Preuzmite deseti broj časopisa - sic

32 Temat
va. Os ta lo se mi je nja, su {ti na os ta je is ta. Mi je nja ju se po vr{in -
ske oso bi ne, ali ne i one va`ne. Otud vje ra Aris to te lo ve Me ta -
fi zi ke u ap so lu tni prin cip, su {ti nu cje lo ku pne stvar nos ti. Da -
kle, Aris to tel se ipak u svo me sis te mu dr`i ap so lu ti zi ra nja is -
to vje tnos ti. I s tim u ve zi He ge lo va ili Ni~eova kri ti ka os ta je.
Ne pro mje nji va su {ti na ne pos to ji: stvar uvi jek ima vi {e ne go
je dnu va`nu ka ra kte ris ti ku, a jo{ ni te ka ra kte ris ti ke ni su stal -
ne. Iako u odre|enom je dnom tre nut ku, ne mo ra bi ti pri je -
por na hi je rar hi ja me|u kva li te ti ma. U tra ga nju za si gur nim
oslon cem, Aris to tel je pre vi dio da mi sao, uko li ko `eli da se
sa gla si sa pro mje nji vom i pro ti vrje~nom stvar no{}u, on da
mo ra da joj i od go va ra, {to }e re}i, da joj se i pri la go|ava. Mi -
sao mo ra bi ti elas ti~na. Ti me do la zi mo do osno vne ide je ovo -
ga ese ja.
Stvar je je dna ka se bi u is tom smi slu i vre me nu.
Iden ti tet izme|u dvi je stva ri o~itu je se kao sli~nost.
Po jam obu hva}a stvar nost po is to vje}uju}i ra zli~ite stva ri,
po prin ci pu me ta fo re.
Ko je su kon se kven ce sve ga to ga Iden ti tet izme|u zna nja
i stvar nos ti ta ko|er mo`e bi ti sa mo kao sli~nost: ni ka kve is ti -
ne ne mo`e bi ti. Zna nje i stvar nost ko ja se spo zna je mo ra ju
bi ti ra zli~ito: is ti na, ci je la is ti na, kao po tpu no po kla pa nje
re~enog sa pos to je}im, pre vi {e je ne lo gi~na stvar. Ne za mi sli -
va. Ta kav iden ti tet one mo gu}io bi pos to ja nje zna nja o stvar -
nos ti: obo je bi bi lo je dno. Spo zna ja je de for ma ci ja stvar nos ti.
Spo zna ja, da kle, kao me ta fo ra. Po jam kao fi kci ja. Sva ka spo -
zna ja pre tpos tav lja odre|en ugao gle da nja, da kle, osno vu
po re|enja.
Me ta fo ra je na~in na ko ji na {a svi jest ra zot kri va stvar nost.
Mi slim, da kle, po re dim.
Spo zna ja je pro is te kla iz me ta fo re. Naj vi {e {to svi jest ko ja
spo zna je mo`e u~ini ti jes te da to ne za bo ra vi.
Naj go re {to ~ini je ka da to za bo rav lja. A ka da to za bo ra vi,
on da `eli re}i is ti nu i sa mo is ti nu. Za bo rav lja, da kle, da bi is ti -
na, ci je la, bi la je dna ka ci je loj la`i. Ci je la is ti na bi la bi na lik ~is -
toj svje tlos ti, kao ja snost ne po mu}enog vi|enja, a la` ci je la
bi la bi ~is ta no}: u oba slu~aja ne bi smo ni {ta vi dje li, u oba
slu~aja na {e o~i bi la bi uza lu dne. Gle da nje u sun ce! Na {e o~i
su pre ma le da bi mo gle vi dje ti is ti nu. “^is ta svje tlost i ~is ta
pomr~ina je su dvi je pra zni ne ko je zna~e is to”, pi {e onaj ko ji
je, pro ti vrje~no svom di ja le kti~kom ospo ra va nju iden ti te ta,