Preuzmite deseti broj časopisa - sic

42 Temat
svih nje go vih blo ki ra nih `elja. Sa mo lu da lju bav, pi {e Bre -
ton, mo`e bi ti most po nad sku~enih `ivo ta ko ji vo di po mi -
re nju mo gu}eg i ne mo gu}eg, svje snog i nes vje snog, sna i
ja ve; san i ja va su se pri bli`ava li: slu~aj je pro is ho dio iz
`elje – naj du blje ja ta da pri ro dno pro na la zi u stvar nos ti do -
ga|aje ko ji mu od go va ra ju, kao da je u pi ta nju san.
@ivot se sve je dno su prot sta vio toj smi sle noj kon cep ci ji.
Je dan bis trou mni be zu mnik me|u nji ma, kao odba~enik iz
po kre ta, is ti~e da su na dre alis ti upa li u zam ku zdrav lja. –
Da zbog to ga na sje da ju i u klop ku dru{ tve nog an ga`ma na.
[ta }e me ni sva svjet ska Re vo lu ci ja, pi {e Ar ta ud, ako znam
da os ta jem vje~no bo lan i bi je dan usred svo je vlas ti te kos -
tur ni ce. Na dre alis ti su, re~eno je, lju bi li `ivot ko li ko ga je
Ar ta ud pre zi rao. Ot kri lo se da su oni `ivot ipak shva}ali
su vi {e plo {no. Ar ta ud je dnos ta vno ni je mo gao cje lo vi to
pri hva ti ti na dre alis ti~ki sis tem – i za to je bi lo kri vo nje go -
vo ti je lo; ka ko bi sam on re kao: bio je ne slo bo dan za to {to
je bio lo {e gra|en, i ~o vjek bi bio slo bo dan je di no ako mu
ti je lo je dnom kon stru i{u bez or ga na. Ar ta udov ko {mar }e
se ot kri va ti kao zas tra {u ju}i ne ga tiv Bre to no vog sna: Ar ta -
ud je do is ta os tao do slje dan na dre alis ti~koj te zi da pi sa nje
ni kad ne tre ba raz dva ja ti od sop stve nog `ivo ta. – Sva ki ti -
traj nje go vog je zi ka je do is ta i da lje stru jao kroz nje go ve
mi sli; ali on ni je imao ti je lo atle te da bi mo gao ku {a ti pras -
ka vost, pos to ja nost, ma gi~nost, i svu pu ni nu lu de lju ba vi.
@ivot je jo{ je dnom pre va zi {ao stil. [i ro ka na dre alis -
ti~ka kon cep ci ja ko ja je tre ba la obu hva ti ti ci je li `ivot za bo -
ra vi la je na krhkost ljud skog ti je la. Ar ta ud }e Bre to no vu
gr~evi tu lje po tu os tva ri va ti svo jom lu ci dno{}u. Ona }e ne -
pres ta no na pe to kru`iti oko od su tnog – mrtvog vlas ti tog
jez gra. On }e taj ne ga tiv na dre alis ti~kog `ovi jal nog kon -
cep ta od sli ka ti, neu bla`eno. On }e os ta ti do slje dan `ivo tu,
li te ra tu ri na svoj na~in, onoj na dre alis ti~koj op kla di pre ma
ko joj tre ba do bi ti ili iz gu bi ti ~itav `ivot. To }e bi ti no vi de -
li rij; de li rij ra zo~are nja, na pu {te nos ti, u`asa, ko jim se opet
umi~e sva ko dnev lju. Pa tnja }e us tva ri bi ti za slu`na za sve
to. Ta ko je otvo re na no va stra ni cu u sti lu i mi{ lje nju. Pa tnja
i lu ci dnost su ba bi~ile pri ra|anju je dnog no vog sti la.
Taj stil je gr~evi ta lje po ta ko {ma ra u o{ tri na ma i ta mnim
sje na ma pro tur je~ne i ne za vr{e ne stvar nos ti. Sva {ta je od -
sli ka no na tim ko {mar nim ne ga ti vi ma: po slje dnji da ni ~o -