Pogledaj - Grad Užice

More documents

Recommendations

Info

aganov otac Zoran Mileti}, D{najder, 1979. godine, iz Ivawice se zaputio u Francusku u Pariz u kojem je otvorio svoju kroja~ku radwu. Na wenim temeqima je ubrzo po~eo da razvija posao koji je prerastao u konfekcijski pogon. U osnovi proizvodnog programa je bila ènska, te{ka i polute{ka konfekcija namewena poslovnim ènama. Posle deceniju, ta~nije 1989., Zoran otvara pogon konfekcije i u Srbiji, u iznajmqenom prostoru u Ariqu pod nazivom „Put slobode“ u kojem realizuje isti proizvodni program ne mewaju}i ga do dana{wih dana. Sada je glavni menaxer i direktor konfekcije wegov sin Dragan, inèwer informatike koji je odrastao i {kolovao se u Parizu, kojem u vo|ewu firme pomaè sestra. Kolekcije stvara dizajnerski tim u Beogradu. Sve tkanine su uvozne. Preduze}e je nastalo u vremenu kada ambijent nije ba{ bio naklowen razvoju privatnog preduzetni{tva kod nas i kada je ba{ u trekstilnoj industriji, dolazilo do velikih potresa koji su nekoliko godina kasnije doveli do ga{ewa brojnih preduze}a u ovoj industrijskoj grani koja je ostvarivala zna~ajan udeo u ukupnom izvozu zemqe i koja je zapo{qavala veliki broj radnika, mahom èna. Uporedo, nastajale su radwe, pa i mala preduze}a koja su delom upo{qavala tekstilce koji su ostajali bez posla. Me|utim, mnoge od wih trajale su veoma kratko. Istovremeno, tekstilna industrija postaje i jedna od privrednih grana koja je bila veoma pogodna, kao nijedna, za razmah sive ekonomije. "Put slobode" preìveo je sve protekle godine, dodu{e, imao je dva kra}a prekida koja nisu ostavila dubqe posledice, jer je konfekcija posle oba prekida nastavqala tamo gde je stala. Sada je „Put slobode“ u sopstvenom prostoru i skoro 90 odsto proizvodwe plasira na stranom trì{tu koje je i ina~e od osnivawa bilo glavno trì{te. Za sada nema svojih maloprodajnih objekata u Srbiji, ali ih treba o~ekivati u dogledno vreme. - Moj otac je u Parizu po~eo kao {najder, ali je ubrzo shvatio da moè vi{e da postigne, da razvije posao. To je u Parizu i uspeo, ali po{to je krajwi ciq na{e porodice bio povratak u zemqu, da ne bismo zavisili samo od onoga {to zaradimo u Francuskoj, otac je otvorio i pogon u Radobu|i kod - Bez obzira {to kao inèwer informatike mogu da radim u Francuskoj, pa i ovde, opredelio sam se da se posvetim porodi~noj firmi koju je moj otac stvarao i razvijao skoro ~etrdeset godina,- kaè Dragan Mileti}. Ariqa i za to je zakupio fabriku „Kolora“. To se doga|alo u vreme kada je ovde bilo te{ko zapo~eti bilo koji posao, a jo{ teè izvoziti. Otac je uspeo i da po~ne posao, ali i da izna|e legalne na~ine za izvoz. U 1996. godini smo morali da prekinemo proizvodwu, ali je nastavqamo posle dve godine u istom prostoru. Kada su se, posle izvesnog vremena, stekli uslovi po~eli smo gradwu na{eg objekta ovde u Poègi, povr{ine tri hiqade kvadrata. U okviru wega su dve proizvodne hale u kojima moè da radi 100 {iva~a. Imamo i magacine gotovih proizvoda i sirovina, - kaè Dragan. Bilo je perioda kada se u ovoj konfekciji proizvodilo i po 200.000 komada godi{we, a sada oko 150.000, od ~ega najmawe 90 odsto bude plasirano na evropsko trì{te. Sada radi oko 70 radnika {to je duplo vi{e nego u prvim godinama postojawa, a opet mawe nego u najboqim periodima koje je ova firma imala. - Dugo godina smo imali proizvodwu u Parizu i to u kontinuitetu. Kada u Srbiji pogoni nisu radili, tamo jesu, ali je pre nekoliko godina proizvodwa tamo potpuno uga{ena. U Francuskoj se sada samo {ije visoka moda i привреда „PUT SLOBODE“ PO@EGA Од шиваре до модерне конфекције Konfekcija „Put slobode“ u Poègi vi{e od dve decenije radi uz sve probleme koji prate doma}u privredu i tekstilnu industriju. Vi{e od 90 odsto proizvodwe plasira na trì{te EU, a ciq je da u dogledno vreme formira i svoju maloprodajnu mreù u Srbiji - Na{a ciqna grupa su poslovne ène koje èle da budu malo modernije, originalnije, a opet pristojno obu~ene za posao. Na primer, ve} smo prepoznatqivi po pojedinim proizvodima u Srbiji, kao {to su bunde od ekolo{kog krzna, a wega, tako|e, uvozimo iz Francuske. ni{ta vi{e. Pitawe je kada }e i ona biti izme{tena, pa i mi ve} neko vreme tamo nemamo proizvodne, ali imamo magacinske prostore u koje smestimo robu koju ovde proizvedemo i onda je plasiramo uglavnom na trì{te EU,- kaè Dragan Mileti}. Cena sata u „Putu slobode“ je 130 dinara {to je skoro 30 posto - Doma}oj konfekciji nije konkurencija Kina, ve} Moldavija, Ukrajina, Turska gde se dosta {ije, Tunis, Rumunija, Bugarska. vi{e od satnice na nivou Republike. U {ivari se radi na normu i najmawa zarada je 18.000, a najve}a 35.000 dinara. - Radnici imaju obezbe|en topli obrok, organizovan i pla}en prevoz, hale su klimatizovane i dobro osvetqene dnevnom svetlo{}u. Mislim da smo obezbedili izuzetne uslove za rad. Zarade su takve kakve jesu. Voleo bih da radnici mogu da zarade i po hiqadu evra, ali je to nemogu}e. Tekstil je to, - kaè Mileti}. Posledwih desetak godina proizvodwa u pogonu u Srbiji odvija se u kontinuitetu bez obzira na sve probleme koji su prisutni u privrednom ambijentu. - Na doma}em trì{tu, potraìvawa je izuzetno te{ko naplatiti bez obzira {to veoma vodimo ra~una kome prodajemo robu. Kada nudimo proizvod i u inostranstvu, tako|e, se trudimo da to budu pouzdani kupci, - kaè Mileti} i smatra da bi dràva mogla kroz poreske olak{ice da subvencioni{e industrijske grane koje su u problemu, poput tekstilne ili drvne industrije. Jedan od problema sa kojim se susre}e „Put slobode“ je i nedostatak kvalifikovane radne snage. - Jednostavno, nema je. Mlada osoba vi{e ne}e da sedi za ma{inom, a starije radnice su pred penzijom. Na primer, i na{ dizajnerski tim radi u modelarnici u Beogradu jer smo jedino tamo mogli da do|emo do kadra koji nam je potreban za kreirawe novih kolekcija. Dragan ìvi u Srbiji i odlazi u inostranstvo samo kada nabavqa tkanine. - Otac je uglavnom u Parizu. On je spona sa na{im kupcima. Me|utim, ~esto dolazi ovde i naravno, jo{ uvek je u mnogim situacijama wegova re~ presudna kada je u pitawu rad preduze}a, jer je wegobvo iskustvo ogromno. Sa wim su majka i dve mla|e sestre bliznakiwe koje su sada studenti,- napomiwe Dragan i isti~e da }e se i daqe maksimalno angaòvati da „Put slobode“ radi i razvija se u Srbiji. - Na{a èqa je da i u narednih, najmawe pet godina, {ijemo za inostranstvo ènsku konfekciju namewenu poslovnim ènama uz aktivno pra}ewe trendova, ali i da budemo sve prisutniji na doma}em i na trì{tu u regionu, da formiramo svoju distributivnu mreù, - kaè Dragan. Rada Popovi} 12 2. septembar 2011.
ompanija „Euro BB“ koja je Knorve{kim kapitalom osnovana u Srbiji, pre nekoliko dana je kupila imovinu {tamparije „Rujno“ na Beloj Zemqi, na Popovoj Vodi, za 15,1 milion dinara kako bi otvorila Fabriku za preradu lososa. „Rujno“ je u ste~aju od 2009. godine i do sada je organizovano pet javnih aukcija za prodaju imovine u ste~aju, ali se kupac nije pojavqivao. Sada je imovina, ukupne povr{ine od oko dve hiqade kvadrata, prodata kompaniji „Euro BB“ neposrednom pogodbom. Po~etak proizvodwe u Fabrici lososa planiran je za prvi kvartal naredne godine kada }e dnevno biti prera|ivano 20 tona dimqenog i filetiranog lososa namewenog, pre svega trì{tima EU, Turske i Ruske Federacije. Ukupna vrednost investicije u prvoj fazi je oko tri miliona evra koliko je potrebno za rekonstrukciju postoje}eg привреда NOVA FABRIKA NA BELOJ ZEMQI Лососи за светско тржиште Norve{ka kompanija „Euro BB“ otvara Fabriku za preradu lososa na Beloj Zemqi koja bi trebalo da po~ne proizvodwu u prvom kvartalu naredne godine. Planirano je da dnevno bude prera|eno 20 tona lososa koji }e biti uglavnom plasiran na trì{e EU, Turske i Ruske Federacije Pre dve i po decenije „Rujno“ je bilo jedna od najsavremenijih {tamparija, ali je nakon privatizacije oti{la u ste~aj praznih hala objekta, izgradwu neophodne infrastrukture i kupovinu opreme u Norve{koj i Danskoj. U roku od tri godine, Fabrika }e zaposliti oko 250 radnika. - Do po~etka proizvodwe potrebno je da uradimo jo{ mnogo toga, uglavnom su to administrativni poslovi. Grad Uìce je obe}ao da }e nam u tome pomo}i i nadamo se da }emo to sve zavr{iti u planiranom roku,- rekao je za „Vesti“ Branislav Jezdimirovi}, jedan od suvlasnika kompanije „Euro BB“. Pro{le godine u maju sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja i Gradom Uìcem „Euro BB“ potpisao je Memorandum o razumevawu {to zna~i da }e Ministarstvo podràti svako novootvoreno radno mesto sa po 4.000 evra i po 800 evra za obuku svakog radnika. Radnici }e biti zapo{qavani u saradwi sa Nacionalnom slu`bom za zapo{qavawe. A Grad bi trebalo da pro{iri pristupni put, izgradi sistem za pre~i{}avawe otpadnih voda, obezbedi adekvatne prikqu~ke za struju i vodu. - Nadam se da }e Memorandum biti ispo{tovan, - isti~e Jezdimirovi} i napomiwe da bi prva grupa od oko tridesetak radnika ve} u septembru trebalo da krene na obuku u Dansku u jednu od sli~nih fabrika kako bi nau~ili jedan zanat koji je nov na na{im prostorima. REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA U@ICE Мања производња U prvih {est meseci ove godine ostvarena proizvodwa na nivou uì~kog regiona mawa je za 4,3 posto u odnosu na isti period pro{le godine. U spoqnotrgovinskoj razmeni ponovo je zabeleèn deficit i to od 125 miliona ameri~kih dolara, dok je u istom periodu pro{le godine bio suficit od 61 milion ivo industrijske proizvodwe u prvih N{est meseci ove godine u odnosu na isti period prethodne, na podru~ju uì~kog regiona smawen je za 4,3 posto. U sektoru rudarstva ostvareno je pove}awe od 29,7, a u prera|iva~koj industriji zabeleèn je mali procenat smawewa, od 1,6 posto. U sektoru snabdevawa elektri~nom energijom, gasom, parom i klimatizaciji, do{lo do velikog pada aktivnosti od 29,1 posto. Prema podacima Regionalne privredne komore Uìce, od 20 industrijskih grana zastupqenih na podru~ju uì~kog regiona, 10 je ostvarilo pove}awe, a 10 smawewe aktivnosti. Najve}i procenat rasta od 81 2. septembar 2011. posto, ostvarila je proizvodwa motornih vozila i prikolica. Visok nivo aktivnosti zabeleèn je i u proizvodwi tekstila ve}i za 59,5 u preradi drveta i proizvodima od drveta 28, i u rudarstvu 29,7 posto. Najniì nivo aktivnosti na Regionu u prvih {est meseci, imale su proizvodwa koè i predmeta od koè, proizvodwa pi}a, i proizvodwa osnovnih farmaceutskih proizvoda. Ina~e na nivou Republike, u prvih {est meseci ove u odnosu na isti period pro{le godine, fizi~ki obim industrijske proizvodwe pove}an je za 4,8 procenata. Ukupna spoqnotrgovinska razmena Regiona u periodu januar-jun ove godine je iznosila 937 miliona ameri~kih dolara, 406 miliona izvoza i 531 milion uvoza i pove}ana je u odnosu na predhodnu godinu za 57 posto, ali je rast uvoza bio daleko ve}i od rasta izvoza. Izvoz je pove}an za 23, uvoz za 98 posto. Ostvaren je deficit od 125 miliona ameri~kih dolara dok je u istom periodu predhodne godine ostvaren suficit od 61 milon. Op{tine Uìce, Ariqe i Ivawica imaju najve}e u~e{}e u izvozu Regiona preko 88 posto dok je preko 90 procenata uvoza Regiona ostvareno u op{tinama Uìce i Ivawica. Op{tine Uìce i Bajina Ba{ta imaju negativan spoqnotrgovinski saldo a op{tine Ariqe, Ivawica Poèga su ostvarile najzna~ajniji suficit. I u ovom periodu, u strukturi izvoza najzastupqeniji su bili obojeni metali i metalni proizvodi, vo}e (malina), proizvodi namenske industrije , tekstil i tekstilni proizvodi. U strukturi uvoza najve}e u~e{}e imali su metal i metalni proizvodi, ma{ine i ure|aji, drvo i proizvodi od drveta, plasti~ne mase i proizvodi od plasti~nih masa. Preduze}a sa podru~ja Regiona Uìce su najvi{e izvozila u Nema~ku, Italiju, Sloveniju, Austriju, Crnu Goru, Francusku, SAD, Rusku federaciju i BIH , {to ~ini 77 posto ukupnog izvoza. Najvi{e robe je izvezeno u Italiju - 63 miliona ameri~kih dolara {to je 19 procenata ukupnog izvoza Regiona. Najvi{e robe je uvezeno iz Bugarske, Ruske Federacije, 59 posto ukupnog uvoza. Najve}i suficit u razmeni je ostvaren sa Italijom, Nema~kom, Slovenijom,SAD, Francuskom, Austrijom, ê{kom, [vajcarskom, Belgijom, Crnom Gorom i BIH. Najve}i deficit je ostvaren sa Bugarskom (bakar),Ruskom Federacijom (aluminijum), îleom, Kinom, Iranom, Indijom(predivo), Makedonijom, Rumunijom R.Popovi} 13
Page 3 and 4: U OVOM BROJU BORIS TADI] Moramo da
Page 5 and 6: хроника TURISTI^KA ORGANIZAC
Page 7 and 8: хроника zavr{eni, a ubrzo }e
Page 9 and 10: интервју takav slu~aj ne na
Page 11: Srbije trebali da vode ra~una vlasn
Page 15 and 16: хроника ARIQE Обележе
Page 17 and 18: U Peru]cu i na Tari o oûvawu priro
Page 19 and 20: хроника NARODNA BIBLIOTEKA U
Page 21 and 22: Oko 300 osnovaca seoske {kole „St
Page 23 and 24: U GRADSKOJ GALERIJI U ARIQU кул
Page 25 and 26: ekla da je sakupqeno 1.000 potpisa
Page 27 and 28: иницијативе PREDLOZI ZA
Page 29 and 30: SRPSKA LIGA ZAPAD- 2. KOLO JEDINSTV
Page 31 and 32: vakako da je pravo zadovo- videti 1
Page 33 and 34: Frizerka Stojanka Dimitrijevi} - Co
Page 35 and 36: М А Л И О Г Л А С И pletn
Page 37 and 38: Ч И Т У Љ Е Dana 3. septembra

Pogledaj - Grad Užice

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?