znao da
mu po ne kad Asja u dru{ tvu da je taj ne zna ke je zi kom i ru ka -
ma. Umi{ ljao je da moj brat sa da to stal no pra ti; i da te bes ti -
dne zna ko ve pre po zna je. I da u se bi i pred dru gi ma ismi ja va
sve to.
Njih dvo je je dnom, mir ni, da ni ma za tvo re ni u nje go voj
so bi; nje gov pri ja telj, tu`an, ba ulja kroz nji ho vu ku}u, i on
zna ko li ko je ne sre tan. Ula zi on da u so bu, i gle da njih dvo je,
bo le}ivo. Asja ga ra zu mi je, i spre tno pre ko gla ve ski da svo ju
ma ji cu; os ta je go lih gru di. – Do pus tio si svo me pri ja te lju da
ih di ra kad je ne sre tan, zar ne – go vo ri tu`no, sao sje}aj no, i
on njoj pri la zi, spu {ta za ne se no ru ke na nje ne to ple gru di, i
mi lu je je, mi lu je. Du go se bu di Mi ha il na kon ta kvih sno va
osje}aju}i srce ko je je tre pe ri pod grlom.
Sa vi jao se uli ca ma, spje {a va ju}i kao tu`ni bik. Moj brat ni -
je vje ro vao ozbi ljno u nje go vu bo lest; u iro ni ji, za da vao je to -
me slo nu udar ce, i on je sve to trpio uz smi je {ak, os ta ju}i {u -
tljiv. Pri mao je sve udar ce utro bom, du bo ko u se bi. [ta da
sam mu re kao ka ko se me ni za vo dlji vo smi je {i la sva ki put
kad bih je za te kao ka ko go la pro la zi ho dni kom iz nje go ve so -
be u na {e ku pa ti lo, go vo ri brat.
Ne}u pri~ati o to me ne mi ru ka da je Asja otpu to va la. Uz
~ija li se prsa sa da pri vi ja, go vo rio mu je brat. I on je u nje nim
pi smi ma, u sve mu {to je po mi nja la, pre po zna vao alu zi je na
dru ge mu {kar ce. I ona ih je u pi sma do is ta upi si va la, ho ti -
mi~no ili ne, i ja sam ih pro na la zio, go di na ma ka sni je, ~ita ju}i
na man sar di ta pi sma. Usred ne kog izlje va nje`nos ti odje -
dnom je po~inja la opi si va ti ne ko ga dru gog ko ga je upo zna la,
s ki me je pro ve la dan, to bo`e slu`be no, mo ra ju}i; go vo ri la je
u crti ca ma i ubje dlji vo, i on da bi pi sa la opet stra sno, erot ski,
izma {ta va ju}i naj lu|e sce ne me|u so bom i Mi ha ilom ko je
tra ja {e da ni ma, ta~no i sli ko vi to, ne do ku~ivo, kao da ih ta mo
da le ko stvar no pro`iv lja va. ^udio sam se toj to li koj lu ci dnos -
ti nje noj; pi tao sam se da li mu je stvar no ta ko vje {to upi si va -
la te su sre te, dis kre tno na zna~uju}i svo ju ne vjer nost; da li je
to on mo`da znao i pri hva tao. Ni je mi za to ~u dno da se to li -
ko mu~io. Tih da na sam ~itao i nje go va pi sma; na ro~ito se
sje}am je dnog. Dra ga mo ja od bje gla Asja, sje}am se da je pi -
sao. Ka sni je je pos ta jao sve pre uze tni ji, pi {u}i joj ka ko zna da
ta mo da le ko, gdje nje ga ne ma, pi {e is te ona kve be zo~ne cje -

Proza
95
du lje dru gim mu {kar ci ma, i da }e je za to izne na dno je dnom
u nje noj so bi spo pas ti s le|a, pri bi ja ju}i je sna`no uz kre vet.
– Uz di sa}e{ kao u onim da ni ma. Oda tle se ni ka da ne}e{ mo}i
izvu}i, kur vo mo ja. – Tu je pres ta jao o to me, bo je}i se da se
ona ne uspa li i pre da ta mo ne ko me dru gom. Pi smo se za vr{a -
va lo neo~eki va no, ispo vi je dno. – Si no} me uhva tio strah da
le gnem. Mi slio sam da }u umri je ti u snu. Da si bi la tu, bu dio
bih te be. Ova ko me bi lo strah da }u umri je ti sam. Sa njao sam
ne ko li ko pu ta te no}i ka ko umi rem. – Pi sao je na kra ju. To li -
ko se sje}am to ga pi sma, ko je je ne mi lo srdno uni {tio kad sam
mu je dnu ve~er po ka zao.
Gle dao sam ga ka sni je ka ko ki sne na le de noj ki {i, na ne -
koj na pu {te noj sta ni ci. – Bi lo je vri je me da voz kre ne i on ni -
je znao da li pri la zi pra vom vo zu: je li to voz ko jim on tre ba
kre nu ti. Lju di su `uri li i on ni je imao ko ga pi ta ti. Ga ca li su po
ne kom bla tnja vom si tnom pi jes ku, i on je skro mno uz le|a
ste zao svoj ra nac. Na je dnom je ne ko re kao da je voz pun i da
ne ma vi {e mjes ta. Ne ki odlu~ni lju di su im pri {li i sve za li ih
elas ti~nim u`adi ma. Voz je kre nuo i oni su vi dje li da su pri -
ve za ni za nje ga. Le tje li su za njim, kao u bu ke tu. Voz je me -
an dri rao a oni su svi le bdje li za njim, spo koj no, iako su svi
stre pi li, pre li je}u}i s je dne na dru gu stra nu vo za. Ka da je zas -
ta jao, oni su se po la ga no, kao pa do bran ci, spu {ta li na tle; i
po di za li su se leb de}i kad bi voz po~eo opet `uri ti. Odje -
dnom je on shva tio da je to {ljun ko vi to mu tno odmo ri {te {to
ga je gle dao pred so bom nje go va po slje dnja sta ni ca; spus tio
se na ze mlju i kre nuo ~u dno va to odve zan. Gdje je to on kre -
nuo, ta ko sam, bez igdje iko ga, kao u grob Sje tio se da odla -
zi sam u bol ni cu, i u tre nut ku mu je blje snu lo da }e, dok on
spa va, dio utro be nje go ve izva di ti po red, na ta cnu i tu je se -
ci ra ti. Sa ti ma }e mo`da le`ati ta ko po lu pra zan, kao le{, bez
svo jih bu bre ga; ne kad je ta ko `es to ko osje}ao nji ma sve {to
mu se do ga|alo. – No vos ti su mu blis ta vo ne kad uda ra le u
njih, oba si pa ju}i ga mi li nom. Sa`alio se izne na da nad sa mim
so bom. – Ta ko sam, bez bli`njeg, odla zi u tu mo ro znu bol ni -
cu. I vi dio je da mu se su ze sli je va ju niz li ce. Lju di su odje -
dnom po~eli obra}ati pa`nju na nje ga. Ne ko se pro bi jao
izme|u njih. – I vi dio je ne ko ga po zna tog, i to je bi la La mi ja,
pri la zi la mu je s bol nim pla~nim o~ima; to je i ona pla ka la
zbog nje ga, svje sna usu da, i ona mu pri|e i po lju bi ga.
Du go i te {ko se bu dio tog ju tra, na kon tog sna, osje}aju}i

96 Proza
srce. – Kao da su mu tre pa vi ce bi le svi nu to sli je plje ne, je dna
za dru gu. Ci je la so ba je bi la ta ko pro zra~na; dok je otva rao
o~i, slu {ao je ne ko ne umo lji vo zvo no, i on je ugle dao ka ko ta
zvo nja va ~udes tve no na hru plju je na nje gov pro zor na di ma -
ju}i svi je tle}u za vje su. – Bi lo je to vje tro vi to mor sko ju tro. On
se os vrnuo i vi dio da kraj nje ga le`i Asja. Sne no se na smi je {i -
la otvo riv {i o~i. Pri tis ka la se ma zno i mi ri si no una tra {ke okre -
nuv {i mu le|a, na mje {ta ju}i se gu zom uz nje go ve pre po ne. –
Bi lo je to tre}e ju tro ot ka ko je do pu to vao kod nje na mo re ne
mo gav {i vi {e iz dr`ati tla pnje.
Da ni ma su bi li za tvo re ni u tom svi je tlom sta nu. Gor ko ju
je uma rao raz go vo ri ma; pri~ali su ne kad po ~ita vu no}, na
kre ve tu, za spi va ju}i u zo ru. Lju di, za bav lje ni, i sav `ivot pro -
la zio je do le u gra du; oni su se `elje li pri klju~iti sve mu to me
do le. Ali dok bi se oni spre mi li – spu {ta la se no}; ka ko je ta ko
brzo pro {lo vri je me Ho da li su is pra`nje nim gra dom kao
pre va re ni. Ona je ne pres ta no go vo ri la ka ko vo li u no}i da
zna da je kraj nje, da se je di no ta da ne osje}a sa mom. Na to
je ~uo je svog pri ja te lja Ros tro po vi~a, ka ko u ne kom zim -
skom da nu sa mo je dnom ot ka{ lja, odbiv {i dim, pred nji ho -
vom dvo ka tni com.
U tim tre nu ci ma dok raz go va ra ju on vi di da le ko vi {e od
nje. On zna {ta je ona ra di la dok nje ga ni je bi lo tu, i on to ne
mo ra ni izre}i. – Ni ti ona tre ba opo vrga va ti bi lo {ta. Sve je na -
pi sa la u pi smi ma. On je bdio nad svi me nji ho vim. Ali ona je
sve mu ta ko vo lje la izma knu ti. On se sje}ao vre me na kad su
oni bi li sa vr{e ni. Nje ga je stal no mo ri la pi ta nje da li je je dnom
sve mo glo bi ti bo lje. Da li bi sve bi lo bo lje da su pra da vno `i -
vje li Za {to su pro {le go di ne Da li oni tra}e vri je me ulu do,
je dno bez dru gog Ulu do, ulu pav {i ga.
Ona je zna la da sve pro la zi, i pri~ala je o to me ne umo lji vo.
Njoj je sve bilo svejedno. To {to sve na {e nekad izgleda druga~ije
ne go {to mi `eli mo; to je ta ko, `ivot, si tni ce. To u pi smi -
ma, te `aoke koje on sada izgovara napamet podastiru}i njenu
ne vjer nost; pa to su sa mo nje ne oma {ke. To {to ni je uspi -
je va la re}i ono {to je `elje la; pa ni obi~an ~o vjek, ni naj ve}i pi -
sac, ne uspi je va ne kad re}i ono {to je sni vao; to je knji`e vnost,
to bi on trebao znati. Govorila je hladnokrvno kako }e jednom
njeno tijelo po~eti spla{njavati, kako }e se te butine koje on tako
voli mre {kati pred njihovim o~ima. I tu spasa nema. Starjeti
}e, i ne}e vi {e ni {ta biti kao nekad. Za {to nam onda polo-

Proza
97
vi~nosti i nesvr{enstva sada toliko smetaju Ako me `eli{ posjedovati,
govorila je, onda nema boljeg trenutka za to od
ovog sada i ovdje. Nema boljeg trenutka, iz jednostavnog razloga;
ovo je najve}i trenutak za nas jer jedino sada znamo da
}emo biti jedno pored drugog, ovakvi kakvi smo.
On je na te ri je~i div lja~ki na srtao na nju, kao da je `eli
spa si ti iz te ba re u ko ju ih je be zra zlo`no da ni ma po ta pao. Ci -
je li taj tre nu tak kao da se umil no odje dnom za kla pa u ne ki
pro zra~ni la gan san, obu hva tno. – Sje}a{ se ka ko smo bi li ne -
sre tni je dno bez dru gog; bi la sam da ni ma bes tje le sna. A po -
gle daj me sa da, ta ko sam pu te na, kao ni kad, sa mo zbog te be,
lju ba vi mo ja. Za {to te stal no mu~e go di ne ko je }e teći ako je
ovo nji hov vrhu nac – Nje ne ri je~i, ko je je go vo ri la, ta ko se bi
po sve}ena, ta ko tu`no, le`e}i na kre ve tu, zas tra {i va le su ga, i
on ju je `elio vra ti ti, pri do bi ti po no vo za se be. @elio ju je u
po klo pi ti u nje nom lu na ti zmu, i gle da ju}i je u tom leb de nju,
on se dir lji vo sje}ao one nje ne ne ov da{ nje neu mje snos ti, one
lu de nes pre tnos ti, ka da je ne ho ti ce ~ini la te za pa nju ju}e
oma {ke ne ze malj ski za ne se na `ivo tom. – Taj sa vr{e ni tre nu -
tak, to je ono ka da ne zna mo vi {e {ta }emo je dno od dru gog,
kad iz ga ra mo za je dno le`e}i, i on da na je dnom izna|emo to
sa vr{e no rje {e nje: ja svu~em ga}ice, i ti mi ga za bi je{ do kra -
ja! – Go vo ri la je kao obu ze ta, su zno gle da ju}i u ne ku svo ju
ta~ku, ~ini la mu se ta ko da le kom, okre nu ta le|ima, i on ju je
pri hva tao i pri vla~io se bi, pri pi ja ju}i se, kao ne kad, uz nju,
na dmo}nu. Os ta ja la je sve je dno tu`na le`e}i na bo ku, iako je
on na va lji vao da je odo bro vo lji, pri vla~e}i se sve sna`ni je, i
on da bi se njoj na je dnom oti mao je dan uz dah, dug i ote gnut
kao je caj, po di za la je ru ku una trag, uzi ma la nje go vu gla vu i
pri sla nja la je uz svo ju; on ju je nje`no lju bio po vra tu, ne mi -
lo srdno s bo ka ve} raz dva ja ju}i nje ne bu ti ne svo jim ko lje -
nom otpo za di, osje}aju}i na svo joj ku po li me|u nji ma to plu
vla`nu me ko tu u ko ju je ste`u}i se uz nju sve ja~e po la ko
pro pa dao. Dan bi ve} umi nuo ka da bi se po pus ti li, kad bi da -
hta nje pre sa hnu lo; pa da li su je dno po red dru gog za spi va ju}i
is tog tre na, ni sa mi ne zna ju}i za tre nu tak kad bi ih san ob -
hrvao; kao da su se po mje ra li iz sna u san, ne~uj no.
Mi ha il se bu di iz te oma me ubrzo, prvi, sa svim tri je zan.
Bolan i dug pad, pad. Ohla|eno tijelo i gubitak malopre|a{-
njeg svijeta. Le`i na krevetu, kao bolesnik, mirno. Lebdenje.
Sve }e pro}i, kljas to, okrnje no. Grsti se nad onim po slje dnjim

98
Proza
trenucima, kao da su pretjerivali; neko ih je izmjestio drugdje,
i to je tu bi lo sve ta ko be spo tre bno, ne pri kla dno. Ne ko ih je s
krevetom neprimjetno iznio pred ku}u, i ljudi na ulici su ih
promatrali u tome, pomno, i on tek sada postaje svega svjestan,
kao pre va ren. Ona je to zna la, i ni je mu htje la re}i. Sve
izmi~e pod ru kom; sve }e se izme tnu ti u ono {to naj ma nje
`ele. Sve }e iz gle da ti smi je {no. Ona se bu di i ta ko je us hi}ena,
i ne zna ko li ko je on utu~en; ne zna da }e ove da ne je dnom
odmijeniti dani bola, da }e jednom zbog svega ispa {tati: ko je
uop {te njoj rekao da mora biti sretna Ona nikad nema ono
samilosno lice; njeno lice je uvijek izobli~eno od pohote, i tako
ga gle da. Ona se stal no pre tva ra, go vo ri ono {to on `eli
~uti, prepredeno; samo pred njim utvara svoju izgubljenost. I
ono {to ti se ~ini ta ko blis kim us tva ri je da le ko. Smi je {an si za -
to {to misli{ da je ne {to blizu, kao dijete koje gleda susjednu
oba lu. – I on to sve po ima ta ko smi re no. Te ve~eri prvi put go -
vo ri ka ko }e se, je dnom, sna`an, sve ga odre}i i po vu}i, za uvi -
jek. Kao dje~ak ko ji sa su za ma pri je ti da }e odlu ta ti od ku}e.
To je njegova sudbina. I samom sebi je ganutljiv kad to govori;
o~i su mu taj no pu ne su za. – Mi sli{ da je la ko to pos te pe no
odmicanje, ta diskretna priprema bijega, koje mi opet predstoji
To skrivanje, danima, sedmicama, pred nekim s kim si
dijelio dane i no}i posve}enosti, zajedni~ke odcijepljenosti od
svijeta, dok oslu {kuje{ samo sebe. Tu`no je svo to odmicanje
od ne kog blis kog, u ime ni~ega. Zna{ li {ta zna~i odre}i se
ne~eg velikog, {to se mo`da vi {e nikad ne}e mo}i na}i Zna{
li {ta zna~i odri ca nje – Mi slio je tih da na mno go o La mi ji. Go -
vo rio je tih no}i kao ne ki pro rok na pos te lji, i on da za spi vao
ponovo miran, kao poslije dugog plakanja.
Ne ka sna`na ne umo lji va ru ka izne bu ha ga uzi ma za po ti -
ljak i po ta pa mu gla vu u mu tnu vo du ko ja mu se mra~i pred
o~ima, pri je ne go li je on sti gao uze ti do vo ljno zra ka, uda -
hnuv {i tek ovla{, na po la; on sa da grca pod vo dom udi {u}i
uza lu dno. – I kad se pro bu di, nje go va gla va sve je dna ko os ta -
je pod tom te {kom vo dom, i za to pri di`u}i se on jo{ uvi jek
grca, kao da je u pla~u iz gu bio dah, ko ji stal no izmi~e. On je
bio po mi ren s kra jem, go vo rio je Asji. On sve pri hva ta, mi ri
se tim svi je tom, to je ta ko, on ko ris ti svo je po slje dnje da ne,
ele gan tan i dos to jan stven u osje}anju. – I ot kud sa da, do vra -
ga, to bje so mu~no ki da nje je dnog uto plje ni ka, u toj ba ri ve}
pri hva}ene ne sre}e. Ot kud ta bor ba za zrak u je dnom be -

Proza 99
zna|u ko je je ve} pri hva}eno. Ot kud taj to li ki strah u pu kom
ta la su sno va; to oti ma nje je dnog nil skog ko nja ko ji se po~eo
gu {i ti. – To ba trga nje da se is pli va i uda hne svje`i zrak. Ot -
kud sve to kad se ve} oda vno pri hva tio kraj – i ta ko `e ljno i
po tre sno ko ris ti la jo{ je dna strast, u ni zu. Ot kud sa da taj san;
po ho dio ga je ta ko da vno, za bo rav lje no, u prvoj mla dos ti, ka -
da je gu bio Bo ga. Ot kud to da se sa da po no vo vra}a
Sva mor ska ju tra se sta pa ju u to je dno, ka da se bu di po mi -
ren, misle}i o ~udnovatom snu o vozovima, i Lamiji koja ga
pla~no lju bi, is pra}aju}i ga po slje dnji put. Zvo nja va je jo{ uvi -
jek odjekivala, zavjesa se nadimala od vjetra. – Kona~no je bio
smi ren i ispa van. Da li re}i Asji {ta se usni lo i ko ga je is pra}ao
Dan je bio ta ko svi je tao, svod je bio pre vu~en pro zir nim obla -
cima kao gazom novoro|en~eta. Neko spokojstvo! Njih dvoje
se spre ma ju po po dne i izla ze na mol. Tu je mno go lju di; ta -
lasi grme u stijenama pored njih. On je tako normalan i veseo;
Asja je us hi}ena. Vi dim ih ka ko na smi ja ni pri~aju na tom mo -
lu dok im vje tar tr{i ko se. Taj svi je tli dan kao da tra je bes kraj -
no, i nekako ga valja prekratiti; da, njegovo lice je spokojno,
ali oni neizostavno moraju nekako skratiti taj dan, makar za
koji sat. Vidim ga zatim kako pije neku rakiju iz zelene fla {e,
kao vo du. S prvim mra kom, sve po~inje i{~eza va ti, lju di se
oko njega vuku u ve~ernjoj {etnji, kao pokretne mrlje. Stalno
pred o~ima gleda pla~no Lamijino lice kako mu se pribli`ava,
samilosno. Za {to nisam rekao Asji ko me jedini ispra}ao; ona
je tako nemarna, i posve}ena svome ushitu. Lamija mu se pono
vo uno si u li ce, upla ka na, kao da }e ga po lju bi ti. On na je -
dnom klone i izvr}e svoju utrobu pred svima na stijenama;
povra}a dugo i ustrajno, dok mu Asja dr`i glavu. Temeljito
`eli izba ci ti sve iz se be. On ja sno osje}a ka ko sa da, u ovo pre -
dve~erje, otpo~inje onaj vje~ni dan jednog tijela, ona svijetla
bu dnost ~ula pred svi me, ka da }e se sve mo}i vi dje ti i ~uti. Ka -
ko se izmoriti sada, odmah sada, kako zaspati prije toga; kako
se spa si ti On zna da }e te {ko do}i ra ni je do smi re nja, i to ju -
tro kada }e se probuditi smiren, i tako `alostan, le`e}i na postelji
spaljene utrobe, tako je daleko, ono }e do}i tek mo`da
uju tro, bu de li sre}e! Ve} osje}a ka ko se ne gdje u ti je lu otva ra
no va ko mo ra sna ge, i on je opet na no ga ma, kao da ni je ni {ta
bilo: predve~erje, gospodo, mo`e nastaviti svojim tokom! Usprav
lja se pred lju di ma, bri {e se oko us ta, i ve} je onaj sta ri,
kao nov: mo`e nas ta vi ti sve {to `eli!

100
Proza
Od bje gao, do {av {i svi jes ti ka sno te no}i, za te kao je se be,
gol ca tog do pa sa, ka ko ide ne kom ne po zna tom ta mnom uli -
com i ri~e iz sveg gla sa, kao pra vi vol, ra zme}u}i se svo jim
sna`nim tor zom, tim mi {i}ima i `ila ma ko ji su se na pi nja li
dok je ur li kao. Na srtao je na ta mu sva ki ~as, i ni ko mu ni je
od go va rao. Ta ko bi ga usre}ilo da ga je ne ko zgra bio iz prve
ka pi je, odvu kao ga iza ku}e i tu ga sna`no za tu kao kao po lu -
dje log psa. Na smi ja na gri ma sa Ros tro po vi~a ko ji na sve na -
pu klo go vo ri sa mo: La krdi ja!
Sa mo}a i tu ga u vo zu, su tra dan dok se vra}ao ku}i. Cje lo -
no}na {u tnja i oslu {ki va nje sa mog se be. Vi dio sam ga, s pro -
zo ra, ka ko uju tro ide sa sta ni ce pre ma na {em ga ju, go vo ri
brat. Bio je ta ko oro nuo; da ni ma, no}ima bio je ne smi ren.
Bli jes ko vi, ko ji ga jo{ uvi jek za slje plju ju.
Ono mo ro zno {to pro si ja va na tre nu tak. Ono svje`ele de -
no {to blje sne u se kun di. Ono da le ko, da le ko, da le ko, usa -
mlje ni~ko. Ono mu nje vi to {to za slje plju je. Ono gor ko, gor ko,
bez igdje iko ga. Oni tu|i {ljun ko vi ti na si pi, u ne kom zim -
skom su to nu, po po dne vnom, po red ne ke le de ne ~eli~ne ri je -
ke, ka da je sve ta ko {i ro ko i sle|eno i svi je tlo, da raz vla~i du -
{u u gru di ma do ras ki da nja. Ona pus to ta!
SLU [AO sam tih no}i ka ko se brat u snu gu {i i ka ko us ta -
je s kre ve ta bu de}i se te {ko. Bi lo je to ono vri je me kad smo
ve} od sve ga odus ta li. Sje}am se da je bi la ne ka je sen, du ga,
du go je te go di ne le bdje la u kro{ nja ma oko na {e ku}e. Do la -
zio je Mi ha il; – i sje}am se da je sve vi {e ko pni lo nje go vo odu -
{ev lje nje. Sje dio je s mo jim bra tom, i ja sam ih gle dao; pos to -
ja li su sve sli~ni ji, sve na klo nje ni je gle da ju}i je dan dru gog;
vr{nja ci, u ra nim tri de se tim. Bio sam za vo lio Mi ha ila te je se -
ni, osje}ao sam ga kao svoj tu, go to vo da ga ni sam ni raz dva -
jao od svog bra ta. Dos to jan stven je u tim da ni ma jo{ uvi jek
bio Mi ha il; ali brat mi je go vo rio ka ko se vi di da i on pos ta je
umo ran. Do la zio je obu~en sve ne mar ni je; sve za pu {te ni ji, s
dvo dne vnom bra dom. – Je dno smo svi iz gu bi li iz vi da – re -
kao je brat je dnom. – I on je os ta rio.
Dolaze}i sve hladniji i hladniji, nezanesen, zati~u}i nas u
hladna pove~erja te kasne jeseni, ~udila ga je to na {e mirno
`ivovanje, od obroka do obroka, ti razgovori, to prekra}ivanje
vre me na, ta si tna dje la nja i op ho|enja s njim; vi dio sam da
nas `eli na tje ra ti sa so bom u grad, da nas `eli po mje ri ti odav -

Proza 101
de, da nas `eli po ves ti da i mi vi di mo ka ko se ta mo sve mi je -
nja, kako nove stvari iskrsavaju. Vidio sam kako uzbunjuje
mo ga bra ta; sva ki put bi se le cnuo kad bi po mi njao knji`e vne
uspjehe prijatelja, i ~inilo mi se da se blago podi`e na stolici
dok Mihail govori: idemo. Onda bismo samo tonuli u sumrak
smi je {e}i mu se, i on je pi tao za {to, za {to. Kao da je bio sve za -
boravio. Brat se nasmijao i samo resko rekao: Mihail!
Pa da le su mra~no sje ne je dne ve~eri: mrak se hva tao u
vrho vi ma kro{ nji kao mre`a. Smi ja li smo se zbog ne~eg,
mno go. Brat se na je dnom za grcnuo pi}em i po~eo se tres ti,
tres ti. Ja sam pi jan sko~io i uhva tio mu no ge is te`u}i ih, da
gr~ umi ne; vi dio sam ka ko prevr}e o~ima, mi slio sam da }e
umri je ti. Vi kao sam na Mi ha ila da mi po mo gne.
On sta ja {e uko~eno, ne po mje ra ju}i se, sa mo us tav {i; ni je
ni ma kca na pra vio, dok se brat ni je vra tio svi je{}u i po~eo me
umi ri va ti. Ci je lo to ve~e Mi ha il je pre {u tio. Brat je skri vao
svo ju ru ku pod de ku da ne vi di ka ko je obu zi ma ju drhta ji. –
^uli smo da je prve ve~eri sa znav {i ko li ko je brat bo les tan oti -
{ao na pri jem me|u ne ki svi jet, i da se du {io u smi je hu
pri~aju}i sa svi ma. Svi su ga sa zgra`ava njem gle da li zna ju}i
u ka kvom je sta nju sa da nje gov pri ja telj. Brat je sa mo re kao
da bi i on is to ura dio da je bio na nje go vom mjes tu.
Po sli je te ve~eri Mi ha il je pres tao do la zi ti; ni je se vra tio vi -
{e ni kad. – Mno go sam se lju tio na nje ga; brat ga je bra nio.
Jo{ mi se ~ini da vi dim nje go ve okru gle o~i, ko je su se tih da -
na sma nji va le, ~ini lo mi se. Te nje go ve pla he o~i, i is to vre me -
no pu ne pre pre de nos ti, drskos ti i skri ve ne iro ni je. Sa da mu
je li ce bi lo iz gu blje no, i bli je do, o~i su mu bi le crve ne: – Odu -
vi jek smo svi mi gri je {i li. Svi ko ji smo ga zna li, svi ko ji smo ga
is tin ski vo lje li. Tre ba lo ga je za grli ti, mo`da po lju bi ti, ka za ti
mu ko li ko ga vo li mo, u tim da ni ma ka da je pa tio. Ta da mu je
bi lo naj te`e. A mi to ni smo u~ini li. Bo ja li smo se da ne bu de -
mo sen ti men tal ni. Po na {a li smo se pre ma nje mu kao da je od
bron ze. Kao da je ve} bio spo me nik. Svi smo ga sa mo po dba -
da li. A on je bio vje~ito pre hla|en. Vje~ito s gri pom. Sla bih
ne ra va. Bo le}iv kao za lju blje na `ena. Pro~itaj te sa mo nje go ve
pje sme. Pros to smo svi bi li osli je pi li, iz gu bi li pa met. -
Bi la je to ona du ga je sen ka da se brat po no vo ra zbo lio.
Go vo rio mi je kra jem tog lje ta ka ko osje}a sta re bo lo ve, i da
mu se spre ma po no vo bo lest, i da ga obu zi ma ona sla bost, i
iz gu blje nost, kao on da; ova se go di na odvi la u oz drav lje nju,

102
Proza
i to je ta ko. – Sa da je go to vo, ja sam iz gle da svo je od`ivio. Mi -
slio sam da dra ma ti zu je, iz stra ha. –
Bio sam s njim te je se ni. – I ja sam se po vu kao iz gra da;
izvo dio sam ga iz ku}e na zrak, i sje de}i pred na {om dvo ka tni -
com, gledali smo kako protje~e vrijeme. Koliko }e puta vjetar
saviti onaj suhi grm do kraja dana Ni {ta nismo tada ~ekali.
On se `elio uni {ti ti sa mo {to pri je. I me ne je to slu|iva lo. – Ni
u {ta ni smo vje ro va li, sje}am se. Brat je lis tao je tih ve~eri svo -
je knji ge. Sa mo je pla ni rao, pla ni rao; pri~ao je ~es to o to me {ta
}e sve ra di ti kad oz dra vi – a on da se smi jao tre su}i se omo tan.
I ja bih se po~eo s njim smi ja ti. Zna li smo da ne}e oz dra vi ti.
Pa dao je tih ve~eri u slje pi la sve ~e{}e. Go vo rio bih mu ne -
{to, a on bi me pre ki nuo opi su ju}i ka ko pro pa da u mrak.
Odmi~em se od pje sni ka una tra {ke, os tav lja ju}i ga usa mlje -
nog na sto li ci, crnog kao ga vran, pod ne kim drve}em, ko je se
zlo ko bno mra~i; gus te sje ne pa da ju ta ko te me lji to po slje dnji
put te go di ne. Oja~ale, ne po vra tno oki va ju svi jet svo jom tmi -
nom. Na {a dvo ka tni ca se u po za di ni crni me|u drve}em, kao
da je ve} no}. Ne znam {ta bi jo{ mo gla ura di ti pri je sni je ga
ova je sen, tus ta i sna`na kao ze mlja. Vi dim bra ta ucrta nog na
toj sve ta mni joj sli ci.
Slu {am pje sni ka ka ko gla sno sa nja ri dok to ne u mrak; nje -
gov glas odje ku je is pred na {e dvo ka tni ce za pu {te nim pus tim
par kom. Opi su je ne ku bre zu s ko je si pa li{}e, `uto i okru glo,
si pa, si pa, svi je tlo, ci je li dan bez pres tan ka, le pr{a ju}i na zra -
ka ma sun ca kao u ka le idos ko pu. To li{}e na kra ju po~inje pa -
da ti po nje go vom li cu. – I ja se sje tim da smo ta kav pri zor gle -
da li u na {em par ku na po~et ku je se ni. Ne ki jak stro po{t vo de
do pi rao je ta da odne kud.
Na je dnom! Ne ko mi ri sno ti je lo is pred nje ga ko je le`i na
bo ku, uvi ja ju}i se kao da ple {e; osje}a Asjin mi ris, sa da mi -
ri {e ta ko dru ga~ije. Lju bi je niz le|a, i ona uz di {e. Otva ra o~i
i jo{ uvi jek mu se ~ini da je to ona po red nje ga; gle da je ka -
ko le`i tu, na kre ve tu. – Ot kud to da se na {la ona po red me -
ne, ne mo gu ni ka ko da poj mim; to je nje na ko sa. Ra sa nji -
vam se on da na glo, {i rim ste gnu te kap ke i vi dim da to ni je
ona; pre pla {en sam da u snu ni sam slu~aj no iz go va rao nje -
no ime. – Dru ga su vre me na, ne po zna ta so ba, i to po red
nje ga – pa to je ne ko dru gi! Kad bi Mi ha il znao za ove mo -
je sno ve, smi je {i se po no vo za spi va ju}i, po mi re no. Go di na -
ma ka sni je on se bu dio po red ne kih dru gih `ena, u prvom

Proza 103
mo men tu us hi}en {to je Asja po red nje ga.
Le`i u svo me kre ve tu kao oma mljen i po mje ra se jo{ vi {e
na zad, u pro {lost. – Po mje ra ti }u se una zad, sve dok se do bro
ne sje tim to ga. – Sna tri pje snik te go di ne u sli je pa pre dve~er -
ja mno go. Nje gov brat ne zna o to me go to vo ni {ta. – Ne kad
se i uju tro bu dim sli jep, to mu i ne go vo rim, i os ta jem u kre -
ve tu odbi ja ju}i da me izvo di is pred ku}e. Za tva ram o~i,
mra~no je oko me ne, i le tim u pro {lost una tra {ke, leb de}i du -
go. Spo ko jan, ve} osje}am njen mi ris; kad otvo rim o~i, ona }e
bi ti tu, znam to.
Kris tal no vi dim ne ki to pli dan na man sar di; sva su vra ta i
pro zo ri bi li ras tvo re ni. Ta ko se sje}am sve ga, ~ita vog tog da -
na, do po je di nos ti. Otva ram o~i, i ona je ovog pu ta stvar no
tu, u mom kre ve tu, u ko jem sa da le`im osla bljen, Asja. Pro {le
su go di ne na kon to ga, ali nje no ti je lo u mo jim o~ima je kao
tog da na, i ja }u ga za uvi jek u zje ni ca ma no si ti kao ta kvo, sve
dok se one ne ispu ne ta mom. Je dan je od onih bes kraj nih da -
na, i sve mi ri {e, pro lje tno. Ne ko je unio jor go van u so bu, i ja
ga lju bi~as to osje}am. Ona se jo{ uvi jek ne bu di, i ja je la ga -
no lju bim niz ki~mu. – Otva ra o~i i okre}e se pre ma me ni, ne -
ve dra, za bri nu tog po gle da. Ci je lu no} si u snu bje`ao od me -
ne, go vo ri. Ja se smi je {im, be spo mo}no. Si no} me is to ta ko
sme te no, u`a snu to po gle da la, dok je ~ita la mo ju no vu pje -
smu. – Pe}ine, vi so vi, li{}e. Ra zu mi jem. Opus tje li na si pi! –
Po tom je za pa nje no za klo pi la pa pi re i po gle da la me pre pla -
{e no: - Pa, to je smrt... On da je lis ta la mo ja pi sma, do ni je la ih
je sva, sa~uva na. I ~ita la mi je ka kav sam bio, ne kad.
Ne pres ta no sam go vo rio o to me ka ko se oslo ba|am sve -
ga, i ka ko mi ni {ta vi {e ni je va`no. To sre}no va lja nje po kre -
ve tu si no} kad smo se po no vo na {li, to us hi}enje; ta umil na
sre}a {to smo opet za je dno! Ta grlje nja, ta stis ka nja, ta dje~ija
ra dost! Za {to na kon to ga trpje ti sa da po no vo osi pa nje To su
bi li sa vr{e ni mo men ti, ta ko zao kru`eni. Sve je smi je {no za to
{to je dnom do la zi kraj. – Ni {ta ni je zao kru`eno, mi jo{ uvi jek
ni smo ni {ta za je dno od`i vje li, go vo ri la je ona. To li ko to ga jo{
ima mo pro`i vje ti! – Smiješio sam se. – Sa da imam no vu te -
mu, i ni {ta mi ni je va`no kao ona. Pred tim }emo svi os ta ti ni -
je mi. Ona je on da go vo ri la da sam je opet izne vje rio; ona je
go vo ri la da se opet ta ko bi la po na da la, kao bu da la. Ona je
stal no ne {to pri~ala, ali ja to ni {ta ni sam slu {ao. Bio sam ta ko
gord, ohol.

104
Proza
– Ja ni ka da ni sam vo lje la ni ko ga osim te be. A ti si stal no
go vo rio da je vo lim ne kog dru gog. Ti sa da stal no pri~a{ o tom
Mi ha ilu. Ja vas ni ka da ni sam zna la ra zli ko va ti: je sam li kri va
Me ni ste uvi jek bi li kao je dan. Da va la sam se obo ji ci, is to vre -
me no. I {ta je tu stra {no A ti si bio onaj ko ji ni je vo lio. Stal no
si sa mo umi{ ljao mo ju na dmo}. Bje`ao si od me ne na man -
sar du da ni ma se za tva ra ju}i; pod smje hi vao se. Da ni ma, da -
ni ma sam sa nja la o to me da }e{ sa mo je dnom na zva ti i re}i
da me vo li{. I ta kvi su da ni do la zi li; hrlio si da me lju bi{ stra -
sno. I to ni je bio ni ko dru gi, ve} po no vo ti. Is ti onaj ko ji me
ne mi lo srdno os tav ljao, tu`no pi ta ju}i: Du {o, bo li li te Is ti ko -
ji se uda lja vao od me ne, da bi me po`elio. Ja sam zna la te be:
odu vi jek ste bi li je dan, ni kad dvo ji ca. To ti ni si znao ni kad
kao ja. I ja sam vo lje la tu na {u `ivost; tu gr~evi tost! Mo gla
sam `i vje ti s tim.
Sta jao je na pro zo ru i {i rio ru ke u vaz duh, kao da leb di. Ni -
je vo lio ni kog `ivog. On do bro zna da je ona uvi jek vi {e vo lje -
la Mihaila; njemu nikad nije pisala onakva pisma. Nikad vi {e
ona gr~evitost, nikad! Ni {ta mu se vi {e nije moglo dogoditi.
Mi ha il, onaj ko ji se ta ko mu~io pa da ju}i u san, nad tim stal nim
o{trinama; smije {nik koji je bdjeo nad svime, koji se danima
borio s njenom `ovijalno{}u. Onaj koji ju je stalno zaklapao u
njenom lebdenju, usmjeravaju}i tu svjetlost na sebe. Umi{ljen
{to ga `ivot ne smije praviti smije {nim. Onaj koji je zaspivao
uprkos sve mu, sre}an i izmo ren u tom snu. Ona gro zni~avost;
oni padovi, stalno padovi, i veli~anstveni uzleti! Snovi! Nikad
vi {e! – Ja sam se oslo bo dio sve ga. @ivim sa `eljom da sve bu de
gore i gore, i da svijeta nestaje, polagano i istrajno. Znam da }e
uskoro uslijediti nesre}e, i ispuniti me smijehom, spokojem.
Rastvorio sam svoja vrata i prozore. Pripustio sam svima da vide
sve mo je. Bu du li me pi ta li: go vo ri}u im da sve zna ju, da je
sve ka ko oni mi sle. Da ne ma ni {ta {to oni ne bi mo gli ra zu mje -
ti. Ne mi slim vi {e pa da ti u san, ni kad vi {e. Ta ko sam sre tan u
odri ca nju. Mo ja je jo{ sa mo vje~nost. – Asja se spre ma la u po -
za di ni, i on to ni je gle dao; na svo jim ru ka ma osje}ao je njen
miris. Zaboravila je moja pisma na stolici.
Mrak se po la ga no opu {ta, kao da se kra vi, i ja znam da }e
us ko ro ci je li svi jet pos te pe no uka zi va ti pred mo jim o~ima.
Po jav lju je se u obri si ma po la ga no so ba, is ta kao pri je {est go -
di na. Osje}am kao da sam sa mo po mje ren u vre me nu; ni {ta
se ni je pro mi je ni lo. To sam ja, onaj sta ri Ros tro po vi~; onaj {to

Proza 105
je onog to plog da na sta jao na ovom pro zo ru. Na po lju je mir -
no i su ho, osun~ano po dne; je sen ni ka ko ne odla zi drhte}i
kao ja ra u go lim gra na ma.
Moj tu`ni brat ula zi i svo di me niz ste pe ni ce. Na go va ra}u
ga da po no vo pi je mo; to vo lim, to me odu zi ma. Ni kad mu se
ne}u odu`iti. – Poslije moje smrti, svo di}u pri~u o se bi i nje -
ga ne}u ni po me nu ti; sa mo }u go vo ri ti da sam bio sam, i bo -
les tan. Dok te {ko ko ra~am, u mra~nom uglu ste pe ni {ta vi dim
Mi ha ila ka ko me gle da pla~u}i, oro nuo, kao olu pi na. Grca
pres trav lje no si la ze}i za na ma la ga no, kao u spro vo du; ~ujem
nje go ve je ca je iza svo jih le|a. – Moj brat ga ne vi di. Ne zna
da smo da nas is ti, kao da se gle da mo u ogle da lu. Sna`no za -
tva ram vra ta za so bom da ne iza|e za na ma na po lje.
Dok bu dem umi rao, moj brat }e si gur no sa nja ti ka ko se
na {a dvo ka tni ca ru {i, po la ga no; ka ko spa da cri jep po cri jep,
ka ko se osi pa mal ter, ka ko sli je}e ci gla po ci gla s nje. Uspo re -
no, kao da je odno si ri je ka. Du go }e u snu slu {a ti tu stra {nu
hu ku ru {e nja. – Pred nje go vim o~ima sta ja}emo i nas dvo ji -
ca, ja i on, mir ni, po mi re nih li ca, i na {a ti je la }e se ra spa da ti u
toj uspo re noj sli ci kao da smo od mal te ra. – Po tom }e se on
pro bu di ti i bi ti u`a snut, za gu {en.
A onda }e pro}i vrijeme, odvrtiti }e se godine. On }e
osje}ati kao da je po mje ren u vre me nu. Je dnom }e se za te}i u
ovom na {em parku i {etati tuda s nekom djevojkom. Zasta}e
i sjetiti se svoga jadnog brata; ve} je mrtav {est godina, pomisli}e.
Sje}a}e se one je se ni ka da je umi rao, sje ti}e se ka ko je
sjedio s njim pred onom dvokatnicom danima; sjeti}e se njegove
pri~e o mladosti – kako je pri~aju}i svako malo samo resko
podsmje{ljivo otpuhivao: – Mihail! Tako je stalno u pri~i
zvao onoga koji ih jedini posje}ivao te jeseni, dojezdiv {i u pove~er
ja, kao utva ra. Da li }e os ta ti i{ta od te pri~e u nje go vom
sje}anju; bar ne {to {to }e on mo`da mo}i is pri~ati toj dje voj ci.
– Da li }e on to zna ti is pri~ati ona ko ka ko sam ja sni vao da
ho}e; ona ko ka ko sam te je se ni ja pri~ao o se bi u nje go vo ime.
Da li }u ja biti zanimljiv toj djevojci pored njega Osvrta}e se
se oko se be, i sa mo }e spa zi ti da se sve pro mi je ni lo. Taj mo me -
nat bratove smrti trenutak je kada je u njegovim o~ima ovaj
park zas tao, shva ti}e; u nje go vom sje}anju on je bio is ti kao
prije {est godina: mislio je da ista djeca jo{ uvijek tr~e njim kao
on da. Mo`da je to taj tre nu tak kad sam ja po~eo star je ti, jo{ }e
mo`da pomisliti, i onda od{etati dalje.

106
Homesic!
Frie drich Wolf
Go vor o lo gi ci
po ru~ni ka Kre zu bog
Do bro ju tro, kom pa ni jo! ^uj te i po~uj te!
Opet se de si la ne ka kva svi nja ri ja s mo jom po {tom. Ko je -
ka kav ma mlaz je u mo jim no vi na ma crve nim pre crtao ovaj
dio gdje se go vo ri o polj skim snaj pe ris ti ma. Ti ban di ti, i to hi -
lja de njih, uspi je va ju uma}i nje ma~kim ra dni~kim lo go ri ma
lu ta ju}i po {u ma ma i na pa da ju}i na {e di vne nje ma~ke ka sar -
ne u dru gim di je lo vi ma dr`ave.
O to me pi {e i u ovim mo jim no vi na ma, evo, ov dje sto ji
sve crno na bi je lo: „Po lja ci od ne da vno u po kre tu!“ I ba{ taj
dio je ne ka na {a do mo pa}eni~ka bi tan ga pre kri`ila.
Eh, ovo mo`ete ~ak i vi idio ti da shva ti te: Te polj ske pi~ki ce
nisu nas nikad voljele, a sad tek pogotovo; i njih sada tamo `ivi
oko trideset-~etrdeset miliona i to jo{ uvijek na na {oj grba~i. Jedna
ko kao i oni Fran cu zi, ko ji nas pre zi ru kao i ku gu, uprkos
onim silnim strijeljanjima talaca, u Francuskoj se sve vi {e napadaju
njema~ki oficiri i vojnici; i to je ponovo ~etrdeset miliona
na na {oj grba~i. Za tim, oni izo pa~eni i tvrdo gla vi Nor -
ve`ani, ama na tom sjeveru bukvalno vlada |avo. Podivljali su
i ovi Ho lan|ani i Bel gi ja ne ri. ^eka ju sa mo da im odne kud s
ne ba sle te Ame ri i En gle zi. A tek ovi se lja ci iz Srbi je, ko ji su ne -
{to sli~no poput Rusa, polovnjaci, pola Rusi ~itav Slaven. I
Grci, {to pro sla vi {e ove na {e bu da le od pro fe so ra . I to je, opet,
jo{ jedno {ezdeset do osamdeset miliona njih, razbacanih preko
~itave Evrope, koji samo vrebaju da nas Njemce, nas koji u

Homesic! 107
Evropu unosimo kulturu i mir, jednom za svagda izbri {u. Ali,
nezahvalnost je svjetski profit. Doista smo trebali ostati kod
ku}e i ovu bagru prepustiti zaslu`enoj sudbini.
[ta ti ta mo sla`e{ ko je ka kve gri ma se Da, na te be sam mi -
slio Spießbac her, {ta bu lji{, mi sli{ da si Wodan pa ve} nam
pro re kao pro past. Te le je dno!
Pa sa mo nas ov dje (u SSSR-u) je oko po la mi li ona voj ni ka.
Bo ri mo se, i to u ne kom do go vo ru sa lo po vi ma ko ji ma vje ru -
je mo da su nam sa ve zni ci. Sve je ja sno kao dan, vrlo je dnos -
ta van egzem plar osve te, vi bu da le! Je li vam sa da ja sno, anal -
fa be ti~ari je dni, za {to na{ Ver maht mo ra ba{ i po slje dnjeg
nje ma~kog ra dni ka ko ji jo{ ima dvi je no ge ma knu ti s tez ge i
pre ba ci ti ga na is to~ni front, i onog po slje dnjeg se lja ka odvo -
ji ti od ze mlje i ... ma dovra ga vi {e, i se da mna es to go di{ nje gi -
mna zi jal ke od {kol ske klu pe
I on da nas tu pa na {a ofan zi va. I opet os ta je je dna
tre}ina/polovina nas ovdje u svetoj dalekoj Rusiji koji evo
le`imo na svojim stra`njicama; i sada, tokom druge ruske zime,
druga polovina na {ih ide, lagano, dolje, hopa! I da ja vas
sad pi tam ne {to, vas do mo pa}eni ke, ho}emo li na kra ju fi rer i
ja sami vodit’ ovaj rat, pa ovu zemlju poslije kolonizirat’ Kako
vi to uop}e za mi{ lja te Aha, imam vas ban do je dna! Vi
uop}e ne `elite ni ostati ovdje niti kasnije nekad raditi, zna~i,
biti dvije hiljade kilometara udaljen od voljene vam va {e zavi~ajne
doline i kafane, i zabacane radionice No, da vas pitam
on da, ban do je dna, {to ste uop}e i do la zi li ova mo Za ko ga se
vi uop}e bo ri te, ako vam je pa ro la: Ni gdje kao kod ku}e To je lo -
gi~no, ili pak ne To bi ’skon ta li’ ~ak i Ho ten to ti! Na eto!
Na ra vno, ma lo lo gi ke ni je naodmet i je dnom voj ni ku na
fron tu. Ina~e bi po lu dio vi {e ne go {to jest! I ako vi idi oti ne
zna te bar za {to ste do {li ov dje u ovu stra nu step sku dr`avu,
ako sa mo ra zmi{ lja te o svo joj Nje ma~koj `ele}i pod sva ku ci -
je nu ne kad ka sni je os ta ti u njoj, on da je ovo {to vi ov dje ra -
di te sprdnja! Ov ce je dne! I sa da bi va{ po ru~nik Kre zu bi po -
put ne kog na do va na na vrhu tre bao pre dvo di ti svo je krdo u
smrt sa je dnim hu ra S po {to va njem, hva la! To tal no ne lo -
gi~no! Idot ski ~ak! Za pa lje nje moz ga!
Op}eni to, ma lo vi {e lo gi ke `elio bih se bi ubu du}e i priu -
{ti ti! Bez lo gi ke ~o vjek je sa mo ko mad `ivo ti nje, ko ja sa mo
mi sli na hra nu i na ono {to je po je lo i {to }e po jes ti! Je sam li
upra vu, hi je ne je dne Od stu pi te!
Pre ve la: Sel ma Mu ja no vi}

108
Homesic!
Ha ris Ima mo vi}
Ga ta nje
po sve}eno gra|an stvu
Va {i dla no vi, nje`ni i ~is ti,
go vo re mi da ra di te ne ka kav te`ak po sao:
smi{ lja te slo ga ne za re kla mi ra nje sa pu na!
Va {a du {a je uspravna, ve ge ta ri jan ska, ta ko|e ~is ta:
ra di te an ti gra vi ta cij sku jo gu
Pa da: he mij sko ~i{}enje za du {u.
I sad je va {a du {a, kao va{ ka put,
izri ba na i pod ga ran ci jom.
Vi ste ma|ioni~ar! Da.
Sa mo se sje ti te va {eg po slje dnjeg slo ga na:
’Da bi `ivot va {e dje ce bio san,
na sa pu naj te im ru ke sva ki dan!’
To je abra ka da bra, Va {e }iri bu-}iri ba.
On da jo{ ku cne te svo jim prsti ma
pred ne ka kvim se za mom, ta mo u cen tru,
pred ufra klje nim Ali ba bom
i ~e trde se to ri com asis te na ta ne ka kvih,

Homesic! 109
a oni, sta nu igra ti oko vas, kao ba le ri ne,
pe di ki ra ni i ma ni ki ra ni,
dok vam da ju hi lja du pa ra,
{ar mi ra ju vas ma ni ri ma s Ho no lu lua,
vi zvi`di te u se bi ~eka ju}i ~et vrtu de ci ma lu.
Ma gi ja! Prsti! Ri je~i! Je zik!
Osim to ga stvar no ni {ta nis te ura di li.
Vi bis te mo gli bi ti i pje snik, naj zla to us ti ji,
sa mo da to ni je naj be smi sle ni ja re ali ja u sa zvi je`|u.
Ju tros ste, re ci mo, sa vje to va li Ci ga ni nu
(kad je upe rio ru ku u vas)
da pos ta ne pro fe si onal ni krvo da va lac
i je dnim po te zom ri je {i sve svo je pro ble me.
To se zo ve ana lo gi ja.
Upi ta li ste je dnog svo ga pri ja te lja,
za {to odbi ja da lju bi kre za ve `ene,
ako je ve} to li ko sa mi los tan.

110
Homesic!
Jer zna te: mi losr|e je stvar mo gu}nos ti, a ne `elja.
@elje su stvar mo gu}nos ti, a ne mi losr|a,
a mo gu}nost `elje ni je stvar mi losr|a.
Ipak, Vi nis te li {e ni tog mi losr|a.
Pa`lji vi ste i ne ba ca te `ile te u kon tej ner
misleći na krvave prosjačke ruke.
Ne je de te `ivo ti nje,
ve} hra ni te je dnu,
kao di je te je vo li te.
Kao ~o vje ka opla kat }ete je i sa hra ni ti,
i ma uzo lej joj sa gra di ti.
I kip nje zin hra ni ti, i ku pa ti, i obla~iti,
i va {ke po nje mu ta ma ni ti.
Va {e di je te ne bi da bu de sta tua,
ve} ki pi, `eli da je `ivo ti nja, slo bo dna, ra zju la re na, div lja
`ivo ti nja!

Homesic! 111
Div lja `ivo ti nja, ko ja ima d`epa rac.
Da kle, div lji lju bi mac.
Ljup ka lut ka, da kle.
Va {a `ena je in va lid.
Ona ho da na {ta ka ma {ti ka la.
Ona je li je pa, da kle, ne smi je da ra di:
za to je pro da va~ica ci pe la.
Ona da nas pro da je ci pe le,
da bi ih su tra mo gla ku pi ti,
kod dru gih pro da va~ica ci pe la,
ko je su ju~er kod nje...
^ekaj te... ne idi te jo{!... Ne re koh vam naj va`ni je...
Va {a li ni ja `ivo ta je li ne ar na i go vo ri
da vam se ni {ta ne}e de si ti,
pro mi je ni ti,
do kra ja `ivo ta!

112
Sic!citat
Mo ris Na do
Ban ket u ~ast
Sen-Pol-Rua
Odlo mak iz
“Is to ri je
na dre ali zma”
(prev. Ni ko la
Ber to li no)
Na dre alis ti su se di vi li Sen-Pol-Ruu; oni su u nje mu vi -
de li izvan re dnog pe sni ka, i ma da ih je nje gov ka to li ci zam
spre~avao da ga uzmu kao jem ca za svo je de lo va nje, ni su
za bo rav lja li ble {ta ve sli ke iz Odmo ri {ta pro ce si je ili iz Go spe
s ko som. I sam ta ko oso be ni re~nik pe sni ka iz Ka ma rea, blis -
ta od dra gog ka me nja i ognje va, a po ne kad i ta ko pre ci -
ozan, da vao im je za pra vo kad su tvrdi li da je pro is te kao
di rek tno iz pe sni ko ve pod sves ti. Sve to ih je na ve lo da po -
vo dom is ka zi va nja po~as ti Sen-Pol-Ruu u lis tu No uvel les
littéra ires, u ~emu su sa ra|iva li, po~et kom ju la 1925. u~es -
tvu ju u ban ke tu pri re|enom u ~ast ’Ve li~an stve nog’ od
stra ne je dne gru pe pri ja te lja i u~eni ka pod pa tro na tom
~aso pi sa Mer cu re de Fran ce. Ban ket je odr`an u’la Clo se rie
de Li las’. Ne ki od pri su tnih su na dre alis ti ma iz gle da li sa -
svim ne po`e ljni. To ni u kom slu~aju ni su bi li sim bo lis ti po -
put Pol-Na po le ona Ro ana ra, ko je je vre me pre ga zi lo i
u~ini lo be zo pa sni ma, ne go oso be kao {to su Li nje-Po i Ra -
{il da, ~ije su im se ide je ~ini le kon zer va ti vne i ~ak rea kci -
onar ne. U to ku ban ke ta, Ra {il da je, po nav lja ju}i re~i iz je -
dnog ra ni je da tog in ter vjua, do pus ti la se bi da ka`e, i to do -
vo ljno gla sno da bi je ~uo ~itav skup, da ’je dna Fran cus ki -
nja ne mo`e da se uda za je dnog Nem ca’. Na dre alis ti su,
me|utim, bi li u to vre me ve oma za lju blje ni u Ne ma~ku:
pre sve ga za to {to je za fran cus ke bur`uje ta ze mlja pred -

Sic!citat 113
stav lja la ne po tpu no po ra`enog na sle dnog ne pri ja te lja,
~iju vo lju da se po no vo uz di gne oko vi Ver saj skog ugo vo ra
ni su mo gli da obuz da ju, i lo {eg pla ti {u re pa ra ci ja ko ga je
Po en ka re ogor~io oku pi rav {i Rur sku oblast, a za tim sto ga
{to je ona, pre ma De sno su, pri pa da la onim sna ga ma Is to -
ka ko je su po zva ne da sru {e za pa dnu ci vi li za ci ju; naj zad i
sto ga {to su na dre alis ti, pre ma Ara go no vim re~ima,’ oni
ko ji }e uvek pru`iti ru ku ne pri ja te lju’. Po sle Ra {il di ne izja -
ve Bre ton se ve oma dos to jan stve no di gao i skre nuo
pa`nju g-|i Ra {il di da su nje ne re~i uvre dlji ve za nje go vog
pri ja te lja Ma ksa Er nsta ko ji je ta ko|e po zvan na taj ban -
ket. 1 Odje dnom je ne ka kav ko mad vo}a, ko ji je ba cio ne
zna se ko, pro le teo vaz du hom i po go dio je dnog zva ni~ni -
ka, a is to vre me no su se ra zle gli uzvi ci ’@ive la Nje ma~ka!’.
Gu`va je ubrzo pos ta la sve op {ta i pre tvo ri la se u tu~u. Fi -
lip Su po, oka~iv {i se o lus ter ko jim se slu`io kao lju lja -
{kom, pre vrtao je no gom ta nji re i fla {e po sto lo vi ma. 2 Na -
po lju su se oku pi li be spo sli~ari. Udar ci su plju {ta li sa svih
stra na. Ra {il da je ka sni je tvrdi la da je do bi la uda rac no gom
u sto mak od ne kog kru pnog kli pa na s ne ma~kim akcen -
tom (hte la je, na ra vno, da uka`e na sa mog Ma ksa Er nsta).
Umni ~ovek iz Ka ma rea, po put kor mi la ra na la|i ko joj
usred naj`e{}e olu je pre ti bro do lom, oja|en tim in ci den -
tom, `eleo je da uspos ta vi mir. Nje go vi zva ni~ni pri ja te lji
ni su ~uli nje go ve umi ru ju}e re~i. Ovo im je pre vi {e sli~ilo
na zgo dnu pri li ku da smrve te ’na dre alis ti~ke pro vo ka to -
re’. A ka ko ni su mo gli da sa mo iza|u s nji ma na kraj, po -
zva li su u po mo} po li caj ce, pri ro dne bra ni oce isme ja ne po -
ezi je, i po ka za li im one ko je bi tre ba lo iz de ve ta ti. Dok su se
ori li uzvi ci ’@ive la Ne ma~ka! @ive la Ki na! @ive li Ma ro kan -
ci!’, Mi {el Le ri, otvo riv {i pro zor ko ji je gle dao na bu le var,
vi knuo je iz sveg gla sa: ’Do le Fran cus ka!’ Oku plje na go mi -
la po zva la ga je da obja sni {ta ho}e da ka`e, a on ni je pro -
pus tio tu pri li ku: tu~a se pre ne la na bu le var Mon par nas.
Le ri, ko ji je i da lje iza zi vao go mi lu i po li ci ju, uma lo ni je
lin~ovan. U ko me sa ri ja tu, ku da je odve den, po ka za li su
mu nje go vog bo ga.
Skan dal je bio ogro man. Lis to vi su u ho ru di za li haj ku
na na dre alis te, objav lju ju}i ogor~ene in ter vjue g-|e Ra {il de,
`rtve ’ne ma~kih age na ta’. Ori on, iz lis ta Ac ti on française, u
Otvo re nom pi smu knji`e vnim do pi sni ci ma, pre dla gao je da se
na dre alis ti sta ve u ka ran tin. 3 Tre ba lo bi ih ka zni ti or ga ni zu -
1 O tom banketu postoji
isto toliko različitih
priča koliko i svedoka.
Prema nekima, Andre
Breton je bacio svoju
salvetu u lice g-đi
Rašildi, nazivajući je
’vojničkom droljom’.
2 ’Preturili su stolove,
gazili posuđe. Među
protivnicima su počele
sevati pesnice, dok su
stakla prštala u
paramparčad.’ Intervju
sa Rašildom
3 ’...Reč je o pravičnoj
odmazdi, o tome da im
se prepreči put ka
javnosti... Niko od nas...
ne treba da ubuduće
govori o njihovim
člancima, o njihovim
knjigama, sve dok oni
ne usvoje metode publiciteta
koje neće biti
toliko prljave. To je
prva kazna, a za njom
će moći da uslede i
druge, drukčije vrste,
ako se oni ne zadovolje
pisanjem...’ Orion. (L’
action française, 6. jul) )

114
4 Vraćajući se na banket
u čast Sen-Pol-Rua:
’Ostaje da se vidi da li
će pravda sa ovim
ljudima postupiti kao
što oni zaslužuju, jer to
nisu samo rđavi
Francuzi i prostaci,
nego je više njih bilo i
naoružano, a ponašali
su se kao najobičniji
kriminalci... Potrudit
ćemo se da ih
ućutkamo.’ L’ action
française. Pol Sude, u
Le Temps, zbija šalu
povodom pisma
upućenog Klodelu:
’Kad se za tridesetak
godina g. Luj Aragon ili
g. Filip Supo budu kandidovali
za Akademiju,
biće im pomalo neugodno
kad neki
konkurent iskopa ova
žalosna sočinenija.’
Sic!citat
ju}i oko njih za ve ru }uta nja. Sa ma re~ ’na dre ali zam’ tre ba -
lo je da za uvek bu de izba~ena iz no vi na: ni je se mo glo ve -
ro va ti da na dre alis te po kre}e i{ta dru go osim `elje za re kla -
mom.
Na dre alis ti ni su os ta li na to me. Is to vre me no su obja vi li
Otvo re no pi smo Po lu Klo de lu, am ba sa do ru Fran cus ke. Nje go va
ekse len ci ja, na ime, u je dnom in ter vjuu za ~aso pis Co mo edia,
ni je na {la ni {ta bo lje ne go da na dre alis ti~ku akti vnost okrsti
kao ’pe der sku’, do da ju}i je dnu po je di nost ko ja je u ta kvoj
ras pra vi bi la sa svim neo~eki va na: da je on, Klo del, za is ta za -
slu`an za otad`bi nu, za to {to je u to ku ra ta omo gu}io da
Ame ri ka pro da za ra}enoj Fran cus koj ’zna tne ko li~ine sla ni -
ne’. Od go vor je bio `es tok:
’Ma lo je na ma sta lo do stva ra nja’, go vo ri li su na dre alis ti,
’mi svim svo jim sna ga ma `eli mo da re vo lu ci ja, ra to vi i ko lo -
ni jal ne po bu ne uni {te tu za pa dnu ci vi li za ci ju ~iji smrad vi
bra ni te ~ak i na Is to ku, i mi pri zi va mo to uni {te nje kao sta -
nje stva ri ko je je naj ma nje ne pri hva tlji vo za duh...
’...Ko ris ti mo ovu pri li ku da se ja vno de so li da ri {e mo sa
svim onim {to se na re~i i na de lu ispo lja va kao fran cus ko.
Izjav lju je mo da se iz da ja, kao i sve ono {to na ovaj ili onaj
na~in mo`e da {ko di be zbe dnos ti Dr`ave, po na {em mi{ lje -
nju la k{e mi ri sa po ezi jom ne go pro da ja ’zna tnih ko li~ina sla -
ni ne’ za ra~un je dne svinj ske i pse}e na ci je...’
No va uzbu na. Jo ur nal littéra ire od 4. ju la 1925. pre dla`e da
se na dre alis ti u~ine ne {ko dlji vi ma. 4
Vi {e za is ta ni je mo glo bi ti ilu zi ja o ide olo gi ji i de la tnos ti
na dre alis ta. Do tog tre nut ka nji ho ve ana te me ni su uzi ma -
ne su vi {e ozbi ljno, u na di da }e se oni, po {to se bi da ju odu -
{ka, po put to li kih dru gih naj zad pri klo ni ti re du. Dok su
nji ho ve ana te me os ta ja le na pla nu pi sa ne re~i, taj si gur no -
sni ven til je mo gao os ta ti otvo ren, mo gao se ispo lja va ti pri -
vi dno li be ra lan stav pre ma tim ga lamd`ija ma. Ali sta nje se
po gor {a va lo: uhva tiv {i se unu tar svo jih gra ni ca uko {tac sa
ozbi ljnom mo ne tar nom kri zom, Fran cus ka je van gra ni ca
ve} ne ko li ko me se ci vo di la pra vi rat pro tiv ma ro kan skih
Abd-el-Kri mo vih odre da; is to vre me no, na me|una ro dnoj
po zor ni ci, {i re nje uti ca ja re vo lu ci onar ne vla de u Kan to nu
na ~ita vu Ki nu kao da je na jav lji va lo prve zna ke no ve re vo -
lu ci onar ne kri ze me|u azij skim ma sa ma. S.S.S.R. se ni je
sru {io, su pro tno pred ska za nji ma ’u gle dnih’ pro ro ka. Ma da

Sic!citat 115
se na ila zio u bor bi sa neo spor nim te {ko}ama, on je pri do bi -
jao de li ma izra`enu sim pa ti ju me|una ro dne ra dni~ke kla -
se. Tre nu tak ni je bio za li be ra li zam. Tre ba lo je zbi ti re do ve
pro tiv za je dni~kog ne pri ja te lja i po no vo za sno va ti, na -
ro~ito na pla nu ume tnos ti, ’sve tu uje di nje nost’ oko tra di ci -
onal nih vre dnos ti ko {to su otad`bi na, po ro di ca, ve ra, te se
tu}i bez mi los ti sa na dre alis ti~kim be so mu~ni ci ma.

116
Sic!esej
Al mir Klju no
Amor fa ti
O fil mu
To rin ski konj
Béle Tar ra
1 Što se Nietzscheu
tačno dogodilo toga
dana u Torinu nije
sasvim jasno. Događaj
je postao zavodljiv za
mnoge, te su ga oni vidjeli
na različite načine, i
zamišljali su ga, izmišljali,
domišljali... Tekst
Torinskoga konja
napisao je László
Krasznahorkai – sa
kojim je Tarr surađio na
svim značajnijim filmovima
– i, po njemu,
Nietzsche je, nakon
ovoga teatralnog prizora,
dva dana ležao na
divanu, miran i ćutljiv,
da bi na kraju tek promrmljao:
„Mutter, ich bin
dumm“ (Majko, ja sam
glup), i docnije živio još
deset godina, krotak i
lud, njegovan od strane
majke i sestara. To je,
naravno, fikcija.
Po zna ta pri~a ka`e da je Frie drich Ni et zsche na je dnoj od
to rin skih uli ca, tre}ega ja nu ara 1889, pri sus tvo vao bi~eva nju
ko nja, sce ni ko ja je po tre sno dej stvo va la na nje ga: po sli je te
sce ne, ko na~no je za ko ra~io pod si gur no okri lje lu di la. U na -
mje ri da ga za {ti ti, pritr~ao je ko nju, za grlio ga i za tim
pla~u}i pao na tle. Bio je u ta kvo me sta nju da su ga su sje di
mo ra li odni je ti ku}i. 1 U slje de}im je da ni ma, obu zet be zu -
mljem, slao krat ka pi sma pri ja te lji ma. Umro je u augus tu
idu}e go di ne.
Mu~no po nav lja nje is tog
Le gen da o Ni et zscheu pred stav lja uvod fil ma To rin ski
konj (A to rinói ló, 2011): u mra ku, u od sus tvu sli ka, na ra tor je
pre pri~ava, te za vr{a va za go ne tnim ri je~ima: „Ne zna mo
{to se do go di lo sa ko njem“. Ve} u nas tav ku fil ma, u di na -
mi~noj prvoj ka dar-se kven ci, vi di mo ko~ija {a i nje go vo ga
ko nja ka ko se pro bi ja ju kroz ne vri je me i tu ro bne, ubo ge
pre dje le. Mo gli bi smo odmah po mi sli ti da }e ovaj film – {to
nam sa mo nje go vo ime su ge ri ra – osvi je tli ti odnos ko~ija {a
i ko nja {to ih je Ni et zsche su sreo, no, se kven ce fil ma ko je
sli je de uspos tav lja ju je di nu nje go vu, bol nu te ma ti ku, ko ja
ni je ni lu di lo nje ma~ko ga fi lo so fa ali ni su dbi na ugnje te no -
ga ko nja, ve} `ivot, pros ti `ivot je dne usa mlje ne, izmo re ne

Sic!esej 117
obi te lji, ko ja se sas to ji od bo le sno ga Oh lsdor fe ra, nje go ve
k}eri, te ko nja ko ji im slu`i za te gle}e po slo ve, po mo}u ko -
je ga pre`iv lja va ju. Otac ni je u mo gu}nos ti da se ko ris ti de -
snom ru kom, ta ko da na k}er ku spa da ve}ina po slo va, pa
~ak i nje go vo odi je va nje. Ra dnja fil ma je ~amo tno je dno -
li~na: sa mi ni mal nom iz mje nom u sadr`aju i re do sli je du ra -
dnji, sva ko ga da na, k}er ka se bu di, lo`i va tru, odla zi na bu -
nar po vo du, obla~i oca, za je dno ispi ja ju po ~a{u-dvi je ra ki -
je, na kon ~ega odla ze do {ta le, upre`u ko nja... vra}aju se u
ku}u, go lim ru ka ma je du dva vre la krom pi ra sa ma lo so li...
i na kra ju da na odla ze u san – san ko ji je, vje ro va tno, je dna -
ko si ro ma {an i do sa dan kao i si ro ta ja va. (Uobi~aje nu nji ho -
vu ko lo te~inu u ovo me fil mu na ru {a va tek ne ko li ko do -
ga|aja: do la zak po sje ti te lja ko ji ku pu je ra ki ju, odbi ja nje ko -
nja da je de i ra di, ci ga ni ko ji, tra ga ju}i za vo dom, do la ze na
bu nar i da ju k}er ci ne ku knji gu, po tom pre su {i va nje bu na -
ra...) Ta ko `ive odu vi jek, bez ika kve `elje, bez mo gu}nos ti
za pro mje nom. Kao i u mno{ tvu dru gih ljud skih pri mje ra,
nji hov ja dni `ivot odis tin ski je vje~no i ubis tve no po nav lja -
nje is tog i do sa dnog. Ka men nji ho vo ga fa tu ma mo`da i ni -
je ta ko te`ak, ali je brdo ko jim ga gu ra ju zbilj ski ne za ni mlji -
vo i o~aj no.
Film se, me|utim, usred sre|uje na sa mo {est da na u nji -
ho vo me `ivo tu – {est da na ko ji bi bi li po sve be zna~aj ni, os -
ta li ma je dna ki, da ni su da ni po slje dnji, da ni kra ja, smrti,
apo ka lip se. Pet da na uver ti ra su za dan {es ti – ko ji je u fil -
mu pri ka zan u tek ~eti ri mi nu ta – i u ko je mu naj zad nas tu -
pa tmi na.
Ana te ma be smi sla
To rin ski konj tra je go to vo dva i po sa ta ({to je, na ra vno,
pre krat ko spram se dam i po sa ti Sátántan ga, Tar ro vo ga naj -
zna~aj ni jeg fil ma, re mek-dje la iz 1994). Sni mljen je su mor -
nom, crno-bi je lom te hni kom, u tek tri de se tak ispo lin ski
du gih, ma es tral nih ka dro va. Zbog du lji ne vre me na, ma lo -
ga bro ja ka dro va i sko ro pa iri tan tne os ku dnos ti u ra dnji i
do ga|aj nos ti, Tarr je u mo gu}nos ti da nam u cje los ti pre -
do~i pros tor i vri je me fil ma, ali i bo gat stva li ko va, i vje {to
nas pri mo ra va da osje ti mo svu mi ze ri ju, svu zdvoj nost ko -
ju oni `ive. Sve {to sva ko dne vno ra de otac i k}er ka, mi vi -

118
2 Svakako, konj se može
tumačiti kao simbol
dobra i simbol životne
snage i izdržljivosti.
Međutim, podređujući
se posljednjoj sudbini
svijeta, u vremenu svjetovne
propasti, i konj će
klonuti. Iako ga kamera
zanemaruje u posljednjim,
odsudnim
dijelovima filma,
uvjereni smo da je u
mraku štale nastupila i
njegova smrt. Mada i mi
možemo sasvim slobodno
ponoviti uvodne
riječi naratora: ne
znamo što se dogodilo
sa konjem. No, da li
nam je njegova sudbina
uopće bitna s obzirom
da znamo kakav je
nauk Knjige Postanja
3 Monolog se završava
riječima: „... zaista sam
pogriješio misleći da
nema i da ne može biti
bilo kakve promjene na
ovome svijetu. Jer,
vjeruj mi, sada znam da
je promjena počela“,
riječima koje očito primjećuju
smisao sadašnjega
stanja i nagovijest su
onoga što će kulminirati
šestoga dana. Međutim,
iako je svjestan sve krajnje
kobi sa kojom se
svijet suočava, on je
došao kupiti rakiju. Iako
svijet propada, njemu je
jedino potrebna rakija.
Ne možemo a da ne
primijetimo sličnost ove
rezignacije sa poznatim
stavom junaka Zapisa iz
podzemlja: „Da li svet
da propadne ili da ja čaj
ne pijem Ja ću reći –
neka propadne svet, a ja
da uvek pijem čaj!“
Sic!esej
di mo iz ra zli~itih per spe kti va, iz uvi jek dru ga~ijih, od mje -
re nih i skla dnih kre tnji ka me re, iz nje zi no ga na da hnu tog
ple sa. [to ~e{}e po nav lja ju nau~ene, pri mi ti vne ra dnje, mi
smo uvje re ni ji u nji ho vu obe smi{ lje nost. Tarr se ko ris ti je -
dnos ta vnim i u~in ko vi tim me to dom ka ko bi nam do slje -
dno pri ka zao be smi sao nji ho va `ivo ta: ka da izno va i izno -
va po nav lja i na gla {a va je dnu te is tu si tu aci ju i sni ma je na
vaz da nov na~in, mi ne mi no vno poi mlje mo nje zi nu ne po -
dno{ lji vu su {ti nu, nje zi nu gor~inu, ali i nje zi nu kraj nju
`ivo tnu nu`nost. Uspio je Tarr u svo joj na ka ni: sko ro pa
ne mo gu}no je gle da ti ovaj film bez ga nu tos ti suo sje}anja i
em pa ti je – ili, mo`da, sa di zma go ro pa dne iro ni je. (^ak je i
svi re pi Ni et zsche suo sje}ao sa ko njem.) Za to je na {e su dje -
lo va nje u fil mu be zu vje tno nu`no. Ka da se li ko vi bu de, mi
ne mo`emo shva ti ti ot kud im vo lja i sna ga za po~inja nje
no vo ga da na. Dok nes trplji vo je du svoj krom pir, mi di je li -
mo nji ho vu glad. Dok ne pres ta no {u te kao ni je mi, na ma je
je dna ko ne ugo dno. Ka da, pak, raz go va ra ju, sme ta nam
o~ita obe smi{ lje nost ljud ske ko mu ni ka ci je. Ka da idu na
po~inak, zna mo da se, do is ta, bo ljem su tra ne na da ju
(osim, mo`da, ako }e ono do ni je ti spa se nje u li ku smrti).
Ni~emu se nji ho va ja lo va, ru ini ra na bi ti sa nja ne ra dos te.
Me|uso bno ne is ka zu ju, ne di je le ni emo ci je (osim ka da
k}er ka `ali umi ru}eg ko nja). 2 Ni ka kve udo bnos ti ne
u`iva ju: je di no im je za do volj stvo gle da ti kroz pro zor po -
sli je obje da. Ni ka da, ni~emu, ni zbog ~ega se ne smi ju. Ne
zna ju se po dru glji vo na smi ja ti u pre di vno i na ka zno li ce
ap sur da. Iako im si tu aci ja u ko joj su se na {li ne mi no vno
na la`e strah, na jo sno vni ju ljud sku emo ci ju, oni se ~ak ni
ne pla {e. Oni su do is ta ne sre tni, bez bla`en stva, u{an~eni
u svo jem bla tnom i mra~nom pod ze mlju, na ru bu je dno ga
ne sre tnog svi je ta. Ali, ipak, svoj pa tni~ki usud pri hva ta ju
za div lju ju}e mir no.
No, nji ho va se tra gi ka ne sas to ji u ovim o~ito va nji ma be -
smi sla, ne go u ~inje ni ci da su se sa nji me po mi ri li i po sve sro -
di li, u ta kvoj stra {noj mje ri da ga sko ro i ne pri mje}uju, da ga
ni gda ne pro pi tu ju. ^ak i on da ka da po sje ti telj odr`i du gi,
gor ko uzne mi ra va ju}i mo no log su mnje – umno go me sli~an
Ni et zsche ovim mi sli ma – pro ro~ki go vor o pro pas ti, o lju di -
ma, do bru i zlu, Bo gu i bo go vi ma, o svi je tu, i ka da na ja vi do -
la ze}u pro mje nu, 3 sve {to Oh lsdor fer za uz vrat mo`e ka za ti

Sic!esej 119
je „Ma daj. To je glu post.“ Go vo ri ti is ti nu i pro ro{ tvo u ovo -
me do mu za is ta je ba da va: ni ka kve ri je~i ovu po ro di cu ne}e
na gna ti na su mnju, na pro mje nu.
Ni {ta osim nes tan ka vo de u bu na ru, {to ih ko na~no pod -
sti~e na po kret, na odla zak od ku}e. U iz vrsnoj ka dar-sce ni,
dok ra zu la re ni vje tar ki nji i ra za ra ve} pus tu ze mlju, iz uda -
lje ne i vrlo sta ti~ne per spe kti ve ka me re vi di mo ih sa ko njem
i prtlja gom na ko~iji ka ko za mi~u iza be`ivo tno ga drve ta 4 na
vrhu brda – ali i ka ko se, ve} na kon je dno ga mi nu ta, vra}aju
na trag: bu du}i da, vje ro va tno, ni ta mo, iza brda, iza do se ga
na {ih po ima nja, ne ma spa sa za njih. Do kra ja fil ma ni su re kli
ni {ta o ono me {to su vi dje li iza. Uvi dje li su, da kle, da se pro -
past ne umi tno pri bli`ava i nji ma. Ni ko ne ma taj sre tni pri vi -
le gij da je iz bje gne. Vra ti li su se do ma i ~eka ju je bez stra ha.
(Je di no u k}er ki nom pi ta nju: „Ka kav je ovo mrak“, iz go vo -
re nom pred kraj fil ma, mo`emo pre po zna ti na zna ku ne ko ga
stra ha.)
Apo te oza `ivo ta
Ka ko je nje gov tvo rac ka zao u je dno me raz go vo ru, To rin -
ski konj je film o „te`ini ljud ske egzis ten ci je“. Iako otac i k}er -
ka `ive naj si ro ma {ni ju, naj te`u i na jis pra zni ju kraj nost ~o -
vje~ije su dbi ne, ja sno je da film te`i to me da bu de sa`eta me -
ta fo ra ljud sko ga `ivo ta uop}e, da bu de nje go ve te`ine uni -
ver zal ni oslik. Mu ka ko ju pro`iv lja va ju otac i k}er sa mo je je -
dna od mno{ tva mu ka ko je odvaj ka da ha va ri {u (ali i
odr`ava ju) svi jet. (U tom svi je tu, odu vi jek, be ke tov ski
re~eno, ne {to ne {ti ma). Ali ona je zna~aj ni ja jer je do ve de na
do vrhun ca, u ko je mu je uni {ta va ju}i vje tar je dna od ko -
na~nih ri je~i si le vi {e od ~o vje ka: sa da svi pa te i sve mu }e
do}i kraj.
U da ni ma po sli je to rin ske sce ne, Ni et zsche je pro la zio
kroz ve oma ne obi~na du {e vna sta nja. Di oni zij ski vje ru ju}i
u `ivot, uzvi {e nim, de li rij skim ri je~ima, vje ran svo joj fi lo so -
fi ji `ivo ta, pi sao je pri ja te lju, kom po zi to ru He in ric hu Köse -
lit zu (Pe te ru Gas tu): „Ispe vaj mi no vu pe smu: svet je oza ren
i sva ne be sa se ra du ju“. Li ko vi To rin sko ga ko nja ni su na ta kav
na~in za lju blje ni u `ivot, ali oni `ivot sno se u po tpu no me
nje go vom ne mi losr|u, bez po gle da na ne ki dru gi `ivot, ne -
ki dru gi svi jet – jer ni po ~emu u nji ho vo me dje la nju, u unu -
4 Mrtvo drvo ima vrlo
značajnu metaforičku,
osobito antibiblijsku
ulogu u ovome filmu.
(U suprotnome smislu,
biblijsko drvo života
iskoristio je Terrence
Malick u svojemu filmu
The Tree of Life – koji
sa Torinskim konjem
čini najbolje filmove
2011. godine.) Ovo se
drvo, također, može
vidjeti kao jedna od
aluzija na Samuela
Becketta.

120 Sic!esej
5 Ponovno, podsjeća
ova rečenica na slavni,
protivurječni kraj
Beckettova romana
Nemušto: „... treba nastaviti,
ne mogu da nastavim,
nastaviću“.
Nismo sigurni što je to:
optimizam, pesimizam
ili naprosto nužnost.
tra{ njos ti nji ho ve ku}e, ne mo`emo za klju~iti da su, na pri -
mjer, re li gio zni –, oslo bo|eni su od svih ide ala, {to je u po -
tpu nos ti u du hu Ni et zsche ove an ti ide alis ti~ke fi lo so fi je, ko -
ja vo li i `eli `ivot te pre zi re za ma ja va nje ide ali ma. (U pri log
Ni et zscheu ide, ta ko|er, i Tar ro vo vi|enje knji ge ko ju je
k}er ka, i iz ko je mu ca ju}i ~ita, do bi la, kao an ti bi bli je.) Iako
je `ivot ko je mu ro bu ju, vi dje li smo, ne sno{ lji vo okru tan, li -
{en smi sla i kon for mi zma, ni u je dno me tre nut ku ne odus -
ta ju od nje ga: Oh lsdor fer i nje go va k}er ni gda ne po sus ta ju
i ne pres ta ju `i vje ti. (Mo gli bi, re ci mo, ne ka da po`elje ti sa -
mo uboj stvo)
^itav smi sao fil ma, sva du ho vna sna ga nje go va, sadr`ani
su u po slje dnjoj re~eni ci: „Mo ra mo jes ti“, iz go vo re noj {es to -
ga da na, u ap so lu tno me mra ku, u po slje dnjoj ti {i ni. (Prem da
tra je mu zi~ka te ma ko ja se je di na po jav lju je u fil mu, mi
osje}amo svu stra ho tnu ti {i nu pri su tnu za tim ubo gim sto -
lom – a ne ~uje mo, na pro tiv, ni je dnu od se dam tru ba.) Ako je
ovo do is ta kraj na {e ga svi je ta, sav pre os ta li `ivot svi je ta sa -
bran je za ovim sto lom – ne ka da si ro ma {nim a sa da bo ga tim
– sve dok se i tu naj zad ne uga si. Pa ipak, otac ohra bru ju}e
go vo ri svo joj obe zna|enoj k}eri: „Mo ra mo jes ti“. 5 Mo ra mo
jes ti, bez ob zi ra na sve.
To rin ski konj je, sto ga, izvan re dna umje tni~ka po sve ta ~o -
vje ku, apo te oza nje go ve mo gu}nos ti da `ivi i gor do iz dr`i
{to god `ivot sa so bom no sio, i da `ivot gor ko ne omrzne.
Iako je bo gat me ta fo ra ma i sim bo li ma, ra zli~itim smi slo vi ma
– egzis ten ci ja lis ti~kim, me ta fi zi~kim, so ci jal nim... – on je su -
ro vo re alan i re alis ti~an u je dno me zna~enju: `ivot je va is -
tin ski ta kav ka kvim ga nje go vi ka dro vi pri ka zu ju. Ka`emo
da je osno vno `ivo daj no na~elo ovo ga fil ma amor fa ti, be zu -
slo vna lju bav pre ma su dbi ni, pri hva ta nje sva ko ga nje zi nog
obli~ja, i li je po ga i ru`nog, kao do brog, kao dos ta tnog. Pi {e
Ec ce Ho mo: „Mo ja for mu la za ve li~inu na ~ove ku jes te amor
fa ti: da ne}e da ima ni {ta dru go, ni na pred, ni na zad, ni za
sav vek. Ono {to je po tre bno tre ba ne sa mo po dno si ti, jo{
ma nje ta ji ti – sva ki ide ali zam je la` pred onim {to je po tre -
bno – ne go ga vo le ti...“
Mo ra mo `i vje ti, bez ob zi ra na sve – bez ob zi ra na o~aje i
tla pnje i pa tnje.
Po ri je~ima Béle Tar ra, To rin ski konj po slje dnji je nje gov
film. („Vi dim ne {to {to je vrlo bli zu – kraj.“) Ovo re mek-dje lo

Sic!esej
121
ma|ar sko ga re da te lja kvin te sen ca je je dne umje tni~ke pri~e,
ko ja uklju~uje ne ko li ko ve li kih fil mo va. Is hod je pra nas to ja -
nja is tin ske ki ne ma to gra fi je da sni mi i pri ka`e `ivot, nje go ve
krva ve ago ni je ali i lje po tu nje go vu, i da sa ma na po sljet ku
bu de `ivot, u svoj nje go voj pu ni ni. Sva is ka nja sve umje tnos -
ti va vi jek za vr{a va ju sa tom `eljom.

122
Prevod
Günther An ders
Ni hi li zam i
egzis ten ci ja (1946)
Izo la ci ja –
di je te te ro ra
Iako se ~ini da je epo ha in di vi du ali zma da le ko za na ma,
za pa nju je da je fi lo zo fi ja egzis ten ci je, da kle fi lo zo fi ja ap so lu -
tne izo la ci je, da nas mo gla dos ti}i ta ko ne vje ro va tan, go to vo
po mo dan ste pen ra zvo ja. Ali to je sa mo pri vid. Jer izo la ci ja je
di je te te ro ra.
U de ve tna es tom sto lje}u ona je jo{ bi la sa mo de ri vi ra na
for ma slo bo de; do ne kle me lan ho li~no na li~je (stvar ne ili na -
vo dne) auto no mi je in di vi due – bez ob zi ra da li se pod njom
po dra zu mi je va lo sa mou spos tav lja nje mo ral nih za ko ni tos ti
po Kan tu ili po He ge lu, „vla sni{ tvo“, da kle eko nom ska sa -
mos tal nost. Jo{ je Stir ner, za drti mo no po list, u svo joj izo la ci ji
po ka zao je dan, iako ma lo gra|an ski izo pa~en, od sjaj gra|an -
ske slo bo de.
Da na{ nja izo la ci ja me|utim proi zla zi iz di kta tu re; di kta -
tu re ko ja je ra zbi la sve me|uljud ske gru pa ci je ko je ni su nas -
ta le pod pri si lom odoz go, i u za ma hu to ta li za ci je sa vr{e no
us pje la uspos ta vi ti upra vo onaj so ci jal ni ato mi zam, ko ji je od
vre me na Hob be sa (1651, 99) va`io kao anar hij ska osno va
gra|an skog dru{ tva.
Evro pa je pro {la kroz je dan pe ri od u ko jem ni ko ni je
imao po vje re nja u su sje da; u ko jem je sva ko mi slio da u
onom dru gom, ~ak i u sa mom se bi, pre po zna je vir tu el nog
taj nog agen ta mo}i; u ko jem je sva ka ov ca i sva ki vuk u
dru gom na slu}ivao vu ka u krznu ov ce ili ov cu u krznu vu -

Prevod 123
ka; pe ri od u ko jem tek ni ko vi {e ni je go vo rio ono {to je
imao da ka`e, a on da ka da vi {e ni je imao {ta da ka`e, {u tio
je ili je vi kao za je dno s dru gi ma; pe ri od, u ko jem su dje ca
{pi ju ni ra la ro di te lje i ro di te lji de nun ci ra li dje cu; pe ri od u
ko jem je sva ko bio smrtni ne pri ja telj onom dru gom, jer je
taj dru gi, sva ko dru gi, umjes to da mu bu de bli`nji mo gao
bi ti zam ka; pe ri od u ko jem je sva ko onog dru gog htio pre -
du sres ti ta ko da se, ili uklo pio u sis tem zam ke ili se ra do vao
zbog sva kog ko je upao u zam ku, jer je smrt onog dru gog
ili ~ak ma so vna smrt zna~ila da sad pos to ji je dna ili ~ak vi -
{e vir tu el nih zam ki ma nje. Ukrat ko: za na ma je pe ri od u ko -
jem je ne po vje re nje bi lo je di na for ma op ho|enja. Da je u tom pe -
ri odu ili u onom ko ji mu sli je di (po {to mjes ta ko ja su pri tis -
ka li lan ci jo{ uvi jek bo le), da je ju~er, a jo{ i da nas, je di no
pri bje`i {te bi lo i jes te Se-sop stvo (man sel bst); zna~i, sva ko
sam se bi „is ti na“; sam se bi svoj je di ni mo ral ni par tner, to je
do du {e shva tlji vo; iako bi se mo glo po`elje ti i sve dru go, da
pos to ji fi lo zo fi ja, ko ja }e na ovaj stra vi~ni re zul tat te ro ra a
pri ori sta vi ti ta~ku. –
Ono {to va`i za Nje ma~ku, to mu ta tis mu tan dis va`i i za
Fran cus ku. Ali do go di lo se ne {to, {to ~ini shva tlji vim da se fi -
lo zo fi ja izo la ci je ta mo mo gla po ja vi ti u pa ra do ksal noj for mi
ma so vnog po mo dar stva.
Po kret otpo ra je sto ti na ma hi lja da lju di dao prvo i je din -
stve no is kus tvo to tal nog so li da ri zi ra nja. Ka`emo „to tal nog“:
jer ta mo gdje se uop}e so li dar nost mo`e kris ta li zi ra ti pro tiv
di kta tu re, ta mo ona svo ju sna gu i {i ri nu crpi iz sna ge i {i ri ne
di kta tor skog pri tis ka. Te {ko se mo`e pre dvi dje ti ko li ko du go
je mo gu}e ta kvu so li dar nost, ko ja svo je pos to ja nje za hva lju -
je je dnom ne obi~nom do ga|aju ko ji je do {ao izva na, i po sli -
je te si tu aci je odr`ava ti na `ivo tu. Ma ka ko be zi zla zno u mo -
men tu, dok ovo pi {em, iz gle da lo sta nje u Fran cus koj, pri ti -
sak oku pa ci je je nes tao. Po~ela je ne ka po lo vi~na sva ko dne -
vni ca; oni iz pod ze mlja sad opet `ive na ze mlji, dr`av lja ni
(ci toyens) su opet pos ta li gra|ani ili ra dni ci: na mjes to za da -
ta ka, ko ji su se da no no}no na me ta li kao od go vo ri na udar ce
ili kao spre~ava nje uda ra ca, vra ti li su se za da ci nor mal nog
`ivo ta. Ne ka da{ nja na pe tost je bi la na pe tost pre dre vo lu ci -
onar ne si tu aci je; ka da je ze mlja ko na~no (i ne sa mo za hva -
lju ju}i po kre tu otpo ra) bi la „slo bo dna“, iz gle da lo je da cilj
pos ti gnut; ali oslo bo|enost je dne po tpu no is crplje ne, u so ci -

124
Prevod
jal nom po gle du ne do kra ja pro mi je nje ne ze mlje, s ob zi rom
na in ves ti ra nu ko li~inu na po ra, sa mo pri je go ra i krvi, ni je ba{
ne ki ohra bru ju}i re zul tat. Dne vni za da ci, na ro~ito u je dnoj
gla dnoj ze mlji, tje ra ju sva kog da za ra di kruh: crno tr`i {te
(mar ché no ir) za uzi ma sad mjes to pos to ja nja op skur ne Mac -
chie 1 . Ukrat ko: ra sap pro ce sa so li da ri zi ra nja je u to ku ili je
ve} uve li ko uzna pre do vao – da kle do da tni mo tiv za izo la ci -
ju, jo{ je dna {an sa za fi lo zo fi ju izo la ci je. Sa da se me|utim
po vla~e oni kru go vi, ko ji ma so li dar nost ni ra ni je ni je bi la
blis ka i ko ji ma bi sa da nas ta vak pro ce sa so li da ri za ci je bio u
su pro tnos ti s nji ho vim vlas ti tim ili gru pnim in te re si ma. To
na ra vno ve li kim di je lom va`i za in te le ktu al ce. Na ra vno, da
oni ne ma ju hra bros ti da se pred so bom ili pred os ta li ma iz
krva ve ozbi ljnos ti, ka kvu su pred stav lja li te ror i Mac chia,
vra te uobi~aje nom es ka pi zmu pro {los ti; je dnos ta vno u
umje tnost ili li te ra tu ru, ili ne koj pre dra tnoj dje la tnos ti. Da se
pri klju~e ne koj re li gi ji, to na ra vno, ve}ini in te le ktu ala ca
Fran cus ke ni je bi lo mo gu}e. Za to mo ra ju da na|u ne ko po -
lje es ka pi zma ko je je na vo dno ozbi ljni je od `ivo ta i svi je ta;
oni ga na la ze u „ozbi ljnos ti vlas ti te egzis ten ci je“; u egzis ten -
ci ja li zmu, ko ji je za pra vo bi jeg od ozbi ljnih za da ta ka vre me na u
ozbi ljnost kao za da tak.
Kon ste la ci ja ro|enja
Fi lo zo fi ja egzis ten ci je ni je nas ta la u ovom vre me nu. Ona
je pro dukt po sli je ra tnog pe ri oda u Nje ma~koj: nas ta la u vre -
me nu o~aja gra|an stva, na ro~ito sre dnjeg sta le`a, u vre me nu
kon fron ta ci je s Ni {ta (vis-a-vis-de-ri en), u vre me nu po vra tni ka
iz ra ta ko ji se u so ci jal nom po gle du vi {e ni gdje ni su mo gli
uklo pi ti, ali su bi li odlu~ni da „bu du tu“ („da zu se in“) 2 , da ne
pro pus te svoj `ivot, i ko ji su ko na~no htje li da bu du „ono {to
je su“ (auten ti~ni) 3 . Bi la je to u kul tur nom po gle du is to vre -
mno epo ha gra|an skog ni hi li zma: eti ka gra|an ske fi lo zo fi je
pos ta la je dis ku ta bil na, po {to vi {e ni je po zna va la ni ka kvu in -
1 Ilegalna francuska
orgnizacija tokom stan cu san kci oni ra nja („Bog je mrtav“ / Ni et zsche) i po {to se
Drugog svjetskog rata ~ini lo da nji ho vi poj mo vi auto no mi je i dos to jan stva sa stvar -
(prim. prev.).
no{}u ne mo}nog ~o vje ka vi {e ne ma ju ni {ta za je dni~ko. His -
2 Jedan od temeljnih
to ri zam je ve} pri je to ga iz bri sao po slje dnje tra go ve „ap so lu -
pojmova filozofije
egzistencije.
tnos ti vri je dnos ti“. @ivot kao ta kav bio je je di na ne su mnji va
3 Isto. vri je dnost i on je u „fi lo zo fi ji `ivo ta“ pro gla {en sve tim; to

Prevod 125
zna~i: on vi {e ni je pos to jao „za ne {to“; da kle pos to jao je „za
Ni {ta“; to kom omla din skog po kre ta se to „Ni {ta osim htje ti
`i vje ti“, taj „`ivot pre do dre|en za Ni {ta“ pre tvo rio u pro gra -
mat ski en tu zi ja zam; u~enje o „du hu“ kao pro ti vni ku du {e
kao nad gra dnje, pre ma ko joj je mar ksi zam i ra ni je ga jio ne -
po vje re nje, odre klo se ratia. Ide olo gi je sre}e ~o vje~an stva ni -
ca le su na oko lo kao glji ve. Ma li broj dok tri na ko je u na jo gra -
ni~eni jim do me ni ma pot vr|uju ne ku si gur nost bi le su ma -
mac za o~aj nu mla de`: ta ko i Hus ser lo va fe no me no lo gi ja,
uprkos nje noj tre zve nos ti. Svi ovi ele men ti spa da ju u kon ste -
la ci ju ro|enja dje la „Bi tak i vri je me“: He ideg ger je bio po vra -
tnik, de zo ri jen ti ra ni ma lo gra|an ski po vra tnik, sa da je sta jao
vis-à-vis sa Ni {ta, na kon {to je za vri je me ra ta sta jao vis-à-vis sa
smr}u. Htio je bi ti tu i bi ti ko na~no auten ti~an (ono {to jest) –
oba ova izra za pos ta ju za pra vo gla vne ri je~i, i on je o~eki vao
~vrsto upo ri {te u fe no me no lo gi ji Hus ser la, ko ji mu je go di na -
ma da vao po dr{ku 4 ; na kra ju i on pi {e „ide olo gi ju sre}e“, ko -
ja je osim one Hi tle ro ve ~ak i po sli je nje go vog pa da osvo ji la
Evro pu; je dne fran cus ke no vi ne su je na zva le „La deuxieme
in va si on al le man de“ 5 . – Ono {to ni je u{lo u nje go vu fi lo zo fi ju
bi la je ~inje ni ca in dus tri ja li za ci je, de mo kra ci je, {i ri ne da na{ -
njeg svi je ta, ra dni~kog po kre ta – jer He ideg ger je pri pa dnik
pro vin ci jal nog sre dnjeg sta le`a. Ono {to je na pro tiv ~ita voj
stva ri da lo njen oso be ni ka ra kter su mor nos ti i pa te ti ke jes te
He ideg ge ro vo po ri je klo iz ka to li~ke te olo gi je, ko ja je nje go -
vom ate is ti~kom u~enju po da ri la bo ju re li gi je. – A ovo iz Kon -
ste la ci je ro|enja: po kret je ro|en u sje ni prvog pos tra}a; da bi pos -
tao evrop ski do ga|aj u ru {e vi na ma dru gog.
Ne ga ti vni pu to kaz
Htje ti ukrat ko izni je ti {to je za pra vo fi lo zo fi ja egzis ten ci -
je; izvi jes ti ti, {ta za pra vo pred stav lja He ideg ge ro vo ne poj -
mlji vo kom pli ci ra no `ivo tno dje lo „Bi tak i vri je me“ (1927),
iz mno gos tru kih je ra zlo ga go to vo ne mo gu}i pot hvat. Pri je
sve ga za to {to fi lo zo fi ja za He ideg ge ra ni je {ko la ve} akci ja:
akci ja sa mo pros vje}enja tu biv stva (Da se in); za to {to He -
ideg ge rov pre dmet ni je kla si~ni pre dmet fi lo zo fi je: ko smos,
ono {to je on bio u kla si~noj for mi sis te ma, ve} „egzis ten ci -
ja“ (Da se in) sa mog ~o vje ka; za to {to on tu „egzis ten ci ju“ ni -
po {to ne opi su je kao „svje to vnu“, da kle ne po mo}u ka te go -
4 A da ga Heidegger od
dana dolaska nacista na
vlast više na ulici nije
poznavao.
5 „Druga njemačka
invazija“.

126
Prevod
ri ja stva ri ili pre dme ta: jer je po nje go vom shva ta nju upra -
vo uni ver zal na pri mje na ta kvih ka te go ri ja us tva ri spri je~ila
po ima nje ne-stvar no sne egzis ten ci je (nic ht-din glic hes Da se -
in); za to {to je on za po ima nje po lja „egzis ten ci je“ (a to je
ve} stvar no sni izraz!) izmi slio je dan po tpu no oso be ni, sa -
mo vo ljni vo ka bu lar, ko ji ov dje do du {e ni je pre du slov, ali se
ne mo`e ni po tpu no iz bje}i, po {to onaj sva ko dne vni vo ka -
bu lar, kao i vo ka bu lar obra zo va nja i na uke „pre kri va“ ono
{to He ideg ger `eli da po ka`e; za to {to je He ideg ge rov fi lo -
zof ski pot hvat vi {e zna~an: S je dne stra ne on to lo gi ja, da kle
is tra`iva nje onog {ta zna~i „bi tak“ („Se in“), a po go to vo {ta
zna~i „tu bi tak“ („Da se in“); s dru ge stra ne on go to vo ne pri -
mje tno pre la zi u ne {to po tpu no dru go, u ne {to, {to za pra vo
upu tu za ne ku vrstu te hni ke as ke ze pri ka zu je kao fi lo zo fi ju; za -
to {to bi smo u tu svrhu ne pres ta no mo ra li ima ti pred o~ima
po vi je sne pre du slo ve, po~ev od Ana ksi man de ra do Spen -
gle ra, ka ko one ko je je ci ti rao, ta ko i one ko jih ni sam ni je
bio svjes tan; za to {to se na sli je|e ko je je obra|ivao sas to ji
upra vo od ta kvih mo ti va ko ji su lju di ma, „obra zo va nim“ u
du hu de ve tna es tog i dva de se tog vi je ka, stra ni: i to od re li -
gio znih mo ti va. Pris tup je ko na~no i za to ta ko ne opi si vo
te`ak, {to He ideg ger po jam op}eo bra zo vne ba {ti ne, na ko ju
smo na vi kli i ko ju ra zu mi je mo, odba cu je kao ne-egzis ten ci -
ja lan, da kle kao ne oba ve zan; pre ma to me, nje gov pot hvat
kao ta kav uop}e ne `eli da bu de shva}en – ba{ kao {to ni
pro po vje dnik ne `eli da mu se di ve kao re to ri~aru, ve} mi -
sli da mo`e da tra`i je dan po tpu no no vi na~in (du ho vne)
pre di spo zi ci je za pri jem.
Ono {to mo`emo da ti u nas tav ku ovog re fe ra ta je u naj -
bo ljem slu~aju pu to kaz, a ni ka ko de ta ljni tlo crt po dru~ja
egzis ten ci jal ne fi lo zo fi je. I to sa mo je dan ne ga ti vni pu to kaz: jer
`eli mo sa mo po ka za ti u kom se prav cu fi lo zo fi ja egzis ten ci je
na la zi, ka ko bi sa vre me ni ke spri je~ili da u nju za lu ta ju.
„Bi tak i vri je me“ u vre me nu epi go nal ne me ta fi zi ke za -
po~inje pi ta njem ko je je po He ideg ge ru jo{ od an ti ke to tal no
za trpa no ne pro zir nim na sla ga ma, pi ta njem {ta za pra vo zna~i
“bi tak“ (Se in) za ra zli ku od „biv stvu ju}eg“ (das Seien de). To
zna~i: da on gor dim pa to som po~inje da is ko pa va i o`iv lja va
za bo rav lje no fun da men tal no pi ta nje ra ne fi lo zo fi je, on to lo -
{ko pi ta nje bez ~ijeg je rje {e nja ~ita va pri~a o re ne san si me ta -
fi zi ke obi~no na kla pa nje, za to ga on po ku {a va „po no vi ti“.

Prevod 127
Bi tak i biv stvu ju}e Upi tat }emo se Zar in sis ti ra nje na toj
ra zli ci ni je cje pi dla~enje
„Da mi ov dje sto ji mo i sje di mo, ko bo ja`ljiv to mo`e da
shva ti“, pi ta mla di Wer fel. To „da“ uka zu je di rek tno na bi tak.
Ne na biv stvu ju}e. Ovo je pre tpos tav ka da je mo gu} i ne- bi -
tak (Nic ht-Se in). Ali {ta zna~i taj bi tak Ima li on zna~enje
Ne ma ju li sa mo biv stvu ju}a bi}a (se ined Wesen) zna~enje
Ima ju, od go va ra He ideg ger; iako ni {ta ni je ma glo vi ti je od
ono ga {ta to zna~i. Ne go vo re li re~eni ce: „To je sto li ca“ i „Ja
sam“ po tpu no ra zli~ite stva ri [ta zna~i „(je)sam“ „Jest“
Zna~i li to za is ta sa mo da pos to ji ne ko JA, kao {to pos to ji sto -
li ca Ne {to po sve dru go, od go va ra He ideg ger. Nje go va fi lo -
zo fi ja nas to ji da po ja sni to „(je)sam“. To „(je)sam“ – da kle
egzis ten ci ju. Otu da na ziv fi lo zo fi ja egzis ten ci je. -
Ali ka ko se mo`e iza}i na kraj s tim „je sam“, s „tu bit kom“
(„Da se in“) 6 [ta se o nje mu mo`e re}i [ta „biv stvu ju}e“ (das
Seien de) ~ini „tu-biv stvu ju}im“ (Da-se in de) Oso bi ne kao bo -
ja ili te`ina ili sli~no Ka ra kte ri po tpu no dru ge pri ro de, na -
zva ni „na~ini bit ka“ („Se insweisen“). ^inje ni ca, na pri mjer, da
je tu bi tak uvi jek ve zan za odre|eno Sop stvo (je-me ini ges Da -
se in), da on da kle ne pos to ji na pros to ne gdje bez vla sni ka,
ve} da pri pa da sam se bi (Sop stvu); na da lje, da mu je sta lo
„do sa mog se be“, da kle da `eli da `ivi; na da lje, da je on tubi
tak, to zna~i da se ne na la zi je dnos ta vno ne gdje u svo joj
sli je poj da tos ti, ve} je tu za se be sa mog, da je na vi di ku sa -
mo ga se be, ili po He ideg ge ro vim ri je~ima – ko je se osla nja -
ju na me di cin ski po jam „lu men na tu ra le“ –, da je on „svoj
vlas ti ti lu men“ i lu men svi je ta. Ali izraz „na vi di ku“ („in Sic -
ht“) ve} do ne kle fal si fi ci ra smi sao; jer „tu“ se tu bi tak ne na -
la zi ta ko da sam se be ne za in te re si ra no pro ma tra, kao {to se
na pri mjer pro ma tra ju ~inje ni ce pri ro dnih na uka, ve} je
„tu“ u smi slu da sam se be ra zu mi je. [ta zna~i „ra zu mje ti“
Ra zu mje ti je dnu stvar zna~i: usvo ji ti ju. ^o vjek se u ne {to
ra zu mi je: zna, umi je to. Mo`e se na pri mjer s ne~im op ho -
di ti, sa svi je tom i lju di ma. „Op ho di ti se“ zna~i me|utim:
stva ri oko se be ne sa mo gle da ti, ve} „bri nu ti“ za njih (be sor -
gen); i sa mo u tom „bri go va nju“ (ku ha njem, gra|enjem i sl.)
po kre}e se ra zu mi je va nje, ra zu mi je va nje, ~ije je ~is to te orij -
sko obli ko va nje obi~an os ta tak (tog pro ce sa). Tu bi tak je pre -
ma to me 7 – to je He ideg ge ro va te me ljna ka te go ri ja (ili ka ko
je on na zi va „Exis ten zi al“) – „bri ga“. Ono {to ra zu mi je mo
6 Ta riječ ima prednost
da ima trostruko
značenje: prvo je to
način postojanja
(Seinsweise). Drugo, taj
način postojanja, kao
da je i sam nešto
bivstvujuće/das Seiende
(Tubitak/Dasein). Treće
značenje (što se često
za razliku od
„ontološkog“ naziva
„ontičkim“) je bivstvujuće/das
Seiende, kojem
odgovara taj način postojanja.
Pošto ova riječ
kameleonskog karaktera
po potrebi preuzima
sva tri značenja,
dok su međutim svi
nalazi sadržani u žarištu
zajedničke riječi,
mnoštvo onoga što se
ispostavlja kao
„tubitak“ izaziva osjećaj
vrtoglavice.
7 Jednoznčni uticaj
Marxove teze, da je
teorija sekundarna
forma prakse.

128
8 Ova koncepcija
stvarno ima nešto od
nihilističkog mita o
stvaranju (svijeta).
Među modernim koncepcijama
ona se može
usporediti samo s
onom Kafkinom, u
kojoj je život u
otuđenom svijetu
prikazan kao jedno
nikada okončano
rađanje u smislu „Doći,
ali ne biti prihvaćen“.
Prevod
„bri nu}i se“, ni su kru te ~inje ni ce, na vo dni pre dme ti sen zu -
alis ti~ke te ori je spo zna je, ve} „okol nos ti“ stva ri, ta ko re}i
ono {ta se iza njih kri je. He ideg ge ra za bri nja va da tu bi tak
ni je (po put spo zna je kon ven ci onal ne te ori je spo zna je) lo ci -
ran ne je dnoj oba li, a svi jet na dru goj – tu bi tak, re klo bi se,
ve} una pri jed zna~i „bis tvo va ti u svi je tu“ (In-der Welt- se in“)
– te za, ko ja je os ta vi la ne vje ro va tno sna`an uti sak, jer je na -
vo dno te mu bes ko na~ne, kom pli ci ra ne dis ku si je o te ori ji
spo zna je: – Ka ko s je dne stra ne oba le do}i na dru gu – ras -
krin ka la kao bes pre dme tnu.
„Biv stvo va ti u svi je tu“, „bri ga“, „ra zu mi je va nje“ – sve te
ta ko zva ne „egzis ten ci ja li je“ go vo re da tu bi tak ni je je dnos ta -
vno ne fle ksi bil no pos to ja nje, ve} „umi je}e“. Ali ako je „umi -
je}e“, on da je ono „is pred“ sa mo ga se be; jer umje ti uvi jek
zna~i: bi ti u mo gu}nos ti ne ke stva ri/oso bi ne, ko ja jo{ ne pos -
to ji. Ono pret ho di se bi: da kle tu bis tvo va nje je vri je me. Pre ma
to me je bu du}nost fun da men tal ni mo dus vre me na. Sa da da -
kle ra zu mi je mo i na slov knji ge „Bi tak i vri je me“.
Fi lo zo fi je ni su je dnos mjer ne uli ce. Pri je sno po vi zra ka.
Nu`no je jo{ je dnom vra ti ti se ta~ki ko ju smo ve} na pus ti li; i
od ta mo kre nu ti u dru gom prav cu.
„Tu bi tak“, re kli smo, se ne na la zi je dnos ta vno „ni~iji“ na
pu tu: on je „uvi jek sa mo moj“ („je-me ini ges“). Da li je za is ta
moj Da i ne. Ka ko sam do {ao do svog tu bit ka Za hva lju ju}i
(sa mom) se bi za ci je lo ne. Ni sam li ja u iz vje snom smi slu izva -
na, ne ku piv {i ula zni cu za vlas ti ti tu bi tak, upao u nje ga
„Ba~enost“ („Gewor fen-se in“) 8 na zi va He ideg ger ovu ~inje ni cu
„fa kti ci te ta“ tu bit ka, ~inje ni cu da sam ja ... je dna vrsta bit ka,
ko ja sa sa mim „tu bit kom“ o~i gle dno ni je iden ti~na. A sna ga
izba~aja te ba~enos ti: „Da ja je sam“ os ta je u iz vje snom smi slu
ne {to {to kao kle tva pra ti tu bi tak. Kao kle tva: jer da ja je sam i
da sam ja ja (upra vo ja), je s ob zi rom na vlas ti tu slo bo du,
slu~aj no; ne po dno{ lji vo slu~aj no. To je u iz vje snom smi slu
kli ca bo les ti ne-bi ti-ja (Nic ht-ich-se in), ko ju no sim u se bi; i ko ja
ima kon se kven ce. Jer iako se tu bi tak (Da se in) od pos to je}eg
(da sVor han de ne) ra zli ku je po to me {to je on „uvi jek moj“, ipak
tu bi tak ni je is to vre me no i „Sop stvo“ („Sel bst“): ono je do grla
ukot vlje no u onom {to Se ka`e (man sagt), {to Se ~ini, {to Se
ne ~ini, u „pro si je ku“, u „ne oba ve znom (raz)go vo ru“: u tom
sta nju tu bi tak ni je „Ja“ („Ich), ni je li~nost, ni je in di vi dua ili
sli~no. Ili ka ko to He ideg ger izra`ava: „Tko“ („Wer“) tu bit ka

Prevod 129
jes te (neo dre|eno) „Se“ („man“). Otu da do la zi He ideg ge ro vo
nas to ja nje da tu bi tak ne for mu li ra kao li~nost: jer u „Se“ je
per so nal nost tu bit ka u naj ve}oj mje ri neo dre|ena i vi {e -
zna~na. – Ili, ka ko to He ideg ger izra`ava, osla nja ju}i se na
„stra {ni sud“: tu bi tak se, uko li ko je ne-odre|en („man-haft“),
uta pa u svi je tu. -
Do ovog mjes ta je He ideg ge ro va fi lo zo fi ja cje lo vi ta. Ona
je iz vje {taj pu tni ka is tra`iva~a kroz – ka ko on vje ru je – pre -
gle dno pro dru~je „tu bit ka“. Ali sa da po~inje ne {to dru go:
„Tu bi tak“ po~inje osje}ati strah. I to strah da on ni je ôn
sam. Da ni je ôn, jer je „ba~en“; ni je ôn, jer je sa mo pje na na
va lo vi ma „be zli~nos ti“. Stra hu je – na ime za svoj sa mo bi tak
(Sel bstse in), ko ji bi iz gu bio, uko li ko bi os tao u pro sje~nos ti
be zli~nog Se (des „man“). ^ini se da ovaj strah po se bi ne ma
ni ka kav in di vi du al ni objekt stra ho va nja: ali upra vo to pla -
{i 9 . To „Ni {ta“. Ne, za pra vo ne „to“ Ni {ta, ve} to, da po zna -
ti svi jet pos ta je ne pre po zna tljiv: jer u stra hu pos ta je onaj u
sva ko dne vni ci do bro po zna ti svi jet ne obi~no „dru ga~iji“,
„ne la go dan“. Da kle ne pla {i Ni {ta, ve} to da svi jet pos ta je
ni {ta van, nje go va „ni {ta vnost“ („Nic htung“) 10 . To zvu~i kao
~is to psi ho lo {ki ili psi ho pa to lo {ki opis. Ka kve on ima ve ze s
fi lo zo fi jom „^is to psi ho lo {ki“- upi tao bi He ideg ger umjes -
to od go vo ra. „Gdje pi {e da je psi ho lo {ko sa mo psi ho lo {ko
Zar se tu bit ku u stra hu ne de {a va ne {to ne obi~no, ne {to, {to
se u okvi ru ra zu mi je va nja tu bit ka ne mo`e izos ta vi ti Gdje
pi {e da je po dje la nau~nih dis ci pli na, ko ja ovaj pre dmet
uklju~uje u psi ho lo gi ju, onaj dru gi u fi lo zo fi ju, fi lo zof ski le -
gi ti mna Ukrat ko: He ideg ger ima fi lo zo fi ju ra spo lo`enja. „Ra -
spo lo`enje“ („Stim mung“) je na ime za nje ga je dna ko gni ti -
vno fun da men tal na po ja va. Ona uti~e da vi di mo. Ona je
sred stvo, za hva lju ju}i ko jem bi}e osje}a ka kvog je ra spo -
lo`enja. Ali to ni je sa mo sred stvo spo zna je (ili jo{ bo lje
„sred stvo ra zu mi je va nja“) – to je is to vre me no pre dmet ra -
zu mi je va nja: u stra hu, u do sa di, bi}e ra zu mi je svo je vlas ti to
ra spo lo`enje. Ra spo lo`enje je da kle u iz vje snom smi slu ono
{to je Schel ling ozna~io kao ta~ku iden ti te ta u ko joj su su -
bjekt i objekt iden ti~ni: oko ko je sa mo se be vi di. Ove kon -
sta ta ci je, ko je po ku {a va ju da ~ul nom opa`anju odu zmu nje -
go vo sto ti na ma go di na sta ro prven stvo, obja{ nja va ju za pra -
vo jo{ je dnu He ideg ge ro vu „egzis ten ci ja li ju“: Tu bi tak (bi}e)
je u iz vje snom „ra spo lo`enju“, to jest on ni je tu ne gdje gluh
9 Ova analiza bespredmetnog
straha preuzeta
je od Kierkegaarda.
(„Pojam straha“)
10 Pojam potiće od
Pascala Pensées(a) „Le
fini s’ anéantit“.

130
11 Ova metafora i
mnoštvo drugih slika
ne pojavljuju se kod
Heideggera. One su
ovdje puka sredstva
interpretacije.
12 Zarathustra IV.Das
Nachtwandler-Lied 5
Prevod
ili je dnos ta vno pri su tan u svo joj da tos ti, on uvi jek ima ne -
ku „vrstu to na“ 11 , i ta vrsta to na je is to vre me no osje}ati i
ono {to se osje}a.
Sva ko ra spo lo`enje da kle dje lu je da se ne {to vi di, sva ko
ne {to „go vo ri“. [ta go vo ri strah On ka`e: Svi jet je stran; ne,
ka ko u Ni et zsche ovoj pje smi gla si: Svi jet je du bok. 12 On je stran,
i ja sam nje mu stran. Ne smi jem mu se pre da ti, go vo ri mi: jer
{ta }e bi ti od me ne, uko li ko bu dem go vo rio je zi kom svi je ta, pi -
sao pe rom svi je ta Ukrat ko: Strah je opo me na, on je pre do -
blik sa vi jes ti, on po zi va. On po zi va da se ne bu de svi jet, ve}
da se bu de Se-sop stvo (man sel bst zu se in), da se ne bu de „u
vlas ti“ svi je ta, ve} da se bu de „auten ti~an“ („eigen tlich“). Za -
{to se (u mo ral nom smi slu) mo ra bi ti „auten ti~an“, za to
uop}e ne ma obja{ nje nja. „Pa i ne mo ra se u smi slu ne kog mo -
ral nog pos tu la ta“, us tvrdio bi He ideg ger. „Tu bi tak je na pros -
to po zvan da to bu de.“ Ma {ta zna~io ovaj ne obi~an pri kaz
ko ji ba lan si ra izme|u opi sa i pos tu la ta – a bit }e da on ve}
zna~i ni hi li zam –, taj se po ziv mo`e akcep ti ra ti ili za ne ma ri ti.
I uko li ko se on akcep ti ra, po~inje preo bra zba nes tvar nog tu bit ka
u stvar ni. Opis ne po zna tog po dru~ja „tu bit ka“ je za vr{en;
ono {to sad po~inje je for mu la ci ja iz vje sne te hni ke as ke ze, te -
hni ke odva ja nja od svi je ta u svrhu pos ti za nja „sa mo bit ka“
(Sel bst-wer dens).
Ov dje se ne mo`emo is crpno ba vi ti sve obu hva tnom te -
hni kom as ke ze, jo{ uvi jek uvi je nom u ukra snu for mu on to -
lo gi je. To je put oprav da va nja i izbav lje nja, ali izbav lje nja
bez Bo ga, u ko jem su izba vi telj i izbav lje ni iden ti~ni: obo ji -
ca su „tu bi tak“, jer He ideg ger ne ma Bo ga osim ovo ga. To je
stra vi~an put u Ni {ta: jer ono {to „auten ti~nog“ ~ini auten -
ti~nim i po tpu no izo li ra nim, je ne {to {to se ni~im ne mo`e
za mi je ni ti: smrt ili ta~ni je: umi ra nje. Umi ra nje pos ta je zvi -
jez da vo di lja `ivo ta, a tu bi tak pos ta je „biv stvo va nje ka smrti“
(„Se in zum To de“). Svi jet u ko ji je uro nio sa da se od nje ga
odvo jio, on os ta je sam s po slje dnjim mo gu}nos ti ma svo ga
JA i hra bro ko ra~a u su sret smrti („odlu~nost“, „kva li fi ka ci -
ona trka pre ma smrti“), ko ja svo jim ne pres ta nim pri sus -
tvom `ivot pre tva ra u do`ivo tno umi ra nje. Za {ta se tu bi tak
odlu~io Ni za ka kvu kon kre tnu za da}u. Ni za ka kvu fun -
kci ju. Nju bi sva ka ko odre dio svi jet. Ali ne ni za sa mo ubis -
tvo. Da kle ni-za-{ta Je di no za sa mo ga se be, to zna~i, za
onog ba~enog, ko ji to jes te, iako to se bi ni je sam u~inio; za

Prevod 131
svo je „u naj ve}oj mje ri vlas ti te mo gu}nos ti“ ko je on pre uzi -
ma i „bi ra“ kao da su nje gov vlas ti ti pro dukt. U tom bezsadr`aj
nom, ne-dru{ tve nom, do`ivo tnom aktu lju ba vi pre -
ma su dbi ni (amor fa ti) tu bi tak da kle pos to ji i tu je on „u bi ti
auten ti~an“ (eigen tlich).
Opi som ove su mor ne te hni ke prko {e nja za klju~uje mo
ovaj iz vje {taj. Iako to mu jo{ sli je di vi {e zna~aj nih mi sa onih
to ko va. Ali on nas je do veo do one ta~ke, u ko joj je iden -
ti~nost egzis ten ci jal ne fi lo zo fi je i ni hi li zma o~i gle dna; a po -
{to je na{ za da tak po ka za ti da je ono {to se ve li~a kao no vi
po~etak po zi ti vne me ta fi zi ke za pra vo po slje dnja uvi je na
for ma onog ni hi li zma, ko ji se otvo re no ili pri kri ve no na la zio
u sve mu, i ne sa mo u fi lo zof skim ma ni fes ta ci ja ma po slje -
dnjih sto pe de set go di na, na ovom }emo mjes tu kro~iti na
~vr{}e tlo.
Jo{ je dnom je dan kra tak os vrt
Sva ka fi lo zo fi ja u se bi dje lu je zao kru`eno. ^ak i ta mo gdje
ona ne po di`e ni ka kve zi do ve ar hi te kton skog sis te ma, ~ini se
da po kri va aso ci ja ci je i na ono dru go, {to se u njoj ne po jav -
lju je. Za to }emo na tren za tvo ri ti o~i i upi ta ti se: „[ta se to ne
po jav lju je“, i os vrnu ti se jo{ je dnom una trag.
„Tu bi tak“ ne ma ro di te lje jer on je „ba~en“; on se ne ra spa -
da na po lo ve; on se ne raz mno`ava; on ne ma ti je lo. Ni ti nji -
me ko vla da, ni ti on vla da; apo li ti~an je; ne po zna je pra va,
du`nos ti; ni kul tu ru ni pri ro du; ne ra du je se; ne vo li ni ko ga i
ni {ta; ni je so li da ran ni sa je dnom gru pom; ne ma pri ja te lja,
ukrat ko: on je be zna de`no am pu ti ra ni tu bi tak, ko ji na stvar -
na pi ta nja, to zna~i na stvar ne te {ko}e na {eg bi ti sa nja ne
mo`e od go vo ri ti ve} za to, jer za njih uop}e ni ne pi ta.
Ho mun ku lus-kom pleks
Po~ni mo s poj mom „sta nje ba~enos ti“ („das Gewor fewnse -
in“), da kle skan da lom da smo mi je dnos ta vno „tu“. To je
stvar no is ho di {te: ono ne pred stav lja ni ka kvu te ori ju ili te zu,
ve} na pros to stra vu (strah): {to smo tu.
„ I tho ug ht not to be born; nor lo ve the sta te
To which that bir th be ro ug ht me.“
(Byron, Ca in)

132
Prevod
Dje lo va nje ovog stra ha do pi re do kraj njih di je lo va ner -
vnog sis te ma. Jer ~ita va is cje li telj ska te hni ka pos ti za nja svo je
auten ti~nos ti (Eigen tlichwer dens) ni je ni {ta dru go ve} te hni ka
li je~enja ovla da va nja stra hom. Ko ju to, i He ideg ge ru ne vi -
dlji vu, po za di nu sa kri va taj strah
Kao prvo, u po za di ni sto ji, ono an ti je vrej sko, an ti kr{}an -
sko: Mi ni smo stvo re ni. To nam me|utim ni je no vo. Po slje -
dnje ge ne ra ci je su odra sle s ne ja snom svi je{}u da ni su stvo -
re ne da bi pos to ja le, ne go da su to „pos ta le“ (te ori ja des cen -
den ci je). U „ba~enos ti“ ne ma tra ga o „pos ta ja nju“. Ri je~ je o
„ba~enos ti“ ni-ot ku da. Ni-iz-~ega. S ni hi li zmom po ri je kla
po~inje He ideg ge rov ni hi li zam. Iz Ni~ega To zvu~i po zna -
to. Ex ni hi lo je Bog stvo rio svi jet. Sta nje ba~enos ti ozna~ava
da kle ne ga ti van mit o stva ra nju. Ne ga ti van, ali na tu ra lis -
ti~ki. Jer za ra zli ku od nas, ko ji smo na slje dni ci de ve tna es -
tog vi je ka, ko ji smo ve} odras ta li u se ku la ri zi ra nom na~inu
mi{ lje nja i sa se ku la ri zi ra nim te ori ja ma, He ideg ger je svo -
jim ka to li~kim po ri je klom pra vi he re tik: po mo}u re li gio znih
ter mi na on jo{ je dnom pro la zi koz pro ces se ku la ri za ci je. On
ne gi ra ono pre ma ~emu je de ve tna es ti vi jek ve} bio in di fe -
ren tan.
Ali to jo{ ni iz da le ka ni je sve ono {to po jam „ba~enost“ po -
taj no ne gi ra. Ba~eni smo Da kle ni smo ro|eni. Ne ma mo oca ni
maj ke. Ne oba vi je {te ni smo i ano ni mni. Pre ma to me, ne pri -
pa da mo svi je tu. Svi jet je „otu|en“, ni je vi {e na{. O ko me go -
vo ri He ideg ger O ko me on go vo ri, a da to ne zna O
gra|an skoj in di vi dui bez ro do slo vnog sta bla ko ja je, za ra zli ku
od onih ko ji ima ju ne ko ime, ko ji su „eta bli ra ni lju di“, u ovaj
svi jet uba~ena ne po zva na, ne na jav lje na, ne-eta bli ra na (je -
din ka). I sa da je ona be zi me na tu kao (be zli~no) „Se“ (“man“).
Ni ti je dan ple mi} ne}e tvrdi ti, da je u ovaj svi jet „ba~en“; on
zna, oda kle do la zi, na ime iz do bre ku}e; on ni je pre ki nuo
pro {lost; ona ga odre|uje; po no san je na nju.
Ali za {to je ta ba~enost skan dal Za {to ona mo ra bi ti re vi -
di ra na ili obe sna`ena
Skan dal je za gra|an sku in di vi duu ~inje ni ca je dnos ta -
vnog tu-biv stvo va nja za to {to se nje na `e| za slo bo dom (ba -
rem u ze mlja ma, u ko ji ma je po li ti~ka slo bo da gra|an stva os -
ta la pa ra li zi ra na) u ek stre mnim obli ci ma ispo lji la jo{ po~et -
kom de ve tna es tog sto lje}a. „Sa mo do pa dna umi{ lje nost ~o -
vje ka“, pi sao je Schel ling, „se bu ni pro tiv ... po ri je kla iz te me -

Prevod 133
lja.“ Za ra zli ku od „eta bli ra nog ~o vje ka“, ko ji je kao „eta bli -
ran“ ro|en, gra|anin se mo ra sam eta bli ra ti: ni je slu~aj no da
on sam se be na zi va „Sel fma de man“ – izraz, ko ji je u iz vje snom
smi slu je dna va ri jan ta Ho mun ku lu sa. „Sop stvo je ~o vjek“,
ka`e on, i nje go va mu slo bo da za bra nju je da bu de ne {to {to
ni je sam pos ti gao. A He ideg ge ro va tvrdnja „egzis ten ci ja je
Sop stvo“ je eho de vi ze auto no mnog „~o vje ka ko ji je sam se -
be stvo rio“ (Sel fma de man).
Taj po jam „eta bli ra nja“ (des „Mac hens“) – oda kle on do la -
zi Iz Fran cus ke re vo lu ci je; ko ja je ono, {to je za hva lju ju}i
auto ri te tu pos to ja lo pri je, htje la za mi je ni ti eta bli ra nim ili na -
no vo „odre|enim“ dru{ tvom (con trat, za ko no da vna skup {ti -
na 13 ); i ko ja je sva kom ~o vje ku da la pra vo da bu de auten -
ti~an, da pri pa da se bi, sve je dno oda kle do {ao; da kle, iz bri sa -
la je po ri je klo i ro|enje (kao izvor pri vi le gi ja).
Taj re vo lu ci onar ni po kret imao je me|utim odje ka u fi lo -
zo fi ji. To naj gla sni je do la zi do izra`aja u Fic hte ovom
nau~nom u~enju. Ono no tor no „JA odre|uje sa mo se be“ je
kao me ta fi zi~ki is kaz po tpu no nes hva tlji vo. Ali ne i u dru{ -
tve nom smi slu. „Ma ka ko da je ~es to mi slio o ra zli ci u ko joj je
u`ivao na osno vu pri vi le gi ra nog ro|enja“, pi sao je Fic hte ov
sin o svom ocu. 14 Na ra vno da je Fic hte ov izraz „odre|iva ti“
(„set zen“) vi {e zna~an: pre uzet je iz tra di ci onal ne lo gi ke, ali on
ne po sre du je sa mo aso ci ja ci ju na odre dbu (Satz) ne go is to -
vre me no i na „za ko no dav stvo“ („Ge set zge bung“) i „uspos tav -
lja nje“ („Ein set zung“); pa ~ak i aso ci ja ci ju na akt stva ra nja. To
zna~i: Fic hte ovo gra|an sko JA se po na {a kao da jo{ ni je bi lo
tu ili jo{ ni je bi lo tu kao Sop stvo, sve dok ono se be sa mo ni je
odre di lo – kao {to ni He ideg ge rov tu bi tak ni je „on sam“ („es
sel bst“), sve dok ni je pre uzeo ini ci ja ti vu i od go jio se be do sta -
nja svo je „auten ti~nos ti“ – sa mo {to Fic hte pod JA ne po dra -
zu mi je va sa mo se be, ve} za je dni cu svih slo bo dnih in di vi dua
/JA(sta va)/, to zna~i dru{ tvo ko je sa mo se be odre|uje ili eta -
bli ra, uspos tvlja ju}i svoj vlas ti ti pra vil nik. Otu da ide alis ti~ka
fi lo zo fi ja na osno vu svog su {tin skog mo ti va ni je su bje kti vis -
ti~ka, kao na pri mjer en gles ki sen zu ali zam, ve} je, ako se ta -
ko smi je re}i, „su bje kti~ka“. Kon sti tu ira nje in di vi due (des Ic -
hs) i svi je ta pu tem ini di vi due (dur ch das Ich) zna~i sve dru go
sa mo ne nje no ras ta ka nje u osje}aje: to je, pri je bi se mo glo
re}i, spe ku la ti vni opis uspos tav lja nja gra|an skog dru{ tva
kao svi je ta ko jim ona vla da i ko ji po sje du je; a is to vre me no i
13 Nije slučajno da je
kontrarevolucionar
Bonald protiv pojma
„etablirati“ pisao oštre
pogrdne govore
(Législation primitive,
1802.)
14 Fichtes Werke I.
(1862)

134
15 Hegel u svojoj filozofiji
prava (1833)
otvoreno priznaje
smisao vlasništva, koji
se nalazi u osnovi svih
začetaka idealističke
filozofije. Postojanje
svijeta ne „samo za i
zbog sebe“ potvrđuje se
činjenicom posjedovanja;
čak je i životinja, kao
sastavni dio svijeta,
svojim aktom žderanja
idealista.
16 „Producirajući svoje
živežne namirnice,
ljudi indirektno produciraju
svoj materijalni
život.“ (Marx :
Deutsche Ideologie
1844).
Prevod
opis uspos tav lja nja vla sni{ tva (ko je ni je na sli je di la, ve} ko je
je stvo rio Sel fma de man) 15 . Sve to, kao {to je ve} re~eno, u nje -
ma~koj fi lo zo fi ji ima spe ku la ti vni izraz, za to {to se upra vo u
Nje ma~koj gra|an ska re vo lu ci ja ni je os tva ri la kao po li ti~ki
do ga|aj. Ka da se me|utim na pri vre dnom pla nu ipak pro bi -
la, ide ja Ho mun ku lu sa je do bi la je dnu no vu ni jan su: vi {e ni -
je tre ba lo pod sti ca ti za hti je ve ko ji su bi li in ves ti ra ni u fi lo zof -
ski za~etak nje ma~kog ide ali zma, a tra di ci ju su jo{ mo ra le
odr`ava ti sa mo one fa kti~ki ne pri vi le gi ra ne dru{ tve ne sku pi -
ne. Kad Marx u svo joj ana li zi ka pi ta lis ti~kog svi je ta ~o vje ka
ozna~ava kao svog vlas ti tog pro du cen ta i kao svoj vlas ti ti
pro dukt, on da tu, upra vo za to {to on za hti je va pro du kci ju je -
dnog dru gog ti pa ~o vje ka od stra ne ~o vje ka, jo{ uvi jek pro -
ve ja va Ho mun ku lus-pos tu lat gra|an ske fi lo zo fi je slo bo de. 16
Ide ja Ho mun ku lu sa na pro tiv pos ta je ko mi~na ta mo gdje ju
ve} u okvi ru gra|an skog svi je ta for mu li ra ma lo gra|anin:
kod Stir ne ra, ko ji se u ne dos tat ku ma si vni jeg vla sni{ tva, po -
na {a kao nje gov ap so lu tni, je di ni vla snik i Bog stva ra lac.
Stir ne ro va ne do ra|ena knji ga, u ko joj je svi jet pri ka zan
kao nje go vo vla sni{ tvo, je za pra vo klju~, ko jim bi se mo gao
obja sni ti taj no vi ti po jam vla sni{ tva u ide alis ti~koj fi lo zo fi ji
tran scen den ci je, ali ova svo jim ni vo om u ve li koj mje ri na -
dma {u je Stir ne ra. Ap sur dnost Stir ne ro vog po la zi {ta sas to ji se
u to me, da on sam se be i svi jet vi {e uop}e na pos tu li ra ili
„pot vr|uje“ kao stvar no vla sni{ tvo (u smi slu „bra ni ti“), ve} ih
„pot vr|uje“ sa mo u smi slu „uvje ra va nja“. Ova kvo po na {a nje
je ka ra kte ris ti~no za ne kon ku ren tnog ma lo gra|ani na, ko ga
je ve} oda vno pre ga zi lo mo}no gra|an stvo; ~o vje ka ko ji je,
po He ideg ge ro vim ri je~ima, u „stra hu za vlas ti tu egzis ten ci -
ju“, na ra vno, u mno go kon kre tni jem smi slu suo~en sa „Ni -
{ta“. Bez igdje i~ega on se za do vo lja va i tje {i am bi va len tnom
po svoj nom za mje ni com „moj“ i pro gla {a va svo je gle da nje,
svo je slu {a nje, svo je osje}anje, svo ju glad, ukrat ko: sve to kao
vla sni{ tvo, dok su vla sni ci za pra vo dru gi. „Ona kav ka kav je -
si u sva kom tre nut ku, ti si tvo je bi}e.“ Marx ga je otu da s pra -
vom na zvao „ gor dim vla sni kom svog ne-vla sni{ tva“. „Uko li -
ko bi umro od gla di, on ne bi umro zbog ne dos tat ka na mir ni -
ca, ve} zbog svog vla sni{ tva: umi je}e umi ra nja od gla di“ –
po jam ko ji se is tom o{ tri nom odno si na He ideg ge ra, ~iji je tu -
bi tak vla snik nje go vog sop stva, pa ~ak i gla vni ini ci ja tor nje -
go ve sop stve ne smrti.

Prevod 135
Po hva la de so li da ri za ci je
U sli~noj ali ne upo re di vo mra~ni joj si tu aci ji nas ta je He -
ideg ge rov ni hi li zam: u si tu aci ji to tal nog pro pa da nja nje -
ma~kog si tnog gra|an stva na kon Prvog svjet skog ra ta. „Ma -
li ~o vjek“ do la zi iz Ni {ta. Ali sa da ne vi {e za to da bi mo gao
da gor do us ko~i u svo ja sa mo-uspos tav lje na pra va i sa moeta
bli ra no dru{ tvo ko jim uprav lja i ko je mu pri pa da. Ma li
~o vje~e, {to sa da Do {ao iz Ni {ta, on se sad na la zi u ne~em
ni {ta vnom: i ano ni mnom, s mi{ lje nji ma, na kla pa njem, neslo
bo dom i s ~ita vom go mi lom ne os tva ri vih ma ksi ma {to
po~inju sa „Se“ ; i `eli na po lje. Oda kle do la zi ma sa, ko ja se
je dnos ta vno ozna~ava s be zli~nim Se; ko ji su na~ini pro du -
kci je u~es tvo va li u pro du kci ji te ma se; ko ji vla sni~ki odno si
su ta ko|er uzrok da je ta be zli~nost op skrblje na pro du kci -
onim prin ci pi ma, mi{ lje nji ma i osje}aji ma „li {e na“ svo jih
vlas ti tih mo gu}nos ti – sve to He ideg ger ne pi ta. Jer za nje ga
be zli~no Se („man“) ni je re zul tat dru{ tve nog pro ce sa, ve}
apri or no pi ta nje „Tko-tu bit ka“ („Wer-des-Da se ins“); do to ga,
da kle, ni je do {lo ne~ijom kri vi com, ve} je to u naj go rem
slu~aju kri vi ca sa ma. Da, za is ta, kri vi ca. On `eli van. Ka ko
ka`e: van iz kri vi ce. Da se oslo bo di. Od ~ega da se oslo bo di
Od si la ko je su proi zve le neauten ti~nost „Se“. Ne. Po put za -
ro blje ni ka u „Hi lja du i je dnoj no}i“ on se ne oslo ba|a od
~uva ra ta mni ce, ve} od onih ko ji su za ro blje ni za je dno s
njim. Jer on ne vi di ano ni mnost onih, ko ji su ta ko|er, za ci je -
lo ne ho ti ce, kri vi za ano ni mnost Se („man“); ili im ne gle da
ra vno u o~i.
Ali ku da vo di put oslo ba|anja tu bit ka iz be zli~nos ti Se
(aus dem „man“) Je li to pra va akci ja oslo ba|anja Ku da
on bje`i K se bi sa mom, po je din cu 17 . On se oslo ba|a ta -
ko, {to (ka ko sam to na zi va - „tr~e}i una pri jed“) uli je}e u
ta mni cu svo je vlas ti te egzis ten ci je, tres kom za tva ra vra ta,
i da je na zna nje: „Sa da vi {e ni {ta osim mo jih naj sop stve -
ni jih mo gu}nos ti!“ i na kra ju taj svoj ~in ja vno pri zna je.
Ka kvog li re vo lu ci onar nog ~ina! Ni s je dnom gru pom ni -
je zbog te svo je ko rek tne na ja ve do {ao u bi lo ka kav kon -
flikt.
To je, da kle, pos ta lo od ve li kih ide ala slo bo de i auto no mi -
je u pre dve~er je uni {te nja gra|an skih slo bo da od stra ne Hil -
tle ra. Ono {to je pri je bio akti vni su bjekt, sa da se odri~e akci -
17 Nedostatak prostora
nam ne dopušta da do
kraja pratimo
genealogiju „pojedinca“:
bez
Kierkegaardovog
„pojedinca“, koji sam
preuzima riziko
paradoksa vjere,
Heideggerov pojedinac,
koji vjeruje samo u
sebe, nije razumljiv.

136
Prevod
je, svi je ta, u ko jem bi mo gao dje lo va ti, pra va u svi je tu, je dna -
kos ti li~nih pra va: ~ita vu svo ju ener gi ju stras tve no us mje ra -
va na du ho vni `ivot, a svo ju sna gu pre tva ra u sna gu da sam
se be krsti ili da se oprav da va. Spolj nja ma ni fes ta ci ja tog ~ina
ni je ni {ta dru go ve} ~inje ni ca, da on ni gdje ne „uda ra“ na re -
al ne si le svi je ta.
Po {to se ova su ro gat-akci ja spro vo di s nei zre ci vom ko -
li~inom upor nos ti i ne umo lji vos ti; i po {to se u to ku akci je
stva ra mno{ tvo neo spor no sve obu hva tnih opi sa tu bit ka, ta
akci ja je po sre dnik atmo sfe re ne~eg u osno vi oba ve zu -
ju}eg i utis ka pu ne egzis ten ci je – iako ova ni sa ~im i ni sa
kim ni je „po ve za na“, iako strah i sa vi jest is klju~ivo po zi va -
ju da se ve ze pre ki nu. He ideg ger ni ka da ni je imao hra -
bros ti da ovaj ne hu ma ni ri tu al prko sa pred sta vi kao mo ral -
ni ni hi li zam. Ek stre mno, o~aj ni~ko pi ta nje ni hi li zma, ko -
jem se ni je pri bli`io sa mo Ni et zsche ve} i rus ki ni hi lis ti:
„Za {to bi smo mo ra li mo ra ti“ kod nje ga se ne po jav lju je
ni ka da. Ekra zit se po ka zu je kao gra|evi na de be lih zi do va;
ali da se on po ka zu je kao pse udo for ma, to je nje go va neu -
tra li za ci ja u da na{ njoj, ne hu ma noj si tu aci ji Evro pe tim
nu`ni ja.
Pa ni ka pro pu {ta nja
[to osim to ga, {to to sto ji iza te hni ke prko sa – Ve li ku
ulo gu u He ideg ge ro vim is tra`iva nji ma igra ve oma ~u dno -
va to pi ta nje o ta ko zva noj „cje li ni“ („Gänze“) tu bit ka; pi ta nje:
ka da se i ka ko taj tu bi tak, {to se ta ko bo ji za sa mo ga se be,
osje}a cje lo vi to ... po {to je kao vre men ska ka te go ri ja ne pres -
ta no ne gdje na pu tu; i po {to se ni na je dnom mjes tu pu ta ne
mo`e uhva ti ti in fla gran ti svog cje lo vi tog bi ti sa nja (Ganz-da
se ins). Za to za pos ti za nje auten ti~nos ti smrt igra pre su dnu
ulo gu: Jer tek do las kom smrti tu bi tak je u iz vje snoj mje ri
„cje lo vit“. Pre ma to me, smrt ko ja uspos tav lja cje lo vi tost,
mo ra u}i, in kor po ri ra ti se u `ivot – po Stir ne ru, `ivot je mo -
ra pre uze ti ka ko bi „se imao“, ka ko bi mo gao da se ima u
svo joj cje lo vi tos ti. Ono {to da kle sto ji u po za di ni ri tu ala
prko sa, jes te pa ni ka pro pu {ta nja; pa ni ka pro pu {ta nja onog,
~iji `ivot ne po zna je dru gu za da}u ne go {to je `ivot sam. Ne
pro pu {ta li on efe kti vno svoj `ivot nje nim pro gra mat skim
pri sva ja njem, dru go je pi ta nje.

Prevod 137
His to rij ska ana lo gi ja
„Bog je mrtav“ za He ideg ge ra. On je svje sni, go to vo pro -
gra mat ski ate is ta. Ali on se oslo ba|a. Od sta nja ba~enos ti i
od „Se“ (be zli~nos ti). Ova ne obi~na kom bi na ci ja atei zma i ri -
tu ala pos to ja la je u ra ni joj po vi jes ti ~o vje~an stva sa mo je -
dam put: u bu di zmu. Jer ovaj je, pre pun ogro mne ko li~ine
skep se se dmog pre kr{}an skog sto lje}a In di je, ri go ro zno ate -
is ti~ki ra zra dio te hni ku odva ja nja svi je ta – kao fi lo zo fi ja
egzis ten ci je. ^inio je to pre te`no za in te le ktu al ce – kao fi lo -
zo fi ja egzis ten ci je. ^inio je to sa mo za do bro po je din ca – kao
fi lo zo fi ja egzis ten ci je. Us prkos skep si i ni hi li zmu zra~io je
sna gom atra kci je – kao fi lo zo fi ja egzis ten ci je. U iz vje snom
smi slu je, da kle, fi lo zo fi ja egzis ten ci je ne ka vrsta bu di zma
XX. vi je ka.
Kraj mo ra la
Ne bi ti Se-sop stvo (man sel bstzu se in), za He ideg ge ra je kri -
vi ca tu bit ka. S ovim poj mom kri vi ce He ideg ger je za is ta po -
nu dio je dan no vum; ali upra vo no vum sa mo u tom smi slu da
je on pre zre noj pra ksi epo he, na ~ijem je kra ju, post fes tum da -
ro vao te orij sku for mu lu pra {ta nja: po sve}enjem sa mo`ivos ti.
Go to vo da ni je dna od pro fe sor skih eti ka, ko je su objav lje ne
to kom pro te klog sto lje}a, ni je bi la sin hro ni zi ra na sa sta njem
in di vi du ali zma u do me nu pri vre de; u ve}ini slu~aje va te su
eti ke ima le fun kci ju da pri kri ju re al nost; ne ka ko su se sve
svo di le na ne ja sni al tru izam.
Ot ka ko pos to ji po jam kri vi ce, kri vi ca se za pra vo sas to ji
u sa mo bit ku (im Sel bstse in): na ime u nje go vom ispa da nju iz
ne ke cje li ne, u ta ko zva noj „in di vi du aci ji“. Sve je dno da li je
ri je~ o Ana ksi man de ro vim po je di na~nim bi}ima, ko ja za
svo je ispa da nje iz cje li ne mo ra ju „pla}ati ka znu“, ili o mo -
ral nom odba ci va nju „in tro ver tnih oso ba“ u da na{ njoj
Ame ri ci – kri vi ca se uvi jek sas to ji u to me {to je in di vi dua
izu ze tan slu~aj, slu~aj ispa da nja iz gru pe: in di vi du atio si ve
ne ga tio. His to rij ski gle da no, za hva lju ju}i He ideg ge ro vom
u~enju o kri vi ci i sa vjes ti, de si lo se ne {to no vo i je din stve -
no: dok je in di vi du al na sa v jest do sa da bi la sa mo sred stvo
da bi se ono vi {e-ne go-in di vi du al no pro gla si lo „do brim“ ili
„zlim“, sa da je in di vi du al no Sop stvo zah tjev sa vjes ti. Ne -

138
Prevod
ko }e pri go vo ri ti da He ideg ge ro va sa v jest ne po zi va Sop -
stvo da se iz dvo ji iz ne ke stvar ne i re le van tne za je dni ce,
ve} sa mo iz Se (aus dem „man“) ko je se kre}e „svu da“ i „ni -
gdje“ (ili kao {to je to ve} re kao Se ne ca, „nusquam et
ubique“). I to je sa svim ta~no. Ali ~inje ni ca da He ideg ger sa -
mo to „Se“ vi di kao fo li ju za egzis ten ci ju ~o vje ka; da on ne
vi di da bi stva ra nje je dnog ~o vje ku pri mje re nog i svoj stve -
nog mu svi je ta mo gla bi ti i za da}a ~o vje ka – to je ve} He -
ideg ge ro va kri vi ca.
Proi zvo ljnost poj ma auten ti~nos ti
(Eigen tlic hke it sbe griff)
Upo ri {te za svo ju ide ju o auten ti~nos ti He ideg ger je na -
{ao u ka ra kte ru ne-auten ti~nog tu bit ka: i ne-auten ti~ni tu -
bi tak je na ime ve} ta kav „da mu je sta lo do svog bit ka“. Po -
{to je to ta ko, ar gu men ti ra He ideg ger, tu bi tak se be mo`e
odre di ti auten ti~nim. Op}e uzev {i, egzis ten ci jal ni ri tu al
pro la zi put, ~iji je pra vac kroz ne-auten ti~ni bi tak pre do -
dre|en kao mo gu}. Ja sno je {to je He ideg ger htio pos ti}i
ovim, kao {to }emo vi dje ti, ne po gre {nim, ali u su {ti ni proi -
zvo ljnim fi lo zof skim ute mlje njem: on `eli svom tu bit ku ga -
ran ti ra ti onu mo nis ti~ku kon zis ten ci ju, ko ja je za na tu ra lis -
ti~ke an tro po lo gi je pri ro dna; a da pri tom iz bje gne du ali -
zam, ko ji se po dra zu mi je va u te olo gi ji i re li gio zno ute me -
lje noj fi lo zo fi ji mo ra la. Ono {to je ne po nov lji vo i prvo bi tno
u egzis ten ci jal nom mo ni zmu je to da se on s dru ge stra ne
slu`i re li gio znim, to jest du ali zmom op te re}enim, ka te go ri -
ja ma.
Uko li ko fun di ra nje auten ti~nos ti ka ra kte ra proi zvo ljno
izra zi mo sta vom „Bit ku je sta lo do se be sa mog“, on da tim
mi sli mo da je ad li bi tum mo gu}e da se ide je o „auten ti~nom“
tu bit ku na is ti na~in izve du iz sva ko dne vnog pos to ja nja. Ta -
ko bi smo s pra vom mo gli ar gu men ti ra ti na slje de}i na~in: za
pro sje~no bi}e va`i da se ono ne za do vo lja va sa svi je tom
ona kvim ka kav on jes te, s nje go vim sta tus quo, ve} da ono
se bi stva ra svoj vlas ti ti svi jet s ku}om i ku hi njom, s kre ve -
tom i sto lom, jer u pri ro di je bi}a da se ono osje}a „kod
ku}e“ tek ka da `ivi u „sa mo-iz gra|enoj ku}i“. Is to ta ko se
sva ko dne vni `ivot ne za do vo lja va neo dre|enim sta njem
„dru{ tve nog bi}a uop}e“, ve} se uvi jek odvi ja u dru{ tvu ko -

Prevod 139
je ~ine iz vje sni lju di, to zna~i u dru{ tvu ko je je ar ti ku li ra no
mo ra lom i za ko nom, jer je sa mo umje tno dru{ tvo za bi}e
pri ro dno i jer sa mo u tom okvi ru ono mo`e da `ivi. Ali to
bi}e se ne pres ta no spo ti~e na sva kom ko ra ku u toj svo joj
„sa mo-sa gra|enoj ku}i“; prvo bi tna na mje ra, stvo ri ti se bi
svi jet po mje ri, pos ti gla je su pro tno: bi}e u svom bi ti sa nju
bi va one mo gu}eno, otu|eno, si lo va no, ubi je no od stra ne
svog vlas ti tog svi je ta. Pra vi tu bi tak se sa da vra}a prvo bi -
tnom mo ti vu: „Da `ivi u svi je tu pri mje re nom se bi“; to je
mo gu}e sa mo pro mje nom svi je ta – ukrat ko: „auten ti~an“ je
~o vjek sa mo u svi je tu ko ji mu pri pa da; ili mo`da u na po ru
da je dan ta kav opet stvo ri – i ti me bi bi la ute me lje na auten -
ti~nost po li ti~kog ~o vje ka.
Da li je ono to lo gi ja za is ta bi la za bo rav lje na
Da za tre nu tak pre da hne mo. Ni smo li ispus ti li bi tne di je -
lo ve He ideg ge ro ve fi lo zo fi je Je smo li uop}e do ta kli He ideg -
ge ro vu tvrdnju da je po no vo is ko pao on to lo gi ju, za trpa nu
na tru ha ma sto lje tne pro {los ti Je smo li is tra`ili nje gov po -
jam svi je ta Nje go vo u~enje o „bri zi“ Da se jo{ je dnom vra -
ti mo. Jer s tvrdnjom da je on to lo {ko pi ta nje o smi slu bit ka
(Se in), za ra zli ku od biv stvu ju}eg (das Seien de) bi lo za trpa no
i re for ma tor skim po la ga njem pra va na ~inje ni cu da je on
kao prvi po kre nuo ovo ka pi tal no pi ta nje, po~inje nje go va
knji ga.
Da li je pi ta nje bit ka bi lo za ko pa no Si gur no da ni je. Je -
di no je to bi la nje go va for mu la ci ja u sti lu an ti ke, ko ju je
He ideg ger pre uzeo. Ono {to je izlo`eno u ve li koj fi lo zo fi ji
gra|an skih po kre ta za slo bo du, na ro~ito kod Kan ta, jes te,
sa mo izra`eno dru gim ri je~ima, ra zli ko va nje izme|u „tu -
bit ka“(Da se in) i „biv stvu ju}eg“ (das Seien de). Ka da Kant pos -
tav lja pi ta nje „o stva ri po se bi“ (Ding an sich), on pi ta za
onu stvar ko ja je ap so lu tna (un be din gt), da kle ni je stvar na
(din ghaft): ako }emo pra vo: onaj bi tak je ono za {to su stva -
ri uop}e stva ri. I od go vor na to pi ta nje te orij ski gla si: Su -
bjekt; pra kti~no: Slo bo da. Slo bo da je kod Kan ta us tva ri ona
vrsta bit ka ko ja ni je na tu ral na, ni on ti~ka, da kle ona je on -
to lo {ka; iz Kan to vog ra zli ko va nja „pri ro de“ i „slo bo de“
izve de no je He ideg ge ro vo ra zli ko va nje „on ti~kog“ i „on to -
lo {kog“. Sa mo s tom ra zli kom {to je Kant ja ko do bro znao

140
Prevod
da ~o vjek ni je sa mo slo bo da, ve} i pri ro da. („Ja mac dva ju
svje to va...“). Ono {to He ideg ger za ma glju je. I s tom ra zli -
kom {to se Kant in te re si ra za ono, za-{to je ~o vjek slo bo dan:
na ime za dru{ tvo, ko jem He ideg ge ro vo egzis ten ci jal no
odre|eno bi}e okre}e le|a. Ti me je me|utim i re~eno da je
Kan tov slo bo dni su bjekt i „ bi tak- u- svi je tu“ (in-der-Welt-se -
in) ; ka ko bi se ina~e od nje ga uop}e mo glo o~eki va ti „dje -
lo va nje“ Za~u|uju}e dje lu je He ideg ge ro vo „ot kri}e“ bit -
ka-u-svi je tu sa mo u je dnom pe ri odu u ko jem on pro blem
svi je ta obra|uje kao is klju~ivo spo znaj no-te orij ski pro -
blem.
Po do zre nje pre ma sin gu la ru
Tu bi tak. ^u dnog li sin gu la ra! Zna~i li to je dan ~o vjek Ili
~o vje~an stvo Ili sa mo na~in na ko ji su lju di tu To os ta je po -
tpu no u ma gli, ta ko neo dre|eno kao {to je to bio „~o vjek“,
he roj fi lo zof ske an tro po lo gi je ko ji je ne du go pri je He ideg ge -
ro vog „tu bit ka“, ta ko|er sin gu lar, sje dio na pri jes to lju nje -
ma~ke fi lo zo fi je (Sche ler: „Po lo`aj ~o vje ka u ko smo su“). [ta
se kri je iza sin gu la ra ^inje ni ca da je ~o vjek – lju di Ne sa -
svim. Jer tu ~inje ni cu dru{ tve nos ti je He ideg ger nau~io, ako
ni od ko ga dru gog on da od Aris to te la; i ~ak ju je for mu li rao
kao no vi nu: Tu bi tak je na vo dno uvi jek i „su-bi tak“ („Mit-se -
in“). Ono {to se pre {u}uje je ne {to dru go: an ta go ni zam, tu bi -
tak bor be i bor ba za tu bi tak, ko ja se vo di me|u gru pa ma. Jer
te an ta go ni zme – za pra vo so ci jal ne bor be nje go vog vre me na
– He ideg ger je na strmom uspo nu svog sop stva ka vrhu os -
ta vio da le ko iza se be, da bi tu neu tral nost u`ivao kao „auten -
ti~nost“ („Eigen tlic hke it“) . ^inje ni ca da se on u tre nut ku na -
kon tih bor bi, po {to je po bje do no sna si la obje lo da ni la svoj tu -
bi tak, svo je neu tral nos ti odre kao, go vo ri ne pro tiv ve} za nje -
go vu neu tral nost: jer da je u Tre}em Re ic hu nas ta vio bi ti neu -
tra lan, to bi zna~ilo za uzi ma nje sta va, opo zi ci ju, ukrat ko: na -
pu {ta nje neu tral nos ti.
Upra vo zbog ove neu tral nos ti ko ja se kri je u sin gu la ru ri -
je~i tu bi tak, da nas je fi lo zo fi ja egzis ten ci je ta ko opa sna. Ve} je
sam po jam „tu bi tak“ u iz vje snom smi slu bi jeg.
Ne po bi tna je ~inje ni ca da He gel ~uve nim pri ka zom „Go -
spo da ra i slu ge“ (u „Fe no me no lo gi ji du ha“) ga nu tost tu bit ka
pri ka zu je ne upo re di vo kon kre tni je ne go {to to ~ini He ideg -

Prevod 141
ge ro va fi lo zo fi ja, jer ona opi su je an ta go nis ti~ki odnos tu bit ka
u plu ra lu, da kle gru pu.
Za to je He gel jo{ uvi jek aktu el ni ji ne go He ideg ger. I ne
sa mo aktu el ni ji, ve} ima i ja sni ju ar ti ku la ci ju. Jer neu tra li za -
ci ja tu bit ka u sin gu la ru ima is to vre me no za po slje di cu da je
tu bi tak po tpu no ne di ja le kti~ki, da ne ma po ma ka od is ka za
ka pro tu-is ka zu, da kle ne po zna je pro ce du ral nu his to ri ju. (Sa -
mo ta ko zva ni „his to ri zam“ kao kva li tet pro {lo{}u op te -
re}enog tu bit ka.) Od sus tvo di ja le kti ke ~ini ne sa mo da `ivot
tu bit ka bu de ne ar ti ku li ran, ve} se to odno si i na mo dus ope ran -
di fi lo zo fi ra nja. Ka ko He ideg ger do la zi od je dnog na la za do
dru gog os ta je, za ra zli ku od He ge la, me to do lo {ki po tpu no
neo bja{ nje no.
Za ta je na glad
U sva kom slu~aju, He ideg ge ro va je fi lo zo fi ja no vi re ali -
zam. Ipak je tu bi tak „bi tak u svi je tu ...“, u svom svi je tu. Ta ko
je He ideg ger shva}en u smi slu je dnos ta vnog re ali zma, ta ko
je na nje go vo za pre pa {te nje shva}en i pri hva}en. Na nje go -
vo za pre pa {te nje: jer ono {to on mi sli ni je to da je tu bi tak u
svi je tu, ve} da „svi jet“ kao crta ka ra kte ra tu bit ku pri pa da. Tu bi tak
u iz vje snom smi slu {i ri oko se be ne {to u ~emu on jes te; „u-bi -
tak“ („in-se in“) je je dna od nje go vih auten ti~nos ti. I to „u-
~emu“ (worin) zna~i „svi jet“. „Uko li ko ne pos to ji tu bi tak, ne
pos to ji ni svi jet.“ Iako ovaj na mjer no pro vo ka ti van stav ne -
ma smi sao da bez nas ne ma egzis ten ci je svi je ta, ve} sa mo ka -
zu je: Izraz „svi jet“ zna~i upra vo na{ svi jet – ipak ovaj stav
~ita vu on to lo gi ju je dno zna~no vra}a u ide ali zam.
Ali da li je taj pri go vor oprav dan Ne tvrdi li He ideg ger
upra vo da se svi jet i stva ri ot kri va ju u sa svim pra kti~nim pos -
tup ci ma op ho|enja sa svi je tom Zar za nje ga ni je „bri go va -
nje“ (Be sor gen) mo tor tu bit ka Zar nje go va te za da je sa mo te -
orij ska spo zna ja de ri vat, i ne sa mo te orij skog op ho|enja sa
svi je tom, upra vo aka dem ska pot vrda po zi ti vis ti~kih, mar -
ksis ti~kih i pra gma ti~kih te ori ja o pri ma tu pra kse nad te ori -
jom Nje gov opis svi je ta kao „obje kti vnog svi je ta“ (Ze ugwelt)
zvu~i ne vje ro va tno kon kre tno. He ideg ger je us tva ri sve ono
iz ne-te orij skog op ho|enja sa svi je tom pre uzeo u sam tu bi -
tak. U po re|enju sa „svi je{}u“ epi go nal ne tran scen den tal ne
fi lo zo fi je, na ro~ito Hus ser lo ve, tu bi tak se odli ku je fan tas -

142
Prevod
18 Ali naravno ne u
poređenju s Hegelovim
„duhom“ kao takozvanim
„objektivnim
duhom“, koji obuhvata
sve ono tubitku neprimjereno,
naime ono
što tubitak određuje:
pravo, državu, umjetnost
. Ništa od toga
nema kod Heideggera,
koji u izvjesnom smislu
tubitak bez produkata,
tubitak nakon bombardiranja
opisuje već i
prije bombardiranja.
19 Svi primjeri potiču iz
seoske zanatske radionice.
Današnji industrijski
svijet Heidegger
prešućuje s agresivnim
prezirom prema strojevima.
U industrijskoj
djelatnosti čovjek naravno
više ne „razumije“
ono što radi; on
opslužuje stroj koji ne
razumije, ali koji nešto
proizvodi, čija je „sazdanost“
u svakom
slučaju nužnost, a radniku
najčešće ostaje
nepoznata. O tome kod
Heideggera nema ni
riječi.
20 Hegel, Jenenser
Realphilosophie (Hegel
1905/06, str. 161).
21 U svakom slučaju
valja napomenuti da je
taj najveći „idealista“
činjenicu da mi postojimo
iz onoga za čim
žudimo, oblikovao krajnje
osorno. Sokrat u
Philebosu označava
svakog , ko o ovoj čionjenici
ne vodi računa
„ludim“.
ti~nim bo gat stvom. 18 Me|utim ~ita vo je to bo gat stvo u he ge -
lov skom smi slu „do ki nu to“. Tu bi tak je do du {e ve oma za po -
slen: uda ra ~eki}em i maj sto ri {e i u toj bri zi on „ra zu mi je“
svo je ka lu pe. 19
Ali za {to se bri ne : izvor bri ge on spo mi nje sa mo usput i
ne po vla~i iz to ga ni ka kve fi lo zof ske kon se kven ce, jer to
upra vo ni je „umi je}e“ tu bit ka. Jer tu bi tak je us tva ri „bri ga“,
jer on je glad. To zna~i: Us prkos svim He ideg ge ro vim uvje -
ra va nji ma ~o vjek je ta ko on ti~ki da mo ra pri svo ji ti ono on -
ti~ko ka ko bi bio on to lo {ki, na ime da bi bio „tu“. Bi tak ni je
glad; on je „sam po se bi bez sup stan ce“ 20 . On na pro tiv po -
ka zu je ne {to {to ja ni sam i {to ne mam. Svje do~i da je `ivo
bi}e, kao sva ko di je te {to za po ma`e, do kaz da mu je svi jet
ne op ho dan; i da nje gov tu bi tak mo`e op sta ti sa mo ne pres -
ta nim za do vo lja va njem svo jih po tre ba, to jest uz akti vnu
po mo} svi je ta. Da tu bi tak/bi}e „ima“ po tre bu, je ~is to gra -
ma ti~ka, ali ne fi lo zof ska re~eni ca. Jer po tre ba upra vo zna~i
da ne mam ono {to bi tre ba lo da imam. 21 Ta ko|er sto ji, da
uz po tre bu ide na bav ka i pre ra da, da kle iz vje sno „umi je}e“
; ali po sma tra ti umi je}e izo li ra no, ni je do zvo lje no. Da je He -
ideg ger nas ta vio sli je di ti ova kav tok mi sli, na i{ao bi na mo -
ti ve ko je ni ka ko ne bi smio pri hva ti ti kao is ti ni te. Pos to je te -
mat ske gra ni ce za sva ku pris toj nu uni ver zi tet sku fi lo zo fi ju.
Kod He ideg ge ra se ona ne mi lo srdno kre}e na sa mom pra gu
gla di; da je pre ko ra~io prag, pri znao bi glad kao mo tor tu -
bit ka, pa bi se on da mo glo po su mnja ti da on ima ve ze s ma -
te ri ja li zmom. Za to je ~ita vu svo ju te ori ju bri ge, ko ja bez te -
ori je po tre be vi si u zra ku, ra di je os ta vio ne do vr{e nu – i ta -
ko se ri je {io bri ge.
Tek re kti fi ci ra njem ma ksi mal no vi {e zna~nog poj ma „bri -
ga“ u smi slu „po tre ba“ odje dnom pos ta je ja san i pro blem
vre me na, ko ji us prkos te me lji tom is tra`iva nju u dje lu „Bi tak
i vri je me“ os ta je u ta mi. U He ideg ge ro voj knji zi os ta je za pra -
vo ne ja sno da li je tu bi tak „ute me ljen“ u vre me nu ili je vri je -
me ute me lje no u tu bit ku. Ali na kra ju ipak na ila zi mo na for -
mu la ci ju da se „bri ga te me lji u vre me nos ti“. Ovo obrta nje je
is ti na; jer po tre ba vo di do „vre me na“.
[ta to zna~i
Da bi bi lo tu, `ivo bi}e mo ra da se bi pri po ji svi jet. Svi jet ni -
je pri mar no ho ri zont pred stav lja nja (Vor stel len), ve} stal ne po -
tje re za ne~im (Nac hstel len). Jer bi}e je uda lje no od svo je hra -

Prevod 143
ne, `u dnja mo ra da ju ri za svo jim ci ljem. To zna~i: bi}e mo ra
pre va li ti iz vje snu dis tan cu dok ne sti gne do onog za ~im
`udi, i dok nje go va po tre ba ko na~no ne bu de za do vo lje na.
Taj lov, ta po tje ra, to is crplju ju}e sma nji va nje dis tan ce kon sti -
tu ira vri je me; ono se sas to ji iz tre nu ta ka: ja ne mam ono {to
mi tre ba; jo{ ne; jo{ uvi jek ne; odmah }u; sa da. Uko li ko je u
tom sa da po tre ba za do vo lje na, on da is ti~e i vri je me, ko je
izvor no ni je kon ti nu um, ve} ono u iz vje snom smi slu do la zi
do izra`aja sa mo u aku tnim na pa di ma, i tra je sa mo to li ko du -
go ko li ko i sam lov. Uto nu}em u san na kon obro ka spa va i
vri je me. Ti me je re~eno: vri je me je put za do vo lja va nja po tre -
be. Ne te me lji se bri ga u vre me nos ti; pri je bi se re klo vri je me
u bri zi; a bri ga u po tre bi.
Münchha usen
Tu bi tak ne osje}a glad. On ne ma ti je lo. Nje gov mo ral ne -
ma dru{ tve ne okvi re. Nje go vo po ri je klo ne ma pret ke.
Ali on ima smi sao.
To nam u sva kom slu~aju tvrdi fi lo zo fi ja egzis ten ci je. A
po {to je upra vo ri je~ „smi sao“ bi la ta ko ja je fas ci ni ra la mla de
lju de dva de se tih go di na, a fas ci ni ra i da na{ nju po sli je ra tnu
Evro pu, mo ra mo osvi je tli ti po za di nu He ideg ge ro vog pi ta nja
o „smi slu bit ka“.
Da `ivot ne ma smi sla ili da vi {e ne ma smi sla, da je lo{ ili
pun ja da, to je hi lja dos tru ka ni hi lis ti~ka ja di kov ka 19. i 20.
sto lje}a. Ve} na osno vu nje sa me mo gu}e je ra zu mje ti mi zer -
ne po ku {a je epi go nal ne fi lo zo fi je da sis te ma ti zi ra ta ko zva ne
„vri je dnos ti“ i da po no vo uspos ta vi nji hov „smi sao“; sto po -
ku {a ja da se sta re ide olo gi je sre}e ser vi ra ju – u ve}inom sta -
rim – oblan da ma; i ko na~no, po ku {aj `ivo tne fi lo zo fi je da se
smi sao `ivo ta po no vo vra ti u sam `ivot.
Pri~a o „smi slu `ivo ta“ po ti~e iz po tre be ili nu`de da se sa -
mom `ivo tu do di je li is ta ona fun kci ja ko ju u sa mom `ivo tu
pre uzi ma sva ki pre dmet ili sva ka ra dnja: da bu de za ne {to tu.
Pod ovim se me|utim, op}e uzev {i, po dra zu mi je va je dan
pa ra do ksal ni za hti jev: s je dne stra ne se ~ini da je `ivot ko ji
„ne ma smi sla“ bez vri je dan; s dru ge stra ne upra vo ta mo gdje
je `ivot „smi slen“, is ti taj `ivot kao izvor vri je dnos ti se „po -
ri~e“: on ima smi sla za ne {to (plan spa se nja ~o vje~an stva, us -
troj stvo svi je ta i sl.), {to je vi {e i ve}e ne go {to je to sam `ivot.

144
22 Zato totalitarno
obavezujuće vladavine
sile kao što je bio
nacional-socijalizam
mogu suvereno tvrditi
da životu (obveznika)
vraćaju smisao.
Prevod
Ovaj, u toj for mi, na ra vno, ri jet ko for mu li ra ni pa ra doks je je -
dna od osno va mo der nog ni hi li zma.
Vi|en u kon tek stu po vi jes ti, ovaj pa ra doks zna~i slje -
de}e: u tre nut ku ka da je pro kla mi ra no oslo bo|enje in di vi -
due od auto ri tar no na me tnu tih oba ve za, ~o vjek vi {e ni je
`ivio za ..., ni je vi {e znao za {to `ivi. Zna~enje ri je~i „smi sao“
ispos tav lja se kao „oba ve za“. 22 Ono {to ~o vjek mo ra ~ini ti
za dru ge pos ta je sadr`in ski ne opi si vo; otu da ~is to for mla -
no: to je po za di na ~uve ne for mal nos ti Kan to vog im pe ra ti -
va. – Ali taj preo bra`aj iz slo bo de u ni hi li zam ni je na ra vno
pro dukt fi lo zo fi je ve} re zul tat gra|an ske re vo lu ci je. 19. sto -
lje}e, to sto lje}e in di vi due ko ja ne ra di ni za {ta i ni za ko ga
ve} za se be, odno sno za svo je pre du ze}e je is to vre me no sto -
lje}e o~aj ni~kog tra ga nja za „smi slom `ivo ta“. To tra ga nje je,
na ra vno, uza lu dno: jer u eko nom skom smi slu gra|anin
upra vo ni je tu za svi jet, ne go je svi jet tu za nje ga. In di vi dua
ko ja pri pa da sa ma se bi ku pu je svo ju sa mos tal nost o~aja -
njem. Da je iden ti tet in di vi du ali zma i ni hi li zma unu tar sa -
mog gra|an skog svi je ta os tao ne ja san; da su tim vi {e ad li bi -
tum spa ja ni izra zi „slo bo da“ i „smi sao `ivo ta“, to smo jo{ svi
za je dno i sa mi do`i vje li.
Na prvi po gled se, na ra vno, ~ini be smi sle nim da se ni hi -
li zam shva ti kao na li~je gra|an ske slo bo de. Ali ako sa mo
pro mi sli mo da se be smi sao `ivo ta sas to ji u to me da ~o vjek
„ne `ivi za ne {to“, i da se, s dru ge stra ne – pre ma Kan tu -
li~nost, uko li ko ima dos to jan stva, ni ka da ne smi je ko ris ti ti
kao sred stvo za .... (ne {to), on da je taj kon tek st ja san. Kod sa -
mog Kan ta se do du {e po jav lju je pi ta nje: „Za {to sam tu“, ali
jo{ uvi jek ne u okvi ru ona tri kar di nal na pi ta nja u „Ka no nu
~is tog uma“. Ali ono po put me lan ho li~ne ili o~aja va ju}e mu -
zi ke, te kao “ne sre tna svi jest“ pra ti ~ita vo sto lje}e. Ovaj }e
iden ti tet gra|an ske slo bo de i ni hi li zma me|utim bi ti do ka -
zan u okvi ru Ni et zsche ovog u~enja o dos to jan stvu, gdje on
dos to jan stvo (po tpu no ne ovi snog) Nad~o vje ka (Über men sch)
pri ka zu je ta ko da ovaj mo`e sta ja ti i os ta ti da sto ji u Ni {ta.
Gra|anin po je di nac se me|utim ni je po na {ao ta ko smi ono
kao Ni et zsche ov Nad~o vjek. Po {to vi {e ni je `ivio za plan
spa se nja ~o vje~an stva i po {to to ni je bi lo pre dvi|eno ne kim
pro vi|enjem, on je u svi jet iza {ao s je dnim se ku la ri zi ra nim
pla nom spa se nja: vje ru u pro vi|enje za mi je nio je vje rom u
pro gres; u se bi sa mom, kao u ra dni ku ko ji ra di sa mo za se -

Prevod 145
be, vi dio je taj ni mo tor i pro mo to ra per ma nen tnog uspo na
~ita vog ~o vje~an stva, ko jem on naj bo lje slu`i ta ko, da slu`i
sa mo me se bi.
Taj po mo}ni plan, taj po jam pro gre sa, ko ji je ve} Ni et -
zsche pre po znao kao do tra ja li, za je dan ve li ki dio ~o vje~an -
stva, u sva kom slu~aju onog po ra`enog, se po tpu no sru {io
ve} to kom Prvog svjet skog ra ta. Po no vo se u svoj svo joj
upi tnos ti pos ta vi lo pi ta nje Za –{to (Wozu). U toj si tu aci ji, ko -
ja je u Spen gle ro voj op{ir noj te ori ji re gre sa for mu li ra na u
svoj svo joj za o{ tre nos ti, do {lo je He ideg ge ro vo obe}anje da
}e ipak od go vo ri ti na pi ta nje smi sla bit ka (Se in). Ni je mo -
gao po nu di ti svi jet, u ko jem bi ili za ko ji bi tu bi tak (Da se in)
imao smi sla, po {to je smi sao svi je ta (na pre dak) do`ivio
slom. U ne ki dru gi svi jet, ko ji bi pos to ja nju po da rio smi sao,
ni je vi {e vje ro vao. Za to je zna~enje ri je~i „smi sao“ mo rao u
po tpu nos ti pro mi je ni ti: ono u ~emu je tu bi tak/pos to ja nje
(Da se in) mo glo ima ti smi sla, mo glo je bi ti sa mo ono sa mo.
Da kle tu bi tak/pos to ja nje se mo ra lo preo bra zi ti u ne {to dru -
go, {to pos to ja nju da je smi sao: To dru go bi la je auten ti~nost
(Eigen tlic hke it) ili „egzis ten ci ja“ – pos tu pak, ~iji je uzor bio
Münchha usen, ka da je sam se be po mo}u ple te ni ce izvu kao
iz jar ka.
So ci jal na gra ni ca ni hi li zma
O~aj ni~ki ni hi li zam, ~iji je po slje dnji prko sni pris ta li ca
egzis ten ci ja lis ti~ki bi tak (Se in) ve} je na ra vno sto ti nu go di na
pre va zi|en je dnom dru gom vrstom o~aja nja: na ime o~aja -
njem onih ko ji kao eko nom ske `rtve gra|an skog svi je ta i
zlo upo tre blje nih gra|an skih slo bo da ni ka da ni su po zna va -
li stvar ne {an se slo bo de, kao ni opa snos ti ni hi li zma po {to su
de fac to `i vje li za ne {to, na ime za ci lje ve mo}ni jih gru pa.
O~aja nje slo bo de je u ono to lo {kom ru hu u{lo u fi lo zo fi ju
egzis ten ci je; ali o~aja nje onih ne-slo bo dnih, ko je je kao
~inje ni ca tra ja lo du`e od sto go di na, ali ni je bi lo do vo ljno fi -
no, a da bi ga He ideg ger on to lo gi zi rao. A pri tom je mo gao
la ko po ka za ti da je tu bi tak pro le ta ri ja ta „ne-auten ti~an“
(„nic hte igen tlich“), jer on u for mi krva vog ra dnog vre me na
pri pa da dru gom; mo gao je bez te {ko}a vi dje ti da je nje go va
oslo bo di la~ka bor ba us mje re na na to da do bi je „auten -
ti~nost“ („Eigen tlic hke it“) i „sa most“ („Sel bsthe it“). To je He -

146
Prevod
ideg ger me|utim pre pus tio ne kom ko se osam de set go di na
pri je nje ga, u svo jim „Eko nom sko-fi lo zof skim spi si ma“ i u
„Nje ma~koj ide olo gi ji“ ba vio ovim poj mo vi ma auten ti~nos -
ti, a ~iji se cilj sas to jao u to me da do zvo li da se uvid u neauten
ti~nost preo bra zi u je dan ne {to dru ga~iji ri tu al. Kraj
gra|an ske fi lo zo fi je: fi lo zo fi je egzis ten ci je do {ao je osam de -
set go di na na kon {to je po~ela ona Ne-vi {e-gra|an ska. I ne -
ma ni {ta smje {ni jeg u kon tek stu svjet ske po vi jes ti od tre -
nut ka u ko jem je He ideg ger me lan ho li~nim ispa dom
okon~ao gra|an sku fi lo zo fi ju: Slje de}a ta~ka pro gra ma ve}
je oda vno po~ela.
Jo{ i ve}
The fu ne ral ba ked me ats
Did col dly fur nish for th
The mar ri age ta bles.
HA MLET
Ako je ovaj He ideg ge rov pot hvat kri vo shva}en kao no -
vi po~etak, iako on za pra vo pri ka zu je sis te mat sko sa hra nji -
va nje epo he, on da je do ova kvog ne spo ra zu ma mo glo do}i
sa mo za to {to sin hro ni zi ra nje epo he sa sa mom so bom ni je
za vr{e no. To zna~i slje de}e: He ideg ger je, u je dnom vre me -
nu ~ija je kul tu ra pre ma re li gi ji ve} vi {e od sto ti nu go di na
bi la ra vno du {na, u vre me nu u ko jem Ne-pos to ja nje-Bo ga
za po zi ti vi zam vi {e uop}e ni je bi la stvar za dis ku si ju, jo{
uvi jek pra vi he re tik: on je li~no zbog slu~aj nos ti svog po ri je -
kla ~itav taj pro ces da vno okon~ane i za mno ge ap so lu tno
ne in te re san tne se ku la ri za ci je mo rao pro}i po no vo; jo{ je -
dnom je pro {ao kroz Lut he ro vu re for ma ci ju, jo{ je dnom je
ot krio auto ri tet in di vi du al ne sa vi jes ti; jo{ je dnom se pos ta -
vio na no ge svog fi hti jan skog JA; jo{ je dnom je, kao {to su
to u~ini li Feuer bach i Ne it zsche, po re kao is to~ni gri jeh; jo{
je dnom je sve to, u ne dos tat ku bo ljeg ka pi ta la - kao Stir ner
– pri pi sao sam se bi – i sve to u je dnom vre me nu, u ko jem su
svi ti ko ra ci, ko ji su do ve li do re li gio zno neu tral ne sli ke svi -
je ta 20. sto lje}a, bi li go to vo po tpu no za bo rav lje ni – uko li ko
ih je ve}ina lju di uop}e i pri hva ta la: jer pri hva}eni su bi li sa -
mo re zul ta ti.

Prevod 147
De zo ri jen ti ra ni sa vre me ni svi jet, ko ji se ve} oda vno
ne za do vo ljan svo jim vlas ti tim po zi ti vi zmom i du bo ko ne -
po vjer ljiv pre ma vlas ti tom mo ra lu, te is crpljen sta njem
do sa de ko je mu je nu di la vlas ti ta kul tu ra, ve} `u dno ogle -
dao za ne~im „ozbi ljni jim“, po gre {no je shva tio re li gio zne os -
tat ke u re li gio znom vo ka bu la ru ni hi lis ta kao eleme nte no ve re li -
gio znos ti.
I po {to mu je ne umo lji vost nje go vog to na da la uti sak da
zna o ~emu je ri je~; i po {to je on ipak po zi vao na bi jeg, to je
bu di lo osje}aj sre}e da za je dno s njim bje`i; kao {to smo to
ve} re kli na po~et ku, da bje`i od ozbi ljnih pro ble ma u ozbi -
ljnost kao pro fe si ju. Da nas me|utim, ka da ne ma ni {ta po gu -
bni je od po vla~enja i de so li da ri zi ra nja; ka da zbog stra {ne kri -
vi ce ~ak ono naj pro sje~ni je bi}e sto ji pred Ni {ta (ni {ta vi lom,
bez da nom); ka da oni naj bo lji i oni naj go ri bez igdje iko ga
(wel tlos) lu ta ju kroz ru {e vi ne; i po {to „pri mat bu du}nos ti“ ni -
je fi lo zof ski pro blem ve} je dna emi nen tno pra kti~na za da}a –
da nas tu ne sre tnu i ne hu ma nu fi lo zo fi ju mo gu pro pa gi ra ti
sa mo oni ko ji, sve je dno iz ko jih ra zlo ga, ni su pri mar no za in -
te re si ra ni za iz gra dnju i oz drav lje nje je dnog no vog za je -
dni~kog hu ma nog svi je ta.
He ideg ger i Hi tler
So lip sis ti~ko i na ci onal no pos ti za nje
auten ti~nos ti (Eigen tlichwer den)
Za kraj sa mo jo{ ne ko li ko na po me na o odno su He ideg ge -
ra i na ci onal so ci ja li zma. Ka da je 1933. go di ne vlast u vi du si -
le iza {la iz svo je ano ni mnos ti i ka da ju vi {e ni su mo gli pre vi -
dje ti ni fi lo zo fi tu-biv stvo va nja ja (Da se ins-Phi lo sop hen), nje mu
ni je bi lo ni {ta pre~e ve} da joj se ba ci oko vra ta, ko ji je ve} bio
ovjen~an voj nim oklo pom. Raz gle dni ca Fre ibur ga iz 1933.
go di ne: na njoj re ktor Uni ver zi tet ta u Fre ibur gu, ko ga je pos -
ta vi la par ti ja na ~elu SA 23 gra da Fre ibur ga, de mon stri ra mo}
du ha kao pret ho dni cu du ha mo}i. –
Zna~i li to na me ta nje je dnou mlja i to, da pos to ji ve za
izme|u na ci onal so ci ja li zma i fi lo zo fi je egzis ten ci je Vje ru je -
mo da je ta ko. Us prkos ~inje ni ci da je He ideg ge ro va fi lo zo fi -
ja te hni ka bav lje nja sop stvom/po je din cem (Sel bstbe han dlung),
dok je Hi tle ro va te hni ka bav lje nja ma sa ma. Obje se pri je sve -
23 Jurišni odred specijalne
vojne jedinice u
nacističkoj Njemačkoj.

148
Prevod
ga su sre}u u an ti-de mo krat skom afe ktu, ko ji u oba ova slu~aja
ne pro is ti~e iz po vi jes ti po zna tog afe kta aris to kra ta, ve} je to
afekt-sko ro je vi}a (ari vis ta). Svo je te orij sko ute me lje nje za
ovaj afekt He ideg ger je pre uzeo od Pla to na: nje go vo ra zli ko -
va nje pre zre nog (be zli~nog) Se (man) i „Sop stva“ (Sel bst) us -
tva ri je pla to nis ti~ko ra zli ko va nje mi{ lje nja (doxa) i ra zu mi je -
va nja (epis te me). Oni Pla to no vi di ja lo zi ko je He ideg ger naj vi -
{e vo li: „So fist“ i „Dr`a vnik“ pu ni su po li ti~kih an ti-de mo -
krat skih kon se kven ci ta kvog na~ina ra zli ko va nja. Po {to je u
„Dr`a vni ku“ za Pla to na za kon tek naj ma nje zlo, a „vo|a“ je
ide al, to je He ideg ger svo je na me ta nje je dnou mlja s „Führe -
rom“ u iz vje snom smi slu mo gao pot vrdi ti me to dom kla si~ne
fi lo lo gi je.
Obje ove fi lo zo fi je su na da lje dok tri ne oku pa ci je: obje
~ine svi jet u ko jem `ive s atri bu tom vlas ti te egzis ten ci je – je -
dna to ~ini ten ko vi ma i bom ba ma, a dru ga spe ku la ti vnim
sred stvi ma.
U obim ovim me ta fi zi ka ma se smrt is to vre me no ve li~a i
ba ga te li zi ra; u na ci onal so ci ja lis ti~koj od ga ja njem za rat ko ji
os tva ru je pra vo bi}e Nje ma~ke: „Ro|eni smo za umi ra nje“; u
fi lo zo fi ji egzis ten ci je preo bra`ajem smrti u „biv stvo va nje ka
smrti“ (Se in zum To de), ko je je na vo dno iden ti~no s auten -
ti~nim biv sto va njem (Eigen tlic hse in).
Obje fi lo zo fi je su an ti-ci vi li za tor ske te ori je. I obje su us mje -
re ne pro tiv sva ke vrste uni ver za li ja (kao {to su ~o vje~an stvo, in -
ter na ci ona la, ka to li~an stvo), jer im je obje ma sta lo sa mo do
odlu~nog, ali to zna~i za sve du go za tvo re nog Sop stva, da kle
do is klju~enos ti os ta lih ili do is klju~enos ti vlas ti te li~nos ti iz
svi je ta za je dni ce.
Ove pa ra le le ve} po ka zu ju da je mo del pos ti za nja
auten ti~nos ti u oba slu~aja ve oma sli~an. Na ci onal no pro -
mi ca nje bi lo je u iz vje snom smi slu na ci onal no-ri tu al ni ~in
po mo}u ko jeg se sa da amor fno nje ma~ko sta no vni{ tvo (ko -
je je pod uti ca jem par la men ta ri zma, je vrej stva i sl. pos ta lo
„neauten ti~no“) spo ji lo u auten ti~nost Na ro da ili Re ic ha.
Da se na ra vno ova kvo proi zvo ljno, na osno vu ~is to pri va -
tnih mje ri la pro pa gi ra no pos ti za nje auten ti~nos ti i pri va -
tnog ni hi li zma po red na vo dnog pos ti za nja auten ti~nos ti i
po red ko le kti vnog ni hi li zma ni je mo glo du go odr`ati, svje -
do~i ve oma po le mi~an ~la nak „He ideg ger“ u Meyero vom
„Kon ver sa ti on slexiko nu“ iz 1934. go di ne. He ideg ger se o~i -

Prevod 149
gle dno be zus pje {no uli zi vao – {to me|utim ni ma lo ne
uma nju je nje go vu kri vi cu zbog na me ta nja je dnou mlja. Ni -
je ~udo da je ve} (u fran cus kim in ter vju ima) nje go vo ~uve -
no ve li~anje na ci onal nog pro mi ca nja (Re kto rov go vor
1933) sma tra no quan tité négli gea ble (be zna~aj nim me ga lo -
man stvom). Za nas je ono na ra vno i da lje, kao i nje gov
opo ziv, dio nje go ve egzis ten ci je; ili da ka`emo, nje go ve
neauten ti~nos ti.
Pre vod s nje ma~kog: Mi ra \or|evi}

150
Prevod
Sa mu el Bec kett
Tek st ni za {to
Ku da bih po {ao, ka da bih mo gao i}i, ko bih bio, ka da bih
mo gao bi ti, {ta bih re kao, ka da bih imao glas, ko go vo ri ovo,
tvrde}i da sam to ja Od go vo ri te je dnos ta vno, ne ka ne ko
od go vo ri je dnos ta vno. To je onaj is ti sta ri stra nac kao i uvi -
jek, onaj ko ji pri zna je je di no pos to ja nje aku za ti va Ja, u ja mi
mog ne pos to ja nja, od nje go vog, od na {eg, na la zi se je dnos -
ta van od go vor. Ne tvrdim to sa mi{ lju da }e me pro na}i, no
zbog to ga {to bi mo gao u~ini ti, ona ko `ivu}i i zbu njen, da,
`ivu}i, re ci {ta bi mo gao u~ini ti. Za bo ra vi ti me, ne upo zna ti
me, da, to bi bi lo naj mu dri je, a ni ko za to ni je spo so ban vi -
{e od nje ga.
^emu ova izne na dna su sre tlji vost na kon ta kvog de zer -
ter stva, la ko je shva ti ti, ta ko on tvrdi, ali ni sam ne shva}a.
Ja se ne na la zim u nje go voj gla vi, ni ti bi lo gdje u tom sta rom
ti je lu, ali ipak sam pri su tan, zbog nje ga sam pri su tan, uz
nje ga, sto ga i sva ova zbu nje nost. To bi mu tre ba lo bi ti sa -
svim do vo ljno, mo je od sus tvo, ali ni je, `eli da bu dem pri su -
tan, uo bli~en i svje to van, po put nje ga, uprkos nje mu, ja ko -
ji je sam sve, po put nje ga ko ji ni je ni {ta. A ka da osje ti da na -
pu {tam vlas ti to pos to ja nje, on je taj ko ji me ne na pu {ta, u
su pro tnom slu~aju, bi je san je, bi je san, to li ko je bi je san.
Is ti na je da tra ga za mnom ka ko bi me ubio, ka ko bi me
u~inio po tpu no mrtvim po put nje ga, mrtvim po put svih
onih ko ji `ive. Po tpu no je svjes tan to ga, ali nje go va sa zna -

Prevod 151
nja me ni ne po ma`u, jer ja ni sam svjes tan, ja ne znam ni {ta.
Bu ni se ka da ne pro mi{ lja i ne ra di ni {ta sem pro mi{ lja nja,
ne po {ten je, te bi bi lo od ve li ke va`nos ti ka da bi pos to ja la
mo gu}nost da se to po bolj {a. Vje ru je da su ga ri je~i izne vje -
ri le, vje ru je da je upra vo zbog to ga {to ga je su izne vje ri le na
pra vom pu tu ka mo me }uta nju, `eli vje ro va ti ka ko je to {to
su ga izne vje ri le mo ja gre {ka, na ra vno da su ga ri je~i izne -
vje ri le.
Svo ju pri~u po nav lja sva kih pet mi nu ta, tvrde}i ka ko ni -
je nje go va, ka ko je u njoj sadr`ana sva mu drost za ko jom
~e zne te. @eli vje ro va ti ka ko je mo ja gre {ka to {to ne ma
pri~u, na ra vno da ne ma pri~u, {to ne oprav da va nje go va
nas to ja nja da utra pi je dnu mo ju. To je na~in na ko ji pro mi{ -
lja, svjes tan ozna ka, ali ko jih ozna ka, od go vo ri te nam ba -
rem to. ^ini da go vo rim stva ri tvrde}i da to uop}e ni sam ja,
da je du bi na za ko jom ~e zne te sadr`ana u nji ma, ~ini da ja
ko ji ne go vo rim ni {ta tvrdim da to ni sam ja. Sve je to is tin -
ski kraj.
Ka da bi me, ba rem, ople me nio pos to ja njem tre}e oso be,
po put os ta lih svo jih izmi{ ljo ti na, ali ne on, on se ne}e za do -
vo lji ti ni~im ma nje no mno me, zbog sop stve nog me ne. U
tre nu ci ma ka da me po sje do vao, ka da je bio ja, ni je me se
mo gao ri je {i ti do vo ljno brzo, ni sam pos to jao, ni je se mo gao
po mi ri ti s tim, to ni je bio na~in na ko ji se mo glo `i vje ti, na -
ra vno da ni sam pos to jao, ni {ta ma nje ne go {to on jes te, na -
ra vno da to ni je bio na~in na ko ji se mo glo `i vje ti, ali sa da
po sje du je je dan vlas ti ti, pa do pus ti mo mu da ga iz gu bi,
ako `eli `i vje ti u mi ru, uz ma lo sre}e.
@ivot, ko li ko moj, ko li ko `ivot, ne mo`e po sje do va ti, tu
ga ne mo`ete pre va ri ti, jer ni je nje gov, jer to ni je on, ka -
kva mi sao, tre ti raj te ga upra vo ta ko, kao vul gar nog Mol -
loya ili sa svim obi~nog Ma lo nea, te pro kle te smrtni ke, te
sre}ne smrtni ke, imaj te srca, pri ze mlji te ga u ta sra nja,
nje ga ko ji se ni ka da ni je bu nio, nje ga ko ji ni je ni {ta dru go
do ja, uzi ma ju}i u ob zir sve stva ri, ali ko je stva ri i ka ko ih
uzi ma ju}i u ob zir, tru dio se dr`ati izvan sve ga to ga. To je
na~in na ko ji go vo ri ove ve~eri, na~in na ko ji ~ini da ja go -
vo rim, na~in na ko ji raz go va ra sa sa mim so bom, na~in na
ko ji ja go vo rim, jer i pos to jim sa mo ja, ove ve~eri, ov dje,
na ze mlji, pos to ji mo ja i glas ko ji ne proi zvo di zvu ke jer se
kre}e ka ni {ta vi lu, pos to ji te {ka gla va i ru ke po lo`ene

152
Prevod
ispod nje, i le {e vi u bor bi sa svje`inom, i ti je lo, to sam go -
to vo po tpu no za bo ra vio. Ove ve~eri, ka`em ove ve~eri, a
mo`da je i ju tro. I sve ove stva ri, ali ko je stva ri, sve ve za -
no za me ne, ne `elim vi {e ni ka da ne gi ra ti nji ho vo pos to -
ja nje, ne pro na la zim vi {e smi sao u to me.
Ako pri ro da jes te mo`da su i pti ce i drve}e, oni idu za -
je dno, vo da i zrak, ka ko bi svi jet mo gao nas ta vi ti da se
kre}e, ni je va`no da sa znam de ta lje, mo`da sje dim ispod
pal me. A mo`da je ovo so ba, sa na mje {ta jem, sa svi me {to
uslov lja va je dan udo ban `ivot, ta ma, zbog zi da ko ji se vi -
di kroz pro zor. [ta ja za pra vo ra dim, go vo rim, ~inim da
mo je izmi{ ljo ti ne go vo re, ali to mo gu bi ti sa mo ja.
^ini ti {i ne, ta ko|er, ka da slu {am i ~ujem ov da{ nje zvu ke,
svi jet zvu~i, po gle daj te ko li ko tru da ula`em sa mo ka ko bih
bio ra zu man. To je moj `ivot, za {to da ne, sva ka ko jes te je -
dan `ivot, ako vam se do pa da, ako ste pri mo ra ni, ve~eras ne
go vo rim ne. Mo ra pos to ja ti je dan, ~ini mi se, on da ka da se
ja vi go vor vi {e ne ma po tre be za pri~om, pri~a ni je ne op ho -
dna, sa mo `ivot, to i jes te gre {ka ko ju sam na pra vio, je dna
od gre {a ka, to {to sam `elio pri~u sa mo za se be, `elio sam je
ta mo gdje je sa mo `i vje ti bi lo do vo ljno.
U sva kom slu~aju na pre du jem, a bi lo je i vri je me, nau~it
}u ka ko da za~epim us ta pri je ne go za vr{im, ako ne izni kne
ni {ta ve} pre dvi|eno. Ali on, ko ji se tek ta ko po jav lju je i
nes ta je, ko ji lu ta be spo mo}no od mjes ta do mjes ta, iako mu
se ni {ta ne de {a va, ni {ta is ti ni to, {ta s njim Ja os ta jem ov -
dje, sje de}i, ako sje dim, ~es to i osje}am da sje dim, po ne kad
da sto jim, ili je je dno ili dru go, ili da le`im, pos to ji da kle jo{
je dna mo gu}nost, ~es to osje}am da le`im, to je je dno od tro -
je, ili da kle~im.
Ono {to se za pra vo ra~una je sa mo pos to ja nje na svi je -
tu, dje la nje ni je va`no, sve dok je si na ze mlji. Po tre bno je
sa mo di sa ti, bor ba ni je oba ve zna, ili tra ga nje za dru{ tvom,
mo`e{ se ~ak uvje ri ti i da si mrtav, pod uslo vom da ne
di`e{ ve li ku bu ku oko to ga, ta ko bi mo gao za mi sli ti li be -
ral ni ju vlast, ja ne znam, ja ne za mi{ ljam.
U ta kvim okol nos ti ma ne ma smi sla go vo ri ti da si bi lo
gdje dru go, da si ne ko dru gi, sa mim tim {to je sam imam
sve po tre bno pri ru ci, da bih ura dio {ta, ne znam, sve {to
bih tre bao ura di ti, ta ko da sam ko na~no po no vno sam, ka -
kvo ola k{a nje bi to mo ra lo bi ti. Is ti na je, pos to je tre nu ci,

Prevod 153
po put ovog tre nut ka, ka da dje lu jem go to vo po tpu no
obnov lje no. A on da nes ta ne, sve ga nes ta ne, i po no vo sam
da le ko, po no vo sa da le kom pri~om, ~ekam se be da le kog
da za po~nem tu pri~u, da je za vr{im, i opet vje ru jem da
ovaj glas ne mo`e bi ti moj. Eto ku da bih po {ao, ka da bih
mo gao i}i, eto ko bih bio, ka da bih mo gao bi ti.
Pre ve la: Aj la Be}ire vi}

154
Biografije
Ma ja Aba d`i ja, ro |e na 29.10.1990. u Ni {u, Srbi ja, gdje je
za po ~e la osno vno {kol sko obra zo va nje, a do vr{i la ga je u Bre -
zi, BiH, za je dno sa gi mna zi jom. Stu di ra na Od sje ku za knji -
`e vnos ti na ro da BiH i bo san ski, hrvat ski, srpski je zik na Fi lo -
zof skom fa kul te tu u Sa ra je vu. U Bre zi sta nu je, ~i ta i po ku {a -
va pi sa ti.
Ja smi na Baj ra mo vi} ro|ena je 8. 02. 1987. go di ne u Sa ra -
je vu, gdje je za vr{i la osno vnu i sre dnju {ko lu. Stu den ti ca je
Od sje ka za knji`e vnos ti na ro da BiH i bo san skog je zi ka.
Ha ris Ima mo vi}, ro|en 06. 02. 1990. u Sken der Va ku fu.
Stu di ra na Fi lo zof skom fa kul te tu u Sa ra je vu. @ivi u Ze ni ci.
Al mir Klju no, ro|en 1991. u Sa ra je vu, stu di ra Knji`e -
vnos ti na ro da BiH i kom pa ra ti vnu knji`e vnost na Fi lo zof -
skom fa kul te tu u Sa ra je vu.
Mir nes So ko lo vi}, ro|en 22. 10. 1986. u Sa ra je vu. Mas te -
ri rao je na Od sje ku za knji`e vnos ti na ro da BiH na Fi lo zof -
skom fa kul te tu u Sa ra je vu.

Poglavlje 155