Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
U OVOM BROJU<br />
BORIS TADI]<br />
Moramo da poja~amo<br />
za{titne mere na radu,<br />
da nau~imo qude da kada<br />
rade vode ra~una i o sebi<br />
i o drugima.<br />
str. 6.<br />
6<br />
8<br />
10<br />
12<br />
13<br />
16<br />
18<br />
19<br />
22<br />
26<br />
PREDSEDNIK BORIS TADI]<br />
Izlazim na izbore<br />
INTERVJU<br />
Zoran Militarov<br />
JAVNA RASPRAVA<br />
Zakon o restituciji<br />
PRIVREDA<br />
„Put slobode“ Po`ega<br />
NOVA FABRIKA<br />
Lososi na Beloj Zemqi<br />
NOVA VARO[<br />
Sirijada u Bo`eti}ima<br />
U@ICE- MARIBOR<br />
Dru`ewe vatrogasaca<br />
NARODNA BIBLIOTEKA U@ICE<br />
Dela qubavi ostaju<br />
20 [KOLSTVO<br />
^e{ka donacija<br />
SUSRET<br />
Milorad Mandi} Manda<br />
FEQTON<br />
Mi}un i mafija{i<br />
30 AUTOMOBILIZAM<br />
Vesni} osvojio Taru<br />
ZORAN MILITAROV<br />
Volim da se dru`im<br />
sa decom, sa decom se<br />
ose}am sve`iji, imam<br />
vi{e energije.<br />
Gra|ani moraju da budu<br />
dovoqno i blagovremeno<br />
informisani, pou~eni i<br />
upozoreni i to je ono {to u<br />
dosada{wem metodu rada<br />
treba promeniti.<br />
str. 22.<br />
str. 8.<br />
MILORAD MANDI]<br />
UPRAVNI ODBOR: Milanko Gordi}, Sne`ana Mati}, Qubica \uki} Pavlovi}<br />
REDAKCIJA: Zoran Jeremi} (zamenik glavnog urednika), Radojka Popovi},<br />
@anka Eri}, Dragica Cvijovi}, Nela Tomi},<br />
PRIPREMA: Miodrag Markovi} (tehni~ki urednik)<br />
Zorica \okovi}<br />
KONTAKT: redakcija 513-256, oglasno 513-261, direktor 513-128,<br />
marketing 513-124, faks 511-941<br />
2. septembar 2011.
хроника<br />
REAGOVAWE<br />
Odgovor na tekst \or|a Pil~evi}a o kwizi „Kosjerski<br />
kraj u pro{losti“ u broju 3244. lista „Vesti“<br />
Na dan 12. avgusta teku}e godine u Kosjeri}u je odr`ana promocija<br />
tre}eg i pro{irenog izdawa moje kwige „Kosjerski kraj u pro{losti“.<br />
Na tom skupu bio je prisutan i \or|e Pil~evi}, publicista i novinar.<br />
Potom je u pro{lom broju va{ih novina od 26. avgusta 2011. godine, objavio<br />
svoj kriti~ki tekst u kome je izneo neke primedbe koje ne odgovaraju<br />
punoj ta~nosti navoda u kwizi. Zato `elim da sada dam i ne{to<br />
detaqnija obja{wewa kao odgovor kako wemu, tako i {iroj javnosti.<br />
Prva primedba na odr`anoj promociji (od jednog prisutnog)<br />
odnosila se na deo naslova moje kwige vezanom za re~ Kosjerski. Na<br />
skupu sam iscrpno objasnio za{to sam taj oblik prideva prihvatio, pa<br />
}u i sada to ponoviti u~initi.<br />
Quba Pavlovi} u svome poznatom delu „U`i~ka crna gora“, {tampanom<br />
pre oko sto godina, zapisao je: „Najranije doseqene porodice<br />
(misli se na podru~je Kosjeri}a) su Kosjerci. Nekakav Antonije Kosjerac<br />
do{ao je vrlo davno s Kosijera u Crnoj Gori...“ Dakle, Antonije nije<br />
do{ao iz Kosjeri}ana niti je bio Kosjeri}anin, ve} Kosjerac. Drugo, za<br />
posledwih pedesetak godina, bar 200 poznanika na raznim skupovima<br />
u Beogradu i drugde, pitalo me je: Kako si Kosjerac, zdravo Kosjerac a<br />
ne Kosjeri}anin, i sl. A da se podsetimo, Vuk Karaxi} nam re~e: Pi{i<br />
kao {to govori{, pa tako ja kao i mnogi Kosjerci govore i pi{u da su<br />
Kosjerci a ne Kosjeri}ani. Prethodno izdawe ove kwige iza{lo je<br />
2002. godine i od tada samo su dva ~itaoca stavila ovakvu primedbu<br />
na naslov. Zato sam i sada, uz konsultacije sa stru~nim saradnicima, i<br />
sada zadr`ao ovaj naslov.<br />
Druga primedba, da moji saradnici nisu ni pro~itali delo, ne<br />
stoji. Sa generalom Rado{evi}em sam obavio razgovor i on se saglasio<br />
da nema potreba da se sada ptrethodna recenzija dopuwava, jer se ona<br />
odnosi na sva izdawa. Recenzent Milunika Mitrovi} je bila upoznata<br />
sa novim tekstovima koji su u{li u ovo izdawe, ali je bila odsutna<br />
(na odmoru) kada je trebalo mo`da pro{iriti wenu raniju recenziju za<br />
kona~nu verziju ovog izdawa. U svakom slu~aju, wen tekst se odnosi na<br />
celinu moje kwige i kulturolo{ko-istorijski zna~aj ove publikacije za<br />
Kosjeri} i okolinu.<br />
Recenzent, pukovnik Qubisav Gavrilovi}, istina, na `alost je u<br />
me|uvremenu (od pro{log do ovog izdawa) preminuo, ali ga nisam brisao<br />
jer se wegova recenzija odnosi na prete`ni deo gra|e i ove kwige,<br />
oko 85 odsto.<br />
Povodom tre}e primedbe, da su kod generala Mari}a i \uki}a<br />
po tri-~etiri puta pisane wihove biografije, a {to se novinaru \. P.<br />
u~inilo suvi{nim – to stoji. Za generala Mari}a ta~no je, uneo sam celu<br />
biografiju u onom odeqku gde se govori o Solunskom frontu. Stavio<br />
sam fotografije pukovnika Krste Smiqani}a i pukovnika Qubomira<br />
Mari}a kao komandanta i na~elnika {taba Drinske divizije i prihvatam<br />
da je tu trebalo skratiti celovite biografije, a uneti samo ono<br />
{to se odnosi na vojne funkcije koje su oni do tada obavqali.<br />
Tako|e, tamo gde su navedeni nosioci Kara|or|eve zvezde, na<br />
prvom mestu je Mari} sa kratkim podacima o wegove tri Kara|or|eve<br />
zvezde, i nigde vi{e. Me|utim, u delu o zna~ajnim li~nostima Kosjerskog<br />
kraja gde se govori o generalima, morao sam dati wegovu potpunu biografiju,<br />
i zato ovakva primedba kod generala \uki}a ipak nije umesna.<br />
Sva mesta u kwizi gde se on pomiwe su sa razli~itim podacima o wemu<br />
kao vojniku, oficiru, a zatim i sportisti i sportskom radniku. Mislim<br />
da }e to lako razumeti onaj ko bude ~itao o ovoj neobi~noj li~nosti,<br />
ovde osvetqenoj iz vi{e uglova.<br />
Tako|e, u~inio sam i previd koji se odnosi na Mari}a i \u-ki}a<br />
oko datuma wihovog ro|ewa i smrti. Kod Mari}a sam stavio jednom godinu<br />
ro|ewa 1877. a drugi put 1878. godinu, a kod \uki}a da je umro<br />
1956. godine umesto 1960., {to }u u naknadnom dodatku kwige ispraviti.<br />
Gre{ka mi se potkrala tako {to su neki podaci uzimani iz novina<br />
i drugih publikacija, a drugi iz zvani~nih dosijea, pa nisam primetio<br />
neslagawe podataka.<br />
Povodom Pil~evi}eve primedbe da je u ovoj kwizi trebalo na|e<br />
mesto ime u~esnika Oktobarske revolucije Milutina ^oli}a iz Ra`ane,<br />
mogu da ka`em da o tome nisam raspolagao relevantnim podatkom, i da<br />
mi niko na to nije skrenuo pa`wu. A o Milutinu ^oli}u zaista sam malo<br />
znao, a ni wegov sinovac Lazar ^oli} koga ina~e li~no znam, kao i moj<br />
recenzent pok. LJ. Gavrilovi}, nisu me na to upozorili mada su o tome<br />
mogli vi{e znati jer su iz istog kraja. Me|utim, mogu i ja kolegi \or|u<br />
Pil~evi}u da prigovorim, da je on li~no bio vi{e od dve godine ~lan<br />
redakcije „Biografskog leksikona Zlatiborskog okruga“, i da ipak nije<br />
na{ao za shodno da ime Milutina ^oli}a unese u taj zna~aji Leksikon,<br />
a zna o toj li~nosti daleko vi{e i pouzdanije od mene. Smatram da zbog<br />
toga nije ba{ na mestu prigovor koji meni javno upu}uje.<br />
Peta primedba \. P. odnosi se na borce iz 1941. godine koji<br />
su pre`iveli rat - Mija Filipovi}a, Zariju Milivojevi}a, Milana<br />
Jovanovi}a i jo{ neke. Onih ~etrnaest koje sam tu naveo a ove presko~io,<br />
nisu bili samo borci iz 1941. godine ve} nosioci Spomenice 1941., a<br />
{to se mo`e videti detaqnije iz wihovih biografskih podataka. Ostali<br />
u~esnici koji nemaju Spomenicu, navedeni su na mestima u skladu<br />
sa koncepcijom kwige tamo gde su podaci o prvoborcima.<br />
A {to se ti~e Novaka Gaji}a Papa koji je upisan u prvoborce ovoga<br />
kraja, iako ro|en u Bratuncu u Bosni, zarobqen kao partizan Ra~anske<br />
~ete i interniran u Norve{ku, moram da istaknem ~iwenicu da je on<br />
ceo svoj radni vek posle rata proveo u Kosjeri}u. Tu se o`enio, zasnovao<br />
porodicu, umro i sahrawen, te sam mislio da i on treba da bude u<br />
ovoj kwizi. Ne verujem da bi neko drugi boqe o wemu od mene napisao.<br />
Naravno, nemam ni{ta protiv da svako ko ho}e o wemu pi{e, a spreman<br />
sam i da mu ustupim podatke kojima raspola`em. Boqe je u svakom<br />
slu~aju nekoga zapisati, nego ga nepravi~no zaboraviti.<br />
[to se ti~e moga podataka, da sa Filipom Ajda~i}em, komandantom<br />
~etni~ke brigade Sreza crnogorskog, nisu ubijeni 1946. godine<br />
Liki} Mladenko i Josipovi} Vojimir, wegovi pratioci - primedba<br />
nije opravdana. Sve sam ponovo proverio i preko `ivog svedoka koji je<br />
u~estvovao likvidaciji istih ispitao, mada sam i ja li~no tada video<br />
wihove le{eve izlo`ene ispred zgrade tada{we OZN-e u Kosjeri}u.<br />
Dakle, ne radi se o ovim ubistvima za vreme izbora 1945. godine, kako<br />
Pil~evi} navodi, ve} su ovi ubijeni u selu Plo{nici.<br />
Me|utim, ta~no je da se kod biografije Milenka Mi}a Grbi}a,<br />
prvoborca ovog kraja, potkrala tehni~ka kompjuterska gre{ka da je 1.<br />
decembra 1941. bio u Rudom na osnivawu Prve proleterske brigade,<br />
namesto da stoji 21. decembra. Ali, ve} iz slede}e biografije prvoborca<br />
Milorada Petrovi}a, to se logi~no da zakqu~iti. I ova oma{ka,<br />
bi}e naknadno, uz druge ispravqena, kao i ona nehoti~na (~isto korektorska)<br />
koja se odnosi na ime Zarija Milivojevi}, gde stoji – Zorica.<br />
Tako|e je slu~ajna i moja gre{ka – zamena imena - i u slu~aju ~etni~kog<br />
komandanta bataqona iz Gode~eva Mija Cviji}a. Naime, pripadnici<br />
~etni~kog pokreta nisu ubili wega, ve} Milutina Cviji}a, u~iteqa i<br />
rezervnog poru~nika koji je bio mobilisan od strane ~etnika, imam o<br />
tome i pouzdane `ive svedoke. A za{to je on stradao, nije ni do danas<br />
razja{weno.<br />
Ukoliko su ova moja razja{wewa, kao odgovor odve} „savesnom“<br />
peru \or|a Pil~evi}a zasad unekoliko dovoqna, nadam se da }e ne{to<br />
zna~iti i ostalim, mogu}im ~itaocima i kriti~arima moje kwige. A ko<br />
`eli da se sam pozabavi ovako obimnom i zahtevnom zavi~ajnom hronikom<br />
– neka izvoli! I nek previ{e o{tro ne sudi. Lepo ka`e na{ narod:<br />
Ko zna boqe, {iroko mu poqe!<br />
S po{tovawem,<br />
Radojko Rade ^elikovi}, autor kwige<br />
„Kosjerski kraj u pro{losti“<br />
SAOP[TEWE MUP PO@EGA<br />
Саобраћајна несрећа<br />
U ponedeqak ujutro (7.29) na magistralnom putu Po`ega – ^a~ak,<br />
u mestu Tu~kovo, dogodila se saobra}ajna nesre}a u kojoj su ~etiri lica<br />
zadobila te{ke a jedno lice lake telesne povrede.<br />
Do saobra}ajne nesre}e je do{lo kada je voza~ putni~kog vozila<br />
marke “fiat-punto”, beogradskih registarskih oznaka, kre}u}i se iz<br />
pravca Po`ege prema ^a~ku, preticao na nedozvoqenom mestu usled<br />
~ega se direktno sudario sa putni~kim vozilom marke “zastava jugo”<br />
gorwomilanova~kih registracija, koji se kretao iz suprotnog smera.<br />
Te{ke telesne povrede su zadobili voza~ i putnici u vozilu<br />
marke “jugo”, dok je lake telesne povrede zadobio voza~ putni~kog vozila<br />
marke “fiat”.<br />
Uvi|aj je izvr{en od strane Istra`nog sudije Osnovnog suda<br />
i tu`ioca Osnovnog tu`ila{tva u Po`egi uz u~e{}e policijskih<br />
slu`benika Saobra}ajne policijske ispostave u Po`egi.<br />
Покушај силовања<br />
Slu`benici Policijske uprave u U`icu, Policijske stanice u<br />
Po`egi, 25. avgusta rasvetlili su krivi~no delo silovawe u poku{aju<br />
i odredili meru zadr`avawa prema G. E. (1975) iz Rumunije.<br />
Osumwi~eni dr`avqanin Rumunije je 24. avgusta, oko 23.50 sati u<br />
blizini pru`nog prelaza na Ariqskoj rampi u Po`egi, pri{ao sa le|a<br />
o{te}enoj M.K. (1947) iz Po`ege, uhvatio je rukom za usta i oborio na<br />
zemqu u nameri da je siluje.<br />
O doga|aju su obave{teni zamenik Vi{eg javnog tu`ioca iz U`ica<br />
i istra`ni sudija Vi{eg suda u U`icu, koji je osumwi~enom odredio<br />
pritvor u trajawu do 30 dana.<br />
BAJINA BA[TA<br />
Нови начелник<br />
општинске управе<br />
Op{tinsko ve}e je za novog na~elnika Op{tinske uprave<br />
imenovalo Jelenu To{i}, koja je dosad radila kao pravnik u<br />
op{tinskoj administraciji. Ona je zamenila dosada{weg na~elnika<br />
Qiqanu Antanasijevi} koja je podnela ostavku. To{i}eva je ~etvrti<br />
na~elnik Op{tinske uprave u Bajinoj Ba{ti u posledwe dve<br />
godine.<br />
R. B.<br />
2. septembar 2011.
хроника<br />
TURISTI^KA ORGANIZACIJA<br />
„ZLATIBOR“<br />
Sredom uve~e<br />
Без<br />
фаворита<br />
„Златни бор“ за<br />
златну услугу<br />
Ovog puta dodeqena je i<br />
specijalna nagrada koja je pripala<br />
univerzitetu „Singidunum“<br />
koji je doprineo da Zlatibor<br />
postane i univerzitetski centar.<br />
Prema re~ima dobitnika<br />
i vode}ih qudi iz turisti~ke<br />
privrede mo`e se re}i da Zlatibor<br />
svake godine oboga}uje svoju<br />
turisti~ku ponudu na radost<br />
svih sada{wih i potencijalnih<br />
turista.<br />
Upravni odbor TO „Zlatibor“<br />
dodelio je „Zlatni bor“ za<br />
najboqi ugostiteqski objekat<br />
hotelu “Olimp”, densing Baru<br />
hotela „Palisad“, restoranu „5“,<br />
za najboqu turisti~ku agenciju<br />
„Zlatiborskom konaku“ vlasnika<br />
Rajka A}imovi}a, najboqem<br />
izdavaocu le`aja na selu<br />
Branku [ukilovi}u iz [qivovice,<br />
a na Zlatiboru vili „Pina“.<br />
JP „Skijali{ta Srbije“ dodeqen<br />
je „Zlatni bor“ za doprinos<br />
razvoju turisti~ke ponude na<br />
Dobitnici „Zlatnog bora“<br />
U prostorijama Turisti~ke organizacije „Zlatibor“,<br />
u pro{li petak sve~ano su uru~ene nagrade<br />
„Zlatni bor“ kolektivima i pojedincima<br />
koji su najvi{e doprineli da turisti~ka<br />
ponuda Zlatibora u svim segmentima bude<br />
boqa i kvalitetnija.<br />
Zlatiboru, a za novi kvalitet<br />
u turizmu hotelu „Idila“. Nagrada<br />
za najure|enije dvori{te<br />
u seoskom doma}instvu pripala<br />
je Desimiru Marjanovi}u sa Vodica,<br />
a za najure|enije dvori{te<br />
na Zlatiboru nagrade su dobili<br />
Qubi{a Kne`evi} i apartmani<br />
„Ristanovi}“. „Zlatni bor“ za<br />
najboqeg recepcionara pripao<br />
je Dragici Lu~i} zaposlenoj<br />
u hotelu „Mona Zlatibor“,<br />
za najboqeg kuvara Draganu<br />
Vidi}u iz hotela „Palisad“,<br />
za najboqeg konobara Obradu<br />
Grujovi}u iz restorana „5“, a za<br />
najboqu sprema~icu Stanisavi<br />
Kuzeqevi} zaposlenoj u hotelu<br />
„Mona Zlatibor“.<br />
Za doprinos razvoju i promociji<br />
turizma na Zlatiboru<br />
„Zlatni bor“ je dobio profesor<br />
Radenko Lazarevi}, dok<br />
je specijalna nagrada pripala<br />
Univerzitetu „Singidunum“.<br />
R.P.<br />
Kad do|ete u izvesne<br />
godine, a to je<br />
poga|ate ono iznad pete<br />
decenije, po~nete na neke<br />
stvari da gledate drugim<br />
o~ima. Boqe re~eno<br />
Pi{e: Milica Turudi}<br />
na neke stvari uop{te i<br />
ne obra}ate pa`wu, neke tek okrznete krai~kom oka<br />
i pa`we, neke debelo birkate, mnoge stvari vas ne<br />
uzbu|uju, sasvim nekim drugim dajete punu pa`wu jer<br />
smatrate da zavre|uju. Jednostavno, postajete mnogo<br />
selektivniji, po~nete pored onih koje ste nekad voleli<br />
da volite i sebe, da uputite i neki kompliment samom<br />
sebi zbog ovoga {to ste u~inili, ili onoga {to niste.<br />
Eto, na primer, na politiku vi{e na obra}ate<br />
pa`wu, takvih stvari ste se nagledali i naslu{ali<br />
da vam ne pada na pamet da sebe maltretirate {to<br />
}ete gledati dnevnike, na brzinu sklapane vesti, diletantske<br />
imformativne emisije.<br />
Umesto toga ohladite limunadu, otvorite dobru<br />
kwigu, na|ete lepu muziku i kona~no prizna{ sebi da<br />
ume{ ne{to i pametno da uradi{.<br />
U ekonomiju se ne petqa{ jer tamo zaista nema{<br />
{ta da tra`i{, jednostavno raste`e{ ono {to ima{<br />
da bi nekako pre`iveo, a te ugovore i pregovore da li<br />
}e nam neko pozajmiti ovoliko ili onoliko para, vi{e<br />
na ferma{. [ta ima{ od toga, ne gine ti si}a od penzije,<br />
si}a od plate i jo{ uz sve to da se petqa{ da vodi{<br />
neku ekonomsku politiku to bi bila sme{na stvar.<br />
Ka`u da }e biti izbora , ne znam ta~no, na jesen<br />
, na prole}e. Svejedno. I to me ne uzbu|uje. Ve} znam<br />
da ne}u slu{ati predizborne govore i obe}awa koja }e<br />
biti pre{tampana sa nekih prethodnih izbora . Boqi<br />
`ivot, vi{e radnih mesta, auto puteva, ali i onih<br />
seoskih puteqaka, bazena .<br />
Nemam partiju za koju bih se pobila sa kom{ionicom,<br />
ili posva|ala sa kom{ijom u liftu, nemam politi~ke<br />
favorite i one qude ~ijim obe}awima slepo verujem.<br />
U obe}awa da nam dolaze boqa vremena , da se<br />
stvari mewaju na boqe, odavno sam prestala da verujem.<br />
Istina nekome su i dolazila, ali nama, tamo onom<br />
narodu, bivalo je samo te`e i bivali smo sve ogoqeniji<br />
u vrtlogu privatizacija, tranzicija, name{taqki<br />
„ja tebi ti meni“, trange frange trgovini i u jo{ mnogo<br />
~emu {to je zaodenuto u zamr{enu i neizvesnu svakodnevicu.<br />
I tako, jasno razdvajaju}i {ta ho}u a {ta ne}u, {ta<br />
mi prija a {ta ne, do|oh do zakqu~ka da su bili u pravu<br />
oni koji reko{e da je boqe gajiti ovce nego iluzije.<br />
2. septembar 2011.
хроника<br />
PREDSEDNIK SRBIJE BORIS TADI] POSETIO U@ICE<br />
Излазим на изборе<br />
Predsednik Srbije i lider Demokratske stranke Boris Tadi}, posetio je u sredu<br />
U`ice. Tom prilikom obi{ao je zajedno sa ministrom za{tite `ivotne sredine<br />
i prostornog planirawa Oliverom Duli}em i gradona~elnikom U`ica Jovanom<br />
Markovi}em nedavno otvoreni rekonstruisani <strong>Grad</strong>ski stadion, fabriku „Prvi<br />
partizan“, pro{etao se centrom grada, „posedeo“ u kafi}u „Absolute“, razgovarao<br />
sa gra|anima i posetio seosko doma}instvo Miroslava Gardi}a u Ka~eru<br />
a~no po protokolu u 14 ~asova, na<br />
Tslu`benom ulazu renoviranog stadiona u<br />
U`icu, pojavio se predsednik Srbije Boris<br />
Tadi}. Do~ekali su ga, pored zvani~nika,<br />
i istaknuti sportisti grada na obali \etiwe,<br />
Andrija i Pavle Zlati}, Mikica Vesni},<br />
Slavko Kuzmanovi}, Marija Trmi~i},<br />
odbojka{ice Jedinstva, ko{arka{i Slobode,<br />
predstavnici Sportskog saveza U`ice<br />
i mnogi drugi….<br />
Predsednik je odmah po`eleo da se<br />
pridru`i najmla|oj selekciji FK „Sloboda<br />
Point Sevojno“ koji su u tom trenutku imali<br />
trening. Spontano i neobavezno pridru`io<br />
se deci koja su bila veoma znati`eqna, pa<br />
je usledilo „odmeravawe snaga“. Predsednik<br />
Tadi} na golu, a deca na beloj liniji.<br />
Usledili su {utevi, driblinzi, na{la se tu<br />
i po neka devoj~ica, a predsednik je `eleo<br />
da zna da li su mlade nade i dobri |aci,<br />
koliko dugo treniraju fudbal, svi|a li im<br />
se stadion, ali je na{ao i zamerki. Jednom<br />
od de~aka zatra`io je da popravi zube, {to<br />
je prihva}eno bez pogovora.Svi su se nasmejali,<br />
a potom je usledila jo{ jedna iskrena<br />
de~ija opaska: „Al smo sada popularni“.<br />
Sevali su blicevi foto aparata, a deca i<br />
predsednik Tadi} u`ivali u dru`ewu koje<br />
je potrajalo pola sata.<br />
POSETA PRVOM PARTIZANU<br />
Predsednik Tadi} je posetio fabriku<br />
“Prvi partizan”, gde je polo`io ru`u u znak<br />
se}awa na poginule u eksploziji koja se<br />
dogodila pre dve godine, rekav{i tom prilikom<br />
da se mora voditi ra~una o za{titi<br />
radnika.<br />
<strong>Grad</strong>ona~elnik Jovan Markovi}<br />
SPORTISTI SU<br />
NA[ PONOS<br />
- Ponosni smo na to {to u U`icu<br />
ima nekoliko klubova koji se takmi~e<br />
u Prvoj ligi, u Super ligama, - rekao je<br />
gradona~elnik Jovan Markovi}, uz napomenu<br />
da grad ove veli~ine zaslu`uje<br />
da ima i dobre sportske terene. Markovi}<br />
je naglasio da lokalna samouprava<br />
trenutno radi na 40 projekata<br />
u oblasti obrazovawa, privrede,<br />
ekologije i sporta.<br />
- @eqa nam je da posle zavr{enih<br />
poslova na kojima radimo mo`emo<br />
da ka`emo da qudi u U`icu imaju<br />
mogu}nost izbora da imaju alternativu<br />
, da imamo jedan zajedni~ki plan<br />
kako da u narednom periodu zadr`imo<br />
mlade qude u U`icu, kako da na{im<br />
sugra|anima poka`emo i kako da ih<br />
podr`imo u tom nastojawu da ovde<br />
stvaraju i da se ovde ostvare, - istako<br />
je Markovi} zahvaliv{i predsedniku<br />
Tadi}u, Vladi i ministru Duli}u, kao<br />
i svima drugima koji su podr`ali ideju<br />
o gradwi stadiona.<br />
- Moramo da poja~amo za{titne mere<br />
na radu, da nau~imo qude da kada rade vode<br />
ra~una i o sebi i o drugima. U tom kontekstu<br />
smo doprineli i izgradwi stadiona, ne<br />
samo da bismo doprineli razvoju sporta, u<br />
ovom slu~aju fudbala, atletike i svih drugih<br />
sportova koji }e se odvijati na ovom stadionu,<br />
ve} da bismo za{titili i gledaoce,<br />
-rekao je Tadi}.<br />
Po re~ima predsednika Tadi}a mnogo<br />
nesre}a se de{avalo na stadionima u svetu<br />
koji nisu bili bezbedni, zato ovaj projekat<br />
modernizacije stadiona u Srbiji ima i bezbednosnu,<br />
ne samo sportsku dimenziju. Osim<br />
toga, veoma je zna~ajno {to je na ovaj na~in<br />
uposlena i gra|evinska operativa koja je<br />
najvi{e trpela tokom ekonomske krize.<br />
- Na `alost u ostalim delovima industrije<br />
izgleda da ponovo dolazi do zastoja<br />
kao posledica vrlo te{kih i kompleksnih<br />
procesa na evropskim tr`i{tima. Zato<br />
moramo da ~inimo napor u svim onim sektorima<br />
gde je to mogu}e,- rekao je Tadi}.<br />
Poseta “Prvom partizanu” imala je za<br />
ciq da se sagledaju perspektive pro{irewa<br />
proizvodwe, jer po re~ima predsednika<br />
Tadi}a, sve {to Srbija proizvede u namenskoj<br />
industriji ona to i proda.<br />
- Mi se suo~avamo sada sa nekom vrstom<br />
tesnaca u investicijama u namensku<br />
proizvodwu, u odbrambeni sektor, jer tu<br />
je veliko, neispuweno tr`i{te na globalnom<br />
planu i mogli bismo razmisliti o tome<br />
kako da obezbedimo nove investicije, ali<br />
istovremeno i nove tehnologije koje bi<br />
maksimalno {titile gra|ane, - istakao je<br />
predsednik Tadi}.<br />
Govore}i o izgradwi sportske infrastrukture<br />
Tadi} je naglasio da je to va`no<br />
za decu i mlade, ali i za afirmaciju U`ica,<br />
ovda{we privrede.<br />
- Kada pro|u ~etiri godine rada ove<br />
Vlade i moj mandat, ipak }e ostati objekti<br />
koje }e koristiti generacije u budu}nosti.<br />
Osta}e mostovi, putevi, stadioni. Neki su<br />
2. septembar 2011.
хроника<br />
zavr{eni, a ubrzo }emo dovr{iti krak Koridora<br />
10 prema ma|arskoj granici i ve}<br />
idu}e godine i krak prema Bugarskoj, zatim<br />
prema Makedoniji. Ako zakasnimo u odnosu<br />
na planirano godinu dana to je ni{ta u odnosu<br />
na ka{wewe od 40 godina. Bitno je da se<br />
dovr{i velika infrastruktura. Ponekad<br />
ide sporo i nismo zadovoqni, al i ova<br />
sporost je mnogo br`a nego {to smo imali<br />
dinamiku gradwe i razvoja svih prethodnik<br />
decenija,- rekao je predsednik Tadi}.<br />
Ministar Oliver Duli}<br />
UNAPREDITI @IVOT<br />
GRA\ANA<br />
Prilikom posete U`icu ministar<br />
`ivotne sredine i prostoranog planirawa<br />
Oliver Duli} je istakao da je<br />
u`i~ki gradski stadion prvi zav{eni<br />
projekat zapo~et u okviru pomo}i<br />
Vlade gra|evinskoj industriji Srbije<br />
pro{le godine. Na ovom projektu radilo<br />
je oko 500 gra|evinskih radnika.<br />
Ina~e, u okviru pomo}i gra|evini<br />
ukupno je predlo`eno 249 projekata<br />
{irom Srbije u oblasti stanogradwe,<br />
u izgradwi sportskih objekta, ali i<br />
objekta za zdravstvo, {kolstvo.<br />
- Sve }e to zna~ajno pove}ati<br />
kvalitet `ivota na{ih gra|ana, ali<br />
i da se anga`uje doma}a gra|evinska<br />
operativa. Od ukupnog broja planiranih<br />
objekata do danas je na oko polovini<br />
po~ela gradwa. U narednim<br />
mesecima o~ekujemo da bude zavr{eno<br />
jo{ wih nekoliko. Procewuje se da<br />
}e zahvaquju}i ovom projektu Vlade<br />
Republike Srbije, ukqu~uju}i stanogradwu<br />
u nekoliko gradova biti uposleno<br />
preko 80.000 gra|evinskih radnika.<br />
O KOSOVU<br />
Odgovaraju}i na aktuelna pitawa o<br />
Kosovu predsednik Tadi} se upitao: A {ta<br />
}e Srbija raditi ukoliko uslovi za daqi<br />
napredak prema EU budu neprihvatqivi,<br />
rekav{i da je to ozbiqno pitawe, kao i naredno<br />
da li }e Srbija zarad ~lanstva u EU<br />
biti spremna da se odrekne vlastitog teritorijalnog<br />
integriteta<br />
- Odricawe od teritorijalnog integriteta<br />
nije samo oblast me|unarodnog prava,<br />
ve} se postavqa pitawe kakva bi bila<br />
budu}nost na{eg kulturnog nasle|a na Kosovu<br />
i Metohiji ukoliko postanu nezavisna<br />
dr`ava onako kako je ta nezavisnost formulisana<br />
Ahtisarijevim planom i ukoliko<br />
postane nezavisna dr`ava u skladu sa `eqama<br />
i planovima albanske politi~ke strukture<br />
na Kosovu i Metohiji. Moje mi{qewe<br />
je da od srpske kulturne ba{tine na Kosovu<br />
i Metohiji ne}e ostati ni{ta,- rekao je<br />
predsednik Tadi} i istakao da je pokrenut<br />
proces u me|unarodnim institucijama da se<br />
srpska kulturna ba{tina na Kosovu i Metohiji<br />
proglasi kosovskom ba{tinom i da se<br />
li{i srpskog identiteta.<br />
- S druge strane, postavqa se pitawe<br />
da li }e na Kosovi i Metohiji na{ narod<br />
biti u mogu}nosti da `ivi u narednih nekoliko<br />
decenija. Tako da svaka politi~ka<br />
odluka mora da sadr`i zahtev ovog i da<br />
sagledava vreme koje dolazi. Moj odgovor<br />
evropskim partnerima je vrlo jednostavan.<br />
Mi smo spremni da potra`imo kompromisno<br />
re{ewe na Kosovu koje, po mom mi{qewu<br />
treba da zadovoqi obe strane. Uveren sam<br />
da na Kosovu ima prostora za sve, ali je<br />
potrebno uzeti u obzir i legitimne nacionalne<br />
interese srpske strane. Ve} 20 godina<br />
`ivimo u jednom politi~kom ambijentu<br />
me|unarodnih odnosa u kojema se legitimni<br />
interesi srpske strane ne uzimaju u obzir. I<br />
veliko vreme i energiju posledwih godina<br />
smo posvetili legitimizaciji na{ih interesa.<br />
A sada dolazimo do prelomne ta~ke, a<br />
to je da li }e nakon legitimizovawa na{ih<br />
interesa oni mo}i da se materijalizuju, da<br />
li }e na{ narod imati institucije na Kosovu<br />
unutar kojih }e se ose}ati sigurnim.<br />
Da li }e na{i qudi mo}i da kreiraju svoju<br />
budu}nost pod krovom tih institucija,-<br />
rekao je Tadi} i istakao da dana{we institucije<br />
na Kosovu koje kreiraju kosovski<br />
Albanci u Pri{tini ne pru`aju sigurnost<br />
Srbima.<br />
-To sam rekao mojim zapadnim sagovornicima,<br />
Angeli Merkel, ameri~kim sagovornicima,<br />
ruskim. Jer to je istina. Ne radi se<br />
o paralelnim institucijama Srba na severu<br />
Kosova, ve} o jedinim institucijama koje<br />
obezbe|uju postojawe na{eg naroda, jer narod<br />
koji nema institucije, nema budu}nost,<br />
- rekao je predsednik Tadi} dodaju}i da je<br />
na{a obaveza kao dr`ave da se izborimo<br />
sa kriminalom na severu Kosova.<br />
Na pitawe da li }e prisustvovati<br />
donatorskoj konferenciji za<br />
Libiju u Parizu , predsednik<br />
Tadi} je odgovorio:<br />
-Nisam jo{ dobio poziv<br />
za donatorsku konferenciju<br />
od predsednika Sarkozija,<br />
a da li }e sti}i poziv<br />
dr`avnim institucijama, ne<br />
znam. Me|utim, Srbija je ve}<br />
ponudila pomo} Libiji u obnovi.<br />
Mi sa libijskim narodom<br />
uvek iskazujemo solidarnost.<br />
Ponudili smo pomo} i u<br />
medicinskom smislu i uvek<br />
smo spremni da pomognemo<br />
libijskom narodu ko god da je<br />
na vlasti.<br />
KONKURENCIJA<br />
NEMA DELA<br />
Predsednik Srbije i lider Demokratske<br />
stranke Boris Tadi} izjavio je da<br />
}e iza}i na naredne izbore, jer su on i wegova<br />
stranka dosta u~inili u prethodnom<br />
periodu.<br />
- [to se ti~e mene sa velikim zadovoqstvom<br />
izlazim na slede}e izbore i kao<br />
predsednik Srbije i kao predsednik Demokratske<br />
stranke, pogotovu {to za razliku<br />
od onih koji bi mogli biti konkurencija,<br />
mi ipak imamo dela. Nemamo ona dela koja<br />
smo planirali i koja smo `eleli, a `eleli<br />
smo mnogo {to je i normalno imaju}i u vidu<br />
velike nedostatke koje su na{i gra|ani<br />
imali i trpeli prethodnih godina. Ali<br />
na{a konkurencija, prakti~no nema nikakva<br />
dela. Postoji samo ni{ta, {to je ostalo iza<br />
wihovog politi~kog rada i vremena kada su<br />
bili u Vladi i u op{tinama u kojima su sada<br />
na vlasti. Tako da je to vrlo jednostavno<br />
uporediti.<br />
Redakcija “Vesti”<br />
2. septembar 2011.
интервју<br />
ZORAN MILITAROV, NA^ELNIK GRADSKE UPRAVE ZA INSPEKCIJSKE POSLOVE<br />
I KOMUNALNU POLICIJU<br />
Одлуке у договору са грађанима<br />
Pre godinu dana <strong>Grad</strong> U`ice<br />
je skup{tinskom odlukom osnovao<br />
komunalnu policiju i<br />
posebnu, ~etvrtu gradsku upravu<br />
u ~ijem sastavu se ona<br />
nalazi. [ta su nadle`nosti<br />
ove gradske uprave i {ta }e<br />
gra|ani dobiti wenim formirawem<br />
<strong>Grad</strong>ska uprava za inspekcijske<br />
poslove i komunalnu<br />
policiju formirana je, kako<br />
ste i sami rekli, pre svega zbog<br />
uvo|ewa Komunalne policije<br />
kao nove lokalne slu`be u<br />
U`icu. Pored toga <strong>Grad</strong> je u<br />
predhodnom periodu dobio i<br />
nove nadle`nosti u oblasti<br />
vanrednih situacija i odbrane<br />
pa je realno nastala potreba<br />
da se srodni poslovi objedine i<br />
obezbedi wihova koordinacija.<br />
U sastavu Uprave nalaze<br />
se gra|evinska, komunalna,<br />
ekolo{ka, saobra}ajna i prosvetna<br />
inspekcija, komunalna<br />
policija i poslovi odbrane,<br />
za{tite od elementarnih nepogoda<br />
i vanredne situacije. Wihove<br />
nadle`nosti su sadr`ane<br />
u preko 60 razli~itih zakona<br />
i gradskih odluka i vrlo su<br />
obimne. Tendencija je da se<br />
broj propisa koji se primewuju<br />
pove}ava zbog prilago|avawa<br />
evropskim zakonima. Me|utim,<br />
pogre{no je misliti da gra|ani<br />
treba da znaju sve te propise.<br />
Gra|ani moraju da budu dovoqno<br />
i blagovremeno informisani,<br />
pou~eni i upozoreni i to je ono<br />
{to u dosada{wem metodu rada<br />
treba promeniti.<br />
Formirawe gradske uprave<br />
za inspekcijske poslove<br />
i komunalnu policiju treba da<br />
omogu}i da se gra|ani za sve<br />
probleme obra}aju na jednom<br />
mestu, dakle da vi{e ne lutaju<br />
od jedne do druge inspekcije<br />
ili javnog preduze}a. To je<br />
lako re}i, ali te{ko posti}i<br />
jer vam u po~etku treba veliki<br />
broj zaposlenih koje <strong>Grad</strong> nema.<br />
Ne znam da li znate da U`ice<br />
spada u gradove sa najmawim<br />
brojem inspektora u odnosu<br />
na broj stanovnika. Na primer<br />
[abac ima jednog komunalnog<br />
inspektora na 8.000 stanovnika,<br />
a U`ice jednog inspektora<br />
na 20.000 stanovnika. Me|utim<br />
nije re{ewe u pove}avawu broja<br />
inspektora, jer to ko{ta, ve} u<br />
boqoj organizaciji. Za takvu organizaciju<br />
treba vremena, ali u<br />
uslovima krize izme|u vremena<br />
i novih buxetskih izdvajawa<br />
po pravilu se opredequjete za<br />
vreme. Buxetska sredstva treba<br />
prevashodno usmeriti na boqu<br />
tehni~ku opremqenost po{to je<br />
to u ovom momentu na vrlo niskom<br />
nivou.<br />
Gra|ani moraju da budu dovoqno i blagovremeno informisani,<br />
pou~eni i upozoreni i to je ono {to u dosada{wem metodu rada<br />
treba promeniti, rekao je za „Vesti“ na~elnik Militarov. On je<br />
dodao da se `ivot u gradu uvek zasniva na qudima i wihovoj<br />
spremnosti da sebi ulep{aju `ivot. Ako toga nema, nema ni<br />
sredstava, ni inspekcija ni policije koja to mo`e da postigne<br />
I ova <strong>Grad</strong>ska uprava treba da<br />
bude servis gra|ana<br />
Kada je u pitawu ova gradska<br />
uprava taj pojam ima malo<br />
specifi~ne i vi{estruko<br />
zna~ewe. Naime, mi }emo biti<br />
servis svakom onom koji `eli<br />
da po{tuje propise u smislu da<br />
}emo objasniti, pomo}i, prihvatiti<br />
sugestiju i prilagoditi<br />
se zahtevima takvih gra|ana.<br />
Za one druge bi}emo servis u<br />
delu da }emo upozoriti i dati<br />
{ansu da gra|anin sam otkloni<br />
protivpravno pona{awe. Ako to<br />
ne uredi tako|e }emo biti servis,<br />
ali prekr{ajnim, sudskim<br />
i drugim dr`avnim i lokalnim<br />
organima za efikasno izricawe<br />
sankcija i preduzimawe zakonom<br />
utvr|enih mera.<br />
U kojoj meri o~ekujete da }ete<br />
uspeti da re{ite svakodnevne<br />
probleme vezane za urbano<br />
`ivqewe<br />
Pored investicija u infrastrukturu<br />
i objekte od zna~aja<br />
za gra|ane U`ica gradska vlast<br />
`eli da formirawem ove Uprave<br />
postigne i jo{ jedan ciq, a<br />
to je da u {to je mogu}e ve}oj meri<br />
kvalitetno uredi svakodnevni<br />
`ivot u gradu. Kada je U`ice u<br />
pitawu to nije nimalo lak zadatak.<br />
Mi spadamo u gradove sa<br />
najve}om gustinom naseqenosti,<br />
sa slo`enom konfiguracijom<br />
terena, uskim saobra}ajnicama,<br />
neplanski gra|enim delovima<br />
grada. Jo{ kada se u vidu ima<br />
i tradicionalna nedisciplina<br />
jednog broja U`i~ana u<br />
takvim uslovima vrlo je te{ko<br />
odr`avati komunalni red.<br />
Ako nam je ciq da postignemo<br />
ve}i stepen svesti i ve}u<br />
disciplinu u zajedni~kom `ivotu<br />
u gradu onda se to ne mo`e<br />
posti}i samo sankcijama. Zato<br />
je i moto ove Uprave «Kada su<br />
sva druga sredstva ostala bez<br />
uspeha, onda je pravedno izre}i<br />
kaznu – pa i najstro`iju». Svako<br />
mora da ispuwava svoje obaveze.<br />
Javna komunalna preduze}a<br />
treba da organizuju obavqawe<br />
delatnosti {to efikasnije i<br />
time stvore uslove gra|anima<br />
ne samo za lak{i `ivot, ve} i<br />
mogu}nost da po{tuju gradske<br />
odluke i zakone. Nije pravedno<br />
nekoga ka`wavati zato {to<br />
baca otpatke na javnu povr{inu<br />
ukoliko nema posude u koju otpadak<br />
treba baciti. Ali ako posuda<br />
postoji, a neko baca otpatke<br />
mimo we onda se mora izre}i kazna,<br />
ne samo zbog onoga ko baca<br />
otpatke, ve} pre svega zbog onih<br />
koji ih bacaju gde treba. U protivnom<br />
oni koji odluke po{tuju<br />
nemaju satisfakciju za svoje<br />
pona{awe.<br />
Urbani problemi u gradu<br />
kao {to je U`ice, kao i u svakom<br />
gradu, nikada se ne mogu<br />
re{iti do kraja. U`ice, ma {ta<br />
ko mislio, spada u ~istije gradove<br />
u Srbiji, sa solidno organizovanim<br />
komunalnim delatnostima.<br />
Kada ka`emo da je neko<br />
stawe dobro to ne zna~i da smo<br />
ciq postigli. U `ivotu u gradu<br />
ciq je da stawe uvek bude boqe<br />
u odnosu na zate~eno ili postignuto.<br />
@ivot u gradu se uvek zasniva<br />
na qudima i wihovoj spremnosti<br />
da sebi ulep{aju `ivot.<br />
Ako toga nema, nema ni sredstava,<br />
ni inspekcija ni policije<br />
koja to mo`e da postigne.<br />
Ono {to nau~ite rade}i<br />
inspekcijske poslove je da nikada<br />
ne mo`ete sve zadovoqiti.<br />
Qudski je da neko ne `eli<br />
da odmah prihvati svoju odgovornost,<br />
da shvati da se problem<br />
bez wegove spremnosti ne<br />
mo`e re{iti, da mi ne mo`emo<br />
i ne}emo da mirimo ili sva|amo<br />
kom{ije ili da stajemo na ne~iju<br />
stranu. Onoliko koliko smo objektivni<br />
toliko smo uspe{ni.<br />
Tako|e iz svakog konkretnog<br />
slu~aja treba izvla~iti op{tu<br />
pouku i utvrditi proceduru da<br />
2. septembar 2011.
интервју<br />
takav slu~aj ne nastane ponovo.<br />
A {ta Vam gra|ani predla`u<br />
Iznenadili bi ste se koliko<br />
gra|ana je zainteresovano<br />
da pomogne u re{avawu problema<br />
u gradu. ^ini mi se da su<br />
oni zapostavqeni, da se vi{e<br />
pa`we poklawa onima koji propise<br />
kr{e. To je pogre{no. Za{to<br />
da pravite reklamu nekome ko<br />
se nezakonito pona{a. U ovom<br />
gradu je mnogo vi{e onih koji<br />
se regularno pona{aju, koji se<br />
trude da wima i drugima bude<br />
lep{e. Ne ka`em da se i wima<br />
ne posve}uje pa`wa, ali smatram<br />
da je to nedovoqno.<br />
<strong>Grad</strong>ska uprava za inspekcijske<br />
poslove i komunalnu<br />
policiju preuzela je na<br />
sebe inicijativu da se, zbog<br />
usagla{avawa sa velikim brojem<br />
zakona, ali i sa promenama u<br />
urbanoj matrici grada, pristupi<br />
izmenama ve}eg broja gradskih<br />
odluka. Taj proces je otpo~eo<br />
i mora trajati neko vreme jer<br />
se radi o velikom broju odluka<br />
koje ne treba, po na{em<br />
mi{qewu donositi bez konsultacija<br />
sa gra|anima. Zato se u<br />
dono{ewu odluka uvek konsultuju<br />
oni na koje }e se one odnositi.<br />
Na primer, odluka o auto<br />
taksi prevozu dostavqana je<br />
taksi udru`ewima, trenutno je<br />
na javnoj raspravi nova Odluka<br />
o dr`awu `ivotiwa, priprema<br />
se izmena odluke o ku}nom redu<br />
u stambenim zgradama, komunalnom<br />
ure|ewu i mnoge druge. U<br />
raspravi sa gra|anima dobili<br />
smo mnogo dobrih sugestija i<br />
uvereni smo da }e se to i ubudu}e<br />
nastaviti.<br />
Gra|ane, mesne zajednice,<br />
udru`ewa gra|ana, javna preduze}a<br />
i ustanove prihvatamo<br />
kao partnere. Pogre{no je misliti<br />
da }e autoritet inspekcija,<br />
pa i komunalne policije<br />
biti postignut time {to }e one<br />
dominirati i stavqati sebe<br />
u prvi plan. U prvom planu<br />
treba da budu oni koji `ele da<br />
sebi, sugra|anima i gradu u~ine<br />
`ivot urednijim i lep{im, a inspekcije<br />
i komunalna policija<br />
treba da {to neprimetnije budu<br />
u blizini da uka`u, upozore,<br />
narede i obezbede da se red<br />
po{tuje i propusti otklawaju.<br />
Ukoliko se neko oglu{ava o<br />
upozorewe mora biti spreman<br />
na kaznu i mora znati da ga nije<br />
kaznila komunalna policija ili<br />
inspekcija ve} da je sam sebe kaznio.<br />
U <strong>Grad</strong>u treba da po~ne da radi<br />
komunalna policija. Koji su<br />
poslovi komunalne policije,<br />
odnosno {ta je sve u wenoj<br />
nadle`nosti<br />
Komunalna policija je<br />
osnovana Zakonom o komunalnoj<br />
policiji. To je slu`ba<br />
koja se formira u gradovima.<br />
Nadle`nost komunalne policije<br />
utvr|ena je zakonom i gradskim<br />
odlukama i pokriva nadle`nost<br />
grada.<br />
U oblasti odr`avawa komunalnog<br />
i drugog zakonom ure|enog<br />
reda od zna~aja za komunalnu<br />
delatnost komunalna policija<br />
spre~ava i suzbija komunalni<br />
nered na terenu, preduzima preventivne<br />
i represivne mere na<br />
suprotstavqawu nelegalnom<br />
kori{}ewu odre|enih komunalnih<br />
usluga odnosno nelegalnog<br />
zaposedawa zelenih i drugih<br />
povr{ina, mere protiv stvarawa<br />
divqih deponija, rasipawa<br />
sme}a i otpada, odr`avawe reda<br />
koji se odnosi na rad ugostiteqskih,<br />
trgovinskih i zanatskih<br />
objekata …<br />
Komunalna policija je<br />
nadle-`na za vr{ewe kontrole<br />
nad primenom zakona i drugih<br />
propisa i op{tih akata iz<br />
oblasti komunalne i drugih delatnosti<br />
iz nadle`nosti grada<br />
za ostvarivawe nadzora u javnom<br />
gradskom, prigradskom i<br />
drugom lokalnom saobra}aju, u<br />
skladu sa zakonom i propisima<br />
grada, za za{titu `ivotne sredine,<br />
kulturnih dobara, lokalnih<br />
puteva, ulica i drugih javnih objekata<br />
od zna~aja za grad, za reagovawe<br />
u vanrednim situacijama,<br />
pru`awe asistencije organima<br />
grada i javno komunalnim i drugim<br />
preduze}ima u preduzimawu<br />
mera iz komunalne oblasti…<br />
[ta nije nadle`nost komunalne<br />
policije<br />
Komunalna policija nije<br />
nadle`na za odr`avawe javnog<br />
reda i mira. To je i daqe<br />
nadle`nost Ministarstva unutra-{wih<br />
poslova.<br />
Komunalna policija nije<br />
nadle`na za re{avawe sporova<br />
u vezi sa smetawem<br />
privatnog poseda. Dakle ako<br />
kom{ija ugro`ava kom{iju to<br />
je nadle`nost suda. Komunalna<br />
policija samo sprovodi mere u<br />
okviru komunalnog ure|ewa po<br />
propisima grada.<br />
Komunalna policija nije<br />
nadle`na za nalagawe izvo|ewa<br />
radova na infrastrukturi. Ona<br />
samo utvr|uje stawe, nala`e<br />
mere prema gra|anima i onim<br />
koji oxavaju infrastrukturu<br />
za otklawawe opasnosti<br />
i sankcioni{e nezakonito<br />
pona{awe.<br />
Ona nije nadle`na za postavqawe<br />
komunalnih objekata,<br />
ali jeste za kontrolu na~ina<br />
wihovog kori{}ewa. Zatim,<br />
nije nadle`na za odobravawe<br />
kori{}ewa javnih povr{ina, ali<br />
jeste za kontrolu kori{}ewa<br />
i prinudno uklawawe ako se<br />
povr{ina koristi mimo gradskih<br />
odluka.<br />
Komunalna policija nije<br />
nadle`na za regulisawe saobra}aja<br />
i pogre{no parkirawe,<br />
ali jeste za uklawawe vozila<br />
sa zelenih i javnih povr{ina,<br />
kao da vr{i nadzor nad javnim<br />
prevozom, ali jeste nadle`na za<br />
kori{}ewe stajali{ta u skladu<br />
sa gradskim odlukama po kojima<br />
se ona ne mogu koristiti za auto<br />
taksi i me|umesni saobra}aj.<br />
Ima jo{ mnogo nadle`nosti<br />
koje treba razgrani~iti i verujem<br />
da }e biti prilike da to<br />
uradimo kada budemo razgovarali<br />
o pojedinim gradskim<br />
odlukama.<br />
Ono {to se mora imati u<br />
vidu da je komunalna policija<br />
obavezna da, ukoliko uo~i postojawe<br />
prekr{aja ili krivi~nog<br />
dela iz nadle`nosti drugog organa,<br />
o tome obavesti nadle`ni<br />
organ.<br />
U ovom gradu je mnogo<br />
vi{e onih koji se<br />
trude da wima i<br />
drugima bude lep{e<br />
Dosta je onog {to je u nadle-<br />
`nosti komunalne policije i<br />
onoga {to nije. Kako gra|ani<br />
mogu da se detaqnije upoznaju<br />
sa tim [ta ukoliko gra|anin<br />
podnese prijavu komunalnoj<br />
policiji, a ona za to nije<br />
nadle`na<br />
Gra|ani se mogu informisati<br />
o nadle`nostima komunalne<br />
policije preko sajta<br />
grada, u mesnim zajednicama<br />
ili direktno u <strong>Grad</strong>skoj upravi<br />
za inspekcijske poslove i komunalnu<br />
policiju.<br />
Gra|ani ne moraju da se<br />
optere}uju nadle`no{}u ve}<br />
da uka`u na problem. Ukoliko<br />
i prijave ne{to {to nije<br />
u nadle`nosti komunalne<br />
policije to }e biti prosle|eno<br />
nadle`nom organu.<br />
Najavqeno je da }e na 5000<br />
stanovnika biti jedan komunalni<br />
policajac. Kakva je<br />
situacija u U`icu Koliko }e<br />
ih biti<br />
Zakonom je propisano da na<br />
5000 stanovnika treba da bude<br />
jedan komunalni policajac. To<br />
zna~i da u <strong>Grad</strong>u U`icu treba da<br />
bude 17 komunalnih policajaca.<br />
Ovih dana se zavr{ava konkurs<br />
za prijem prve grupe od 11 komunalnih<br />
policajaca i o~ekujemo<br />
da bi oni trebali da po~nu<br />
sa radom polovinom septembra.<br />
Nakon wihovog uhodavawa<br />
pristupi}e se popuni preostalog<br />
broja, ali to ne zavisi samo<br />
od <strong>Grad</strong>a ve} i od nadle`nih<br />
ministarstava koja organizuju<br />
obuku. To je ina~e bio i osnovni<br />
razlog zbog ~ega smo ovoliko<br />
vremena ~ekali na po~etak rada<br />
komunalne policije. Naime<br />
bilo je planirano da prva grupa<br />
otpo~ne sa obukom u novembru<br />
pro{le godine, ali se to desilo<br />
tek u martu ove godine, pa su sa<br />
obukom zavr{ili tek po~etkom<br />
avgusta.<br />
Dosta je zainteresovanih da<br />
budu komunalni policajci<br />
Upravo tako. Me|utim velika<br />
ve}ina zainteresovanih<br />
nema jasnu predstavu o tome {ta<br />
se o~ekuje od komunalnog policajca<br />
i o kakvim se poslovima<br />
radi. Pro{le godine sa na javni<br />
poziv za upu}ivawe na obuku<br />
prijavilo 217 kandidata. Na<br />
razgovorima koji su obavqani<br />
za izbor prve grupe kandidata<br />
dosta je prijavqenih odustalo, a<br />
u drugom krugu neki nisu pro{li<br />
lekarske preglede.<br />
Komunalni policajac<br />
obavqa policijski posao na<br />
terenu. Dakle wegovo radno<br />
mesto nije u kancelariji ve} na<br />
ulici, bez obzira na vremenske<br />
uslove, doba dana ili no}i,<br />
dr`avni ili drugi praznik.<br />
Komunalni policajac je lice<br />
sa posebnim ovla{}ewima i<br />
pravom da upotrebi silu kada<br />
je to neophodno. Zbog toga<br />
moraju da ispuwavaju posebne<br />
psihofizi~ke uslove. To nije<br />
dobro pla}en i siguran posao i<br />
te`i je od poslova pozornika<br />
u Ministarstvu unutra{wih<br />
poslova. To je posao koji se ne<br />
obavqa samo za platu ve} i iz<br />
`eqe da ne{to pozitivno promenite<br />
u <strong>Grad</strong>u. Me|utim, dobro<br />
je da ima mnogo zainteresovanih.<br />
U izboru druge grupe ostaju u<br />
igri svi oni koji su se ranije<br />
prijavqivali, ukoliko nisu<br />
odustali, a bi}e data {ansa i<br />
drugim zainteresovanim.<br />
Da li je utvr|ena kaznena<br />
politika, koje }e kazne biti (<br />
visina kazni) i na {ta gra|ani<br />
treba da obrate pa`wu kako<br />
ne bi morali da pla}aju te kazne<br />
Prvo {to gra|ani treba<br />
da znaju je da se po~etkom rada<br />
komunalne policije ne uvode nikakvi<br />
novi prekr{aji u odnosu<br />
na postoje}e. Drugo je pitawe to<br />
{to su gra|ani zaboravili {ta<br />
je sve dozvoqeno, a {ta nije.<br />
Komunalna policija }e ih na to<br />
najpre podsetiti, a potom obezbediti<br />
da se pravila utvr|ena<br />
gradskim odlukama po{tuju. Jedine<br />
nove kazne }e biti nov~ane<br />
kazne koje }e komunalni policajci<br />
napla}ivati na licu mesta.<br />
Jo{ jednom napomiwem da nisu u<br />
pitawu novi prekr{aji.<br />
Mnogo je prekr{aja utvr|eno<br />
zakonima i gradskim odlukama.<br />
Kako da gra|ani to sve<br />
zapamte<br />
Svaki prekr{aj sankcioni{e<br />
neuobi~ajeno pona{awe<br />
ili pona{awe kojim se ne{to<br />
o{te}uje, prqa, ugro`ava i<br />
sli~no. Umesto da pamte {ta su<br />
prekr{aji gra|ani treba da se<br />
pona{aju odgovorno, da sebi i<br />
drugima ne prave {tetu i tada<br />
ne}e imati nikakvih problema.<br />
Dragica Cvijovi}<br />
2. septembar 2011.
pro{lu sredu, u organizaciji<br />
Udru`ewa za za{titu<br />
U<br />
privatne svojine i qudskih<br />
prava Zlatiborskog okruga, u<br />
sve~anoj sali <strong>Grad</strong>ske skup{tine<br />
organizovana je javna rasprava<br />
o Nacrtu zakona o vra}awu<br />
oduzete imovine i obe{te}ewu,<br />
koji bi ve} tokom septembra<br />
trebalo da se na|e na dnevnom<br />
redu Narodne skup{tine Srbije.<br />
Usvajawem ovog zakona, kojim se<br />
posle vi{e od {est decenija ispravqa<br />
istorijska nepravda, jedan<br />
je od va`nih zakona da bi se<br />
Srbija naredne decenije na{la<br />
u Evropskoj uniji.<br />
Na po~etku rasprave,<br />
predsednik Udru`ewa Milivoje<br />
Petrovi} izrazio je `aqewe {to<br />
prisustvuje svega ~etrdesetak<br />
vlasnika oduzete imovine ili<br />
wihovih naslednika iz U`ica,<br />
Ariqa, Po`ege, ^ajetine...<br />
O~ekivalo se da javnoj raspravi<br />
u U`icu prisustvuje neko od<br />
predstavnika Vlade, odnosno<br />
Radne grupe za izradu Nacrta<br />
zakona, ali niko nije do{ao. Od<br />
predstavnika vlasti jedino je<br />
prisustvovao Radovan Ristovi},<br />
na~elnik Zlatiborskog okruga.<br />
Dugo o~ekivani zakon koji<br />
je obe}avan uo~i i posle promena<br />
u Srbiji, kona~no je do{ao<br />
na dnevi red da se re{ava. On<br />
ure|uje uslove, na~in i postupak<br />
vra}awa imovine i obe{te}ewe<br />
za oduzetu imovinu, koja je na<br />
teritoriji Republike Srbije<br />
primenom propisa o agrarnoj<br />
reformi, nacionalizaciji,<br />
sekvestraciji, kao i drugim<br />
propisima, na osnovu akta o<br />
podr`avqewu, posle 9. marta<br />
1945. godine oduzeta od fizi-<br />
~kih i odre|enih pravnih lica<br />
i prenesena u op{tenarodnu,<br />
dr`avnu, dru{tvenu ili zadru-<br />
`nu svojinu. Pod imovinom se<br />
u smislu ovog zakona podrazumevaju<br />
oduzete pokretne i<br />
nepokretne stvari, kao i oduzeta<br />
preduze}a.<br />
U svojim uvodnim napomenama,<br />
predsednik Udru`ewa<br />
Milivoje Petrovi} je naglasio<br />
da }e stari vlasnici i wihovi<br />
naslednici, kako je navedeno u<br />
2. ~lanu, mo}i da ostvare pravo<br />
na vra}awe svoje oduzete imovine<br />
na osnovu primene raznih<br />
39 navedenih zakona, odluka,<br />
uredbi, pravilnika...Imovina<br />
koja je posle Drugog svetskog<br />
rata po raznim osnovama oduzimana,<br />
rekao je Petrovi}, mora<br />
pripadati onome ko ima tapiju,<br />
a ne onima koji su se, koriste}i<br />
istorijsku nepravdu, do~epali<br />
tu|e imovine za male pare, neki<br />
skoro za bagatelu. U Srbiji je<br />
do sada, u organizaciji raznih<br />
udru`ewa za za{titu privatne<br />
svojine, Mre`e za ristituciju i<br />
Srpske lige za restituciju, organizovano<br />
vi{e javnih rasprava.<br />
Op{ti je utisak da Nacrt<br />
zakona nije najboqi, da amandmanima<br />
treba dopuniti pojedine<br />
~lanove koji su nedore~eni i<br />
nejasni, a koji su na neki na~in<br />
актуелно<br />
ISPRAVQAWE ISTORIJSKE NEPRAVDE POSLE [EST DECENIJA<br />
Држава враћа одузету имовину<br />
Na javnoj raspravi u U`icu ukazano na odre|ene nedostatke u Nacrtu zakona o vra}awu<br />
oduzete imovine i obe{te}ewu. Amandmani }e biti dostavqeni Vladi i Skup{tini Srbije,<br />
ali i Parlamentu Evropske unije i ambasadama nekih dr`ava<br />
u raskoraku sa stawem trenutne<br />
situacije u kojoj se nalaze biv{i<br />
vlasnici oduzete imovine i wihovi<br />
naslednici.<br />
DVESTA MILIJARDI<br />
ZA OBE[TE]EWE<br />
O pojednim ~lanovima i zakonu<br />
u celini govorila je Mila<br />
A}imovi}, predstavnik Mre`e<br />
za restituciju iz Beograda,<br />
ina~e Po`e`anka.<br />
- Za stare vlasnike oduzete<br />
imovine i wihove naslednike<br />
^etrdesetak prisutnih, a o~ekivala se prepuna sala <strong>Grad</strong>ske skup{tine<br />
ovo jeste istorijski zakon, koji<br />
je uglavnom rezultat na{eg rada<br />
na me|unarodnom planu...Stari<br />
vlasnici, koji su jo{ u `ivotu,<br />
ali i mnogi wihovi naslednici<br />
ve} su u dubokoj starosti, pravda<br />
za wih veoma kasno sti`e,<br />
jer je Srbija posledwa dr`ava<br />
u Evropi koja ispravqa ovu istorijsku<br />
nepravdu koja nam je naneta<br />
posle Drugog svetskog rata<br />
kada je oduzeta imovina postala<br />
dr`avna, - rekla je Mila<br />
A}imovi}.<br />
U ustavima ~itavog civilizovanog<br />
sveta imovina je apsolutno<br />
pravo i zagarantovana,<br />
a u predlo`enom Nacrtu zakona,<br />
pojedini ~lanovi sadr`e odredbe<br />
koje nisu me|usobno u skladu<br />
i u suprotnosti su i sa pravnom<br />
naukom. U ~lanu 4 navedeno je da<br />
se imovina vra}a u naturalnom<br />
obliku ili obe{te}ewem putem<br />
dr`avnih obveznica Republike<br />
Srbije i u novcu, a u 30. ~lanu<br />
predvi|eno je za ukupan iznos<br />
obe{te}ewa 200 milijardi dinara.<br />
Ali se napomiwe da ovaj<br />
ukupan iznos „ne sme da ugrozi<br />
makroekonomsku stabilnost<br />
i privredni rast Republike<br />
Srbije“. Izgleda da su posledwih<br />
decenija o makroekonomskoj<br />
stabilnosti i privrednom rastu<br />
10 2. septembar 2011.
Srbije trebali da vode ra~una<br />
vlasnici oduzete imovine, a<br />
ne dr`ava koja je donosila nakaradne<br />
zakone o privatizaciji<br />
koja je takore|i uni{tila<br />
privredu, oterala u likvidaciju<br />
mnoge zna~ajne radne organizacije.<br />
Posle usvajawa zakona u<br />
Skup{tini Srbije gra|ani }e<br />
ponovo morati, u roku od dve godine,<br />
da podnesu zahteve i dokumentaciju<br />
Direkciji za imovinu,<br />
a posebnim zakonom, koji }e biti<br />
donet do 31. decembra 2014. godine,<br />
bi}e regilisano izdavawe,<br />
promet i kori{}ewe obveznica ,<br />
~ije se dospe}e predvi|a u roku<br />
do 20 godina i ispla}iva}e se u<br />
godi{wim ratama, po~ev{i od<br />
2015. godine.<br />
Prema re~ima Mile A}imovi},<br />
u svim situacijama gde<br />
oduzeta imovina i danas postoji<br />
u naturalnom obliku, ona<br />
bi morala da bude vra}ena<br />
starim vlasnicima ili wihovim<br />
pravnim sledbenicima,<br />
koji bi sa „otkupqiva~ima“<br />
uspostavili odnos zakupa koji<br />
dr`ava propi{e. Ona je istakla<br />
da }e amandmanom tra`iti<br />
da obveznice za obe{te}ewe<br />
budu vezane za evro a ne za dinar.<br />
Ona smatra da pojedini<br />
~lanovi Nacrta zakona predstavqaju<br />
poni`ewe za stare<br />
vlasnike oduzete imovine i<br />
wihove naslednike, veruje da<br />
}e biti i dosta sporova pred<br />
doma}om sudovima, ali i pred<br />
Me|unarodnim sudom u Strazburu.<br />
Zalo`ila se da se oduzeta<br />
imovina vrati i porodici<br />
Kra|or|evi}, jer ako im se ne<br />
vrati u Srbiji kako }e im biti<br />
vra}ena u biv{im jugoslovenskim<br />
republikama, gde su je posedovali.<br />
- Na osnovu ovih javnih<br />
rasprava – naglasila je Mila<br />
A}imovi} – pripremi}emo amandmane<br />
i dostaviti Vladi i Narodnoj<br />
skup{tini Srbije, ali<br />
}emo na{e amandmane dostaviti<br />
i Parlamentu Evrope i jednom<br />
broju ambasada u Beogradu.<br />
NAJPO[TENIJA<br />
NATURALNA<br />
RESTITUCIJA<br />
актуелно<br />
STANOVI, KU]E, LOKALI<br />
U izjavi za „Vesti“, predsednik Udru`ewa za zap{tu<br />
prvatne svojine i qudska prava Zlatiborskog okruga Milivoje<br />
Petrovi} je, izme|u ostalog, rekao:<br />
- U do sada organizovanoj javnoj raspravi u pojedinim<br />
op{tinama stekao se op{ti utisak da Nacrt zakona o<br />
vra}awu oduzete imovine i obe{te}ewu nije najboqi, da<br />
ga treba dopuniti amandmanima, posebne ~lanove koji su<br />
nedore~eni. Ve}ina vlasnika oduzete imovine i wihovi<br />
naslednici smatraju da je najpo{tenija naturalna restutucija,<br />
da treba vratiti sve ono {to se mo`e vratiti. Po{to<br />
su stanovi, ku}e, lokali, zemqi{te, preduze}a i fabrike<br />
prodavani u bescewe, a to se naro~ito odnosi na stanove i<br />
ku}e, one treba da se vrate starim vlasnicima, a da dr`ava<br />
obe{teti sada{we „vlasnike“ tih stanova i ku}a.<br />
U javnoj raspravi u U`icu<br />
u~estvovali su vlasnici<br />
oduzete imovine ili wihovi<br />
naslednici Vera Tomanovi} i<br />
Vojislav Ili}, advokat i biv{i<br />
okru`ni javni tu`ilac u U`icu,<br />
Svetlana Peri{i} iz Ariqa,<br />
Vidoje Mili}evi} iz sela Dragojevca<br />
kod Ariqa i drugi, koji su<br />
istakli odre|ene primedbe na<br />
pojedine ~lanove Nacrta zakona<br />
ili tra`ili odgovore na neka<br />
konkretna pitawa.<br />
U pripremi je i zakon o javnoj<br />
imovini, a dr`ava Srbija<br />
za petnaest godina nije uspela<br />
da popi{e svoju imovinu, {to<br />
je neshvatqivo. Republi~ka direkcija<br />
za imovinu, na primer,<br />
kako je objavqeno, popisala<br />
je samo 137.109 hektara poqoprivrednog<br />
zemqi{ta, a dr`ava<br />
izdaje u zakup 424.000 hektara<br />
najkvalitetnijeg obradivog zemqi{ta.<br />
Prema nedavno objavqenoj<br />
izjavi Gorana Radosavqevi}a,<br />
dr`avog sekretara u Ministarstvu<br />
finansija i {efu<br />
Radne grupe za izradu Zakona o<br />
restituciji, vra}awe imovine<br />
ili obe{te}ewe ukqu~i}e i sva<br />
lica koja su sudski rehabilitovana<br />
ili su u procesu rehabilitacije.<br />
U ovom drugom slu~aju sa<br />
odlukama }e se sa~ekati dok<br />
wihova rehabilitacija ne bude<br />
i zvani~na.<br />
U izjavi za „Vesti“,<br />
predsednik Udru`ewa za zap{tu<br />
prvatne svojine i qudska prava<br />
Zlatiborskog okruga Milivoje<br />
Petrovi} je, izme|u ostalog,<br />
rekao:<br />
- U do sada organizovanoj<br />
javnoj raspravi u pojedinim<br />
op{tinama stekao se op{ti utisak<br />
da Nacrt zakona o vra}awu<br />
oduzete imovine i obe{te}ewu<br />
nije najboqi, da ga treba dopuniti<br />
amandmanima, posebne<br />
~lanove koji su nedore~eni.<br />
Ve}ina vlasnika oduzete imovine<br />
i wihovi naslednici smatraju<br />
da je najpo{tenija naturalna<br />
restutucija, da treba<br />
vratiti sve ono {to se mo`e<br />
vratiti. Po{to su stanovi, ku}e,<br />
lokali, zemqi{te, preduze}a<br />
i fabrike prodavani u bescewe,<br />
a to se naro~ito odnosi<br />
na stanove i ku}e, one treba da<br />
se vrate starim vlasnicima, a<br />
da dr`ava obe{teti sada{we<br />
„vlasnike“ tih stanova i ku}a.<br />
Posebno treba regulisati<br />
re{ewe prodavanih delova<br />
zgrada ili ku}a, gde su posle<br />
toga nastali nepodno{qivi<br />
me|uqudski odnosi izme|u<br />
biv{ih i sada{wih vlasnika.<br />
Tokom javne rasprave bilo je<br />
i dosta polemika po pitawu<br />
zamene oduzete imovine nekom<br />
drugom, pribli`ne vrednosti.<br />
Na{e Udru`ewe i predstavnici<br />
Lige za za{titu svojine i qudskih<br />
prava, Mre`e za restituciju<br />
i Srpske lige za restituciju<br />
ocenili su da predlo`eni Nacrt<br />
zakona je na {tetu gra|ana<br />
– vlasnika oduzete imovine i<br />
wihovih naslednika, jer je wime<br />
predvi|eno da mali deo imovine<br />
bude vra}en, a da finansijsko<br />
obe{te}ewe bude naknadno<br />
regulisdano.<br />
AMERI^KA<br />
AMBASADORKA<br />
Krajem avgusta, u podu`em<br />
autorskom tekstu u „Politici“,<br />
gospo|a Meri Vorlik, ambasadorka<br />
SAD u Srbiji, izme| ostalog,<br />
napisala je da je vra}awe<br />
imovine „kompleksno i kontraverzno<br />
pitawe koje svaka zemqa<br />
mora da razmotri u skladu sa<br />
sospstvenim specifi~nim okolnostima,<br />
da je potrebno hitno<br />
usvajawe zakonskih akata o<br />
restituciji bez daqeg odlagawa<br />
i da Vlada Srbije po{tuje<br />
zabranu prodaje ili drugog vida<br />
otu|ewa imovine koja je predmet<br />
potra`ivawa gra|ana sve<br />
do usvajawa fer i odgovaraju}eg<br />
zakona o restituciji.“ Ambasadorka<br />
Meri Vorlik smatra da<br />
}e usvajawem Zakona o restituciji<br />
do}i „do zatvarawa jednog<br />
bolnog perioda u istoriji<br />
Srbije, da }e razre{we ovog<br />
kqu~nog nere{enog uslova za<br />
dobijawe statusa kandidata za<br />
EU obezbediti sigurna i ~vrsta<br />
vlasni~ka prava i doneti Srbiji<br />
prosperitet, investicije i<br />
ekonomski rast“.<br />
\or|e Pil~evi}<br />
2. septembar 2011.<br />
11
aganov otac Zoran Mileti},<br />
D{najder, 1979. godine, iz Ivawice<br />
se zaputio u Francusku u<br />
Pariz u kojem je otvorio svoju<br />
kroja~ku radwu. Na wenim temeqima<br />
je ubrzo po~eo da razvija<br />
posao koji je prerastao u konfekcijski<br />
pogon. U osnovi proizvodnog<br />
programa je bila `enska, te{ka i<br />
polute{ka konfekcija namewena<br />
poslovnim `enama. Posle deceniju,<br />
ta~nije 1989., Zoran otvara<br />
pogon konfekcije i u Srbiji, u<br />
iznajmqenom prostoru u Ariqu<br />
pod nazivom „Put slobode“ u kojem<br />
realizuje isti proizvodni program<br />
ne mewaju}i ga do dana{wih<br />
dana. Sada je glavni menaxer i direktor<br />
konfekcije wegov sin Dragan,<br />
in`ewer informatike koji je<br />
odrastao i {kolovao se u Parizu,<br />
kojem u vo|ewu firme poma`e sestra.<br />
Kolekcije stvara dizajnerski<br />
tim u Beogradu. Sve tkanine su<br />
uvozne.<br />
Preduze}e je nastalo u<br />
vremenu kada ambijent nije ba{<br />
bio naklowen razvoju privatnog<br />
preduzetni{tva kod nas i kada je<br />
ba{ u trekstilnoj industriji, dolazilo<br />
do velikih potresa koji su<br />
nekoliko godina kasnije doveli do<br />
ga{ewa brojnih preduze}a u ovoj<br />
industrijskoj grani koja je ostvarivala<br />
zna~ajan udeo u ukupnom izvozu<br />
zemqe i koja je zapo{qavala<br />
veliki broj radnika, mahom `ena.<br />
Uporedo, nastajale su radwe, pa<br />
i mala preduze}a koja su delom<br />
upo{qavala tekstilce koji su ostajali<br />
bez posla. Me|utim, mnoge<br />
od wih trajale su veoma kratko.<br />
Istovremeno, tekstilna industrija<br />
postaje i jedna od privrednih<br />
grana koja je bila veoma pogodna,<br />
kao nijedna, za razmah sive ekonomije.<br />
"Put slobode" pre`iveo je<br />
sve protekle godine, dodu{e, imao<br />
je dva kra}a prekida koja nisu ostavila<br />
dubqe posledice, jer je<br />
konfekcija posle oba prekida nastavqala<br />
tamo gde je stala. Sada je<br />
„Put slobode“ u sopstvenom prostoru<br />
i skoro 90 odsto proizvodwe<br />
plasira na stranom tr`i{tu koje<br />
je i ina~e od osnivawa bilo glavno<br />
tr`i{te. Za sada nema svojih<br />
maloprodajnih objekata u Srbiji,<br />
ali ih treba o~ekivati u dogledno<br />
vreme.<br />
- Moj otac je u Parizu po~eo<br />
kao {najder, ali je ubrzo shvatio<br />
da mo`e vi{e da postigne, da razvije<br />
posao. To je u Parizu i uspeo,<br />
ali po{to je krajwi ciq na{e porodice<br />
bio povratak u zemqu, da<br />
ne bismo zavisili samo od onoga<br />
{to zaradimo u Francuskoj, otac<br />
je otvorio i pogon u Radobu|i kod<br />
- Bez obzira {to kao<br />
in`ewer informatike<br />
mogu da radim u Francuskoj,<br />
pa i ovde, opredelio<br />
sam se da se posvetim<br />
porodi~noj firmi koju je<br />
moj otac stvarao i razvijao<br />
skoro ~etrdeset godina,-<br />
ka`e Dragan Mileti}.<br />
Ariqa i za to je zakupio fabriku<br />
„Kolora“. To se doga|alo u vreme<br />
kada je ovde bilo te{ko zapo~eti<br />
bilo koji posao, a jo{ te`e izvoziti.<br />
Otac je uspeo i da po~ne posao,<br />
ali i da izna|e legalne na~ine za<br />
izvoz. U 1996. godini smo morali<br />
da prekinemo proizvodwu, ali je<br />
nastavqamo posle dve godine u<br />
istom prostoru. Kada su se, posle<br />
izvesnog vremena, stekli uslovi<br />
po~eli smo gradwu na{eg objekta<br />
ovde u Po`egi, povr{ine tri<br />
hiqade kvadrata. U okviru wega<br />
su dve proizvodne hale u kojima<br />
mo`e da radi 100 {iva~a. Imamo<br />
i magacine gotovih proizvoda i<br />
sirovina, - ka`e Dragan.<br />
Bilo je perioda kada se u<br />
ovoj konfekciji proizvodilo i po<br />
200.000 komada godi{we, a sada<br />
oko 150.000, od ~ega najmawe 90<br />
odsto bude plasirano na evropsko<br />
tr`i{te. Sada radi oko 70 radnika<br />
{to je duplo vi{e nego u prvim<br />
godinama postojawa, a opet mawe<br />
nego u najboqim periodima koje je<br />
ova firma imala.<br />
- Dugo godina smo imali<br />
proizvodwu u Parizu i to u kontinuitetu.<br />
Kada u Srbiji pogoni<br />
nisu radili, tamo jesu, ali je pre<br />
nekoliko godina proizvodwa tamo<br />
potpuno uga{ena. U Francuskoj<br />
se sada samo {ije visoka moda i<br />
привреда<br />
„PUT SLOBODE“ PO@EGA<br />
Од шиваре до модерне конфекције<br />
Konfekcija „Put slobode“ u Po`egi vi{e od dve decenije radi uz<br />
sve probleme koji prate doma}u privredu i tekstilnu industriju.<br />
Vi{e od 90 odsto proizvodwe plasira na tr`i{te EU, a ciq je da u<br />
dogledno vreme formira i svoju maloprodajnu mre`u u Srbiji<br />
- Na{a ciqna grupa su<br />
poslovne `ene koje `ele<br />
da budu malo modernije,<br />
originalnije, a opet pristojno<br />
obu~ene za posao.<br />
Na primer, ve} smo prepoznatqivi<br />
po pojedinim<br />
proizvodima u Srbiji, kao<br />
{to su bunde od ekolo{kog<br />
krzna, a wega, tako|e,<br />
uvozimo iz Francuske.<br />
ni{ta vi{e. Pitawe je kada }e i<br />
ona biti izme{tena, pa i mi ve}<br />
neko vreme tamo nemamo proizvodne,<br />
ali imamo magacinske prostore<br />
u koje smestimo robu koju<br />
ovde proizvedemo i onda je plasiramo<br />
uglavnom na tr`i{te EU,-<br />
ka`e Dragan Mileti}.<br />
Cena sata u „Putu slobode“ je<br />
130 dinara {to je skoro 30 posto<br />
- Doma}oj konfekciji<br />
nije konkurencija Kina,<br />
ve} Moldavija, Ukrajina,<br />
Turska gde se dosta {ije,<br />
Tunis, Rumunija, Bugarska.<br />
vi{e od satnice na nivou Republike.<br />
U {ivari se radi na normu i<br />
najmawa zarada je 18.000, a najve}a<br />
35.000 dinara.<br />
- Radnici imaju obezbe|en<br />
topli obrok, organizovan i pla}en<br />
prevoz, hale su klimatizovane<br />
i dobro osvetqene dnevnom<br />
svetlo{}u. Mislim da smo obezbedili<br />
izuzetne uslove za rad.<br />
Zarade su takve kakve jesu. Voleo<br />
bih da radnici mogu da zarade i po<br />
hiqadu evra, ali je to nemogu}e.<br />
Tekstil je to, - ka`e Mileti}.<br />
Posledwih desetak godina<br />
proizvodwa u pogonu u Srbiji odvija<br />
se u kontinuitetu bez obzira<br />
na sve probleme koji su prisutni u<br />
privrednom ambijentu.<br />
- Na doma}em tr`i{tu,<br />
potra`ivawa je izuzetno te{ko<br />
naplatiti bez obzira {to veoma<br />
vodimo ra~una kome prodajemo<br />
robu. Kada nudimo proizvod i u<br />
inostranstvu, tako|e, se trudimo<br />
da to budu pouzdani kupci, - ka`e<br />
Mileti} i smatra da bi dr`ava<br />
mogla kroz poreske olak{ice da<br />
subvencioni{e industrijske grane<br />
koje su u problemu, poput tekstilne<br />
ili drvne industrije.<br />
Jedan od problema sa kojim<br />
se susre}e „Put slobode“ je i<br />
nedostatak kvalifikovane radne<br />
snage.<br />
- Jednostavno, nema je. Mlada<br />
osoba vi{e ne}e da sedi za<br />
ma{inom, a starije radnice su<br />
pred penzijom. Na primer, i na{<br />
dizajnerski tim radi u modelarnici<br />
u Beogradu jer smo jedino<br />
tamo mogli da do|emo do kadra<br />
koji nam je potreban za kreirawe<br />
novih kolekcija.<br />
Dragan `ivi u Srbiji i odlazi<br />
u inostranstvo samo kada<br />
nabavqa tkanine.<br />
- Otac je uglavnom u Parizu.<br />
On je spona sa na{im kupcima.<br />
Me|utim, ~esto dolazi ovde i<br />
naravno, jo{ uvek je u mnogim situacijama<br />
wegova re~ presudna kada<br />
je u pitawu rad preduze}a, jer je<br />
wegobvo iskustvo ogromno. Sa<br />
wim su majka i dve mla|e sestre<br />
bliznakiwe koje su sada studenti,-<br />
napomiwe Dragan i isti~e da }e se<br />
i daqe maksimalno anga`ovati<br />
da „Put slobode“ radi i razvija se<br />
u Srbiji.<br />
- Na{a `eqa je da i u narednih,<br />
najmawe pet godina, {ijemo za<br />
inostranstvo `ensku konfekciju<br />
namewenu poslovnim `enama uz<br />
aktivno pra}ewe trendova, ali<br />
i da budemo sve prisutniji na<br />
doma}em i na tr`i{tu u regionu,<br />
da formiramo svoju distributivnu<br />
mre`u, - ka`e Dragan.<br />
Rada Popovi}<br />
12 2. septembar 2011.
ompanija „Euro BB“ koja je<br />
Knorve{kim kapitalom osnovana<br />
u Srbiji, pre nekoliko<br />
dana je kupila imovinu {tamparije<br />
„Rujno“ na Beloj Zemqi,<br />
na Popovoj Vodi, za 15,1 milion<br />
dinara kako bi otvorila Fabriku<br />
za preradu lososa. „Rujno“<br />
je u ste~aju od 2009. godine i<br />
do sada je organizovano pet javnih<br />
aukcija za prodaju imovine<br />
u ste~aju, ali se kupac nije<br />
pojavqivao. Sada je imovina,<br />
ukupne povr{ine od oko dve<br />
hiqade kvadrata, prodata kompaniji<br />
„Euro BB“ neposrednom<br />
pogodbom.<br />
Po~etak proizvodwe u Fabrici<br />
lososa planiran je za prvi<br />
kvartal naredne godine kada<br />
}e dnevno biti prera|ivano 20<br />
tona dimqenog i filetiranog<br />
lososa namewenog, pre svega<br />
tr`i{tima EU, Turske i Ruske<br />
Federacije. Ukupna vrednost investicije<br />
u prvoj fazi je oko tri<br />
miliona evra koliko je potrebno<br />
za rekonstrukciju postoje}eg<br />
привреда<br />
NOVA FABRIKA NA BELOJ ZEMQI<br />
Лососи за светско тржиште<br />
Norve{ka kompanija „Euro BB“ otvara Fabriku za preradu lososa na<br />
Beloj Zemqi koja bi trebalo da po~ne proizvodwu u prvom kvartalu<br />
naredne godine. Planirano je da dnevno bude prera|eno 20 tona<br />
lososa koji }e biti uglavnom plasiran na tr`i{e EU, Turske<br />
i Ruske Federacije<br />
Pre dve i po decenije „Rujno“ je bilo jedna od najsavremenijih<br />
{tamparija, ali je nakon privatizacije oti{la u ste~aj praznih hala<br />
objekta, izgradwu neophodne<br />
infrastrukture i kupovinu opreme<br />
u Norve{koj i Danskoj. U<br />
roku od tri godine, Fabrika }e<br />
zaposliti oko 250 radnika.<br />
- Do po~etka proizvodwe<br />
potrebno je da uradimo jo{ mnogo<br />
toga, uglavnom su to administrativni<br />
poslovi. <strong>Grad</strong> U`ice je<br />
obe}ao da }e nam u tome pomo}i<br />
i nadamo se da }emo to sve<br />
zavr{iti u planiranom roku,-<br />
rekao je za „Vesti“ Branislav<br />
Jezdimirovi}, jedan od suvlasnika<br />
kompanije „Euro BB“.<br />
Pro{le godine u maju sa<br />
Ministarstvom ekonomije i<br />
regionalnog razvoja i <strong>Grad</strong>om<br />
U`icem „Euro BB“ potpisao<br />
je Memorandum o razumevawu<br />
{to zna~i da }e Ministarstvo<br />
podr`ati svako novootvoreno<br />
radno mesto sa po 4.000 evra i po<br />
800 evra za obuku svakog radnika.<br />
Radnici }e biti zapo{qavani<br />
u saradwi sa Nacionalnom<br />
slu`bom za zapo{qavawe. A<br />
<strong>Grad</strong> bi trebalo da pro{iri<br />
pristupni put, izgradi sistem za<br />
pre~i{}avawe otpadnih voda,<br />
obezbedi adekvatne prikqu~ke<br />
za struju i vodu.<br />
- Nadam se da }e Memorandum<br />
biti ispo{tovan, - isti~e<br />
Jezdimirovi} i napomiwe da<br />
bi prva grupa od oko tridesetak<br />
radnika ve} u septembru trebalo<br />
da krene na obuku u Dansku u<br />
jednu od sli~nih fabrika kako<br />
bi nau~ili jedan zanat koji je<br />
nov na na{im prostorima.<br />
REGIONALNA PRIVREDNA<br />
KOMORA U@ICE<br />
Мања<br />
производња<br />
U prvih {est meseci ove godine<br />
ostvarena proizvodwa<br />
na nivou u`i~kog regiona<br />
mawa je za 4,3 posto u odnosu<br />
na isti period pro{le<br />
godine. U spoqnotrgovinskoj<br />
razmeni ponovo je zabele`en<br />
deficit i to od 125 miliona<br />
ameri~kih dolara, dok<br />
je u istom periodu pro{le<br />
godine bio suficit od 61<br />
milion<br />
ivo industrijske proizvodwe u prvih<br />
N{est meseci ove godine u odnosu na isti<br />
period prethodne, na podru~ju u`i~kog regiona<br />
smawen je za 4,3 posto. U sektoru rudarstva<br />
ostvareno je pove}awe od 29,7, a u<br />
prera|iva~koj industriji zabele`en je mali<br />
procenat smawewa, od 1,6 posto. U sektoru<br />
snabdevawa elektri~nom energijom, gasom,<br />
parom i klimatizaciji, do{lo do velikog<br />
pada aktivnosti od 29,1 posto.<br />
Prema podacima Regionalne privredne<br />
komore U`ice, od 20 industrijskih grana<br />
zastupqenih na podru~ju u`i~kog regiona,<br />
10 je ostvarilo pove}awe, a 10 smawewe<br />
aktivnosti. Najve}i procenat rasta od 81<br />
2. septembar 2011.<br />
posto, ostvarila je proizvodwa motornih<br />
vozila i prikolica. Visok nivo aktivnosti<br />
zabele`en je i u proizvodwi tekstila ve}i<br />
za 59,5 u preradi drveta i proizvodima od<br />
drveta 28, i u rudarstvu 29,7 posto.<br />
Najni`i nivo aktivnosti na Regionu<br />
u prvih {est meseci, imale su proizvodwa<br />
ko`e i predmeta od ko`e, proizvodwa pi}a,<br />
i proizvodwa osnovnih farmaceutskih<br />
proizvoda.<br />
Ina~e na nivou Republike, u prvih<br />
{est meseci ove u odnosu na isti period<br />
pro{le godine, fizi~ki obim industrijske<br />
proizvodwe pove}an je za 4,8 procenata.<br />
Ukupna spoqnotrgovinska razmena<br />
Regiona u periodu januar-jun ove godine je<br />
iznosila 937 miliona ameri~kih dolara,<br />
406 miliona izvoza i 531 milion uvoza i<br />
pove}ana je u odnosu na predhodnu godinu<br />
za 57 posto, ali je rast uvoza bio daleko<br />
ve}i od rasta izvoza. Izvoz je pove}an za<br />
23, uvoz za 98 posto. Ostvaren je deficit<br />
od 125 miliona ameri~kih dolara dok je u<br />
istom periodu predhodne godine ostvaren<br />
suficit od 61 milon.<br />
Op{tine U`ice, Ariqe i Ivawica<br />
imaju najve}e u~e{}e u izvozu Regiona preko<br />
88 posto dok je preko 90 procenata uvoza<br />
Regiona ostvareno u op{tinama U`ice i<br />
Ivawica. Op{tine U`ice i Bajina Ba{ta<br />
imaju negativan spoqnotrgovinski saldo<br />
a op{tine Ariqe, Ivawica Po`ega su ostvarile<br />
najzna~ajniji suficit.<br />
I u ovom periodu, u strukturi izvoza<br />
najzastupqeniji su bili obojeni metali i<br />
metalni proizvodi, vo}e (malina), proizvodi<br />
namenske industrije , tekstil i tekstilni<br />
proizvodi. U strukturi uvoza najve}e<br />
u~e{}e imali su metal i metalni proizvodi,<br />
ma{ine i ure|aji, drvo i proizvodi<br />
od drveta, plasti~ne mase i proizvodi od<br />
plasti~nih masa.<br />
Preduze}a sa podru~ja Regiona U`ice<br />
su najvi{e izvozila u Nema~ku, Italiju,<br />
Sloveniju, Austriju, Crnu Goru, Francusku,<br />
SAD, Rusku federaciju i BIH , {to ~ini<br />
77 posto ukupnog izvoza. Najvi{e robe je<br />
izvezeno u Italiju - 63 miliona ameri~kih<br />
dolara {to je 19 procenata ukupnog izvoza<br />
Regiona.<br />
Najvi{e robe je uvezeno iz Bugarske,<br />
Ruske Federacije, 59 posto ukupnog uvoza.<br />
Najve}i suficit u razmeni je ostvaren<br />
sa Italijom, Nema~kom, Slovenijom,SAD,<br />
Francuskom, Austrijom, ^e{kom, [vajcarskom,<br />
Belgijom, Crnom Gorom i BIH.<br />
Najve}i deficit je ostvaren sa<br />
Bugarskom (bakar),Ruskom Federacijom<br />
(aluminijum), ^ileom, Kinom, Iranom,<br />
Indijom(predivo), Makedonijom, Rumunijom<br />
R.Popovi}<br />
13
друштво<br />
JAVNA RASPRAVA O DR@AWU @IVOTIWA<br />
Сугестијама до решења<br />
Razmatraju se i mogu}nosti za pravqewe azila za oko 150 pasa<br />
radsko ve}e <strong>Grad</strong>a U`ica<br />
Gutvrdilo je Nacrt odluke o<br />
dr`awu `ivotiwa na podru~ju<br />
grada. Javna rasprava }e biti<br />
do 20. septembra u kojoj }e<br />
u~estvovati dr`avni organi,<br />
ustanove, udru`ewa gra|ana,<br />
pravna i fizi~ka lica. U zavisnosti<br />
od interesovawa bi}e organizovana<br />
i zavr{na rasprava.<br />
Ovom odlukom ure|uju se uslovi,<br />
na~in obavqawa i poveravawa<br />
komunalne delatnostidr`awe,<br />
hvatawe i postupawe,<br />
uslovi za dr`awe, za{titu i<br />
zbriwavawe kao i druga pitawa<br />
od zna~aja za dr`awe `ivotiwa.<br />
Nacrt odluke je donet zbog<br />
promena u zakonskoj regulativi,<br />
jer je prethodna odluka doneta<br />
pre vi{e od 20 godina, re~eno<br />
je na konferenciji za medije.<br />
Zoran Milojevi}, ~lan<br />
<strong>Grad</strong>skog ve}a istakao je da –<br />
o~ekuju korisne sugestije prema<br />
gradskim strukturama a posebno<br />
<strong>Grad</strong>skoj skup{tini da donese<br />
jednu vaqanu odluku o dr`awu<br />
`ivotiwa. Ciq nam je da<br />
do|emo do jednog dokumenta koji<br />
}e na zakonski uskla|en na~in<br />
regulisati ovu oblast. Imamo<br />
nameru da smawimo broj pasa<br />
lutalica u gradskom jezgru i u<br />
Zoran Milojevi}, ~lan<br />
<strong>Grad</strong>skog ve}a<br />
- Ciq nam je da do|emo<br />
do jednog dokumenta koji }e<br />
na zakonski uskla|en na~in<br />
regulisati ovu oblast. Imamo<br />
nameru da smawimo broj<br />
pasa lutalica u gradskom<br />
jezgru i u prigradskim naseqima<br />
ali i da obezbedimo<br />
human odnos prema `ivotiwama.<br />
Psi i ma^ke<br />
Ubudu}e vlasnici ku-<br />
}a mo}i }e da dr`e jednog<br />
psa i dve ma~ke a vlasnici<br />
stanova jednog psa i jednu<br />
ma~ku. Dr`awe egzoti~nih<br />
vrsta je zabraweno.<br />
prigradskim naseqima ali i da<br />
obezbedimo human odnos prema<br />
`ivotiwama-.<br />
Odluka sadr`i poglavqa<br />
koja se odnose na dr`awe<br />
`ivotiwa gde je definisano da<br />
je zabraweno dr`awe `ivotiwa<br />
izuzev ku}nih qubimaca na<br />
podru~ju gradskih mesnih zajednica<br />
i naseqenih mesta Sevojno<br />
i Bela zemqa. To su podru~ja<br />
koja su odre|ena kao gra|evinsko<br />
zemqi{te. Posebno }e biti<br />
definisano dr`awe ku}nih<br />
qubimaca u zgradama, a odluka<br />
izuzima pravna i fizi~ka lica<br />
gde se koriste slu`beni psi kao<br />
i oni kojima je predmet poslovawa<br />
~uvawe i uzgoj `ivotiwa.<br />
A novom odlukom bi}e<br />
pro{irene gradske zone na kojima<br />
}e vlasnici mo}i da dr`e<br />
`ivotiwe. Dominantno mesto<br />
zauzimaju psi i ma~ke tako da }e<br />
ubudu}e vlasnici ku}a mo}i da<br />
dr`e jednog psa i dve ma~ke, dok<br />
vlasnici stanova u stambenim<br />
zgradama imaju pravo na jednog<br />
psa i jednu ma~ku.<br />
Na~elnik <strong>Grad</strong>ske uprave<br />
za inspekcijske poslove i komunalnu<br />
policiju Zoran Militarov<br />
na konferenciji je naveo da -ako<br />
`ivotiwu dr`ite u normalnim<br />
uslovima i ona }e biti zadovoqna<br />
i ne}e praviti probleme.<br />
Me|utim, ako vi kao gra|anin<br />
hranite psa lutalicu a on<br />
napravi problem u kom{iluku,<br />
odlukom je predvi|eno da ako<br />
neko hrani `ivotiwu u du`em<br />
vremenskom intervalu onda ima<br />
iste obaveze i kao vlasnik-.<br />
A vlasnici su du`ni da<br />
dr`awe `ivotiwa usklade sa<br />
odredbama ove odluke. Ona<br />
ne predvi|a nove prekr{ajne<br />
odredbe, ali podrazumeva<br />
primenu rigoroznije kaznene<br />
politike.<br />
- Sankcija daje rezultat<br />
onda kada ste sve pre toga<br />
u~inili, dodao je Militarov.<br />
<strong>Grad</strong>ska uprava zajedno sa<br />
Direkcijom za izgradwu radi}e<br />
na iznala`ewu posebnih lokacija<br />
na koje }e vlasnici ku}nih<br />
qubimaca mo}i da ih izvode. A<br />
razmatraju se i mogu}nosti za<br />
pravqewe azila kapaciteta do<br />
150 pasa lutalica na podru~ju<br />
grada.<br />
U odluci nema novina vezano<br />
za dr`awe stoke i `ivine<br />
ali nije dozvoqeno dr`awe<br />
egzoti~nih vrsta.<br />
D. Cvijovi}<br />
PREDSTAVQEN PROJEKAT<br />
“ARIQSKA MALINA”<br />
Заштити бренд<br />
Donacaija Evropske unije vredna preko<br />
700.000 evra<br />
U skup{tinskoj sali op{tine Ariqe predqstavqen je projekat<br />
“Ariqska malina”. Konferenciju za novinare otvorila je<br />
predsednica op{tine Mirjana Avakumovi} koja je naglasila:<br />
–U situaciji kada je buxet na{e op{tine vrlo mali, videli<br />
smo {ansu da, u~e{}em u ovakvim i sli~nim projektima koje<br />
apliciramo prema Evropskoj uniji i drugim donatorima, unapredimo<br />
kvalitet `ivota na{ih sugra|ana.-<br />
Projekat “Ariqska malina” je finansiran sredstvima Evropske<br />
unije, u okviru Programa dru{tveno ekonomskog razvoja (RSEDP<br />
2). Partnerski ga sprovode op{tine Ariqe, Ivawica, Lu~ani i<br />
Po`ega, Regionalna razvojna agencija “Zlatibor” U`ice, Op{te<br />
Udru`ewe preduzetnika Ariqe i “Bioagrikop” Bolowa, Italija.<br />
Vreme trajawa projekta je 24 meseca, a ukupna vrednosti je 794.692<br />
evra, od ~ega 713.128,00 evra predstavqa donaciju Evropske unije.<br />
O uspe{noj realizaciji projekta i sertifikaciji standarda,<br />
svedo~i preduze}e “Flora“ a o tome koliko je va`no da jedan<br />
proizvod ima za{ti}eno geografsko poreklo govoreno je tokom<br />
prezentacije “Bioagrikopa”, partnera na projektu, pod nazivom<br />
“Promocija geografskih oznaka poqoprivrednih proizvoda”. Nikola<br />
Damqanovi} je naveo da je u pitawu novi trend i da pomenuti<br />
proizvodi imaju dodatu vrednost na tr`i{tu EU. Agrarna politika<br />
EU stimuli{e proizvodwu proizvoda sa za{ti}enim geografskom<br />
poreklom. Srbija jo{ uvek nema nijedan proizvod sa za{ti}enim<br />
geografskim poreklom na tr`i{tu Evropske unije.<br />
I. P.<br />
BAJINA BA[TA<br />
Радовановић директор топлане<br />
Odbornici SO su na posledwoj sednici prihvatili<br />
predlog Upravnog odbora Toplane „BB term” i za direktora<br />
ovog javnog preduze}a imenovali ma{inskog in`ewera<br />
Velimira Radovanovi}a. „BB term” je novo javno preduze}e<br />
nastalo izdvajawem Toplane iz sastava op{tinske Direkcije<br />
za izgradwu.<br />
R. B.<br />
14 2. septembar 2011.
хроника<br />
ARIQE<br />
Обележен јубилеј у Парку хероја<br />
Jubilarna 70. godi{wica oslobo|ewa Ariqa, obele`ena je nedavno u Parku heroja.<br />
Predstavnici bora~kih organizacija, po{tovaoci lika i dela izginulih ratnika, rodbina<br />
i prijateqi odali su po{tu i polo`ili cve}e na spomen obele`ja borcima izginulim u<br />
ratovima 1941- 1945. i 1991- 1999.<br />
Skupu se u ime organizatora,<br />
Op{tinskog odbora SUB-<br />
NOR-a Ariqe obratio Vlastimir<br />
Bunarxi}, a me|u prisutnima<br />
su bili Olga @ivkovi}, jedini<br />
nosilac Partizanske spomenice<br />
i ~lan Republi~kog odbora<br />
SUBNOR-a, Sveto Petrovi},<br />
zamenik predsednika op{tine,<br />
zatim delegacije Op{tinskog<br />
odbora Saveza boraca Zlatiborskog<br />
okruga i Po`ege, predstavnici<br />
SPS, Krsman Milivojevi}<br />
general u penziji, Dobrilo<br />
Nikoli}, akademski slikar i<br />
mnogi drugi.<br />
Podse}aju}i na razvoj<br />
doga|aja u Ariqu tog 22. avgusta<br />
1941. godine i wegove aktere,<br />
pukovnik u penziji i u~esnik u<br />
osnivawu Ariqske partizanske<br />
~ete, Dragoslav Vukovi} je<br />
naveo: –Na dana{wi dan pre 70<br />
godina, jedna aktivna Ariqska<br />
partizanska ~eta i dve rezervne,<br />
od ukupno 150 boraca, pod komandom<br />
Milosava Vujovi}a i<br />
Stevana ^olovi}a, oslobodila<br />
je Ariqe savladav{i grupu od<br />
~etrdesetak naoru`anih `andarma<br />
iz stanica u Ariqa,<br />
Brekova i Mo~ioca, sa poja~awem<br />
iz Gu`e. @andarmima je bila<br />
ponu|ena predaja ali su je odbili,<br />
zauzev{i pritom vatrene<br />
polo`aje u porti Crkve. U borbi<br />
koja je trajala nepunih sat vremena<br />
bilo je poginulih kao i<br />
rawenih, na obe strane. Tada<br />
je spaqena i op{tinska arhiva<br />
kako ne bi pala okupatoru u<br />
ruke. Potom je usledilo osnivawe<br />
narodnooslobodila~kih odbora<br />
koji su imali odlu~uju}u<br />
ulogu u vo|ewu rata. Ariqski<br />
bataqon su ~inile tri ~ete<br />
sa oko 300 boraca nastavio je<br />
ratna dejstva u kojima su se,<br />
hrabro{}u, odano{}u otaxbini<br />
i ideji slobode istakli brojni<br />
na{i saborci poput Dragojla<br />
Stoji}a, Svetolika Lazarevi}a,<br />
Draga I Ratka Jovanovi}a,<br />
Ratomira Krupnikovi}a, Milenka<br />
Jokanovi}a, Mom~ila Nedeqkovi}a…<br />
- naglasio je Vukovi}.<br />
I. P.<br />
UDRU@EWE DISTROFI^ARA<br />
ZLATIBORSKOG OKRUGA<br />
Корак по корак до<br />
пројекта<br />
Ve}ini u~esnika ovo je bio prvi put da budu na seminaru i da<br />
se susretnu sa ovom temom, neki su utvrdili svoje znawe, ali po<br />
re~ima svih jedno veliko i lepo iskustvo i prilika za uspostavqawem<br />
saradwe, partnerstva uzme|u organizacija za neke budu}e<br />
aktivnosti, projekte. Seminar u Ariqu, bio je jedan u nizu koji<br />
}e biti realizovani u narednom periodu, sa ciqem osna`ivawe<br />
i ja~awe kapaciteta organizacija osoba sa invaliditetom u oba<br />
okruga.<br />
T. Petrovi}<br />
Seminar sa temom “Pisawe predloga projekta”<br />
odr`an je proteklog vikenda u hotelu “Mlinarev<br />
san” u Ariqu za predstavnike organizacija osoba<br />
sa invaliditetom. Seminar je jedna od aktivnosti<br />
u okviru projekta „Koraci na putu razvoja“ koji realizuju<br />
Udru`ewe distrofi~ara Zlatiborskog okruga<br />
u partnerstvu sa Udru`ewem distrofi~ara<br />
Moravi~kog okruga uz finansijsku podr{ku Ministarstva<br />
rada i socijalne politike RS – Sektora<br />
za za{titu osoba sa invaliditetom.<br />
Na dvodnevnoj edukaciji prisustvovalo je 20<br />
aktivista udru`ewa osoba sa invaliditetom iz<br />
U`ica, ^ajetine, Prijepoqa, Ariqa, Kosjeri}a,<br />
Ivawice i ^a~ka. U~esnici seminara bili su i zaposleni<br />
u dnevnim boravcima za decu i omladinu sa<br />
invaliditetom iz U`ica i ^ajetine.<br />
Na jednostavan na~in uz prakti~ne primere<br />
u~esnicima seminara obja{weno je {ta je to projektno<br />
planirawe, zbog ~ega pravimo projekte i kako<br />
projekti nastaju. Kroz interaktivnu atmosferu i<br />
prakti~an rad u grupama, u~esnici su dosta dobro<br />
savladali ve{tine, korake svakog projekta: kako<br />
da defini{u problem u svojoj zajednici, odrede ciqeve<br />
i aktivnosti projekta i naprave buxet.<br />
2. septembar 2011.<br />
15
o{le nedeqe u novova-<br />
selu Bo`eti}i<br />
Pro-{kom<br />
odr`ana je 15. Sirijada na kojoj<br />
je sa podru~ja op{tine Nova<br />
Varo{ nastupilo 96 izlaga~a<br />
~uvenog zlatarskog sira, a 40<br />
doma}ica takmi~ilo se u pripremawu<br />
pite od heqde.<br />
Prvo mesto na Zlatarskoj<br />
sirijadi zauzeo je Jordan Xekuli}<br />
iz sela Gorwe Trudovo,<br />
drugo Miroslav ]irovi} iz<br />
хроника<br />
NOVA VARO[<br />
Сиријада у Божетићима<br />
Zlatarska sirijada u Bo`eti}ima ove godine je okupila 96 izlaga~a<br />
poznatog zlatarskog sira, 40 doma}ica takmi~ilo se u pripremawu<br />
pite od heqde<br />
Bo`eti}a, a tre}e mesto Sreten<br />
Paunovi} iz Bukovika.<br />
Najboqu pitu od heqde<br />
pripremila je Dragica Rosi}<br />
iz sela Vilovi, drugo mesto je<br />
zauzela Milanka \enadi} iz<br />
Akma~i}a, a tre}e Vesna [pica<br />
Pobednici Sirijade<br />
iz Dra`evi}a.<br />
Najve}i broj rasnih krava<br />
muzara, 20, ima doma}in Nedeqko<br />
Lukovi} iz Bo`eti}a, a<br />
najmla|i bra~ni par na selu<br />
su Branka i Novak Krsti} iz<br />
Bo`eti}a.<br />
Na ^uvenom va[aru na<br />
Pa[inoj Ravni podno Povlena<br />
Надметање за „Златни ражањ”<br />
POKRETA^I Milo{ Kosi} i Milinko Luki}<br />
arodna svetkovina, s tradicijom od preko dva veka, odr`ava<br />
Nse svake godine na Pa{inoj Ravni podno Povlena prve nedeqe<br />
posle verskog praznika Velike Gospojine. Na ~uvenom va{aru okupqaju<br />
se tada `iteqi bajinoba{tanske op{tine ali i susednih,<br />
Vaqeva , Kosjeri}a, Qubovije. Mo`da i zbog toga on i daqe nosi<br />
epitet najpoznatijeg i najmasovnijeg u ovom kraju. Ove godine va{ar<br />
se odr`ava 4. septembra i na wemu bi}e novih sadr`aja.<br />
– Po{to je ovo planinski, sto~arski kraj, planiramo da se<br />
pored re~ice Tre{wice po prvi put odr`i takmi~ewe u pe~ewu<br />
jagawaca pod nazivom „Zlatni ra`aw”. Radi}e se to na tradicionalan<br />
na~in, uz kori{}ewe drveta i obavezno drvenog ra`wa. @<br />
iri, u kome }e biti i predstavnici veterinarske slu`be, ima}e<br />
zadatak da oceni svakog takmi~ara i na kraju proglasi one koji<br />
su najboqe ispekli jagwe – ka`u inicijatori „Zlatnog ra`wa”<br />
sve{tenik Milinko Luki} i me{tanin Milo{ Kosi}, koji radi u<br />
[vajcarskoj.<br />
R. B.<br />
Pobednici u pevawu izvika<br />
Na Sirijadi je ove godine<br />
Organizator, Turisti~ko<br />
prvi put organizovano sportski centar “Zlatar” u<br />
takmi~ewe u pevawu izvika. Pobedili<br />
su Miroqub [akovi} i<br />
Milivoje Ili} iz Negbine.<br />
Novoj Varo{i, zadovoqna je<br />
vogodi{wom Sirijadom koja je<br />
imala preko tri hiqade posetilaca.<br />
R. Popovi}<br />
STATISTIKA<br />
Зараде номинално мање<br />
Prose~na neto zarada u julu ove godine na<br />
nivou Republike je 39.127 dinara {to je<br />
nominalno mawe za 0,5 posto u odnosu na<br />
isti mesec pro{le godine<br />
Prose~na zarada bez poreza i doprinosa ispla}ena<br />
u julu ove godine u Republici Srbiji iznosi 39.127 dinara.<br />
U odnosu na prose~nu zaradu bez poreza i doprinosa<br />
ispla}enu u junu, nominalno je mawa za 0,5 posto, a realno<br />
je ostala na istom nivou, saop{tio je ovih dana Republi~ki<br />
zavod za statistiku.<br />
Prose~na bruto zarada ispla}ena u julu na republi~kom<br />
nivou, u odnosu na prose~nu zaradu ispla}enu u istom mesecu<br />
pro{le godine, nominalno je ve}a za 11,9 , a realno je<br />
mawa za 0,2 procenta.<br />
Prose~na neto zarada ispla}ena u julu ove godine na<br />
republi~kom nivou, u odnosu na prose~nu zaradu bez poreza<br />
i doprinosa ispla}enu u istom mesecu pro{le godine, nominalno<br />
je ve}a za 13,1, a realno za 0,9 posto.<br />
Ina~e, prose~na zarada bez poreza i doprinosa<br />
ispla}ena u periodu januar–jul ove godine u Republici<br />
Srbiji, u odnosu na prose~nu zaradu bez poreza i doprinosa<br />
ispla}enu u istom periodu pro{le godine, nominalno je<br />
ve}a za 11, a realno je mawa za 1,8 posto.<br />
R. P.<br />
16 2. septembar 2011.
U Peru]cu i na Tari o o^uvawu<br />
prirode u^ilo 45 osnovaca<br />
iz 13 gradova<br />
Еко – камп младих<br />
горана<br />
organizaciji Pokreta gorana<br />
U Srbije a pod pokroviteqstvom<br />
Ministarstva poqoprivrede,<br />
trgovine, {umarstva<br />
i vodoprivrede i NP „Tara“ u<br />
Peru}cu i na Tari odr`an je<br />
~etvrti po redu Eko kamp „Tara<br />
2011“. Za sedam dana 45 u~esnika<br />
kampa, u~enika {estog, sedmog i<br />
osmog razreda osnovnih {kola<br />
iz 13 gradova Srbije, posetili<br />
su rasadnik u okviru Nacionalnog<br />
parka na Kalu|erskim<br />
Barama na Tari, upoznali se<br />
sa vrstama drve}a i lekovitog<br />
biqa, radili na ure|ewu<br />
prostora oko hotela „Jezero” u<br />
Peru}cu uklawaju}i korov, posetili<br />
rezervat prirode „Crveni<br />
potok“ i mnoga turisti~ka i<br />
prirodna obele`ja u okolini<br />
Bajine Ba{te. ^lanovi Pokreta<br />
gorana Srbije organizovali su i<br />
malu {kolu slikawa, takmi~ewa<br />
u izradi cvetnih aran`mana i<br />
prepoznavawu vrsta drve}a i<br />
lekovitog biqa kao i konkurs<br />
za najboqi literarni rad na<br />
temu „Ja danas a ti sutra na<br />
Eko kampu Tara”. – @eqa nam<br />
je da mladi borave}i {to vi{e<br />
NAGRADE<br />
U kvizu znawa pobedila je<br />
ekipa (Aleksa Gruji}, Maja<br />
Milutinovi}, Nemawa<br />
Kora} i Katarina Kuzman),<br />
Mila Jovanovi} iz Lazarevca<br />
nagra|ena je za literarni<br />
rad, a za cvetni aran`man<br />
Stefan Risti} iz Bajine<br />
Ba{te. Milana Daki} iz<br />
Novog Sada, Ivana Jankovi}<br />
iz Lazarevca i Tijana<br />
Milo{evi} iz Obrenovca<br />
nauspe{niji su u maloj<br />
{koli slikawa, a Marko<br />
Petrovi} iz Tovari{eva<br />
kod Ba~ke Palanke na<br />
maskenbalu.<br />
друштво<br />
OLDTAJMERI U ARIQU<br />
Осмеси и добродошлица<br />
Takmi~ewe u izradi cvetnih aran`mana<br />
Mladi gorani u rasadniku NP „Tara”<br />
u prirodi kroz dru`ewe steknu<br />
nova saznawa o prirodnim bogatstvima<br />
Srbije, o retkim vrstama<br />
drve}a i biqaka, i naravno<br />
kako to bogatstvo o~uvati. Deca<br />
su zaista odu{evqena boravkom<br />
i sadr`ajima u kampu. Svi su<br />
potpisali zahtev da boravak<br />
produ`e bar za jo{ tri dana i da<br />
su roditeqi spremni da to plate<br />
– ka`e Miroslav Mihajilovi},<br />
sekretar Pokreta gorana Srbije.<br />
Sa mladima su radili mentori<br />
Slavica Stoj~etovi}, Dragoqub<br />
Blagojevi}, Nenad \urovi},<br />
Jelena Petrovi}, Branka Spasojevi}<br />
i Milka Petrovi}. Sedmodnevno<br />
dru`ewe mladih gorana<br />
zavr{eno je dodelom nagrada<br />
najboqima i maskenbalom.<br />
R. Blanu{a<br />
a turi kroz Srbiju ~lanovi<br />
Nitalijanskog udru`ewa qubiteqa<br />
marke „Fijat 500” boravili<br />
su u Ariqu gde su, nakon<br />
prolaska kroz glavnu ulicu i<br />
kratkog predaha ispred crkve<br />
Svetog Ahilija, bili dragi gosti porodice ]irkovi}. Karavanu iz<br />
Italije u kome su ~lanovi „fijata 500” iz Padove, na sedmodnevnom<br />
proputovawu kroz Srbiju pridru`ilo se nekoliko qubiteqa populanih<br />
“fi}a”, iz Srbije. Jednom od wih, Ariqcu, Milosavu Molu<br />
]irkovi}u po~asno je uru~ena ~lanska karta kluba.<br />
Tople re~i dobrodo{lice gostima je uputila predsednica<br />
Mirjana Avakumovi} i tom prilikom ih upoznala sa Ariqem,<br />
stanovnicima, privredom i posebno turisti~kim lokalitetima na<br />
teritoriji op{tine. Atmosferi gostoprimstva doprineli su i ~lanovi<br />
turisti~kog Info centra,<br />
orkestar “Danijela” i italijanski<br />
dr`avqanin Alberto Mecano<br />
koji sa suprugom Zoricom ve}<br />
nekoliko godina `ivi i radi u<br />
Ariqu.<br />
Razlozi za organizovawe ture kroz Srbiju vezani su za qubav<br />
i prema automobilima a i prema Srbiji, navodi \or|o Andrijan,<br />
idejni tvorac, realizator ture i odskoro zvani~ni predstavnik<br />
ogranka Fiat 500 za Srbiju. On ka`e: – Tura kroz Srbiju obi{la<br />
je najpre Novi Sad, potom Vr{ac, Smederevo, Zaje~ar, Kragujevac,<br />
sada idemo ka Mokroj Gori, pa u Vaqevo, Oplenac i daqe za Beograd.<br />
Tura je prili~no zahtevna, ali su sav umor “raspr{ili” na{i<br />
doma}ini koji su nam priredili iznena|ewe i sjajaj prijem.<br />
Ivanka Pavlovi}<br />
Mezim~e na ~etiri to~ka Predsednica Avakumovi} pozdravqa goste<br />
2. septembar 2011.<br />
17
ahvaquju}i svojim kolegama<br />
Ziz Dobrovoqnog vatrogasnog<br />
dru{tva u Kraqevu, Dobrovoqno<br />
vatrogasno dru{tvo U`ice je<br />
u toku 2006. godine uspostavilo<br />
kontakte i saradwu sa Dobrovoqim<br />
vatrogasnim dru{tvom<br />
„Pobre`je“ u Mariboru, koje je<br />
osnovano daleke 1905. godine.<br />
- Od na{ih kolega vatrogasaca<br />
iz Slovenije, odnosno<br />
od DVD iz Maribora pre neku<br />
godinu dobili smo na poklon<br />
jedno tehni~ko vozilo marke<br />
„mercedes“, a protekle sedmice,<br />
od 25 – 28. avgusta, bili smo<br />
doma}ini na{im dragim kolegama<br />
i prijateqima Slovencima<br />
iz Maribora. Posetilo nas je 49<br />
~lanova wihovog DVD, koje je<br />
predvodio predsednik Dru{tva<br />
Darko Hergamas, - rekao nam je<br />
Radosav Bo{kovi}, predsednik<br />
DVD U`ice.<br />
Svoje prijateqe i saradnike<br />
u U`icu, Slovenci su<br />
ponovo prijatno iznenadili<br />
i obradovali. U petak, 25. avgusta,<br />
na platou ispred Vatrogasnog<br />
doma, sve~ano su uru~ili<br />
poklon – vozilo kombi sa devet<br />
sedi{ta. Sve~anoj primopredaji<br />
vozila, pored ~lanova DVD<br />
U`ice i profesionalne vatrogasne<br />
jedinice, prisustvovali<br />
su predstavnici DVD Mramorak<br />
kod Kovina u Banatu i DVD iz<br />
Kraqeva, zatim predsednik<br />
Stru~no-tehmi~kog saveta Vatrogasnog<br />
saveza Srbije Milutin<br />
Vukosavqevi}, predstavnici<br />
Policijske uprave U`ice, ~lan<br />
<strong>Grad</strong>skog ve}a Zoran Milojevi}<br />
i drugi.<br />
Tokom ~etvorodnevnog<br />
dru`ewa vatrogasaca Maribora<br />
i U`ica, gosti iz Slovenije su u<br />
U`icu posetili Hidrocentralu,<br />
pla`u i Trg parizana, zatim<br />
spomenik na Kadiwa~i, a u Spomen<br />
domu razgledali su stalnu<br />
izlo`benu postavku „U`i~ki<br />
kraj u NATO agresiji 1999. godine“.<br />
Sa svojim doma}inima<br />
posetili su Bajinu Ba{tu i<br />
dru`ili se sa ~lanovima DVD<br />
, gde ih je predsednik Dru{tva<br />
Ne|o Raki} upoznao sa radom<br />
bajinoba{tanskih vatrogasaca.<br />
Posetili su Peru}ac, vozili se<br />
brodi}em kawonom Drine, a potom<br />
posetili Mitrovac na Tari i<br />
Drvegrad u Mokroj Gori i vozili<br />
se „}irom“ ~uvenom [arganskom<br />
osmicom. Tokom posete Bajinoj<br />
Ba{ti i u Drvegradu zabavqao<br />
ih je Tambura{ki orkestar,<br />
ina~e ~lanovi DVD U`ice.<br />
Na rastanku prijateqi su<br />
razmenili poklone – umetni~ke<br />
slike i suvenire, a jednu<br />
umetni~ku sliku Slovenci<br />
su poklonili i <strong>Grad</strong>skoj<br />
skup{tini.<br />
Po povratku u Maribor,<br />
predsednik DVD U`ice Radosav<br />
Bo{kovi} dobio je poruku od<br />
svog kolege Darka Hergamasa u<br />
kojoj, izme|u ostalog, navodi:<br />
„...Zahvaqujem za sve {to<br />
ste nas tako lepo primili i<br />
хроника<br />
DRU@EWE VATROGASACA U@ICA I MARIBORA<br />
Словенци Ужичанима поклонили возило<br />
Tokom boravka u U`i~kom kraju gosti iz Slovenije pored U`ica i Zlatibora posetili<br />
Kadiwa~u, Bajinu Ba{tu, Peru}ac, Mitrovac i Mokru Goru<br />
Poklon Slovenaca<br />
Jedan od zajedni~kih snimaka u U`icu<br />
ugostili. Hvala vam na darovima.<br />
Nikada ne}emo zaboraviti<br />
kako nam je lepo bilo kod vas...“<br />
Telefonom se javio<br />
predsednik Upravnog odbora<br />
DVD „Pobre`je“ Maribor Milan<br />
Kek, istakav{i da je sve bilo<br />
veoma dobro i da su wihovi<br />
omladinci i omladinke koji su<br />
bili u grupi veoma odu{evqeni<br />
jer nisu verovali da }e tako<br />
prijateqski biti do~ekani u<br />
Srbiji, odnosno u U`icu i Bajinoj<br />
Ba{ti.<br />
\. Pil~evi}<br />
Snimci: Foto Vujovi}<br />
ZLATIBOR<br />
Светско првенство у<br />
ваздухопловном моделарству<br />
Na Zlatiboru }e od 28. avgusta do 3. septembra, biti<br />
odr`ano Svetsko prvenstvo u vazduhoplovnom modelarstvu u<br />
klasi slobodnolete}i modeli F1E. Ovom takmi~ewu su prethodili<br />
„Zlatibor kup“ i „Luksor kup“ , takmi~ewa za nadmetawe<br />
u Svetskom kupu vazduhoplovnih modelara. Organizator<br />
takmi~ewa je Vazduhoplovni savez Srbije, a suorganizator<br />
Turisti~ka organizacija Zlatibor.<br />
Takmi~ewa su se odvijala na idealnim zlatiborskim<br />
terenima, na putu ka Vodicama, u blizini prostora predvi|enog<br />
za solarnu elektranu (na Smiqani}a zakosu).<br />
Na „Zlatibor“ i „Luksor“ kupu su u~estvovali takmi~ari<br />
iz Francuske, Italije, Nema~ke, Rumunije, Slova~ke, Velike<br />
Britanije, Amerike i Srbije.<br />
Srbiju }e predstavqati u seniorskoj konkurenciji Bo{ko<br />
La}imi}, Stevan Muti} i Stevan Janovi}, a od juniora: Nikola<br />
\or|evi}, Dejan Stan~evi} i Stevan Babin.<br />
Na takmi~ewu }e se na}i i prethodni svetski {ampion<br />
iz 2009. godine, Slovak Ivan Treger, modelar koji je godinama<br />
ni`e rekorde. Posledwi wegov podvig je bio novi svetski<br />
rekord u du`ini leta i svetski rekord u zbiru dva najboqa<br />
leta na Evropskom prvenstvu slobodnolete}ih modela F1D,<br />
odr`anom od 9. do 14. avgusta u Beogradu.<br />
Da podsetimo, na{i juniori su na nedavno odr`anom Evropskom<br />
juniorskom prvenstvu u Sloveniji bili najboqa ekipa<br />
osvojiv{i prvo mesto. U toj ekipi se nalazio Nikola \or|evi},<br />
jedan od mladih modelara koji }e u~estvovati i na ovom Svetskom<br />
prvenstvu.<br />
R. V.<br />
18 2. septembar 2011.
хроника<br />
NARODNA BIBLIOTEKA U@ICE<br />
Само дела љубави остају<br />
Akcijom pod sloganom „Samo dela<br />
qubavi ostaju“ u u`i~koj Narodnoj biblioteci<br />
je pro{le srede, 24. avgusta, zavr{en<br />
tromese~ni rad kreativnih radionica za<br />
decu od pet do 14 godina u okviru Javnih<br />
radova. Brojnost i ma{tovitost radova na<br />
prodajnoj izlo`bi humanitarnog karaktera<br />
(sav prihod bi}e poklowen De~jem odeqewu<br />
Op{te bolnice U`ice za nabavku klima<br />
ure|aja) dovoqno govori o velikoj zainteresovanosti<br />
u`i~kih mali{ana da tokom<br />
letweg raspusta u~estvuju u nekoj od radionica<br />
koje su vodile pedagog Biqana Kati}<br />
i u~iteqice Biqana Davidovski i Du{ica<br />
Milovanovi}.<br />
U U`icu i Sevojnu za rad likovne,<br />
psiholo{ke i ekolo{ke radionice, kao i<br />
za realizaciju brojnih lutkarskih predstava<br />
bilo je zainteresovano preko dve<br />
hiqade de~aka i devoj~ica. Rad se odvijao<br />
svakodnevno, u dve smene, od 1. juna do 31.<br />
avgusta.<br />
Du{ica Milovanovi}, Biqana Davidovski i<br />
Biqana Kati}<br />
Ovakav vid animacije najmla|ih<br />
sugra|ana pokazao se vi{estruko zna~ajan i<br />
koristan s obzirom na to da gradu nedostaju<br />
kontinuirani kulturni i edukativni<br />
sadr`aji za ovaj uzrast. De~ije odeqewe<br />
u`i~ke Narodne biblioteke je protekla tri<br />
meseca bilo uzavrelo kreativno `ari{te u<br />
kome se dobro osmi{qenom i organizovanom<br />
akcijom pokazalo, i dokazalo, da s malo<br />
dobre voqe i pa`we leto u gradu mo`e<br />
biti radosnije. Stoga vaqa uputiti predlog<br />
svim „dru{tveno odgovornim subjektima“ da<br />
se radionice nastave, na obostrano zadovoqstvo.<br />
Z. J.<br />
GRAD U@ICE<br />
<strong>Grad</strong>ska uprava za urbanizam, izgradwu<br />
i imovinsko-pravne poslove<br />
Odeqewe za pravne poslove<br />
Ulica Dimitrija Tucovi} br.52<br />
tel. 031/590-178, faks: 031/513-469<br />
Na osnovu ~l.10. stav 1.i 2. a u vezi sa ~l.29. Zakona o<br />
proceni uticaja na `ivotnu sredinu ( «Slu`beni glasnik » RS<br />
br.134/04 i 36/09) daje<br />
s l e d e } e<br />
О Б А В Е Ш Т Е Њ Е<br />
"RADIO SAN" d.o.o. U`ice, Mihaila Pupina 1, podnelo<br />
je zahtev za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja projekta<br />
– FM predajnika «Radio san» - U`ice, na `ivotnu sredinu, ~ija<br />
je izgradwa planirana na kat.parceli br. 1602/2 KO Duboko,<br />
Sari}a Osoje, <strong>Grad</strong> U`ice.<br />
Zainteresovana javnost i zainteresovani organi i organizacije<br />
mogu izvr{iti uvid u sadr`inu zahteva svakog radnog<br />
dana od 09,00 do 14,00 ~asova, u kancelariji br.1, <strong>Grad</strong>ske<br />
uprave za urbanizam, izgradwu i inspekcijske poslove <strong>Grad</strong>a<br />
U`ica, ulica D. Tucovi} br. 52 i dostave svoje mi{qewe u roku<br />
od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa.<br />
KOMISIJA ZA JAVNA PRIZNAWA<br />
I NAGRADE GRADA U@ICA<br />
UPU]UJE<br />
ЈАВНИ ПОЗИВ<br />
ZA PODNO[EWE PREDLOGA ZA DODELU<br />
JAVNIH PRIZNAWA I NAGRADA GRADA U@ICA<br />
PLAKETA GRADA U@ICA – za rezultate ostvarene u<br />
du`em vremenskom periodu u oblasti privrede, dru{tvenih delatnosti,<br />
nauci, kulturi, umetnosti i drugim oblastima javnog<br />
`ivota.<br />
POVEQA GRADA U@ICA - za zasluge i dela koja doprinose<br />
ukupnom razvoju grada.<br />
NAGRADA GRADA U@ICA – za izuzetne rezultate u<br />
radu i unapre|ewu privrede, poqoprivrede, nauke, kulture,<br />
fizi~ke kulture, obrazovawa i vaspitawa, zdravstvene, socijalne<br />
i de~ije za{tite, lokalne samouprave, kao i o~uvawu<br />
poboq{awu i za{titi `ivotne sredine i svim drugim vidovima<br />
stvarala{ta u gradu, za dostignu}a koja su zna~ajna za grad<br />
U`ice i wegove gra|ane.<br />
Plaketa, poveqa i nagrada grada U`ica dodequju se<br />
pravnim licima i pojedincima.<br />
Pravo da predlo`e kandidate imaju: preduze}a i ustanove,<br />
mesne zajednice, dru{tvene organizacije i udru`ewa gra|ana,<br />
Skup{tina grada, pojedinci i grupe gra|ana sa podru~ja <strong>Grad</strong>a<br />
U`ica.<br />
Predlozi moraju biti obrazlo`eni i sadr`ati podatke<br />
o rezultatima pojedinca, odnosno pravnog lica koje se<br />
predla`e.<br />
Predloge sa obrazlo`ewem dostaviti Komisiji za javna<br />
priznawa i nagrade <strong>Grad</strong>a U`ica, sa naznakom - predlog kandidata<br />
za nagrade – U`ice, Dimitrija Tucovi}a br. 52.<br />
Rok za dostavqawe predloga je 20. septembar 2011.godine.<br />
2. septembar 2011.<br />
19
школство<br />
^E[KA AMBASADA DONIRALA SREDSTVA ZA PRVU OSNOVNU [KOLU<br />
KRAQA PETRA DRUGOG<br />
Опремљено 11 учионица<br />
Po~etak {kolske godine u novim klupama a vrednost donacije 10 hiqada evra<br />
Prva osnovna {kola kraqa<br />
Petra drugog formirala<br />
je projektni tim koji se obra}a<br />
raznim organizacijama, firmama<br />
i ambasadama. Ovaj projekat<br />
je radio tim na ~elu sa Katarinom<br />
Karanovi} a podrazumevao<br />
je opremawe osam u~ionica. Na<br />
osnovu tendera umesto osam opremqeno<br />
je 11 u~ionica u kojima<br />
nastavu imaju u~enici od prvog<br />
do ~etvrtog razreda.<br />
Opremqene su sa novim<br />
stolovima i stolicama, katedrama,<br />
ormarima, zavesama a<br />
i okre~ene su u~ionice. Pregovori<br />
oko realizacije projekta<br />
trajali su vi{e od godinu dana<br />
sa ^e{kom ambasadom koja je<br />
donirala sredstva za opremawe<br />
u~ionica.<br />
- Sredstva koja su donirana<br />
za {kolu su ogroman novac<br />
tako da smo sve zavr{ili<br />
Govore}i o projektima ka-<br />
`u da ih rade jer znaju da niko<br />
ne}e do}i da ih pita {ta im<br />
treba. Tako da na ovaj na~in<br />
poku{avaju da obezbede ono {to<br />
im je potrebno.<br />
Opremqene u~ionice<br />
isti~e ^umi} i dodaje da je to<br />
zahvaquju}i dobrom kolektivu.<br />
U {koli navode i da imaju<br />
dobar odnos prema deci i roditeqima<br />
tako da ih ne ~udi {to za<br />
sticawe znawa u ovoj {koli<br />
Vladan ^umi}, direkor {kole<br />
u roku od 15 dana. Sve {to<br />
je bilo potrebno izuzetno je<br />
odra|eno a jedna roditeqka je<br />
u~estvovala u {ivewu zavesa.<br />
Posebno me raduje nov ambijent<br />
u u~ionicama, {to }e od posebnog<br />
zna~aja biti za u~enike i<br />
zaposlene, istakao je Vladan<br />
^umi}, direktor Prve osnovne<br />
{kole kraqa Petra drugog.<br />
Iz {kole se zahvaquju<br />
^e{koj ambasadi i o~ekuju predstavnike<br />
polovinom septembra<br />
da do|u i vide {ta je ura|eno.<br />
Polovinom avgusta direktor<br />
^umi} bio je u Ministarstvu<br />
prosvete zbog zamene fasadne<br />
stolarije, ali pored obe}awa<br />
zbog krize ne o~ekuju da }e to<br />
biti u ovoj godini.<br />
- Mi smo to zaslu`ili s<br />
obzirom da je {kola stara 127<br />
godina i da svake godine ima<br />
prirast u~enika od 30 do 50<br />
za {ta sam dobio i ~estitke,<br />
vlada veliko interesovawe.<br />
Tako }e i ove godine najvi{e prvaka<br />
sesti u wihove klupe.<br />
A i u~enici koji zavr{avaju<br />
ovu {kolu prepoznatqivi su na<br />
prijemnim ispitima za sredwe<br />
{kole a kasnije i na fakultetima,<br />
zakqu~io je direktor<br />
^umi}.<br />
D. Cvijovi}<br />
20 2. septembar 2011.
Oko 300 osnovaca seoske<br />
{kole „Stevan Joksimovi}”<br />
u Roga~ici kod Bajine Ba{te,<br />
jedne od najstarijih obrazovnih<br />
ustanova u zapadnoj Srbiji s<br />
tradicijom od 179 godina, novu<br />
{kolsku godinu zapo~iwu u neuporedivo<br />
boqim uslovima. Tokom<br />
letweg raspusta renovirane<br />
su oronule zgrade u mati~noj<br />
{koli u Roga~ici i Izdvojenom<br />
odeqewu u Ba~evcima,<br />
zahvaquju}i ponajvi{e entuzijazmu<br />
direktora Rada Jezdi}a<br />
koji je preneo i na svoje radnike.<br />
Zajedno sa majstorima<br />
neumorni direktor provodio je<br />
dane na gradili{tima a nije se<br />
libio da im i sam pripomogne<br />
u gra|evinskim poslovima. Zatekli<br />
smo ga na krovu {kole<br />
u Ba~evcima kako barabar sa<br />
gra|evincima ve{to sla`e elemente<br />
nove krovne konstrukcije.<br />
– Zamenili smo dotrajali<br />
krovni prekriva~ od salonitnih<br />
plo~a sa limenim tablama. Pomogla<br />
nas je op{tina i ovda{wa<br />
mesna zajednica, a od [umskog<br />
gazdinstva „Borawa” iz Loznice<br />
dobili smo 20 kubika gra|e za<br />
zamenu krovne konstrukcije –<br />
pri~a Jezdi} koji je u roga~i~ku<br />
{kolu do{ao pro{le zime. Pre<br />
toga je radio u zlatiborskom<br />
selu Alin Potok, ali je zbog malog<br />
broja |aka {kola zatvorena<br />
i Jezdi} je ostao bez posla. I<br />
pored toga {to je 2009. godine<br />
kao najboqi u~iteq, za brojne<br />
akcije na selu, dobio Svetosavsku<br />
nagradu. Da bi idr`avao<br />
vi{e~lanu porodicu radio je i<br />
fizi~ke poslove, a onda mu se,<br />
ipak, posre}ilo, na konkursu<br />
izabran je za direktora {kole u<br />
Roga~ici. – Imao sam sre}u da su<br />
domari i pomo}ni radnici vi~ni<br />
majstori i vrlo brzo smo na{li<br />
zajedni~ki jezik. Po zavr{etku<br />
{kolske godine prionuli smo<br />
na posao, najpre u roga~i~koj<br />
{koli kompletno je renoviran<br />
mokri ~vor, ura|en potporni<br />
zid i popravqena fasada.<br />
школство<br />
[kola u Roga^ici kod Bajine Ba[te, s tradicijom od<br />
179 godina, [kolsku godinu zapo^iwe u novom ruhu<br />
„Мајсторије” директора<br />
Rade Jezdi} celo leto, zajedno s majstorima, popravqao oronule<br />
{kolske zgrade<br />
U zaseoku Jasik, u {koli sa<br />
samo {est |aka, napravqen je<br />
mawi bazen – nabraja Jezdi}<br />
Direktor Jezdi} sa majstorima na krovu {kole u Ba~evcima<br />
PRIMER ZA UGLED<br />
dosada{wi u~inak, pretvoren<br />
u novac, vredan oko dva miliona<br />
dinara. U planu su i novi<br />
- Ovo je primer kako se mo`e dosta uraditi kada se na<br />
zajedni~kom poslu na|u op{tina, {kola i sredina u kojoj ona<br />
deluje. Za svaku pohvalu je anga`ovawe direktora Jezdi}a,<br />
[kolskog odbora i zaposlenih, kao i saradwa sa MZ i lokalnom<br />
samupravom. [kolama i Roga~ici i Ba~evcima pomogli<br />
smo da dobiju ra~unarske radionice, ~etvororazredne<br />
laptopove i video bimove – kazao je Bla`o ^ubrilo,<br />
na~elnik Ministarstva proisvete za Zlatiborski okrug.<br />
poslovi, u mati~noj {koli u<br />
Roga~ici predstoji ure|ewe<br />
otvorenog sportskog terena, a<br />
zapu{teni seoski Dom kulture<br />
trebalo bi da se adaptira u<br />
{kolsku fiskulturnu salu. I<br />
Ba~evci bi trebalo da dobiju<br />
bazen a na fiskulturnoj sali<br />
bi}e zamewen krov, u ovom selu<br />
i obli`wem Oklecu gradi}e se<br />
i stanovi za u~iteqe. \aci i<br />
u~iteqi boqe uslove ima}e i u<br />
Gvoscu, na Pa{inoj Ravni.<br />
R. Blanu{a<br />
PRED PO^ETAK [KOLSKE GODINE<br />
Појачана контрола<br />
саобраћаја<br />
Imaju}i u vidu po~etak nove {kolske godine, kao i pojavu<br />
nepo{tovawa saobra}ajnih propisa, posebno obaveze voza~a<br />
prema u~enicima - pe{acima, policijski slu`benici Policijske<br />
uprave u U`icu sprovodi}e kontinuirano u periodu od 1. do<br />
15. septembra, svakog radnog dana u vremenu 7 – 19.30 sati akciju<br />
poja~ane kontrole saobra}aja u zonama osnovnih i sredwih<br />
{kola.<br />
Akcija poja~ane kontrole saobra}aja bi}e usmerena na otkrivawe<br />
i sankcionisawe prekr{aja, nepo{tovawa obaveza<br />
voza~a prema pe{acima, a posebno u~enicima ni`ih razreda osnovnih<br />
{kola, neustupawa prava prvenstva prolaza u raskrsnicama<br />
i prolaska vozila i pe{aka na znak crvenog svetla semafora.<br />
Prilikom sprovo|ewa akcije, posebna pa`wa bi }e usmerena<br />
na u~enike koji prvi put polaze u {kolu tzv. “|ake prvake”,<br />
pa }e se wima posvetiti posebna pa`wa uz pru`awe pomo}i na<br />
prilazima {kolama.<br />
U saradwi sa javnim preduze}em Direkcija za izgradwu<br />
– U`ice na svim ulicama koje prolaze pored {kola u gradu postavqena<br />
je vertikalna signalizacija koja ozna~ava “zonu {kola” i<br />
obele`ena horizontalna signalizacije (uzdu`ne linije, pe{a~ki<br />
prelazi, itd.), a na pe{a~kim prelazima koji nisu regulisani<br />
svetlosnim saobra}ajnim znacima postavqeni su markeri.<br />
Apelujemo na sve voza~e da po{tuju saobra}ajne propise,<br />
naro~ito ako se nalaze u “zoni {kola”, uz napomenu da je u tim<br />
zonama brzina kretawa vozila ograni~ena na 30 km/~as.<br />
Policijska uprava U`ice<br />
2. septembar 2011.<br />
21
osle zavr{enog Fakulteta<br />
Pdramskih umetnosti u Beogradu<br />
po~iwe da radi u pozori{tu „Bo{ko<br />
Buha“, zatim snima emisije „Bajke za<br />
laku no}“, „S one strane duge“ koje<br />
su mu donele veliki uspeh i popularnost.<br />
Milorad Mandi} Manda je<br />
veliki po{tovalac de~ijih prava.<br />
Igrao je u mnogim filmovima i serijama,<br />
ali je ostao je veran svojim<br />
najdra`im saradnicima – deci. Ovih<br />
dana gostovao je u na{em gradu, gde<br />
je vodio Me|unarodni festival „Licidersko<br />
srce“, pa smo iskoristili<br />
da porazgovaramo sa wim za „Vesti“.<br />
Od kada datira va{e interesovawe<br />
za glumu<br />
- Kao mla|i bavio sam se amaterski<br />
radom u pozori{tu, ali to je<br />
vi{e bilo zbog dru`ewa, zaqubqivawa…<br />
Da budem iskren, bio je to<br />
najlep{i period mog odrastawa,<br />
koji sam podelio sa vr{wacima.<br />
Tada sam dosta putovao, i{ao sam<br />
na razne festivale, tako sam upoznao<br />
[tarkovo pozori{te. Prva interesovawa<br />
koja su me inspirisala<br />
da razmi{qam uop{te o pozori{tu i<br />
o glumi vezana su za moje rano detiwstvo,<br />
jer me je majka ~esto vodila<br />
na razne predstave u zemunsko Narodno<br />
pozori{te, zatim u Jugoslovensko<br />
dramsko pozori{te, bio sam<br />
verni pratilac svojoj mami. Zavoleo<br />
sam pozori{te iz pozicije publike,<br />
a kada sam po~eo da amaterski<br />
nastupam onda sam zavoleo ceo taj<br />
posao iz pozicije nekoga ko je akter<br />
na sceni i neko je u tom amaterskom<br />
radu delio sudbinu celog ansambla:<br />
sami smo name{tali scenografiju,<br />
pripremali kostime, to je zaista<br />
dragoceno iskustvo.<br />
U odnosu na na{u sada{wu generaciju,<br />
vi ste imali sre}u da<br />
odrastate uz emisije koje su,<br />
izme|u ostalih, radili Du{ko<br />
Radovi}, kao i na{ zavi~ajac, velikan<br />
srpske kwi`evnosti Qubivoje<br />
R{umovi}. Koliko su vas<br />
култура<br />
MILORAD MANDI] MANDA, GLUMAC<br />
Волим да се дружим са децом<br />
Mnogi koji su gledali moje emisije bili su deca, a sada su to ve}<br />
odrasli qudi koji imaju svoju decu, koju opet ja zabavqam<br />
te emisije motivisale da kasnije<br />
po~nete da radite za decu, i sa<br />
decom<br />
- Volim da se dru`im sa decom,<br />
sa decom se ose}am sve`iji, imam<br />
vi{e energije, mnogi koji su gledali<br />
moje emisije bili su deca a sada su<br />
to ve} odrasli qudi koji imaju svoju<br />
decu, koju ja sada zabavqm. Naravno,<br />
Qubivoje R{umvi} je bio upravnik<br />
pozori{ta „Bo{ko Buha“ u vreme<br />
kada sam ja postao stipendista tog<br />
pozori{ta, jo{ sam bio student<br />
Fakulteta dramskih umetnosti,<br />
da bih se kasnije i zaposlio u tom<br />
pozori{tu kao stalni ~lan. Imao<br />
sam ~ast i privilegiju da sara|ujem<br />
sa velikim pesnikom. U to vreme<br />
radili smo zajedno mnoge programe<br />
za decu, dobro smo se dru`ili, ne<br />
samo ja i on, ve} svi u pozori{tu.<br />
Gostovao sam u ~uvenim „Forama i<br />
fazonima“ , jednom od wegovih serijala,<br />
tako da imam lepe uspomene iz<br />
tog perioda, kasnije sam u`ivao u<br />
serijalu Branka Kockice „Kocka do<br />
kocke kockica“.<br />
Jo{ uvek se na radiju slu{aju<br />
va{e pesme, zato {to se lako pamte<br />
i duhovite. Da li vam je neka pesma<br />
prirasla za srce i da li jo{ uvek<br />
sara|ujete sa Qubom R{umom<br />
- Ne snimam de~ije pesme odavno.<br />
Ono {to sam snimio to su ~etiri<br />
projekta: jedan je za mog Marka, drugi<br />
je za moju Mariju, tre}i je za mog<br />
Filipa i ~etvrti za mog Andriju, a<br />
uz wih i za svu ostalu decu koja pripadaju<br />
wihovim generacijama.<br />
Da li se sla`ete da je sada malo<br />
zastupqen de~iji program na radiju<br />
i televiziji<br />
- Naravno, najiskrenije mogu<br />
samo da budem qut, i u moje ime i<br />
u ime sve dece. Neko ko radi svoj<br />
posao ne radi ga kako treba. Niko ne<br />
razume da za jednu de~iju predstavu<br />
treba puno sredstava. Mi smo nekada<br />
napravili 270 bajki za laku no}, jer<br />
to je bilo vrlo zanimqivo a nije<br />
bilo skupo.<br />
Valentina Radojevi}<br />
NU[I]IJADA U IVAWICI<br />
Нушић за почетнике и друге госте<br />
radicionalna manifestacija “Nu{i}ijada” odr`a}e se u Ivawici od 2.<br />
Tdo 4. septembra. U petak, prvog dana festivala, odmah nakon sve~anog otvarawa,<br />
re~ }e dobiti Petar Bo`ovi}. Pro{le godine pri~ao je sa interaktivne<br />
scene “Okruglo pa na }o{e” kako je umetnost nasu{na ~ovekova potreba,<br />
a ove godine donosi nam monodramu “Re~e mi jedan ~oek, }era}emo se jo{<br />
kad budem mla|i” po tekstovima Matije Be}kovi}a. U 17 ~asova, predstavu<br />
“Gospo|a ministarka”, na velikoj sceni Doma kulture, odigra}e Amatersko<br />
pozori{te mladih iz Ivawice. U subotu, u 18 ~asova, u predstavi pozori{ta<br />
iz Kru{evca, Jagodinac, Jovan~a Mici}, zapo~e}e u Ivawici svoj put oko<br />
sveta. Glavne uloge u istoimenoj predstavi Branislava Nu{i}a igraju Milorad<br />
Mandi} Manda i Qiqana Stjepanovi}. Ova vi{estruko nagra|ivana<br />
predstava ura|ena je u re`iji Juga Radivojevi}a. Polazna stanica za ovu<br />
interkontinentalnu avanturu je u velikoj sali Doma kulture.<br />
Najmla|e }e na sceni “Okruglo pa na }o{e” obradovati predstava glumaca<br />
U`i~kog pozori{ta “Xambas Na|a”. U woj, mali{ani }e saznati kako<br />
izgleda kada lutke po`ele da postanu pravi qudi. Ova predstava otvori}e<br />
nedeqni program, ta~no u podne.<br />
A u 18:30 – svetska premijera. Milan Puzi}, profesor na Novosadskom<br />
univerzitetu i autor scenarija za seriju “Otvorena vrata”, specijalno<br />
za “Nu{i}ijadu” napisao je predstavu “Nu{i} za po~etnike”. U ovom, potpuno<br />
novom pristupu Branislavu Nu{i}u, ura|enom na osnovu wegove biografije,<br />
glavnu ulogu tuma~i}e Milan Lane Gutovi}, a partneri }e mu biti mladi<br />
studenti glume iz Ivawice. Predstavu je re`irala Narcisa Darijevi} Markovi}.<br />
Ovogodi{wi program bi}e organizovan na ~etiri bine - Okruglo pa na<br />
}o{e, Velika scena kod Doma kulture, Zatvorena scena u Domu kulture i na<br />
terasi hotela “Park”, a prate}i programi bi}e u znaku obele`avawa jubileja<br />
– vek Hidroelektrane na Moravici. U okviru muzi~kog dela manifestacije<br />
u petak }e nastupiti Bajaga i instruktori, grupa Legende, a u nedequ Vlatko<br />
Stefanovski trio.<br />
Predvi|ene su izlo`be za decu “Energija i mi”, zatim izlo`ba na otvorenom<br />
“Nekad i sad”, kao I “100 godina svetlosti iz reke”, “Nu{i} kroz<br />
karikaturu” i druge postavke, dok }e u okviru sportskih de{avawa prilikom<br />
otvarawa “Nu{i}ijade” biti organizovana fudbalska utakmica izme|u<br />
Ivawi~ana i ekipe filma “Montevideo, bog te video”.<br />
Da podsetimo, “Nu{i}ijada” je prvi put odr`ana u Ivawici 1968. godine,<br />
a pro{le godine je obnovqena posle vi{egodi{we pauze i kao najboqa<br />
tradicionalna manifestacija osvojila je presti`nu nagradu “Turisti~ka<br />
slagalica”.<br />
Ciq “Nu{i}ijada” od prve godine osnivawa je da produ`i turisti~ku<br />
sezonu u toj op{tini. Organizatori su nevladina organizacija „KUDES“,<br />
uz podr{ku Op{tine Ivawica, Doma kulture Ivawica i Turisti~ke organizacije<br />
op{tine Ivawice.<br />
B. V.<br />
22 2. septembar 2011.
U GRADSKOJ GALERIJI U ARIQU<br />
култура<br />
SKUP[TINA KLUBA<br />
“PRVO ZRNO SUNCOKRETA”<br />
Нови чланови, нове<br />
књиге<br />
Изложба иконописа Данице<br />
и Миша Младеновића<br />
<strong>Grad</strong>ska galerija priredila je 28. avgusta<br />
izlo`bu ikonopisa Danice i Mi{a<br />
Mladenovi}a pod nazivom “Ikona u funkciji”.<br />
Postavkom su obuhva}ena 83 rada<br />
~etrdeset godina dugoj i bogatoj karijeri bra~nog para Mladenovi}<br />
U nizala su se razna postignu}a. Posledwih desetak godina, bave}i se<br />
ikonopisawem, freskopisawem i izradom mozaika kao i pedago{kim radom,<br />
dostigli su, kako ka`u, veliku sre}u i zadovoqstvo i redak, dragocen ose}aj<br />
da su “na pravom putu”. Za sebe ka`u da pripadaju grupi ikonopisaca tradicionalista<br />
koji su smatraju da ikona koja se ponavqa nije kopija nego se ustvari<br />
naslawa na sve prethodne. Jer sveta liturgija svake je nedeqe ista,<br />
ali se i ona, svaki put, do`ivqava na nov na~in. Mladenovi}i su sigurni<br />
u svoju odluku da nastave tradiciju prvih ikonopisaca iako smo daleko od<br />
vremena kada su kalu|eri i monasi u postu i molitvi ikonopisali u ranom<br />
sredwem veku.<br />
“Termin “ikona” gr~kog je porekla i u izvornom zna~ewu odnosi se na<br />
pojam slike. Tokom ranog sredweg veka podrazumevao je iskqu~ivo sliku<br />
svetiteqa, ali tu se pri~a ne zavr{ava, jer niti je re~ o obi~noj slici<br />
svetiteqa niti je ikonopis delatnost koju je mogu}e posmatrati kao puki<br />
kreativni ~in, navodi Sawa Sofijani}, istori~ar umetnosti i urednik<br />
likovnog programa u katalogu izlo`be. Ona tako|e poja{wava kako je “izrada<br />
ikone zapravo proces slu`ewa onostranom, vid komunikacije sa transcedentnim<br />
svetom za koji sam umetnik mora biti posebno pripremqen, jer<br />
delo koje stvara vi{e je potencijalan i dejstvuju}i nego estetski ~in.”<br />
Sve{tenik ariqske crkve, Mir~eta Krupnikovi} je, pored ostalog,<br />
rekao da ikone svedo~e o postojawu Bo`jem a vernik, molitvama pred ikonom,<br />
nastavqa ono {to je ikonopisac nanose}i boju zapo~eo. Zahvaliv{i se<br />
organizatorima i prisutnima, Mi{a Mladenovi} je naglasio:<br />
“Koreni na{e porodice su ovde, a tako|e smo dosta anga`ovani u kulturnom<br />
`ivotu ovog leta, {to nam je zaista drago i {to na{oj izlo`bi ovde<br />
daje posebnu dimenziju.<br />
Izlo`ba je otovrena do 16. septembra.<br />
Ivanka Pavlovi}<br />
JESEN U ZLAKUSI<br />
Лончаријада 2011<br />
Ovogodi{wa manifestacija<br />
„Jesen u Zlakusi“ bi}e otvorena<br />
u subotu, 3. septembra, kada }e se<br />
na sportskim terenima u Zlakusi<br />
odr`ati turnir u fudbalu<br />
i takmi~ewe u nadvla~ewu konopcem.<br />
Narednog dana odr`a}e<br />
se takmi~ewe u spremawu jela u<br />
zlaku{kom grn~arskom posu|u, a<br />
posetioci }e mo}i da vide kako<br />
se pravi i pe~e grn~arsko posu|e.<br />
Muzi~ko-pesni~ko popodne za decu<br />
ni`ih razreda uz muziku iz Diznijevih<br />
crtanih filmova odr`a}e<br />
violon~elista Dalibor Bogdanovi}<br />
uz kamernu pratwu, kao i<br />
kulturno umetni~ki program (nastupaju<br />
KUD Vuk Karaxi} iz Banata,<br />
KUD Sevojno, Etno udru`ewe<br />
Zavi~aj i truba~ki orkestar. Sledi<br />
progla{ewe pobednika u spremawu<br />
2. septembar 2011.<br />
jela u zlaku{kom posu|u, zatim Sajam<br />
grn~arije i starih zanata. Bi}e<br />
otvorene i dve izlo`be: izlo`ba<br />
radova XVI me|unarodne umetni~ke<br />
kolonije keramike ZLAKUSA 2011<br />
i izlo`ba radova nastalih na<br />
likovnoj koloniji tokom manifestacije<br />
Jesen u Zlakusi. Posetioci<br />
}e mo}i da vide i spu{tawe<br />
paraglajderima u organizaciji<br />
Pearaglajding kluba Zlaku{ki<br />
soko, a u Etno parku Terzi}a avlija<br />
bi}e otvorena izlo`ba odabranih<br />
fotografija iz monografije<br />
„Narodne no{we Srba“, autora<br />
Ivana Terzi}a, etnologa i Slobodana<br />
Bugra~i}a – fotografa.<br />
U prostorijama osnovne {kole u<br />
Zlakusi organizova}e se akcija dobrovoqnog<br />
davawa krvi. Organizator<br />
manifestacije je Udru`ewe<br />
lon~ara Zlakusa, uz suorganizaciju<br />
Etno udru`ewa Zavi~aj, pod pokroviteqstvom<br />
<strong>Grad</strong>a U`ica<br />
R. V.<br />
edovna godi{wa skup{tina<br />
RKwi`evnog kluba “Prvo zrno<br />
suncokreta” odr`ana je 28. avgusta<br />
u Brekovu. Na ovogodi{wem tradicionalnom<br />
okupqawu qubiteqa<br />
pisane re~i ariqskog i u`i~kog<br />
kraja, a i {ire, predstavqene su dve<br />
nove kwige i izabrani novi ~lanovi<br />
kluba.<br />
“Vi|elo na{eg jezika” je<br />
nova kwiga Petra Vu~i}evi}a, istaknutog<br />
~lana Kluba, a promovisana<br />
je i zbirka pesama Dragana<br />
Topalovi}a “Negde iznad svega”. O<br />
novim izdawima govorio je po`e{ki<br />
kwi`evnik Milijan Despotovi}.<br />
Nove ~lanice Kluba “Prvo<br />
zrno suncokreta” su Slavica Radovi},<br />
profesorka srpskog jezika<br />
i kwi`evnosti i Ana Avakumovi} i<br />
Marija Pil~evi}, ariqske u~enice.<br />
Ovom prilikom je delegacija<br />
Kluba polo`ila cve}e na spomen<br />
plo~u Slavka Lukovi}a, jednog od<br />
najpoznatijih pesnika na{eg kraja.<br />
Na wegovu inicijativu je 28. avgusta<br />
1970. u Brekovu, formiran wi`evni<br />
klub “Prvo zrno suncokreta” kao i<br />
zahvaquju}i anga`ovawu Milojka<br />
\okovi}a, biv{eg u~iteqa u Brekovu,<br />
novinara i publiciste i mnogih<br />
tada{wih aktivista sela Brekova.<br />
Svake pete godine, Klub objavquje po<br />
zbirku pesama “Rukoveti zavi~aja”.<br />
I. P.<br />
SEMINAR ZA PROSVETNE RADNIKE<br />
Разумети дете<br />
U jeku priprema za novu {kolsku godinu, prosvetni radnici osnovnih<br />
i sredwe {kole u Ariqu poha|ali su dvodnevni stru~ni seminar, 24. i 25.<br />
avgusta, na temu mentalnog zdravqa u {kolama.<br />
- Sa seminarom sam poku{ao da unesem vi{e svetlosti u mentalno<br />
zdravqe i koncept mentalnog zdravqa u {kolama, ka`e predava~, prof. dr<br />
Svetomir Bojanin, de~ji psihijatar.<br />
Seminar se zasniva na neuropsiholo{koj koncepciji ~oveka i ~itavog<br />
razvojnog perioda. Profesor Bojanin je tokom teorijskog dela seminara<br />
govorio o organizaciji saznajnog procesa, o problemima razumevawa me|u<br />
qudima, kao i o klini~kim slikama problema kod dece, zdrave i pametne,<br />
koja se u {koli vide samo kao lo{i u~enici.<br />
- Me|u lo{im u~enicima pronalazimo one koji nisu lo{i zbog u~ewa<br />
nego zbog disharmoni~nog razvoja, ka`e prof. Bojanin i dodaje da takovom<br />
detetu treba pomo}i, a ne davati lo{e ocene i ne govoriti da ne radi dovoqno.<br />
Problem razumevawa jeste uop{te problem qubavi.<br />
- Pre svake procene da je u~enik lew ili neposlu{an, treba prvo da<br />
vidimo o ~emu se radi, kakva je organizacija wegovog saznajnog procesa, da<br />
li odgovara uzrastu itd. Ciq ovakvih predavawa zato i jeste da se {kola<br />
podstakne da u svom timu, pored pedagoga i psihologa, ima i defektologa,<br />
naro~ito u prva ~etiri razreda osnovne {kole. U sistemu u kome sara|uju<br />
u~iteq, defektolog, psiholog i gde treba povremeno konsultovati de~jeg<br />
psihijatra, mawe }e stvari proma}i, i u dijagnostici i u postupku sa decom.<br />
Osim toga, seminarom `elim da poka`em {ta mi zajedno ne znamo, o ~emu zajedno<br />
treba da razmi{qamo i kako da probleme zajedni~ki re{avamo. Treba<br />
raditi na tome da se boqe razumemo i to na razli~ite na~ine koji su nam<br />
pri ruci.<br />
U prakti~nom delu seminara predava~i su bili Nata{a Veselinovi},<br />
spec. pedagog, psihoterapeut i edukator psiho drame i Danijela Radovi},<br />
spec. pedagog, psihodramski psihoterapeut. U ulozi dece koja imaju te{ko}e<br />
i poreme}aje i u u~ewu i pona{awu na{li su se prosvetni radnici i kroz interaktivan<br />
rad sa predava~ima prakti~no se upoznavali sa mogu}im vaspitno<br />
obrazovnim postupcima u radu sa decom.<br />
I. Pavlovi}<br />
23
нови пројекти<br />
Decentralizacija u Srbiji: NOVI KNE@EVAC<br />
Није самоуправљање,<br />
али је близу<br />
Op{tina Novi Kne`evac se nalazi u severnoisto~nom delu<br />
vojvo|anske ravnice, na trome|i Srbije, Ma|arske i Rumunije,<br />
pored pitome, i ne ba{ uvek ~iste reke Tise. Prostire se<br />
na 305 kvadratnih kilometara i ima devet naseqenih mesta,<br />
sa poqoprivrednom povr{inom od 26.764 hetara, dok je pod<br />
{umom samo 161 hektar. Najbli`a je geografski Evropskoj<br />
uniji, a udaqena nekoliko svetlosnih godina. Tako blizu, a<br />
tako daleko<br />
ada ve} daleke 1991. godine op{tina je<br />
Simala 13.816 stanovnika, a najve}e mesto,<br />
Novi Kne`evac, imalo je 8225 stanovnika. Industrijski<br />
kapaciteti su bili razvijeni, od<br />
prehrambene industrije paprike ”Aleva”, industrije<br />
papira ”Lepenka”, velikog transportnog<br />
preduze}a, gra|evinskog preduze}a, trgovinskog<br />
preduze}a “Tisa”, fabrike ru~no ~vorovanih tepiha<br />
“Bana}anka”, Poqoprivrednog kombinata<br />
“Spasoje Steji}” sa 13 jedinica (OUR-a), JKP “7.<br />
oktobar”, pogona livnice “^elik”, ugostiteqske<br />
radne organizacije “Ugoprom”, novokne`eva~kog<br />
“Mlina”, Kulturno obrazovnog centra (KOC),<br />
osnovne i sredwe {kole, Doma zdravqa, Specijalne<br />
bolnice za neupopsihijatriske bolesti, do<br />
molerskog preduze}a i ukupno je bilo zaposleno<br />
3.946 radnika.<br />
Tada se pisalo da je op{tina Novi<br />
Kne`evac odavno iza{la iz kruga nerazvijenih<br />
op{tina i u narednom periodu su se o~ekivali<br />
jo{ ve}i rezultati, prosperitet i napredak. Da<br />
je to moderna varo{ica, sa svim karakteristikama<br />
ravni~arskog naseqa, urbano sre|enim<br />
ulicama, prate}om infrastrukturom, putevima<br />
regionalnog zna~aja, velikim starim parkom<br />
neposredno uz reku Tisu, koji je pod za{titom<br />
dr`ave, i mnogim drugim sadr`ajima.<br />
Krupnim koracima<br />
– u nerazvijene<br />
Ve} 2001. godine, po statisti~kim podacima<br />
op{tina ima 12.975 stanovnika, sa prose~nom<br />
staro{}u od 51,5 godina, i do danas je jedna od<br />
najstarijih op{tina u Srbiji. Posle 10 godina<br />
rade samo dve velike fabrike (“Lepenka” i “Aleva”),<br />
“Mlin“ po~iwe lo{e da posluje, Poqoprivredni<br />
kombinat se raspao i `ivotare samo<br />
tri OUR-a, ugostiteqstvo i trgovina se gase, jer<br />
su se prve neuspe{no privatizovale. Tada je ve}<br />
u op{tini bilo zaposleno mawe qudi, tj. bilo je<br />
2.968 radnika.<br />
U 2011. godini slika je pora`avaju}a.<br />
Dru{tveni sektor upo{qava oko 900 qudi, a u<br />
privredi je zaposleno u stalnom radnom odnosu<br />
samo 400 radnika, dok je 500 wih zaposleno<br />
na ode|eno vreme, {to zna~i da je do marta<br />
2011. bilo 1.917 zaposlenih, u odnosu na 11.361<br />
stanovnika, od kojih su wih 9.814 punoletni, uz<br />
negativni prira{taj od 9,2 odsto.<br />
Izme|u “transparentnosti”, tranzicije i<br />
Evrope, Novi Kne`evac je „prerastao“ u nerazvijenu<br />
op{tinu. Ve}ina ulagawa u infrastrukturu<br />
i u bilo kakav razvoj posti`u se sredstvima<br />
iz IPA projekata, sredstvima iz Pokrajine, a<br />
radnici se zapo{qavaju preko javnih radova i<br />
sve zavisi od dr`avnog transfera.<br />
U me|uvremenu su se u jednom mesecu zatvorile<br />
dve banke, ~ije usluge je koristilo 95<br />
posto stanovni{tva, a radi se o “Vojvo|anskoj<br />
banci” i “NLB banci”. Tu nam je susedna Kawi`a,<br />
samo preko reke Tise, koja odvaja Banat i Ba~ku,<br />
a kako ka`u multikulturali, svetski priznati<br />
umetnici iz susednog nam mesta, da ona odvaja<br />
Evropu i Aziju, e, pa mi }emo u “Evropu zdaj”,<br />
da bi podigli svoje plate, digli ~ekove, ili<br />
potvrde o penziji. A, me|u vi{e od 11 hiqada<br />
stanovnika, 2.643 wih su penzioneri. Sre}a, pa<br />
ima ko da izdr`ava na{e mlade koji su, naravno,<br />
nezaposleni.<br />
[ta }e nam doneti<br />
decentralizacija<br />
Kad se novac od zakupa oranica koje su do<br />
sada u vlasni{tvu dr`ave vrati op{tini, narod<br />
}e raspore|ivati imaginarne pare onih koji<br />
su 700 do 1.000 hektara uzeli u zakup, dobili<br />
14.000 dinara subvencije po hektaru, a nisu zasejali,<br />
niti uzorali oranicu. A naj~e{}e nisu ni<br />
izmirili arendu.<br />
Da vidimo {ta }emo raditi sa porezom<br />
od uplate privrede Koliko be{e zaposleno<br />
u privredi u op{tini, zaboravih. A kako }emo<br />
isplatiti zaposlene u zdravstvu, {kolstvu,<br />
sudstvu (dodu{e imamo od pre {est meseci<br />
samo sudsku jedinicu, ne vi{e Sud, te tu radi<br />
10 qudi) i ostale iz javnog sektora To }e<br />
malim op{tinama doneti decentralizacija<br />
Srbije. A pograni~nih i nerazvijenih op{tina je<br />
poprili~no u na{oj dragoj dr`avi. Samo op{tina<br />
^oka, koja se geografski naslawa na op{tinu<br />
Novi Kne`evac danas<br />
Novi Kne`evac ima istovetnu sudbinu, ali<br />
zapo~etu osam-devet godina ranije, pa su umorniji<br />
i za nijansu apati~niji od Novokne`ev~ana,<br />
koje vi{e ni{ta ne iznena|uje, a ~ini mi se,<br />
vi{e ni{ta i neinteresuje. Nema ni velikih<br />
o~iju, ni velikih u{iju kada je decentralizacija<br />
u pitawu u na{oj sredini. Zna~i, nema straha.<br />
Vlada op{ta apatija. Poneko gun|awe, uglavnom<br />
nezainteresovanost. Razmi{qa se kako do}i do<br />
radnog mesta, jer je sada po podacima Nacionalne<br />
slu`be za zapo{qavawe 1.190 nezaposlenih<br />
prijavqeno na tr`i{te rada, mada ih je realno,<br />
dva puta vi{e.<br />
Naravo da je sve centralizovano, pa i podaci<br />
koji su neophodni za pisawe ovog teksta se<br />
te{ko dobijaju, jer mora da se pita “centrrala”<br />
i bez saglasnosti se ni{ta ne saop{tava.<br />
I na{u sredinu je posetio karavan Ujediwenih<br />
regiona Srbije (URS) u dva navrata,<br />
obja{wavaju}i zna~aj decentralizacije i<br />
sakupqaju}i potpise gra|ana. Poverenik Ujediwenih<br />
regiona Srbije, Katarina Nikolin, je<br />
Iz re~nika pro{losti<br />
*Samoupravqawe je koncept<br />
koji nala`e upravqawe dru{tva samim<br />
sobom, bez spoqa{we prinude.<br />
Ideju samourave su prihvatile mnoge<br />
politi~ke teorije i dru{tevni pokreti.<br />
Radni~ko samoupravqawe je<br />
dru{tveni i privredni model koji<br />
je stvoren u Jugoslaviji i trajao je od<br />
1950. godine, pa do kraja wenog postojawa.<br />
Osnovna ideja se svodila na<br />
prebacivawe upravqawa preduze}a<br />
u ruke radnika i odvajawe dr`ave<br />
od privrede, {to nikad nije do kraja<br />
sprovedeno.<br />
* OUR - organizacija udru`enog<br />
rada<br />
24 2. septembar 2011.
ekla da je sakupqeno 1.000 potpisa u na{oj<br />
sredini i da }e decentralizacija doneti boqitak<br />
op{tini.<br />
- Moderne dr`ave EU funkcioni{u na<br />
principu decentralizovanih regiona i mawih<br />
sredina, gde vrlo dobro funkcioni{u op{tine<br />
veli~ine poput na{e, i koje se kao takve ne<br />
svrstavaju u male. Svaka reforma, kao i decentalizacija<br />
nosi i dobre i lo{e strane. URS<br />
zastupa stav da je ona preko potrebna na{em<br />
dru{tvu i da je neophodno uraditi promenu zakonskih<br />
regulativa i omogu}iti wihovu realnu<br />
primenu.<br />
Nikolina je naglasila da }e usvojena izmena<br />
Zakona o finansirawu lokalnih samouprava,<br />
doneta juna ove godine, pove}ati op{tinski<br />
buxet za 40 miliona dinara, i da }e op{tina<br />
mo}i da finansira niz projekata zna~ajnih za<br />
lokalno stanovni{tvo, te da ne}e morati da se<br />
lobira u centrali.<br />
- Decentralizacija je neophodna jer su<br />
male lokalne samouprave prepu{tene na milost<br />
centrale, mesne zajednice su izgubile potpuno<br />
na zna~aju i stanovnici malih sredina ne<br />
vide svrhu opstanka na selu i u maloj sredini.<br />
нови пројекти<br />
Ciq je da se mladi zadr`e u malim sredinama,<br />
da tu rade i `ive - isti~e Katarina Nikolin<br />
- Treba ja~ati op{tinu, a ne davati joj samo<br />
obaveze. Ona treba sama da odlu~uje {ta }e i<br />
kako }e finansirati i {ta razvijati i koji su<br />
joj prioriteti.<br />
Radovan Popov, jedan od vode}ih intelektualaca<br />
iz ove sredine, za decentralizaciju<br />
ka`e da je dobra, da se ne svodi sve na novac.<br />
- To nije vi{e para za op{tinu, nego boqa<br />
rasposela sredstava. Decentralizacijom se ne<br />
prave novi centri, nego je to ukqu~ivawe svih<br />
organizovanih segmenata dru{tva u raspodelu<br />
sredstava. Decentralizacija nije samoupravqawe,<br />
ali je blizu.<br />
Koliko smo spremni<br />
Mnogi intelektualci ne `ele}i da se<br />
imenuju, nagla{avaju da svaki put pred izbore,<br />
Mla|an Dinki} pronalazi nove na~ine da bi se,<br />
politi~ki ina~e mrtav, ponovo ubacio u izbornu<br />
trku, osnivaju}i Ujediwene regione Srbije i<br />
potenciraju}i decentralizaciju, koja primamqivo<br />
zvu~i, ali u vi{e razvijenim sredinama,<br />
a u praksi nije ostvariva. Narod lako naseda na<br />
pri~e sa hepiendom, kakav nudi URS.<br />
Smatraju da je decentralizacija slo`en<br />
proces koji ne mo`e stihijski da se sprovodi,<br />
a kako finansijski savet Vlade Srbije ka`e da<br />
to ne mo`e da se ostvari, kome treba verovati<br />
Sa centralizacijom, ili sa de (mo`e<br />
francuski, da bi zvu~alo otmenije) ostaje samo<br />
da `alimo za prohujalim vremenima u kojima<br />
nas je Josip Broz ube|ivao u ispravnost samoupravqawa,<br />
kada je ~ista~ica odlu~ivala o<br />
na~inu obrazovawa, na primer na univerzitetima.<br />
A, s obzirom na kvalitet obrazovawa koji<br />
postoji u dr`avi Srbiji u posledwih 20 godina,<br />
opravdano se postavqa pitawe kako se i na<br />
koji na~in postavqa pitawe decentralizacije,<br />
a sumirawe i analiza mogu}ih ostvarewa i posledica<br />
}e verovatno biti jedan u nizu poku{aja<br />
i proma{aja u dr`avi. A bilo ih je, bilo ih je<br />
mnogo...<br />
Koliko li nam ih jo{ predstoji<br />
Jo{ jedno u nizu pitawa je koliko smo mi<br />
kao zajednica (mislim na celu Srbiju) spremni<br />
da razmi{qamo drugoja~ije, ne kao samoupravqawe,<br />
ali blizu<br />
Danica Kne`evi} Popov<br />
BUDITE KONTROLOR U SVOJOJ SREDINI<br />
KAKO SE GRADILA U@I^KA MLE^NA HALA<br />
Ко плаћа туђе грешке<br />
Nakon godinu dana od potpisivawa ugovora<br />
i nekoliko probijenih rokova za zavr{etak<br />
izgradwe U`ice je dobilo Mle~nu halu. Neverovatno<br />
je, ali istinito, da je gradwa<br />
kasnila zbog toga {to je biv{a vlast odabrala<br />
i platila projekat za koji se ispostavilo<br />
da nije izvodqiv, pa je aktuelna vlast morala<br />
da plati novi. Ta dva projekta ko{tala su<br />
poreske obveznike ta~no 1.411.000 dinara<br />
Kada je kona~no otvorena<br />
Mle~na hala u U`icu, gradu koji<br />
je i poznat po u`i~kom kajmaku,<br />
a koji se prodavo na otvorenom,<br />
svi su odahnuli. Pro{la vlast jer<br />
se „ratosiqala“ jednog od svojih<br />
proma{aja, sada{wa {to je uspela<br />
da kako tako ovaj problem ostavi<br />
iza sebe. U`i~anima je preostalo<br />
da i daqe povremeno postavqaju<br />
pitawa ko je kriv za proma{aje i<br />
ko }e to da plati<br />
A kako je sve krenulo Prethodna<br />
vlas donela je odluku o<br />
gradwi Mle~ne hale, a idejno<br />
re{ewe je povereno Novosa|anima,<br />
tamo{woj firmi „Arhitektum“<br />
za cifru od 711.000 dinara. Nakon<br />
sprovedenog tendera, na koji<br />
se prijavilo {est ponu|a~a, za<br />
izvo|a~a je odabrano u`i~ko<br />
preduze}e „Jedinstvo“, sa kojima<br />
je potpisan ugovor o gradwi. Vrednost<br />
ugovora je bila 26 miliona<br />
dinara, a rok za zavr{etak radova<br />
2. septembar 2011.<br />
kraj novembra 2009. godine. Rok<br />
nije ispo{tovan, po{to prvi usvojeni<br />
projekat tehni~ki nije bio<br />
izvodqiv.<br />
Sve su prilike da je projekat<br />
ura|en na nevi|eno, po{to<br />
je bila planirana izgradwa, a da<br />
nigde nije ucrtan potok koji tuda<br />
prolazi. Zatim je projektant projektovao<br />
da Mle~na hala svojim<br />
gabaritom zauzima razli~ite<br />
parcele, {to je prema pravilima<br />
gradjevinske i geodestske struke<br />
neshvatqivo. Dakle, onaj koji je<br />
radio projekat nije uzeo overene<br />
geodetske podloge nego je koristio<br />
neke druge, {to je verovano<br />
bilo jeftinije. Danas, sa distance,<br />
mo`e se slobodno re}i da<br />
su U`i~ani ipak pro{li dobro, jer<br />
da je prvobitno planiran projekat<br />
krenuo u realizaciju ko zna koliko<br />
bi to ko{talo. Sre}om oma{ke su<br />
uo~ene na samom startu, pa je ceh<br />
koji je pla}en mnogo ni`i.<br />
U vreme kada se naveliko o<br />
tome pri~alo, svi su bili zgranuti<br />
od momenta kada je na terenu prilikom<br />
postavqawa temeqa i konstrukcije<br />
utvrdjeno da ne{to nije<br />
u redu.<br />
- Radnici su utvrdili su da<br />
projekat ne odgovara terenu, jer<br />
bi jedan wegov deo u{ao u potok,<br />
van odabrane parcele. Zbog tih,<br />
ali i drugih mawkavosti, morali<br />
smo da odustanemo od tog projekta,<br />
a novi je uradio u`i~ki Biro<br />
za projektovawe i in`ewering<br />
“Omega” – izjavqivao je medijima<br />
gradona~elnik Jovan Markovi},<br />
navode}i da je po novom projektu,<br />
za koji je grad platio 700.000 dinara,<br />
vrednost investicije bila<br />
mawa za oko dva i po miliona<br />
dinara, te da su wime, pored kompletnih<br />
gra|evinsko-zanatskih<br />
radova, obuhva}eni vodovod i<br />
kanalizacija sa opremom, elektro<br />
radovi sa opremom i ventilacija,<br />
{to prvobitnim projektom nije<br />
bilo u potpunosti predvi|eno.<br />
Proma{aji u proejektu nisu<br />
bili jedini uzroci ka{wewa, ve}<br />
i raspisaivawe novog tendera,<br />
po{tovawe rokova za `albe i<br />
prigovore, pa dolazak zime. Na<br />
pitawe o {teti u gradskom buxetu,<br />
Markovi} odgovara “da je {teta<br />
{to smo morali da platimo prvobitni<br />
projekat “Arhitektuma”, koji<br />
je bio lo{“. - Nismo mogli da ga mewamo,<br />
jer bismo bili u situaciji<br />
da nas autori tu`e, pa smo morali<br />
da uradimo novi projekat, po kome<br />
je vrednost cele investicije mawa<br />
za oko 2,5 miliona dinara.<br />
Ipak, nakon gotovo godinu<br />
dana od potpisivawa ugovora i<br />
nekoliko probijenih rokova za<br />
zavr{etak izgradwe, U`ice od<br />
pro{le godine ima Mle~nu halu.<br />
Neverovatno je, ali istinito, da<br />
je gradwa kasnila zbog toga {to je<br />
biv{a vlast odabrala i platila<br />
projekat za koji se ispostavilo<br />
da nije izvodqiv, pa je aktuelna<br />
vlast morala da plati novi. Ta<br />
dva projekta ko{tala su poreske<br />
obveznike 1.411.000 dinara.<br />
U izgradwu Mle~ne hale grad<br />
je investirao 24.451.740 dinara, a<br />
dodatnih 6.191.500 dinara za opremu<br />
je obezbedilo gradsko JKP<br />
“Biokto{“, koje gazduje Zelenom<br />
pijacom. Danas <strong>Grad</strong> U`ice ima<br />
dvosparatni objekat, povr{ine<br />
oko 380 kvadratnih metara,<br />
poseduje prodajni prostor sa 31<br />
rashladnom vitrinom, a ostatak<br />
su prostorije za upravu Zelene pijace,<br />
sanitarne prostorije i drugi<br />
sadr`aji. Objekat je klimatizovan,<br />
a obezbe|eni su neophodni<br />
sanitarni i drugi standardi za<br />
prodaju mle~nih i suhomesnatih<br />
proizvoda.<br />
Osim mnogobrojnih pitawa<br />
prosle|enih od strane nezadovoqnih<br />
sugra|ana na forumima<br />
neko bi i zvani~no trebalo da<br />
pokrene pitawe odgovornosti i<br />
naknade {tete. ^inimo mi to na<br />
ovaj na~in, a na pitawe ko je odgovoran<br />
na~elnik <strong>Grad</strong>ske uprave<br />
Petar Vujadinovi} odgovara:<br />
- Onaj ko je rapsiao tender,<br />
ko je dao nalog on bi trebalo da<br />
pokerene postupak odgovornosti i<br />
naknade nastale {tete, ako ni{ta<br />
drugo ono zbog javnosti, da se ne bi<br />
ponovilo da neko ne ka`e da smo<br />
svi ume{ani, da smo platili projekat<br />
a nije realizovan.<br />
I na kraju pitawe se samo<br />
name}e: kada }e nadle`ni kona~no<br />
povu}i zakasneli potez<br />
25
фељтон<br />
NOVI PRILOZI ZA ROMANSIRANU BIOGRAFIJU<br />
SVETISLAVA BASARE ZVANOG DEDA (6)<br />
Како је Мићун растерао мафијаше<br />
Pi{e: Zoran Filipovi}<br />
ermudski mnogougao tih<br />
Bsvetih pijanstava Titovog<br />
U`ica prostirao se, dakle, od<br />
nekog, u tom trenutku aktuelnog,<br />
autenti~nog urbanog lokala, do<br />
praznih gajbi, diskoteke Kluba<br />
omladine, ili, na kraju, {tajge.<br />
Prvi kafi} u gradu, bio je kod<br />
gazda Doce, koji je, kako bi se<br />
oslobodio mafija{a, koji su<br />
mu, dugo vremena bili jedini<br />
gosti, ovlastio Mi}una, ~uvenog<br />
gradskog diskofila da snima<br />
kasete i ure|uje muzi~ki program,<br />
{to je, naravno, istog momenta<br />
upalilo! Mafija{i su se<br />
razbe`ali, a mi smo, imali neverovatnu<br />
sre}u, da svako ve~e<br />
slu{amo potpuno opskurne, a<br />
neverovatne izvo|a~e, kao {to<br />
su Tuxedomoon, Residents, Joy<br />
Division, Pere Ubu, Snakefinger,<br />
Lourie Anderson, Clock DVA, Violent<br />
Femmes, ili, {ta bi ve} Mi}un<br />
i ekipa oko wega, nabavili iz<br />
inostranstva, a {to je, na kraju<br />
postao nezaobilazni standard<br />
no}nog `ivota, tako da je uvek,<br />
postojao barem po jedan lokal<br />
u gradu sa muzikom sa kojom se<br />
ne bi postideo ni u Londonu,<br />
{to smo shvatili tek kada su<br />
prvi stranci odnekud zabasali<br />
u Titovo U`ice, pa nisu znali<br />
kakvo ih je ~udo zadesilo.<br />
Ali, postojalo je uvek neko<br />
ali; trebalo se sna}i i posle deset,<br />
radnim danom, kada bi nastupio<br />
fajront, ili posle pono}i,<br />
vikendom. Na{i no}ni putevi<br />
su nas odvodili ka praznim<br />
gajbama, koje smo nepogre{ivo<br />
pronalazili, naro~ito leti, kod<br />
Mi{a, Nina, Dula Bara}a, ~esto<br />
i kod mene, a zimi, zimi bi odlazili<br />
u stani~ni bife, takozvanu<br />
[tajgu, gde su se, no}u, okupqale<br />
sve mogu}e no}ne ptice<br />
Tek nedavno, kada sam uspeo da pogledam sve te britanske filmove<br />
o kraju sedamdesetih i po~etku osamdesetih, Closer, na primer,<br />
shvatio sam koliko su Titovo U`ice i Man~ester bili sli~ni - iste<br />
tapete, isti odvratni name{taj, isto sivilo, ali i ista gomila<br />
qudi `eqnih dobre zabave, dokle god se mo`e stajati na nogama!<br />
titovou`i~kog andergraunda,<br />
pijanci, muzi~ari, biv{i hipici,<br />
lokalni gangsteri, ukratko,<br />
xabolebaro{i svih fela.<br />
Ograni~eno radno vreme kafana<br />
je teralo svu tu {arenu bulumentu,<br />
da se, potpuno neprirodno,<br />
u duhu aktivne, miroqubive<br />
koegzistencije, stisne na jednom<br />
mestu, uz menza{ke stolove od<br />
ultrapasa. Tako se zvao, u to<br />
vreme ultramoderan, a ina~e,<br />
krajwe odvratan materijal,<br />
koji je, na jadan na~in imitirao<br />
drvo, naro~ito omiqen u<br />
restoranima dru{tvene ishrane<br />
i ni`erazrednim restauracijama,<br />
mislio sam, samo kod nas,<br />
ali, ni{ta nije bilo boqe ni u<br />
Engleskoj, recimo. Tek nedavno,<br />
kada sam uspeo da pogledam sve<br />
te britanske filmove o kraju<br />
sedamdesetih i po~etku osamdesetih,<br />
Closer, na primer, shvatio<br />
sam koliko su Titovo U`ice i<br />
Man~ester bili sli~ni - iste<br />
tapete, isti odvratni name{taj,<br />
isto sivilo, ali i ista gomila<br />
qudi `eqnih dobre zabave,<br />
dokle god se mo`e stajati na<br />
nogama!<br />
S jednom jedinom razlikom<br />
{to se kod nas pio viwak, kraq<br />
alkohola! Pili su se, dodu{e,<br />
i crveni i beli {pricer, re|e<br />
pivo, naro~ito zimi, kada je<br />
{tajga bila najpopularnija<br />
i najpotrebnija. [to se ti~e<br />
hrane, tek tu nije bilo nekog<br />
naro~itog izbora. Brza hrana<br />
nije postojala, bar ne u krugu od<br />
hiqadu kilometara, od Vardara,<br />
pa do Triglava, koliki je bio<br />
pre~nik tada{we SFRJ. Ko je<br />
{ta pazario do osam, pazario je,<br />
ko je ve~erao, ve~erao je, ni{ta<br />
dragstor, ni{ta brza hrana, nikakve<br />
kase, nikakavog {anka,<br />
nikakve trafike na vidiku,<br />
sve do pet-{est ujutru, kada su<br />
se otvarale prve radwe i prve<br />
kafane. [tajga po tom pitawu<br />
nije nudila bogzna {ta. Mesni<br />
narezak, sardine, tvrdo barena<br />
jaja, bajat hleb od ju~e. Jednom<br />
smo od `elezni~ara koji je upravo<br />
ve~erao, ili doru~kovao,<br />
~ekaju}i lokalni voz da ga<br />
odvede na de`urstvo, negde u<br />
Jablanicu, izmolili glavicu<br />
crnog luka, da prese~emo malo<br />
one sardin~ine, koje su, iz<br />
meni nekog nepoznatog razloga,<br />
savr{eno i{le uz viwak, makar<br />
u te sitne sate, kada naro~ito<br />
zanemo}amo.<br />
O, kako smo pili taj alkohol!<br />
Vaqda zato {to je uvek<br />
postojala latentna opasnost da<br />
}e ga u jednom trenutku nestati.<br />
Da ne}emo sti}i da obavimo<br />
ve~erwu kupovinu, pre nego {to<br />
se zatvori dragstor. Ili, bilo<br />
je ~ak i potpuno suprotnih situacija,<br />
kao, recimo, sredinom<br />
osamdesetih, u dane kada Vaqaonica<br />
primi platu! Oni su tada<br />
imali, brat-bratu, par hiqada<br />
maraka platu, to jest, li~ni<br />
dohodak, kako se to tada zvalo,<br />
i to oni prosti radnici, a kamoli<br />
{efovi i direktori. Dakle,<br />
mo`ete zamisliti kako se u to<br />
vreme pilo u jedinom gradskom<br />
kafi}u. Krenulo bi se negde<br />
oko dva i dvadeset, popodne,<br />
jer toliko je vremena trebalo<br />
Vaqaoni~arima da do|u autobusom<br />
do U`ica, a naro~ito<br />
ako dvadeseti padne u petak,<br />
to je tek bila ludnica! Mi,<br />
obi~ni, nezaposleni smrtnici<br />
bi se nacrtali “Kod Doce” ve}<br />
oko podne, a od vaqaoni~ara,<br />
jedino bi Laf stigao ranije,<br />
da zauzme mesto za {ankom,<br />
sa onim svojim kezom, od uva<br />
do uva; taj Laf je imao Fi}u, i<br />
mada je mogao da kupi i mnogo<br />
boqa kola, nije hteo, fazon je<br />
bio ba{ u tom fi}i; bila je to<br />
buxena ma{ina, sa uba~enim velikim<br />
sedi{tima, kako bi bila<br />
dovoqno udobna za one koji sede<br />
napred, a katastrofalna za one<br />
koji su sedeli pozadi, i, ne znam<br />
kako, ali, uspevalo nam je da<br />
se nas petoro, {estoro ili ~ak<br />
i vi{e qudi, utrpamo unutra, i<br />
nikada nas niko nije zauistavio<br />
da pita za{to se tako vozimo,<br />
niti je terao Lafa da duva u balon,<br />
iako Laf, kao {to je bilo<br />
op{tepoznato, trezan nije ni<br />
sedao za volan! Dakle, petak,<br />
dvadeseti u mesecu, to je bio<br />
dan kada vaqaoni~ari piju da<br />
te bog sa~uva, a i svi ostali sa<br />
wima, pije se u pi~ku materinu,<br />
i negde, u nekom trenutku, pokojni<br />
Ba}o ka`e konobarici Magdi,<br />
onako dramati~no, da ga cela<br />
kafana ~uje, “Magdo, daj svima<br />
ko }e {ta da popije, a daj i meni<br />
jedan dupli viwak, ako ima! Eto,<br />
tako se to pilo u U`icu.<br />
Nastavi}e se<br />
26 2. septembar 2011.
иницијативе<br />
PREDLOZI ZA NOVO IZDAWE BIOGRAFSKOG LEKSIKONA U@I^KOG KRAJA (8)<br />
Да се не забораве…<br />
Pi{e: Mi{o Debqovi}<br />
SATARI] V. Dragan<br />
komore Srbije, predsednik<br />
Kowi~kog saveza Srbije i dr.<br />
U{ao je u red najpriznatijih<br />
rukovodilaca velikih poqoprivrednih<br />
imawa u Vojvodini,<br />
dobitnik nagrade Privredne komore<br />
Srbije za 2002 godinu.<br />
SPASI] S. Aleksandra- Aco<br />
u re{avawu wihovih socijalnih<br />
problema, poreme}enih odnosa,<br />
brigu o deci ometene u razvoj,<br />
zbiriwavawu starih lica, starawu<br />
o socijalnim kuhiwama…<br />
Kroz ceo wegov radnik vek<br />
dao je posebno veliki li~ni doprinos<br />
u radu humanitarnih organizacija<br />
u U`icu i {ire kao<br />
~lan rukovode}ih organa Saveza<br />
gluvih, Saveza slepih i drugih.<br />
Za svoj pregala~ki rad dobitnik<br />
je vi{e dru{tevnih priznawa.<br />
va za studente poqoprivrednih<br />
fakulteta.<br />
Ministarstvo poqoprivrede<br />
Srbije postavilo ga<br />
za na~elnika poqoprivredne<br />
inspekcije za Zlatiborskih okrug<br />
na kojoj je du`nosti uspe{no<br />
radio vi{e godina. Aktivan je i<br />
kao dru{tveni radnik. Za svoj<br />
rad specijalno je pohvaqen od<br />
strane Ministarstva poqoprivrede<br />
Srbije.<br />
STANI] @. Bo{ko Bo}in<br />
STANISAVQEVI] D. Ivan<br />
(Ariqe, 1957), agronom,<br />
privrednik. Osnovno i gimnazijsko<br />
obrazovawe zavr{io je<br />
u Ariqu. Diplomirao je na Poqoprivrednom<br />
fakutetu, smer<br />
sto~arstvo u Novom Sadu i istovremeno<br />
uspe{no obavqao<br />
du`nost- studenta prodekana.<br />
Po~eo je da radi 1982. u RO „Jedinstvo“-<br />
Latvica kod Ariqa,<br />
na poslovima kooperativne<br />
saradwe sa poqoprivrednim<br />
proizvo|a~ima, ali ve} 1984.<br />
prelazi u RO „Be~ej“- OOUR<br />
govedarstvo za upravnika farme<br />
i rukovodioca OOUR Govedarstvo.<br />
Kao dobar stru~wak i organizator<br />
u neposrednoj poqoprivrednoj<br />
proizvodwi, imenovan<br />
je za zamenika direktora<br />
„PIK- Be~ej“, a posle pet godina<br />
uspe{nog rada i za generalnog<br />
direktora, koju du`nost i<br />
danas obavqa. Za vreme wegovog<br />
rukovo|ewa Komanija „PIK-<br />
Be~ej“ raspola`e sa ogromnim<br />
materijalnim i kadrovskim<br />
po-tencijalima: poseduje 14.400<br />
hektara obradivog zemqi{ta,<br />
pod zalivnim sistemima blizu<br />
5.000 ha. Godi{we proizvodi<br />
20.000 vagona ratarskih proizvoda,<br />
12 miliona litara mleka,<br />
oko 100.000 tovnih grla sviwa<br />
i blizu 1.000 grla tovne junadi.<br />
Prera|uje preko 14. 000 tona<br />
raznog povr}a i oko 400 tona<br />
ribe. Postignutim finansijskim<br />
i tr`i{nim rezultatima<br />
predstavqa respektivni sistem<br />
u oblasti primarne poqoprivredne<br />
proizvodwe i prerade<br />
u Srbiji.<br />
Uporedo je bio predsednik<br />
Upravnog odbora me{ovite srpsko-<br />
kanadske firme „Semeks<br />
PKBB“, predsednik Asocijacija<br />
„Jugoagrar“ i „Agrolob“ Be~ej.<br />
Bio je potpredsednik Skup{tine<br />
Vojvo|anske banke u Novom Sadu,<br />
~lan Skup{tine Privredne<br />
(Kremna, U`ice, 1937-<br />
U`ice, 2003), socijalni radnik.<br />
Osnovnu {kolu zavr{io je<br />
u mestima o~evog slu`bovawa,<br />
a U~iteqsku {kolu u U`icu.<br />
Dobio je posao u~iteqa u selima<br />
Tuzlanskog kraja (BiH).<br />
Uporedo je zavr{io Vi{u {kolu<br />
za socijalne radnike u Sarajevu.<br />
Vrativ{i se u U`ice,<br />
zapo{qava se u Centar za socijalni<br />
rad 1965 godine u kome je<br />
ostao do kraja radnog veka. Bio<br />
je ~ovek posebnog dara i sposobnosti<br />
da po{tuje sagovornika i<br />
da oseti u kojoj je nevoqi. Wegovu<br />
obdarenost, ste~eno znawe u<br />
{koli i praksa u Bosni u~inili<br />
su da je na poslu izgarao na svim<br />
poqima socijalne za{tite. Nije<br />
bilo sela u u`i~kom kraju gde<br />
wegova noga nije kro~ila u sagledavawu<br />
`ivotnih problema<br />
nevoqnika.<br />
Odan radu i po{tenom<br />
pristupu svakom zadatku u Centru<br />
za socijalni rad, izabran je<br />
1979 za direktora ove ustanove<br />
u kojoj je do kraja radnog veka dao<br />
veliki doprinos za wen daqi<br />
razvoj, ostvarene rezultate i<br />
afirmaciju. Pod wegovim rukovodstvom<br />
igra|ena je nova, moderno<br />
opremqena zgrada Centra,<br />
zavr{ena 1982, ~ime su stvoreni<br />
savremeni uslovi za daqi rad.<br />
Obezbe|eni su novi kadrovi:<br />
socijalni radnici, pedagozi,<br />
psiholozi, logopedi, pravnici i<br />
drugi. Centar za socijalni rad u<br />
U`icu, osnovan jo{ 1960 godine,<br />
sve vi{e se otvara prema potrebama<br />
gra|ana u mesnim zajednicama,<br />
{kolama, preduze}ima,<br />
humanitarnim organizacijama,<br />
da radi na pomo}i porodicama<br />
(Dowa Dobriwa, Po`ega,<br />
1944), magistar agronomije.<br />
Osnovno obrazovawe stekao<br />
je u Dobriwi, a sredwu poqoprivrednu<br />
{kolu zavr{io je u<br />
Po`egi 1963. godine. Sa omladinskih<br />
radnih akcija do{ao je<br />
kao udarnik. Poqoprivredni<br />
fakultet zavr{io je u Sarajevu<br />
1975. na kome je i magistrirao<br />
na temu: „Dinamika obrazovawa<br />
prinosa krtola krompira tokom<br />
vegetacije u zavisnosti od osobina<br />
sorti“. Proveo je na specijalizaciji<br />
i stru~nom radu u<br />
[vajcarskoj godinu dana, gde je<br />
zavr{io i ve~erwu {kolu francuskog<br />
jezika.<br />
Kao stru~ni saradnik je u<br />
SO U`ice na poslovima vodoprivrede<br />
i zna~ajno doprineo<br />
ekspanziji izgradwe seoskih<br />
vodovoda u ciqu poboq{awa<br />
uslova `ivota na selu. U saradwi<br />
sa vodoprivrednom organizacijom<br />
veoma se anga`ovao<br />
na preduzimawu mera za{tite<br />
zemqi{ta od erozije i bujica na<br />
podru~ju op{tine. Otvarawem<br />
Agornomskog fakulteta u ^a~ku,<br />
radio je tri godine kao asistentpredava~<br />
za predmet povrtarstvo.<br />
Bave}i se i nau~nim radom,<br />
po~etkom devedesetih trebalo<br />
je da brani pripremqenu doktorski<br />
disertaciju o krompiru<br />
na Poqoprivrednom fakultetu<br />
u Sarajevu, ali je zbog nastalih<br />
doga|aja u zemqi morao odustati.<br />
Autor je uxbenika Povrtarst-<br />
(Vi{egrad, 1932- 1993),<br />
visokokvalifikovani radnik,<br />
sportista, atletski<br />
sudija. Osnovnu i sredwu {kolu<br />
zavr{io je u U`icu 1949 godine,<br />
a visoku kvalifikaciju sti~e<br />
1960 godine u Beogradu. Ceo<br />
radni vek proveo je u u`i~kom<br />
„Prvom partizanu“ na poslovima<br />
ma{inbravara.<br />
Kao mlad po~eo je da se bavi<br />
raznim sportskim disciplinama,<br />
najvi{e gimnastikom, atletikom<br />
i plivawem, u~estvuju}i<br />
na mnogim takmi~ewima {irom<br />
Jugoslavije. A kao mlad<br />
gimnasti~ar u~estvovao je u<br />
grupi, sa legendarnim Josipom<br />
Jehli~kom, na Sveslovenskom<br />
sletu u Pragu. Kao afirmisani<br />
pliva~ pripadao je Pliva~kom<br />
klubu „Sloboda“ u U`icu u kome<br />
su u to vreme bili i poznati<br />
„U`i~ki delfini“- Vajovi},<br />
Jevremovi} i Selakovi}. Stani}<br />
sa svojim „Lastama“ bio je prvi<br />
koji je otvorio tradicionalne<br />
sportske igre „Skokovi u vodu“<br />
sa starog `elezni~kog mosta na<br />
reci \etiwi. Vi{e godina pri<br />
odr`avawu ovih igara, uz pratwu<br />
muzike „Dok \etiwa tiho<br />
te~e“, evocirana je uspomena na<br />
wega, kao zaslu`nog sportskog<br />
radnika.<br />
Bo}in je ostvario jo{ jedan<br />
lep uspeh, polo`io je u<br />
Beogradu 1972 ispit i dobio<br />
zvawe republi~kog atletskog<br />
sudije. Bio je dugo godina glavni<br />
sudija na mnogim regionalnim<br />
i republi~kim atletskim<br />
takmi~ewima i smotrama u Jugoslaviji,<br />
stekav{i tako|e lepu<br />
reputaciju i afirmaciju. Dobitnik<br />
je vi{e sportskih priznawa<br />
( poveqa, plaketa, zahvalnica i<br />
dr.)..<br />
2. septembar 2011.<br />
27
JELEN SUPER LIGA- 3. KOLO<br />
tadion: Obili}a na Vra~aru.<br />
SGledalaca: 1000. Sudija:<br />
Miodrag Gogi} (Novi Sad).<br />
Strelci: Kasalica u 22, Mitrovi}<br />
u 25. i Tijago iz jedanaesterca<br />
u 51. minutu. @uti kartoni:<br />
Andri}, Raspopovi} ( Rad),<br />
Bo`ovi}, Vasili} (Sloboda<br />
Point Sevojno). Crveni karton:<br />
Trener Qubi{a Stamenkovi}<br />
(Sloboda PS) u 49. minutu.<br />
Posle Partizana, fudbaleri<br />
Slobode Point Sevojna<br />
ostvarili su jo{ jedan trijumf.<br />
Savlili su na Vra~aru<br />
savladav{i doma}i Rad, ekipu<br />
~ija se mre`a ovog prvenstva po<br />
prvi put zatresla u nedequ. Bio<br />
je to me~ sa mnogo prekida, ali<br />
uz takti~ki zrelu igru U`i~ani<br />
su uspeli da stignu to tri nova<br />
boda.<br />
спорт<br />
Рад – Слобода ПС 1:2 ( 1:1)<br />
Brazilac Tijago<br />
tre. [utirao je sa leve strane<br />
Prtewak, a Filip Kasalica je<br />
sa nekoliko metara glavom pogodio<br />
dowi levi ugao Kesi}evog<br />
gola.<br />
Samo tri minuta kasnije<br />
Perovi} je iz slobodnog udarca<br />
nabacio loptu u {esnaesterac, a<br />
Mitrovi}u koji je visoko sko~io,<br />
nije bilo te{ko da pogodi nebraweni<br />
deo mre`e i dovede<br />
svoj tim do izjedna~ewa.<br />
PETROVI]:<br />
NIJE PENAL<br />
- Pogledali smo snimak<br />
i videli da je prekr{aj<br />
na~iwen ispred {esnaesterca.<br />
To je odlu~ilo pobednika.<br />
Pravedno bi bilo<br />
da je zavr{eno nere{eno.<br />
^estitam gostima, bili su<br />
sre}niji.<br />
R .<br />
B.<br />
TABELA<br />
POSLE 3. KOLA<br />
Tim<br />
Bodova<br />
1 Hajduk 9<br />
2 Vojvodina 7<br />
3 Sloboda Point<br />
Sevojno<br />
4 Partizan 6<br />
5 Rad 6<br />
6 Crvena Zvezda 6<br />
7 Smederevo 6<br />
8 Radni~ki 1923 5<br />
9 Spartak<br />
Zlatibor Voda<br />
10 Borac 4<br />
11 OFK Beograd 3<br />
12 Jagodina 1<br />
13 BSK 1<br />
14 Metalac 1<br />
15 Javor 0<br />
16 Novi Pazar 0<br />
na obe strane, sudija Gogi} se<br />
vratio u {esnaesterac i ponovo<br />
dosudio najstro`u kaznu. Tijago<br />
je bio neumoqiv sa bele ta~ke.<br />
Arbitrima je u spornim trenucima<br />
prigovorio i trener Qubi{a<br />
Stamenkovi}, pa je morao da se<br />
preseli na tribine.<br />
Posle vo|stva U`i~ana<br />
Rad je poku{avao da stigne do<br />
izjedna~ewa, ali je ponovo bio<br />
ugro`en wihov gol. Golo~evac je<br />
uposlio Mari}a na levoj strani,<br />
usledio je dobar centar{ut,<br />
a Kasalica je glavom sa penala<br />
{utirao pravo u golmana<br />
Kesi}a. Malo je nedostajalo da<br />
Mitrovi} u 70. minutu stigne<br />
7<br />
5<br />
STAMENKOVI]: ZASLU@ENA POBEDA<br />
- Sudija Gogi} je bio na tri metra od mesta de{avawa<br />
i on najboqe zna da li je bio penal. Drago mi je da smo pobedili<br />
protivnika na mestu gde se ba{ i ne osvajaju ~esto<br />
bodovi. Bili smo boqi od Rada, kontrolisali smo igru a po<br />
{ansama koje smo imali trebalo je da damo dva, tri gola jo{<br />
u prvom poluvremenu. Zadovoqan sam sa sedam osvojenih bodova,<br />
jer smo imali izuzetno te`ak raspored.<br />
Nastavak susreta<br />
doneo je mnogo uzbu|ewa.<br />
U 47. minutu Tijaga je<br />
u prodoru ka {esnaestercu<br />
doma}ina, oborio<br />
Ran|elovi}. Glavni<br />
sudija Gogi} pokazao<br />
je na belu ta~ku,<br />
dok je pomo}ni sudija<br />
Mi}anovi} podigao zastavicu.<br />
Gra|evinari su<br />
smatrali da je prekr{aj<br />
u~iwen izvan kaznenog<br />
prostora, usledile su<br />
konsultacije arbitara,<br />
nezadovoqstvo igra~a<br />
Slede]e kolo<br />
4. kolo (10/11.09.2011. 16:30)<br />
Hajduk - Borac<br />
Crvena Zvezda - BSK<br />
Radnicki 1923 - Smederevo<br />
Metalac - Javor<br />
Novi Pazar - Spartak Zlatibor Voda<br />
Sloboda Point Sevojno - Vojvodina<br />
OFK Beograd - Rad<br />
Jagodina - Partizan<br />
RAD: Kesi}, Panti}, Ran|elovi},<br />
Mitrovi}, Lekovi}, Milojevi}<br />
(\ur|evi}), Raspopovi},<br />
Stojiqkovi}, Perovi} (Stanojevi}),<br />
Andri}, Koji} (Malba{i}).<br />
SLOBODA POINT SEVO-<br />
JNO: Bo`ovi}, Vasili}, Maksimovi},<br />
Vrawkovi}, Gojkovi},<br />
Bosman, Golo~evac (Pejovi}),<br />
Prtewak (Stevan~evi}), Tijago<br />
(Kova~evi}), Mari}, Kasalica.<br />
U prvom poluvremenu<br />
igralo<br />
se borbeno, iako<br />
ne kvalitetno i<br />
sadr`ajno. Gosti<br />
nisu dozvoqavali<br />
Radu da razvije<br />
igru, na vreme<br />
su presecali napade<br />
i oduzimali<br />
loptu. U`i~ani su<br />
poveli iz polukon-<br />
Posledwe kolo, rezultati:<br />
Jagodina – Hajduk 0:1<br />
Partizan - OFK Beograd 3:0<br />
Rad - Sloboda Point Sevojno 1:2<br />
Vojvodina - Novi Pazar 3:0<br />
Spartak Zlatibor Voda – Metalac 0:0<br />
Javor - Radnicki 1923 2:4<br />
Smederevo - Crvena Zvezda 0:1<br />
BSK – Borac 0:0<br />
do izjedna~uju}eg gola, ali<br />
je nakon izvedenog kornera<br />
Milivojevi}a, glavom {utirao<br />
iznad pre~ke. Do kraja susreta<br />
U`i~ani su kontrolisali igru<br />
i znala~ki sa~uvali ste~enu<br />
prednost.<br />
Sledi pauza u prvenstvu<br />
a 10. septembra u U`ice sti`e<br />
Vojvodina.<br />
Z. \okovi}<br />
28 2. septembar 2011.
SRPSKA LIGA ZAPAD- 2. KOLO<br />
JEDINSTVO PUTEVI - SLOGA ( BB)<br />
2:0 (1:0)<br />
Stadion u Kr~agovu.<br />
Gledalaca: 600. Sudija: Nikola<br />
Pavlovi} ([abac). Strelac:<br />
To{i} u 28. i 85. minutu. [uti<br />
kartoni: Mudrini}, Milivojevi},<br />
Savi} ( Jedinstvo Putevi),<br />
Gligi}, Stojkanovi} (Sloga).<br />
JEDINSTVO PUTEVI:<br />
Marinkovi}, Markovi} (Vasi}),<br />
Lukovi}, Mudrini} ( Matovi}),<br />
Jawi}, @uni}, Milivojevi},<br />
Nikitovi}, Tomi} (Neori~i}),<br />
Savi}, To{i}.<br />
SLOGA: A}imovi}, Pavlovi},<br />
Stojkanovi}, Kamberovi},<br />
Mijatovi}, Stevanovi}, Andri},<br />
\oki} (Blagojevi}), Jankovi},<br />
Gligi} (Milivojevi}), Savi}<br />
(\or|evi}).<br />
Iako su pru`ili sna`an otpor<br />
doma}inu, fudbaleri Sloge<br />
nisu uspeli da iznenade u`i~ke<br />
putare. U 28. minutu nakon<br />
smu{enosti odbrane gostuju}eg<br />
tima, golmana A}imovi}a,<br />
Stojkanovi}a i Stevanovi}a,<br />
lopta se „dokopao“ To{i} i zatresao<br />
mre`u.<br />
Iako u podmla|enom sastavu,<br />
gosti su u nastavku susreta<br />
jo{ vi{e dodali „gas“.<br />
U 75. minutu Andri} nije uspeo<br />
da sa udaqenosti od 25<br />
metara savlada istr~alog<br />
golmana Marinkovi}a. U 72.<br />
minutu Jankovi} je proma{io<br />
„zicer“. Posle neuspele ofsajd<br />
zamke na{ao se „o~i u o~i“ sa<br />
Marinkovi}em, ali se ovaj nije<br />
dao iznenaditi. Pred kraj susreta,<br />
ta~nije u 85. minutu fudbaleri<br />
Jedinstvo Putevi mogli<br />
su i pove}ati vo|stvo, To{i} je<br />
u skoku nadvisio Kamberovi}a i<br />
iz blizine glavom loptu poslao<br />
iza gol linije.<br />
Nakon utakmice trener<br />
Sloge Dejan Timotijevi}, nije<br />
bio nezadovoqan:<br />
Treneri Ristanovi} i Timotijevi}<br />
Mladi Marko Markovi}<br />
- Znali smo {ta nas ~eka u<br />
U`icu i da je Jedinstvo Putevi<br />
odli~na ekipa koja `eli sam<br />
vrh tabele. Svesno smo se povukli,<br />
ali bez obzira na rezultat<br />
nisam nezadovoqan igrom moji<br />
igra~a.<br />
Predrag Ristanovi}, trener<br />
Jedinstva Putevi zadovoqan<br />
je rezultatom:<br />
- Pribojavali smo se ove<br />
utakmice koja spada u one „lako<br />
}emo“. Jedina dobra stvar je<br />
{to smo osvojila tri boda. Pri<br />
kraju susreta imali smo i sre}e<br />
kada je Jankovi} imao {ansu ali<br />
je Marinkovi} odli~no intervenisao,<br />
i da nije bilo toga utakmica<br />
je mogla da ode u drugom<br />
smeru. Ipak bih ~estitao mojim<br />
igra~ima na pobedi i nadam se<br />
da }emo u narednim utakmicama<br />
pokazati ne{to vi{e.-<br />
U narednom kolu U`i~ani<br />
gostuju u ^a~ku gde se sastaju sa<br />
Slobodom i nadaju se da }e ostati<br />
nepora`eni.<br />
Z. \.<br />
спорт<br />
ODBOJKA[ICA SLA\ANA MIRKOVI]<br />
Поделила радост са<br />
Ужичанима<br />
O<br />
dmah po povratku iz Ankare<br />
gde su na{e mlade<br />
odbojka{ice na Prvenstvu sveta<br />
osvojile bronzanu medaqu,<br />
Sla|ana Mirkovi} pohitala<br />
je u svoj rodni grad. @elela je<br />
da sa svojim U`i~anima podeli<br />
radost zbog zabele`enog trijumfa,<br />
i jo{ jednom poka`e svima<br />
da je ponikla u gradu `enske odbojke.<br />
Ni jednog trenutka se nije<br />
dvoumila kada smo je pozvali<br />
za razgovor. Naprotiv sva ozarena,<br />
uzbu|eno je pri~ala o svojim<br />
utiscima iz Turske, koji su<br />
bez obzira {to je pro{lo neko<br />
vreme, i daqe jako upe~atqivi:<br />
- Ve} smo imale jedno<br />
iskustvo sa Evropskog prvenstva<br />
u Ankari. [to se ti~e atmosfere<br />
u ekipi bila je fenomenalna,<br />
iako su nas pratile<br />
razne povrede, ali smo nekako<br />
uspevale sa time da iza|emo na<br />
kraj. Na ovom prvenstu imale smo<br />
i novog trenera, koji je ranije<br />
bio pomo}ni, super se sna{ao i<br />
zadovoqni smo sa wim. Ne postoji<br />
pojedinac koji se izdvajao u<br />
na{em timu, pa smo mo`da i zbog<br />
toga bile tako jake. Prvenstvo<br />
nije bilo ni malo lako, naporno<br />
je odigrati osam utakmica za<br />
deset dana i to sa veoma jakim<br />
protivnicima. Bronza je veliki<br />
uspeh, mo`da smo mogli vi{e,<br />
ali {ta je tu je. –<br />
Sla|ana je ponikla u nekada<br />
{ampionskoj ekipi Jedinstva:<br />
- Po~ela sam da treniram<br />
odbojku u petom razredu<br />
osnovne {kole. Bila je sekcija<br />
u {koli i ja sam iz znati`eqe<br />
krenula, ali sve je po~elo mnogo<br />
ozbiqnije kada sam pre{la u<br />
Jedinstvo. U porodici se niko<br />
nije ozbiqnije bavio sportom,<br />
ali su mi svi velika podr{ka i<br />
oslonac. Prvi trener bio mi je<br />
Vukadin Simovi}, ali se nisam<br />
dugo zadr`ala u U`icu. Brzo<br />
sam oti{la, ve} u sedmom razredu<br />
sa 13 godina. Preselila sam<br />
se u Beogradu i po~ela da treniram<br />
u Po{taru gde je trener<br />
bio na{ U`i~anin Darko Zako~.<br />
Obzirom da sam se veoma mlada<br />
odvojila od ku}e, bilo mi je jako<br />
te{ko da se naviknem na novu<br />
sredinu u u {koli, ali {to se<br />
treninga ti~e tu je sve bilo bez<br />
problema. Kada je ne{to kasnije<br />
na{ trener Zako~ oti{ao i kada<br />
je Po{tar po~eo da propada, sve<br />
je krenulo nizbordo. Ostale<br />
smo samo mi mla|e igra~ice,<br />
vredno smo radile iako nismo<br />
imale skoro nikakve uslove.<br />
Ipak, ta godina je za mene bila<br />
fantasti~na. Osvojile smo<br />
kadetsko prvenstvo, a ja sam<br />
bila progla{ena za najboqeg<br />
tehni~ara, i bili drugi na juniorskom<br />
dr`avnom prvenstvu.<br />
– pri~a u jednom dahu na{a mlada<br />
sagovornica i dodaje:<br />
- Pre{la sam tada u Vizuru<br />
gde su nam uslovi fantasti~ni.<br />
Trenutno `ivim u Zemunu. Tu<br />
i treniram i idem u Pravno<br />
birotehni~ku {kolu. Imam dosta<br />
obaveza i te{ko je sve posti}i,<br />
ali kada se ~ovek dobro organizuje<br />
i kada ne{to voli, ni{ta mu<br />
nije te{ko. Vaqda sam i navikla<br />
pa ne prime}ujem te{ko}u svega<br />
toga. Slobodno vreme kada ga<br />
imam uvek `elim maksimalno<br />
da iskoristim, sa dru{tvom,<br />
sa porodicom, i uvek kad mogu<br />
skoknem u U`ice. Imam velike<br />
ambicije {to se odbojke ti~e,<br />
`elim da me neko pamti. Naravno,<br />
uz to }u poku{ati da zavr{im<br />
{kolu, jer mi je ona stvarno bitna,<br />
iako moram priznati da jo{<br />
uvek ne razmi{qam {ta }u posle<br />
sredwe upisati. Ima vremena za<br />
to. Sada trenutno razmiq{am<br />
o prvenstvu koje je pred nama.<br />
Liga po~iwe u oktobru i jedva<br />
~ekam. Ne znam koliko }u dobiti<br />
{ansu u Super ligi, ali sigurno<br />
}u dobro trenirati i odigrati<br />
juniorsko prvenstvo. Borbu za<br />
vrh tabele, vodi}e kao i pro{le<br />
sezone Vizura i Zvezda.! – naglasila<br />
je na kraju mlada i {armantna<br />
U`i~anka.<br />
Z. \okovi}<br />
2. septembar 2011.<br />
29
MIKICA VESNI] OSVOJIO TARU<br />
Испунио обећање<br />
спорт<br />
U`i~ki automobilski as<br />
Mikica Vesni}, kao {to je i<br />
obe}ao pre Brdske trke na Tari<br />
2011., uspeo je ne samo da bude<br />
prvi u svojoj Opel Vektri ST,<br />
ve} i da obori rekord staze.<br />
Bila je to izuzetna prilika da<br />
qubiteqi vrelih guma, na licu<br />
mesta vide svog miqenika. Lepo<br />
vreme i blizina Tare izmamili<br />
su brojne U`i~ane da u`ivaju u<br />
brzoj vo`wi ali i prelepim predelima<br />
ove planinske lepotice.<br />
Sam pobednik nije krio zadovoqstvo<br />
zbog dobrih vo`wi:<br />
pa im se od srca zahvaqujem na<br />
podr{ci. Sve u svemu jedan mnogo<br />
lep vikend. Dobar rezultat<br />
na Tari je i dobra uvertira pred<br />
nastavak Nacionalnog {ampionata<br />
na kru`nim stazama.<br />
Sada jo{ vi{e verujem u sebe i<br />
svoju spremnost da u Bawa Luci<br />
poka`em jo{ jednom {ta znam.<br />
– zakqu~io je Mikica Vesni}.<br />
Na{ trofejni automobilista<br />
je zablistao punim sjajem, i<br />
pred vi{e od 15 000 gledalaca<br />
na Tari, postavio rekord staze<br />
02: 20. 225. Vesni} je bio najbr`i<br />
Odmah iza Mikice Vesni}, drugo mesto zauzeo je gost iz<br />
Bosne i Hercegovine Boris Miqevi}, u atraktivnom bolidu<br />
Formula Coloni Nissan CN-1, ispred Zorana Kastratovi}a u automobilu<br />
Renault Clio. ^etvrtoplasirani je bio Suad Hota u<br />
atraktivnom automobilu Lancia Delta, koji je na obe trke bio<br />
br`i samo 7 “desetinki” od Danka Bakra~a u Hondi Accord<br />
ST. Pet sekundi iza Bakra~a, zavr{io je wegov sunarodnik,<br />
iskusni @eqko Bani}evi} u Hondi Accord ST.<br />
Podsetimo, Tara 2011 je ~etvrta trka zvani~nog {ampionata<br />
Srbije u disciplini brdske trke, koja se bodovala za<br />
Centralno-evropski kup (CEZ), Kup Sigiurnost na putevima,<br />
{ampionat Makedonije, {ampionat Crne Gore i {ampionat<br />
Srbije. Veliki spektakl na Tari, odr`an je pod pokroviteqstvom<br />
Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije,<br />
grada Bajine Ba{te i Sportskog saveza Srbije. Trka~ki vikend<br />
na Tari, zapo~ela su 62 takmi~ara, a na ciqu se pojavio<br />
51 automobil.<br />
- Veliko mi je zadovoqstvo<br />
{to sam na ovaj trci vozio za<br />
ASK „Sport auto Vesni}“. Pobedio<br />
sam u obe trke i postavio<br />
rekord staze koji sam tako|e ja<br />
dr`ao od 2007. godine. Prvi put<br />
je staza bila skra}ena u odnosu<br />
na prethodne godine, pa su se<br />
vozile dve trke i na osnovu<br />
zbrajawa rezultata do{lo se do<br />
kona~nog generalnog plasmana.<br />
Trka je potpuno opravdala moja<br />
o~ekivawa, bila je izuzetna<br />
konkurencija a dve vo`we u<br />
devet stotih sekundi razlike<br />
govore da sam u dobroj formi.<br />
– rekao je Vesni} i dodao:<br />
- Posebna radost za mene je<br />
bila publika i wihovi aplauzi,<br />
Najmla\i<br />
takmi^ar<br />
Na brdskoj trci Tara<br />
2011, poseban pehar je<br />
dobio i najmla|i {ampion<br />
u istoriji srpskog automobilizma,<br />
voza~ ASK „Centar<br />
Boban“ iz Beograda,<br />
Nikola Miqkovi} (Zastava<br />
Jugo 55), koji ima samo 16<br />
godina i tri meseca!<br />
na obe trke, a zanimqivo je da je<br />
u obe vo`we zabele`io gotovo<br />
identi~no vreme vo`we ( prva<br />
vo`wa 02:20.225, druga vo`wa<br />
02:20.313)<br />
Vesni} je pobednik na do<br />
sada odr`anim trkama u Kragujevcu,<br />
Bawa Luci, Grobniku<br />
(Hrvatska) pa nema razloga da i<br />
ovog vikenda u Bawa Luci, kada<br />
je na redu ~etvrta trka za {ampionat<br />
Srbije ne ponese epitet<br />
najboqeg.<br />
Z. \.<br />
Generalni plasman, brdska trka Tara 2011:<br />
1. Milovan Vesni} (Opel Vectra ST) 04:40.538<br />
2. Boris Miqevi} (Formula Coloni Nissan CN-1) 04:43.841<br />
3. Zoran Kastratovi} (Renault Clio) 04:51.803<br />
4. Suad Hota (Lancia Delta) 04:52.144<br />
5. Danko Bakra~ (Honda Accord ST) 04:52.841<br />
6. @eqko Bani}evi} (Honda Accord) 04:57.616<br />
7. Duda Grzegorz (Mitsubishi Lancer EVO 8) 04:58.854<br />
8. Dejan Bulatovi} (Peugeot 306 S16) 05:01.358<br />
9. @eqko Ivanovi} (Vauxhall Vectra ST) 05:04.694<br />
10. Krste Trajkovski (Fiat Ritmo 105 TS) 05:07.835<br />
30 2. septembar 2011.
vakako da je pravo zadovo-<br />
videti 10 000 U`i~ana<br />
Sqstvo<br />
na utakmici protiv Partizana.<br />
Atomsfera je bila prava fudbalska,<br />
onakva kakvu smo i `eleli<br />
da bude, ka`e na po~etku razgovora<br />
za na{ list Ilija Mi}evi},<br />
~lan <strong>Grad</strong>skog ve}a zadu`enog za<br />
sport i dodaje:<br />
- Sam stadion, wegova<br />
izgradwa i privo|ewe kraju radova<br />
je nastavak projekta razvoja<br />
fudbalskog sporta u ovom delu<br />
Srbije. Jo{ od nastanka fuzije i<br />
dono{ewa odluke o rekonstrukciji<br />
stadiona suo~ili smo se sa<br />
nizom problema, ali zahvaquju}i,<br />
pre svega, gradona~elniku Jovanu<br />
Markovi}u i predsedniku<br />
kluba Draganu Suboti}u taj naporan<br />
posao privodi se kraju a wegovi<br />
efekti su vidqivi. To je obrazac<br />
kako i u drugim sportovima<br />
sti}i do odre|enih rezultata.<br />
<strong>Grad</strong>iteqi, „Putevi“ U`ice, bez<br />
kojih svakako ovaj objekat ne bi<br />
bio takav kakav jeste, tako|e su<br />
ulo`ili maksimum.<br />
Stadion ima vi{e namena,<br />
ne samo za fudbal, tu su nam i<br />
dva atletska kluba, zato }e do<br />
zvani~nog otvarawa stadiona<br />
biti ura|ena i prelepa atletska<br />
staza koja je va`na i za {kolski<br />
sport. @elimo da se prvenstveno<br />
oslonimo na sopstvene snage,<br />
na U`ice i okolinu, da odatle<br />
crpimo kadar i kvalitet koji<br />
nesporno posedujemo. Stoga ovaj<br />
stadion predstavqa i po~etak<br />
stvarawa vrhunskih uslova za<br />
na{e sprotiste. [estog septembra<br />
U`i~ani }e po prvi put<br />
u istoriji grada videti jednu<br />
zvani~nu me|unarodnu reprezentativnu<br />
utakmicu u svom gradu,<br />
dok }e dan ranije stadion biti<br />
otvoren na prigodan na~in, uz<br />
kra}i kulturno umetni~ki program,<br />
Postoje li neki propusti na<br />
stadionu koji su uo~eni, i ho}e<br />
li se otkloniti do pomenute<br />
utakmice<br />
- Uo~eni su odre|eni<br />
nedostatci, u~ini}emo sve da<br />
te propuste otklonimo. Moram<br />
da istaknem da su pripadnici<br />
спорт<br />
ILIJA MI]EVI], ^LAN GRADSKOG<br />
VE]A ZADU@ENOG ZA SPORT...<br />
На реду спортска<br />
дворана и базен<br />
U`ice je dobilo rekonstruisani, novi gradski<br />
fudbalski stadion. U toku je izgradwa<br />
sprotske dvorane u Kr~agovu, a u ovoj godini<br />
po~eli su i radovi na izgradwi bazena kod<br />
Medicinske {kole. Sve je to dokaz da se<br />
u U`icu na pravi na~in ula`e u sportsku<br />
infrastrukturu, bez koje nema ni sportske<br />
budu}nosti<br />
MUP-a U`ice na pravi na~in<br />
obezbedili mir i bezbednost,<br />
nije bilo nikakvog incidenta.<br />
Osnovni propust je mawak kapija<br />
na isto~noj i ju`noj tribini, to<br />
}e se otkloniti, bi}e jo{ nekoliko<br />
ulaza. Zapa`ena su mesta<br />
sa kojih preglednost na stadionu<br />
nije potpuna, pre svega novinarske<br />
lo`e, popravi}emo i to, jer<br />
znamo kolika je va`na uloga<br />
medija, pro{iri}emo i parking<br />
prostori, re{i}e se pitawe ku}e<br />
ispod zgrade koja je sada sastavni<br />
deo stadiona, poboq{a}emo<br />
i svla~ioni~kom prostoru.<br />
Unutra{wost stadiona je na visokom<br />
nivou, zadovoqava sve<br />
kriterijume i standarde UEFE.<br />
[ta je sa reflektorima<br />
- Oni su u planu. Imamo<br />
veliku podr{ku nekoliko ministarstava<br />
i Fudbalskog saveza<br />
Srbije sa kojim imamo dogovor<br />
da ve} sada, od ove utakmice,<br />
napravimo odre|eni fond za reflektore.<br />
Imamo obe}awe FSS i<br />
generalnog sekretara Lakovi}a,<br />
pa i Tomislava Karaxi}a, da sav<br />
prihod od ove utakmice sa Farskim<br />
Ostrvima ide u taj fond. To<br />
bi bila zna~ajna pomo} i podr{ka<br />
samih sugra|ana.<br />
[ta }e se jo{ nalaziti u okviru<br />
stadiona, kao prate}i lokali…<br />
- Stadion ima 2000 kvadrata<br />
prostora, sportisti su dobili<br />
svoje uslove, svla~ionice,<br />
teretanu, salu za masa`u, ambulantu,<br />
i niz sadr`aja, dok }e se<br />
odre|eni broj kvadrata koristiti<br />
u ekonomske svrhe. Odlukom<br />
<strong>Grad</strong>skog ve}a, upravqawe i<br />
odr`avawe stadiona povereno je<br />
ustanovi Veliki park.<br />
Kada }e stadion dobiti ime<br />
- Ja sam ~lan komisije za<br />
imenovawe stadiona. Imamo<br />
vi{e interesantnih i ozbiqnih<br />
predloga. Postoji predlog da<br />
stadion nosi ime Srboquba Srba<br />
Stamenkovi}a, zatim da se zove<br />
Begluk, Era Arena… Vrlo te{ko<br />
je buxetski odr`avati ovakav objekat.<br />
Sa~eka}emo i dati u ponudu<br />
mogu}nost odre|ene reklame,<br />
sponzorstva, {to }e uticati i na<br />
ime stadiona.<br />
Dokle se stiglo sa izgradwom<br />
sportske dvorane<br />
- Bio je kra}i zastoj u<br />
izgradwi, to je prevazi|eno,<br />
nastavqeni su radovi vezani<br />
za prvu fazu koja }e nadamo se<br />
do kraja gra|evinske sezone<br />
biti zavr{ena. To podrazumeva<br />
zavr{etak krova, stolarije i<br />
spoqne fasade. Za sada je tempo<br />
izgradwe zadovoqavaju}i, ve} se<br />
odre|uju boje fasade i krovnog<br />
nosa~a. Od slede}e godine<br />
kre}emo u drugu fazu gradwe.<br />
Za sve to ima novca, saradwa sa<br />
izvo|a~ima funkcioni{e. Nadam<br />
se da }emo do kraja naredne godine<br />
sve biti zavr{eno, a da }e<br />
pre hale biti zavr{en bazen.<br />
Kakvi su problemi bili sa bazenom<br />
- Bio je problem sa izborom<br />
lokacije. Mi smo imali obavezu<br />
prema na{im sugra|anima da im<br />
omogu}imo jedan zatvoreni bazen.<br />
Ne bih rekao da je to mali<br />
objekat. Re~ je o bazenu 33 sa 25<br />
metara, tri puta ve}em od bazena<br />
u ^igoti. On mo`da ne}e<br />
zadovoqavati potrebe gra|ana,<br />
ali ja li~no od tog bazena mnogo<br />
o~ekujem. U`i~ani nikada nisu<br />
imali jedan takav objekat. Znam<br />
mnogo qudi koji `ele da koriste<br />
usluge jednog takvog objekta i bio<br />
je problem gde da na|emo lokaciju,<br />
jer znamo kakva je konfiguracija<br />
U`ica. Posle odre|enih<br />
prenosa prava dobili smo tu<br />
lokaciju na Carini. Sa Medicinskom<br />
{kolom, putem koji je<br />
ura|en, sa {eta~kom stazom koja<br />
je tako|e ura|ena, i sada sa bazenom<br />
i ukidawem gradske deponije<br />
u tom deelu grada, Carina<br />
ima priliku da za`ivi onako<br />
kako i dolikuje jednom od nasjtarijih<br />
delova grada. Radovi na<br />
bazenu su zadovoqavaju}i, pare<br />
su obezbe|ene, mi smo u{li u<br />
deo kredita odlukom Skup{tine<br />
grada, finansijska kontrukcija<br />
je sklopqena, a o nekim blagim<br />
zaka{wewima, ja imam obi~aj<br />
da ka`em da sve u `ivotu {to je<br />
zapo~eto bi}e i zavr{eno. Sada<br />
ne mora ba{ da bude u dan, minut<br />
i sekund, ali ulo`ilo se u U`icu<br />
mnogo u infrastrukturu, u zadwe<br />
tri godine U`ice je bilo svojevrsno<br />
gradili{te.<br />
Da li je izgradwa svih tih<br />
sportskih objekata deo strategije<br />
grada kada je sport u<br />
pitawu<br />
- Bez dobre infrastruture i<br />
dobrih uslova nema razvoja sporta.<br />
Mi pored ovih radova radimo<br />
i nekoliko {kolskih sala i otvorenih<br />
terena pored {kola,<br />
mesnih zajednica. Pro{le i ove<br />
godine je ura|eno pet otvorenih<br />
terena, renovirane su Sevojno,<br />
Riba{evina i Gimnazija, vr{ena<br />
je rekonstrukcija podova, mokrih<br />
~vorova to je preduslov razvoja<br />
sprota u gradu. Rukovodstvo<br />
grada ima u planu i re{avawe<br />
nekih egzistencijalnih `viotnih<br />
problema svojih sprotista<br />
koji su to zaslu`ili. To }e da<br />
bude jedan veliki motiv za sve<br />
sportiste i mlade da dosegnu do<br />
odre|enih rezultata i onda }e se<br />
uveriti da grad misli na wihovu<br />
budu}nost. Upravo to zna~i da }e<br />
Andrija Zlati} dobiti stan a da<br />
}emo Oliveri pove}ati stambeni<br />
prostor.<br />
Otvaraju se sportski objekti,<br />
da li }e biti i novih radnih<br />
mesta<br />
- Bi}e sigurno i novih radnih<br />
mesta. Ovoliki objekti podrazumevaju<br />
i odre|ena nova<br />
radna mesta koja nisu rezervisana<br />
ni za koga, pa ni za sportiste,<br />
ali }emo sigurno videti<br />
da neko od sportista shodno svojim<br />
mogu}nostima i osposobqewu<br />
mo`e da na|e i tu radno mesto.<br />
U`i~ki ribolovci<br />
I oni su re{ili svoje<br />
pitawe, dobili su svoj dom, re~ je<br />
o delu gradske pla`e koji su oni<br />
odli~no uredili i ve} tamo postoje<br />
odre|eni sadr`aji koji su za<br />
svaku pohvalu. Radi se o jednom<br />
velikom, slo`enom udru`ewu i<br />
vrlo ambicioznom, imaju preko<br />
2000 svojih ~lanova.<br />
Masovni sport<br />
- Ciq nam je da izna|emo<br />
na~in da {to vi{e sugra|ana<br />
ukqu~imo u takav vid bavqewa<br />
sportom. Imamo prelep kawon<br />
reke \etiwe, biciklisti~ke i<br />
{eta~ke staze i niz drugih ponuda.<br />
Ovih dana nastavi}emo da<br />
asfaltiramo taj put, prva dva<br />
tunela su asfaltirana, ura|en je<br />
jedan mosti}, osvetqen je, uskoro<br />
nastavqamo u pravcu brane Vrutci.<br />
Okolina grada je idealna za<br />
razne rekreativne sportske aktivnosti<br />
i moramo sve u~initi da<br />
{to ve}i broj gra|ana animiramo<br />
i ukqu~imo u rekreativni sport.<br />
Z. \okovi}<br />
2. septembar 2011.<br />
31
забава<br />
Kakva bi ti{ina nastala kad<br />
bi qudi govorili samo ono {to<br />
znaju.<br />
(^apek )<br />
Nema i ne mo`e biti pravednog<br />
bogatstva.<br />
(^ehov )<br />
Postati ~ovek je lep{e nego<br />
postati kraq.<br />
A.G. Mato{<br />
Stare ko@ne pojaseve<br />
i torbe koje su<br />
ve] malo izgubile sjaj<br />
prolep[a]emo uz malo<br />
spuna i tople vode. Prvo<br />
pre\emo sapunom preko<br />
ko@ne povr[ine, zatim<br />
^etkicom koju smo<br />
umo^ili u toplu vodu<br />
dobro o^istimo i na<br />
kraju dobro osu[imo.<br />
***<br />
Fleke od vode, koje<br />
su nastale na drvetu,<br />
o^isti]emo pastom za<br />
zube.<br />
***<br />
Ako u ku]i nemamo<br />
prikladnu prostoriju<br />
u kojoj bismo ^uvali<br />
beli luk, o^istimo ga,<br />
stavimo u ve]u posudu,<br />
u wu naspemo maslinovo<br />
uqe. Kad nam zatreba,<br />
uvek ]e biti pri ruci.<br />
Kad ga potro[imo, ne<br />
bacamo uqe, ve] ga mo@<br />
emo upotrebiti za pripremu<br />
salate.<br />
PILETINA S PAVLAKOM<br />
• 400 g pileceg belog<br />
mesa<br />
• 50 g margarina<br />
• 200 ml pavlake<br />
• 2 cena belog luka<br />
• 100 g prezli<br />
Pile}e {nicle umo~ite u<br />
otopqeni margarin i slo`ite u<br />
vatrostalnu ~iniju. Pome{ajte<br />
pavlaku, izgwe~en beli luk<br />
i prezle i prelijte {nicle.<br />
Pecite oko 20 minuta na 180 stepeni<br />
Mus od [argarepe<br />
POTREBNO JE<br />
2 {argarepe, 2 ka{ike<br />
{e}era, pola ka{i~ice soli,<br />
malo belog bibera, 100 ml soka<br />
od pomoranxe, 200 ml kisele<br />
pavlake<br />
PRIPREMA<br />
[e}er blago karamelizujte,<br />
pa preko sipajte sok od<br />
pomoranxe. Me{ajte da se sve<br />
istopi i sjedini, a onda dodajte<br />
narendanu {argarepu. Posolite<br />
i pobiberite, prohladite i<br />
usitnite u blenderu. U visoku<br />
~a{u naizmeni~no ubacujte<br />
pomalo kisele pavlake i musa<br />
od {argarepe. Dobro ohladite i<br />
poslu`ite.<br />
LOVA^KE [NICLE<br />
• 0.5 kg junece snicle<br />
• 100 ml uqa<br />
• brasna<br />
• 2 cena belog luka<br />
• 2 dl paradajz sos<br />
• bareni krompir<br />
• so, biber<br />
Tu~kom za meso dobro izlupajte<br />
{nicle, pa svaku posolite<br />
i uvaqajte u bra{no. [nicle<br />
pr`ite na vru}em uqu da porumene.<br />
Izvadite ih iz uqa,<br />
pa u istoj masno}i propr`ite<br />
ka{i~icu bra{na i izgwe~en<br />
beli luk. Dodajte vino, paradajz<br />
sok i suvi biqni za~in. Me{ajte<br />
varja~om i sa dna tigawa skinite<br />
ostatke od pr`ewa. Kad<br />
sos provri, vratite {nicle,<br />
smawite temperaturu i nastavite<br />
da kuvate na tihoj vatri<br />
jo{ desetak minuta.<br />
ANANAS TORTA<br />
Potrebne namirnice za<br />
koru:<br />
250 g margarina<br />
200 g {e}era<br />
4 `umanceta<br />
300 g mlevenog keksa<br />
200 g krupnije mlevenih<br />
oraha<br />
Za krem:<br />
1/2 l mleka<br />
150 g {e}era<br />
2 pudinga od vanile<br />
100 g bele ~okolade<br />
150 g margarina<br />
konzerva ananasa<br />
Za {lag:<br />
3 kesice {laga<br />
sok od ananasa iz konzerve<br />
1 kisela pavlaka<br />
Priprema:<br />
Penasto umutite `umanca<br />
sa {e}erom i skuvajte na pari.<br />
Kad se malo prohladi dodajte<br />
keks i orahe i na kraju umu}en<br />
margarin. Sve dobro sjedinite<br />
i napravite koru na tacni za<br />
tortu.<br />
Za fil skuvajte puding u<br />
mleku, dodajte ~okoladu i kad<br />
se prohladi umu}en margarin.<br />
Stavite pola krema preko kore<br />
pa preko ananas iseckan na komade.<br />
Preko ananasa ostatak<br />
krema.<br />
Posebno umutite {lag<br />
sa ananasom i u umu}en {lag<br />
dodajte kiselu pavlaku. Stavite<br />
preko krema i ukrasite po `eqi<br />
ananasom.<br />
V I C E V I<br />
Долази Мујо, сав разбијен,<br />
кући.<br />
Дочека га Фата: Е мој Мујо, не<br />
волим ја тебе кад си пијан!<br />
Мујо ће: А што ти болан мислиш<br />
да ја волим тебе кад сам трезан!<br />
***<br />
Дошао забринуто тип код<br />
психијатра:<br />
- Докторе помозите! Заљубио<br />
сам се у коња!<br />
- Интересантно… А да ли је тај<br />
ваш коњ мушко или женско<br />
- Па јасно да је женско! Зар<br />
мислите да сам настран!<br />
***<br />
Pacijent do|e kod lekara u<br />
ordinaciju:<br />
- Na {ta se `alite! upita<br />
ga lekar.<br />
Pacijent jo{ nije izustio<br />
ni re~, zazvoni telefon. Lekar<br />
podi`e slu{alicu i razgovor<br />
se otegao u beskraj. Nakon pola<br />
sata lekar zavr{i s razgovorom<br />
i ponovo pita pacijenta isto<br />
pitawe. Ali kad je pacijent trebao<br />
da ka`e {ta mu je , ponovo zazvoni<br />
telefon, i opet ista pri~a,<br />
razgovor se otegao u beskraj.<br />
Pacijentu to dosadilo,<br />
obu~e se i uputi prema izlazu.<br />
Lekar taman zav{i razgovor i<br />
upita pacijenta:<br />
- A gde }ete vi<br />
Pacijent mu odgovori:<br />
- Do najbli`e telefonske<br />
govornice…<br />
32 2. septembar 2011.
Frizerka Stojanka Dimitrijevi} - Coka, vlasnica frizerskog<br />
salona "Mimi" u ulici Kneza Lazara 2 (tel. 031/511-904)<br />
daje vam prakti~ne savete za negu kose, a vi ukoliko imate neki<br />
problem ili nedoumicu mo`ete postaviti Coki pitawe na na{oj<br />
e-mail adresi: vesti.ue@ gmail.com, sa naznakom - pitawa za<br />
Coku.<br />
PITAWE:<br />
Interesuje me, po{to sam nedavno ~ula, da postoje pravila<br />
pona{awa pri dolasku u frizerski salon, da mi objasnite koja su to<br />
pravila<br />
(Violeta, 15 godina, iz Po`ege)<br />
забава<br />
ODGOVOR:<br />
Draga moja Violeta, dobro si ~ula. Postoje pravila pona{awa i<br />
u frizerskom salonu. Kako kod doktora, zubara ili u banci, tako i u<br />
frizerskom salonu postoje pravila pona{awa za koje je po`eqno da se<br />
po{tuju, kako bi svima bilo ugodnije a rezultat savr{en.<br />
ZAKAZIVAWE TERMINA:<br />
Ka{wewe jednog klijenta na dogovoreni termin mo`e izazvati nezadovoqstvo<br />
ve}eg broja qudi. Naime, va{e ka{wewe izaziva lan~anu<br />
reakciju, usled ~ega se kasni i svim ostalim klijentima, {to razumqivo,<br />
izaziva nezadovoqstvo svih ostalih koji su do{li na vreme ali<br />
moraju ~ekati. Mislite na tu|e vreme, pa ako vidite da ne}ete sti}i<br />
kod frizera u dogovoreno vreme, signalizirajte to svom frizeru kako<br />
bi mogao preorganizovati ostale termine.<br />
REALAN ZAHTEV ZA FRIZURU:<br />
Ako ste po`eleli novu frizuru i u salon do|ete sa slikom na<br />
primer Naomi Campbell, morate znati kako verovatno nemate oblik<br />
lica i vrstu kose poput crne dive, pa }e iz tog razloga Naomina frizura<br />
kakvu ste po`eleli i za sebe, na vama, verovatno izgledati malo<br />
druga~ije. Za uspe{nu frizuru potreban je konstruktivan dogovor s<br />
frizerom, i naravno- realan zahtev. Otvoreno razgovarajte s frizerom,<br />
pitajte {ta vas zanima pa }ete zajedno do}i do zadovoqavaju}eg<br />
odgovora i super frizure.<br />
Posebno pitawe su deca! Ve}ina dece te{ko se prepu{ta u ruke<br />
frizera. Rad s decom iziskuje posebnu animaciju i pedago{ke ve{tine,<br />
i na to su svi frizeri navikli. Najbitnije je da se dete ose}a opu{teno,<br />
da upozna prostor i osobu koja }e ga {i{ati, pa ako je va{e dete<br />
boja`qivo i ne da se u „tu|e ruke“, savetujemo vam da ga dovedete nekoliko<br />
puta u salon, neobavezno, bez zakazivawa termina, tek toliko da<br />
se malo upozna s okolinom i frizerom.<br />
NA^IN OBLA^EWA:<br />
Kad po|ete kod frizera izbegavajte rolke. Prvenstveno zbog<br />
va{e udobnosti jer mogu}e je da }e se u wu uvu}i pokoja izgubqena vlas<br />
kose, pa }e vas kasnije progawati onaj neprijatan ose}aj bockawa. A<br />
isto tako, i frizeru je lak{e {i{ati kada ima ~ist vrat.<br />
Nastavak u slede}em broju …<br />
petak 2.09. 2011.<br />
06.00 TV Shop<br />
06.05 Mali i poslovni oglasi<br />
06.30 Tv vrteška<br />
07.00 Glas Amerike, R<br />
07.30 Mali i poslovni oglasi<br />
07.50 Tv Shop<br />
08.05 Hrana I vino<br />
09.00 Jutarnji program<br />
09.30 TV shop<br />
09.35 Mali i poslovni oglasi<br />
10.00 Vremeplov<br />
10.10 Moja farma<br />
10.20 Maldivi, R<br />
11.00 Vrele gume,R<br />
12.00 Više od sporta,P<br />
13.00 Vremeplov<br />
13.00 Priče o Životinjama<br />
13.45 Autosprint<br />
14.30 Mali i poslovni oglasi<br />
15.00 Serija Analia, R<br />
16.00 Vremeplov<br />
16.10 Hrana I vino<br />
16.30 TV Shop<br />
16.35 Mali I poslovni oglasi<br />
17.00 Lav press<br />
17.03 Play, P<br />
18.00 Lav press<br />
18,03 Zlatiborska hronika, R<br />
18.45 Dnevnik<br />
19.25 Mali i poslovni oglasi<br />
19.45 Biografije poznatih, P<br />
20.45 TV Shop<br />
20.50 Serija Analia, P<br />
21.45 Dnevnik<br />
22.30 Glas Amerike<br />
23.00 Vremeplov<br />
23.05 Maldivi, P<br />
23,45 Dnevnik<br />
00.15 Ponoćni koncert TV Lav, R<br />
potom Tv vrteška, R<br />
Noćni program Lav music<br />
subota 3.09. 2011.<br />
06.00 TV Shop<br />
06.05 Mali i poslovni oglasi<br />
07.00 Glas Amerike, R<br />
07.20 Mali i poslovni oglasi<br />
07.50 TV Shop<br />
08.05 Hrana I vino<br />
09.00 Sportić<br />
09.30 TV Shop<br />
09.35 Mali I poslovni oglasi<br />
10.00 Smeh terapija<br />
11.00 Digitalni svet<br />
11.30 Dečija emisija, P<br />
12.00 Iza scene, P<br />
13.00 Pod sjajem zvezda, P<br />
14,30 Mali i poslovni oglasi<br />
15,00 Super 70, R<br />
16.30 TV Shop<br />
16.30 Mali i poslovni oglasi<br />
17.30 Emisija, P<br />
18,00 Opipavanje pulsa,R<br />
TV LAV<br />
UŽICE<br />
Ul. Ljube Stojanovića 3<br />
Tel 031 / 510 - 080, 031 / 510 - 480<br />
e-mail : tvlav@sbb.rs<br />
18.45 Pregled nedelje<br />
19.30 Mali I poslovni oglasi P<br />
19.50 Vremeplov<br />
19.55 TV Shop<br />
20.00 Glas Amerike<br />
20.30 Poznati ekstremno, R<br />
21.45 Pregled nedelje<br />
22.30 Mali i poslovni oglasi<br />
23.00 Vremeplov<br />
23.05 Trend setter<br />
23.45 Pregled nedelje<br />
00.10 Ponoćni koncert TV Lav<br />
02.00 Emisija, R<br />
Noćni program Lav music<br />
nedelja 4.09. 2011.<br />
06.00 TV Shop<br />
06.05 Mali i poslovni oglasi<br />
07.00 Crtani film<br />
07.30 Mali i poslovni oglasi<br />
07.50 TV Shop<br />
08.05 Hrana i vino<br />
09.00 Više od sporta<br />
09.45 TV Shop<br />
10.00 Vremeplov<br />
10.05 Art of business<br />
11.00 Pod sjajem zvezda, P<br />
13.00 Vremeplov<br />
13.05 Svet poljoprivrede, P<br />
14.30 Mali i poslovni oglasi<br />
15.00 Super 70, P<br />
16.00 Vremeplov<br />
16.05 Emisija, R<br />
16.30 TV Shop 5min<br />
16.35 Iza scene, R<br />
17.10 Biografije poznatih, R<br />
18.00 Media M<br />
18.45 Pregled nedelje<br />
19.15 Radim gradim, P<br />
19.45 Mali i poslovni oglasi<br />
19.50 Vremeplov<br />
19.55 TV Shop<br />
20.00 Glas Amerike<br />
20.30 100 Najvećih otkrića, R<br />
21.45 Pregled nedelje<br />
22.30 Mali I poslovni oglasi<br />
23.00 Vremeplov<br />
23.05 Priče o Životinjama, R<br />
23.45 Pregled nedelje<br />
00.30 Mali i poslovni oglasi<br />
01.00 Serbia and world<br />
Noćni program Lav music<br />
ponedeljak 5.09. 2011.<br />
06.00 TV Shop<br />
06.05 Mali i poslovni oglasi<br />
06.30 Tv vrteška<br />
07.00 Glas Amerike, R<br />
07.30 Mali i poslovni oglasi<br />
07.50 Tv Shop<br />
08.05 Hrana I vino<br />
09.00 Jutarnji program<br />
09.30 TV shop<br />
09.35 Mali i poslovni oglasi<br />
10.00 Vremeplov<br />
10.05 Moja farma<br />
10.20 Maldivi, R<br />
11,00 Polarotor, R<br />
12.00 Art of business, R<br />
13.00 Biografije poznatih, R<br />
14.00 Dečija emisija, R<br />
14.30 Mali i poslovni oglasi<br />
15.00 Serija Analia, R<br />
16.00 Hrana i vino<br />
16.30 TV Shop<br />
16.35 Mali I poslovni oglasi<br />
16.50 Moja farma<br />
17.00 Lav press<br />
17.03 Pravoslavlje<br />
18.00 Lav press<br />
18.02 Zoo puzle, P<br />
18.45 Dnevnik<br />
19.20 Samanta Brown, P<br />
20.00 Zlatiborska hronika, P<br />
20.45 TV Shop<br />
20.50 Serija Analia, P<br />
21.45 Dnevnik<br />
22.30 Glas Amerike<br />
23.00 Vremeplov<br />
23.05 Maldivi, P<br />
23.45 Dnevnik<br />
potom Tv vrteška, R<br />
Noćni program Lav music<br />
utorak. 6.09. 2011.<br />
06.00 TV Shop<br />
06.05 Mali i poslovni oglasi<br />
06.30 Tv vrteška<br />
07.00 Glas Amerike, R<br />
07.30 Mali i poslovni oglasi<br />
07.50 Tv Shop<br />
08.05 Hrana I vino<br />
09.00 Jutarnji program<br />
09.30 TV shop<br />
09.35 Mali i poslovni oglasi<br />
10.00 Vremeplov<br />
10.10 Moja farma<br />
10.30 Zlatiborska hronika, R<br />
11.00 Digitalni svet, R<br />
12.00 Trend setter,R<br />
12.55 Vremeplov<br />
13.00 Samanta Brown, R<br />
14.00 Play<br />
14.30 Mali i poslovni oglasi<br />
15.00 Serija Analia, R<br />
16.00 Vremeplov<br />
16.05 Hrana I vino<br />
16.30 TV shop<br />
16.35 Mali i poslovni oglasi<br />
17.00 Lav Press<br />
17.03 Pravoslavlje, R<br />
17.50 Moja farma<br />
18.00 Lav press<br />
18.03 Vino I vinogradarstvo<br />
18.45 Dnevnik<br />
19.25 Mali i poslovni oglasi<br />
19.45 Time, P<br />
20.45 TV Shop<br />
20.50 Serija Analia, P<br />
21.45 Dnevnik<br />
22.30 Glas Amerike<br />
23.00 Vremeplov<br />
23.05 Maldivi, P<br />
23.45 Dnevnik<br />
00.30 Mali i poslovni oglasi<br />
00.50 Biljana za Vas<br />
potom Tv vrteška, R<br />
Noćni program Lav music<br />
sreda 7.09. 2011.<br />
06.00 TV Shop<br />
06.05 Mali i poslovni oglasi<br />
06.30 Tv vrteška<br />
07.00 Glas Amerike, R<br />
07.30 Mali i poslovni oglasi<br />
07.50 Tv Shop<br />
08.05 Hrana I vino<br />
08.30 Glas Amerike<br />
09.00 Jutarnji program<br />
09.30 TV shop<br />
09.35 Mali i poslovni oglasi<br />
10.00 Vremeplov<br />
10.10 Moja farma<br />
10.20 Maldivi, R<br />
11.00 Sportić<br />
11.50 Biljana za Vas,R<br />
12.55 Vremeplov<br />
13.00 Time, R<br />
14,00 Vino i vinogradarstvo, R<br />
14,30 Mali i poslovni oglasi<br />
15.00 Serija Analia, R<br />
16.00 Vremeplov<br />
16.05 Hrana i vino<br />
16.30 TV shop<br />
16.35 Mali i poslovni oglasi<br />
17.00 Snimak fudbalske utakmice Srbija – Farska<br />
ostrva (mladi)<br />
18.45 Dnevnik<br />
19.30 Mali i poslovni oglasi<br />
19.50 Čuveni atentati, P<br />
20.40 TV Shop<br />
20.45 Serija Analia, P<br />
21.45 Dnevnik<br />
22.30 Glas Amerike<br />
23.00 Vremeplov<br />
23.05 Maldivi, P<br />
23,45 Dnevnik<br />
00.15 Snimak fudbalske utakmice Srbija – Farska<br />
ostrva (mladi)<br />
01,55 Mali i oslovni oglasi<br />
02.20 Zoo hobby<br />
potom Tv vrteška, R<br />
Noćni program Lav music<br />
četvrtak 8.09. 2011.<br />
06.00 TV Shop<br />
06.05 Mali i poslovni oglasi<br />
06.30 Tv vrteška<br />
07.00 Glas Amerike, R<br />
07.30 Mali i poslovni oglasi<br />
07.50 Tv Shop<br />
08.05 Hrana I vino<br />
09.00 Jutarnji program<br />
09.30 TV shop<br />
09.35 Mali i poslovni oglasi<br />
10.00 Vremeplov<br />
10.10 Moja farma<br />
11,00 Zoo hobby, R<br />
12.00 Dobro ti veče, R<br />
13.00 Čuveni atentati, R<br />
14.00 Radim gradim, R<br />
14.30 Mali i poslovni oglasi<br />
15.00 Serija Analia, R<br />
16.00 Vremeplov<br />
16.00 Hrana I vino<br />
16.30 TV shop<br />
16.35 Mali i poslovni oglasi<br />
17.00 Lav press<br />
17.03 Zoo puzle,P<br />
17.50 Moja farma<br />
18.00 Lav press<br />
18.03 Vrele gume,P<br />
18.45 Dnevnik<br />
19.25 Mali i poslovni oglasi<br />
19.45 Priče o Životinjama<br />
20.45 TV Shop<br />
20.50 Serija Analia, P<br />
21.45 Dnevnik<br />
22.30 Glas Amerike<br />
23.00 Vremeplov<br />
23.05 Maldivi, P<br />
23,45 Dnevnik<br />
00.30 Mali i poslovni oglasi<br />
00.50 Priče o Životinjama<br />
potom Tv vrteška, R<br />
Noćni program lav music<br />
2. septembar 2011.<br />
33
М А Л И О Г Л А С И<br />
PRODAJEM - KUPUJEM<br />
• Prodajem TA pe} od 3.5 kw, tel<br />
064-86-61-249<br />
• Prodajem se plac oko 15 ari<br />
u Kr~agovu, pored „Rakete“ po vrlo<br />
povoqnoj ceni, sa infrastrukturom<br />
(voda, struja i kanalizacija), pogodan<br />
za stambenu izgradwu, povrtwak,<br />
maline.<br />
Tel: 031/ 531-623<br />
• Prodajem zlatnog retrivera<br />
starog 3 godine.<br />
Tel: 064/40 80 177<br />
• Prodajem stolarsku ma{inu<br />
konbinirku, sa svim pozicijama<br />
rada, stolarski bansek, dve stolarske<br />
tezge, stolarski bokovi<br />
drveni, polovan gater, tri elektro<br />
motora ispravna (trofazna), okruglu<br />
{lajfaricu za drvo, novu testeru<br />
za obarawe oble gra|e, oko 5<br />
m 3 smr~eve gaterske daske razne<br />
dimenzije, razni probor uz ma{ine<br />
kqu~evi i dr. Sve navedeno mo`e se<br />
videti na licu mesta u biv{oj radwi<br />
stolara Sre}ka Mili}a u U`icu, na<br />
Aleksi}a mostu u ulici Dimitrija<br />
Tucovi}a 120, svakog dana.<br />
Telefoni: 031/ 512- 929<br />
i 066/ 912- 67- 03<br />
• Prodajem krzneni tepih, francuski<br />
le`aj, tu~anu kadu (veliku),<br />
povoqno.<br />
Telefoni: 553- 105<br />
i 064/ 322- 39- 78<br />
• Prodajem „fi}u„ 750, 85.<br />
godi{te kao nov, bele boje, u<br />
odli~nom stawu.<br />
Telefoni: 031/ 518- 081<br />
i 065/ 518- 08- 10<br />
• PRODAJEM MU[KE ADIDAS<br />
I NIKE [U[KAVCE I TRENERKE.<br />
NOVO I POVOLJNO.<br />
TEL.:063-7834-544<br />
• Prodajem placeve na<br />
Zabu~ju. Kroz plac pro{la<br />
voda lokalnog vodovoda, a<br />
pored placa pro{la gradska<br />
voda, trofazna struja i asfaltni<br />
put.<br />
Tel: 571 – 945<br />
• Prodajem stan 65 kvadrata, CG,<br />
II sprat blizu de~ijeg dispanzera.<br />
Tel: 061/186-85-81 – zvati posle<br />
14 ~asova.<br />
• Kupujem polovne direke za<br />
maline.<br />
Tel: 064/50 -59 -359<br />
• Prodajem dvosoban stan od<br />
50m2 i gara`u u ulici Vuka Karaxi}a<br />
u U`icu.<br />
Tel: 060/ 30 -33 060<br />
• Dajem na kori{}ewe<br />
neistara{ene stan, koji se nalazi u<br />
u`em centru grada.<br />
Tel: 064/ 20- 44- 955<br />
• Prodajem gumarabu, prikolicu<br />
za kola nosivosti 500 kg, pumpu za<br />
navodwavawe DMB.<br />
Tel: 063/ 310 -694<br />
• Prodajem u Sevojnu parcelu od<br />
30 ari sa vodom (povoqno) za ba{tu,<br />
vo}wak, maline.<br />
Tel: 064/14 92 777<br />
• Kupujem ku}u u U`icu ili<br />
Sevojnu.<br />
Tel: 060/56 24 740<br />
• Prodajem YUGO SKALA 55,<br />
pre{ao 75.000 km, 1995. godi{te,<br />
plin ugra|en, cena po dogovoru.<br />
Tel: 031/ 521 -794<br />
• Prodajem stan u Beogradu 50<br />
m2, ¤ sprat, lift, centralno grejawe,<br />
[umice, preko puta Hotela „Srbija“.<br />
Tel: 063/ 173 23 53<br />
• Prodajem dvosoban stan u centru<br />
U`ica.<br />
Tel: 064/67 43 122<br />
• Mewam jednosoban stan u<br />
Sevojnu sa grejawem za odgovaraju-<br />
}i u U`icu.<br />
Tel: 064/ 494 55 71<br />
• AutoCAD tehni~ko crtawe i<br />
grafi~ko modelirawe, projektovawe<br />
i obuka, ~asovi po~etni i sredwi<br />
nivo.<br />
Tel: 031/553-134, 064/146 1890<br />
• Prodajem ku}u u U`icu 300m2,<br />
mo`e i polovina. Vojvo|anska 23 a<br />
Tel: 064/322 0 899<br />
• Izdajem stan u Beogradu 56m2,<br />
Vojvode Stepe 343 – Vo`dovac, potpuno<br />
name{ten sa grejawem, klima,<br />
CG, terasa.<br />
Tel: 064/ 182 - 82 - 82<br />
• Izdajem name{tenu garsoweru<br />
na Carini, TA grejawe.<br />
Tel: 061/ 666 -79 -53<br />
• Izdajem dvokrevetnu sobu sa<br />
kupatilom i ~ajnom kuhiwom. TA grejawe.<br />
Tel: 064/ 13- 26- 454<br />
• Izdajem kancelariju u ul.<br />
Nikole Pa{i}a 30.<br />
Tel: 061/ 666 -79 -53<br />
• Izdajem jednosoban name{ten<br />
stan u Krcunovoj ulici.<br />
Tel: 061/ 633 - 41 - 44<br />
• Prodajem traktor „Toma<br />
Vinkovi}“ 18 ks, abrihter, bansek<br />
stolarski, tezgu stolarsku.<br />
Tel: 031/522 -809.<br />
• Prodajem plac 17 ari - UZI]I<br />
BLIZU MAGISTRALE. Pogodno za sve<br />
namene. Svi prikqu~ci na placu.<br />
Tel:060/05 -30 -520<br />
• Prodajem plac na Beloj Zemqi,<br />
povoqno, sun~ana strana, struja,<br />
voda, asfalt.<br />
Tel: 063/89 - 06 -795<br />
• Prodajem stan, trosoban, 65m2,<br />
CG, II sprat, sun~an, kablovksa.<br />
Tel: 064/255 – 94 -86<br />
• Kupujem ku}u u U`icu.<br />
Tel: 060/56 -24 – 740<br />
• Prodajem ku}u na Beloj Zemqi.<br />
Za detaqnije informacije tel. 066<br />
206 499<br />
• Prodajem Rover 214 SI, 1998.<br />
godi{te. Tel. 518 888<br />
• Prodajem stan, ukwi`en, 83<br />
kvadrata, 137.000,00 eura Beograd,<br />
kod Hrama<br />
063 80 98 624<br />
• Prodajem jarca, dve koze i<br />
dvoje jaradi braon boje.<br />
Tel: 532-305 (zvati uve~e).<br />
• Prodaje se legalizovana i<br />
ukwi`ena ku}a, prizemqe i potkrovqe<br />
- Bela Zemqa. Povr{ina je<br />
70m2, dvori{te, voda, struja, asfalt<br />
do ku}e.<br />
Telefon: 064 - 17 43 798<br />
• Prodajem hitno, vrlo povoqno,<br />
plac od 4 ara na Zlatiboru<br />
(naseqe Zova 3), dozvoqena gradwa.<br />
Ova ponuda va`i mesec dana. Tel:<br />
064/22-56-360<br />
• Prodajem plac veli~ine 6 ari<br />
u Ul. @upana Brajana.<br />
Tel. 031/513-131<br />
i 062/85 67 664<br />
• Prodajem plac od 4 ara pored<br />
puta u ulici Nikole Tesle 102.<br />
Tel. 3516 596 ili 065 523 1542<br />
• Prodajem HITNO dvosoban,<br />
renoviran stan u centru od 60 m2 sa<br />
CG.<br />
Cena 700 eura po m2.<br />
Tel: 064/974 6 449<br />
• Prodajem ku}u u Sevojnu 60m2<br />
i 5 ari placa. Veoma povoqno.<br />
Tel:060/532 3 330<br />
• Prodajem nedovr{enu ku}u u<br />
Haj Nehaju. Povoqno. Tel: +382-69-<br />
602-503<br />
• Prodajem stan 65m2, centralno<br />
grejawe, trosoban, blizu trga.<br />
Telefon: 066/91 85 015<br />
• Prodajem mawi jednosoban<br />
stan u prizemqu nove stambene<br />
zgrade sa grejawem i podrumom.<br />
Tel. 516- 089<br />
• Prodajem dvosoban stan, 60m2,<br />
II sprat, CG, sun~ana strana, Ul.<br />
Kraqa Petra I 70, 42 000 evra.<br />
Tel: 064/44 87 497<br />
PONIKVE, blizina aerodroma,<br />
prodajem vikend<br />
ku}u 70m2, ogra|en plac 5<br />
ari, mogu}nost pro{irewa<br />
placa.<br />
Tel: 064/ 911 64 94<br />
• Prodajem name{tenu garsoweru<br />
od 25m2 iznad restorana Prole}e<br />
u Kr~agovu.<br />
Tel: 064/ 827 3 606.<br />
• Prodajem seosko doma}instvo<br />
sa ku}om, pomo}nim objektima i<br />
imawem od 8.0 ha u Staparima.<br />
Tel: 031/ 518 122<br />
• Hitno potreban uredan jednosoban<br />
stan u centru grada (Trg i<br />
Glavna ulica) sa CG i liftom.<br />
Tel: 031/524 -501 do 20h i 061/695<br />
21 63<br />
• Prodajem povoqno juga 45<br />
neregistrovanog.<br />
Tel: 031/511 351<br />
i 069/40 83 410<br />
• Tra`im name{ten trosoban<br />
stan u ku}i u U`icu.<br />
Tel: 031/511 351 i 069/40 83 410<br />
• Prodajem ili mewam plac u<br />
Semegwevu – Zlatibor za auto. Veoma<br />
povoqno.<br />
Tel: 064/14 92 777, 063/108 74 01<br />
i 062/80 25 914.<br />
• Prodajem oblice za brvnare.<br />
Povoqno.<br />
Tel: 063/108 74 01<br />
i 062/80 25 914.<br />
• Prodajem povoqno novu stolarsku<br />
ma{inu sa vi{e radnih operacija.<br />
Tel: 031/553 -408.<br />
• Prodajem frezer stolarski i<br />
APAH –motor.<br />
Tel:031/514 -805<br />
i 064/ 97 57 614.<br />
• U ZLODOLU prodajem<br />
vi{e parcela obradivog<br />
zemqi{ta, {ume, vo}waka,<br />
pa{waka.<br />
Tel: 064/ 911 - 64 - 94<br />
(od 12 - 22h)<br />
• Mewam ili prodajem stan u<br />
porodi~noj ku}i od 76m2 plus gara`a<br />
18m2 u U`icu za odgovaraju}i ili<br />
mawi u ^ajetini ili na Zlatiboru.<br />
Tel: 031/ 561-659 i 065/ 66 24<br />
788.<br />
• Prodajem staru ku}u brvnaru<br />
8h5, nalazi se u Potpe}u, zvanom<br />
„kr{“ i drvenu kacu od 12 kazana.<br />
Tel: 031/518 -592<br />
• Prodajem Lancia Dedra, limuzina<br />
1991.godi{te, plin, klima, registrovana.<br />
Povoqno.<br />
Tel:064/15- 88- 454<br />
• Prodajem balirano livadsko<br />
seno dobrog kvaliteta.<br />
Vlasnik Jovan ^elikovi}<br />
– Ka~er.<br />
Tel: 064/ 149-2507<br />
• Prodajem ku}u u centru Sevojna<br />
sa 5 (pet) ari placa i gara`om.<br />
Komunalno opremqena, kablovska,<br />
ukwi`eno.<br />
Tel: 066/932-27-43 i 064/244 -52-<br />
21<br />
• Prodajem dvosoban stan u<br />
Beogradu, Ul. Rastka Petrovi}a,<br />
Vo`dovac - Medak, 55 m2, VPR, TA,<br />
dvori{te. 60.000 evra.<br />
Tel. 064 119 19 40<br />
i 011 2435 137<br />
• Prodajem stolove, dva ve}a,<br />
dva mawa, pet ko`nih foteqa sa<br />
liftom<br />
Tel: 066 -512 -70 -80<br />
• Prodajem stan-poslovni<br />
prostor, Beograd, Mekenzijeva, cg,<br />
ukwi`en, 82m2,<br />
Tel: 061 /643 -26- 40<br />
• Mewam stan od 76 m2 i gara`u<br />
veli~ine 18m2 u U`icu za stan u<br />
^ajetini.<br />
Mo`e i mawi po dogovoru.<br />
Tel: 031/ 561 -659 i 065/66 -24 -<br />
788<br />
• Prodajem {kodu feliciju<br />
1,3 benzin/gas 1999, drugi vlasnik<br />
110500km, siva – 2 450 eura.<br />
Tel: 064/308 50 70<br />
• Prodajem fotequ „Mojca“, dva<br />
„francuska“ le`aja i komodu.<br />
Hitno zbog selidbe.<br />
Tel:031/ 518-341 i 064/82-45 -699<br />
• Prodajem dvosoban stan 60m2<br />
C.G. odmah useqiv, u ulici Kraqa<br />
Petra I<br />
Tel: 031/521-402<br />
i 064/837 00 54<br />
• Prodajem ku}u za odmor 150<br />
kvadrata sa tri zvezdice, sa placem<br />
od 14 ari, na Lokvi u [qivovici, 250<br />
metara od magistralnog puta. Ku}a je<br />
opremqena, voda, struja, telefon.<br />
Cena po dogovoru.<br />
Tel: 063-87-85-292.<br />
• Prodajem apartman, drvena<br />
vikendica, 60 kvadrata, sa 10 ari<br />
placa, 250 metara od magistralnog<br />
puta, na Lokvi u [qivovici.<br />
Obezbe|eni voda i struja. Cena 300<br />
evra po kvadratu. Tel: 063-87-85-<br />
292.<br />
• Prodajem hitno i povoqno<br />
parcelu (livada i {uma) u Uzi}ima<br />
u blizini magistralnog puta U`ice<br />
– Po`ega.<br />
Tel: 724-640 i 064/14 16 941<br />
• Prodajem stan-poslovni prostor,<br />
Beograd, ukwi`en, Slavija,<br />
83m2<br />
Tel: 061/643 2640<br />
• Mewam stan u Po`egi od 50 m2<br />
za odgovaraju}i u ^a~ku, po dogovoru.<br />
Kontakt: 064/91-70-347.<br />
• Prodajem kompjuter kasu, vagu,<br />
opremu za video nadzor, profesionalni<br />
toster, pe}nicu, kancelarijski<br />
sto, gondolu sa korpama za vo}e i<br />
povr}e<br />
Tel: 060/760 60 90<br />
• Prodajem trosoban stan, 65 m2,<br />
CG, ££ sprat<br />
Tel: 066-9-185-015<br />
• Prodajem Zastavu 101 registrovanu<br />
do juna 2011. godine.<br />
Tel. 031/519-182<br />
064/643 9247<br />
• Prodajem {iva}u ma{inu<br />
„Slavica“ sa vitrinom i motorom u<br />
dobrom stawu.<br />
Tel: 031/519-231<br />
• Prodajem plac, pored asfalta<br />
iznad naseqa Marin breg, ispod Tatinca.<br />
Na placu se nalaze borovi i<br />
listopadna {uma. Cena 1000 evra.<br />
Tel: 031/521-173<br />
• Prodajem dvosoban stan 55m2,<br />
Druge proleterske brigade 21 ili<br />
izdajem, ili zamena za Beograd.<br />
Telefon: 011/ 2270143<br />
• Prodajem RENO – 4, 1991.<br />
godi{te, plin, registrovan do<br />
06.2011.<br />
Tel: 064/230 20 49<br />
• Prodajem kamion TURBO ZETU<br />
83.12.,5T, nova cerada, tubeles gume,<br />
registrovan do 06.2011, dobar motor<br />
Cena po dogovoru.<br />
Tel: 065-554-6666<br />
• Prodajem lova~ki karabin<br />
kal. 30-06 potpuno nov sa 80. komada<br />
metaka. Cena povoqna<br />
Tel: 031-520-322 i 063-875-1425<br />
IZDAJEM<br />
• Za potrebe studentkiwa, radnica;<br />
izdajem le`ajeve u jednosobnom<br />
stanu iznad @elezni~ke stanice,<br />
centralno grejawe, poseban ulaz.<br />
Telefoni: 031/ 517- 786 i 064/<br />
82- 87- 815<br />
• Izdajem dvosoban prazan stan,<br />
nova gradwa, na spratu, parno grejawe-<br />
54m2- Kara|or|eva, Dovarje.<br />
Tel: 563 -253<br />
• Na Vo`dovcu u Beogradu,<br />
izdajem dva stana za studente, kom-<br />
34 2. septembar 2011.
М А Л И О Г Л А С И<br />
pletno name{ten, nov, odmah useqiv.<br />
Telefon: 064/ 668- 66- 01<br />
• Izdajem name{ten jednosoban<br />
stan na Pa{inovcu, Vase<br />
Pelagi}a broj 5.<br />
Telefoni: 031/ 582- 770 i 069/<br />
513- 06- 22<br />
• Izdajem name{ten jednosoban<br />
stan za |ake ili studente u<br />
Ko{tici. Tel: 063/143-53-90<br />
• Izdajem jednosoban name{ten<br />
stan, Ul. K. Qubice. Cena 80 eura.<br />
Tel. 062/259 790<br />
• Izdajem name{tenu garsoweru<br />
za dve u~enice na Rakijskoj<br />
pijaci,CG.<br />
Tel: 064/ 18 -63-767<br />
• Izdajem name{ten stan,<br />
preko puta Medicinske {kole, studentima<br />
i |acima. Tel: 062/882-71-10<br />
i 064/826-98-60<br />
• Izdajem gara`u na Aleksi}a<br />
mostu. Tel: 064/826/98/60<br />
• Izdajem name{tenu sobu u<br />
centru grada, TA. Tel: 519-322 ili<br />
064/204-65-06<br />
• Izdajem dvokrevetnu sobu,<br />
parno grejawe, za dve u~enice – studentkiwe,<br />
preko puta Maksija. Tel:<br />
064/170-26-98, 031/521-588 i 521-608<br />
• Izdajem name{ten dvosoban<br />
stan, poseban ulaz, na spratu,<br />
sa grejawem, za |ake i studente.<br />
Tel:031/551-601 ili 064/407-97-92<br />
• Izdajem sobu, CG, za dve<br />
u~enice u najstro`em centru U`ica.<br />
Tel: 061/67-62-949<br />
• Izdajem jednosoban name{ten<br />
stan (zaseban ulaz) za sudente i<br />
|ake. Rosuqe. Tel: 031/518-081<br />
• Izdajem dvosoban nename{ten<br />
stan u U`icu. Odmah useqiv. Tel:<br />
031/858-945 ili 064/974-64-96<br />
• Izdajem u~enicima i studentima<br />
(mu{karcima) name{tenu<br />
dvokrevetnu sobu u U`icu, zaseban<br />
ulaz, sa centralnim grejawem, kuhiwom<br />
i kupatilom.<br />
Tel: 031/ 541-545<br />
ili 064/846 -78 -75<br />
• Izdajem sobu sa parnim grejawem,<br />
upotrebom kuhiwe, kupatila,<br />
za samca ili samicu.<br />
Tel: 031/541-165<br />
• Izdajem name{ten stan na Terazimaja,<br />
ispred „Vodovoda“, za 3 studenta<br />
ili |aka.<br />
Tel: 064/23 - 64 - 522<br />
i 064/18 -54 -123<br />
• Izdajem nename{ten stan od<br />
58m2 u centru grada, pogodan za poslovni<br />
prostor.<br />
Tel: 060/514 -24 -44<br />
• Dve sestre studentkiwe,<br />
tra`e jednosoban name{ten stan<br />
(Novi Beograd, bli`e mostu, Autokomanda,<br />
Vo`dovac).<br />
Tel: 031/522 846 i 064/ 32 23 723<br />
• Izdajem name{ten dvosoban<br />
stan i garsoweru za u~enike i studente,<br />
{iri centar.<br />
Tel: 064/0122 198<br />
• Izdajem name{ten stan studentima<br />
u Turici, preko puta studentske<br />
menze.<br />
Tel: 064/ 632 7 914<br />
• Izdajem kompletno opremqenu<br />
garsoweru na Rakijskoj pijaci za dve<br />
u~enice, CG.<br />
Tel: 064/18 -63 -767<br />
• Izdajem name{tenu garsoweru<br />
na Carini. TA grejawe.<br />
Tel: 064/132 64 54<br />
• Izdajem dve jednokrevetne<br />
sobe, zaseban ulaz, centralno grejawe<br />
na Rakijskoj pijaci.<br />
Tel: 031/523 -157<br />
i 064/120 -94 - 57<br />
• Izdajem u~enicima i studentima<br />
name{tenu dvokrevetnu sobu u<br />
U`icu, zaseban ulaz, sa centralnim<br />
grejawem, kuhiwom i kupatilom.<br />
Tel: 031/ 541-545 ili 065/479<br />
2308<br />
• Izdajem u~enicima, radnicama,<br />
studentkiwama le`ajeve u jednosobnom<br />
name{tenom stanu iznad<br />
`elezni~ke stanice. Poseban ulaz,<br />
CG.<br />
Tel: 031/517 786 i 064/82 87 815<br />
• Izdajem dvosoban stan i jednosoban<br />
stan za u~enike u centru<br />
grada.<br />
Tel:063/805 1 462<br />
• Izdajem dvosoban stan na<br />
Aleksi}a mostu. Zvati od 19 do 21<br />
~as.<br />
Tel: 031/514 901<br />
• Izdajem nename{ten stan u<br />
ku}i, u {irem centru grada.<br />
Tel: 064/ 20-44-955<br />
• Izdajem lepe apartmane i sobe<br />
u privatnoj ku}i u [u{wu, kod Bara.<br />
Tel. 0038230350476<br />
• Izdajem dvokrevetnu<br />
sobu za dve u~enice ili studentkiwe.<br />
Grejawe. Ostale<br />
informacije na tel.<br />
064/185 94 72<br />
• Izdajem jednosoban stan za<br />
studente u Beogradu na pogodnoj lokaciji.<br />
Stan je potpuno opremqen sa<br />
centralnim grejawem, internetom i<br />
video nadzorom.<br />
Tel: 065/ 20 – 065 -20 zvati posle<br />
18 ~asova.<br />
• Izdajem od 1. jula jednosoban<br />
stan u Me}aju. Zaseban ulaz.<br />
Tel. 060/ 554 21 81<br />
• Izdajem jednosoban name{ten<br />
stan u Beogradu-Vo`dovac.<br />
Tel. 063/ 704 23 49<br />
• Izdajem poslovni prostor<br />
-biro, 18 kvadrata, klimatizovan,<br />
sre|en. Beograd, Vra~ar, Hram,<br />
066 512 70 80<br />
• Izdajem name{tenu sobu u centru<br />
grada, TA.<br />
Tel: 031/519-322 ili 064/20-46-506<br />
• Izdajem povoqno lokal u<br />
Tr`nom centru „Moda“ u U`icu. Tel:<br />
063/612-537<br />
• Izdajem lokal (27m2) u stambenoj<br />
zgradi u Vidovdanskoj ulici.<br />
Tel: 062/882 72 24<br />
• Izdajem studentkiwama i<br />
u~enicima dvosoban name{ten stan u<br />
u`em centru grada.<br />
Tel: 061/ 135 47 70<br />
ili 060/519 35 10<br />
• Izdajem prazan jednosoban<br />
stan u ku}i, Ulica Kneza Mihaila u<br />
U`icu.<br />
Tel: 063/844 2 574<br />
i 011/218 3 609.<br />
• Izdajem stan u Beogradu<br />
od 40 kvadrata, u ulici<br />
Gospodara Vu~i}a, kod stadiona<br />
Obili}a, kompletno<br />
opremqen, nova gradwa.<br />
Tel: 065/ 831- 00- 00<br />
• Izdajem prazan jednosoban<br />
stan Terazije 51.<br />
Telefon: 064/82 73 601<br />
• Izdajem poluname{ten dvosoban<br />
stan u ulici Nikole Pa{i}a 3.<br />
Pogodan i za kancelarijski prostor.<br />
Zvati od 18 do 20 ~asova na tel. 064<br />
311 45 45<br />
• Izdajem praznu garsoweru, u<br />
ulici Nikole Pa{i}a sa centralnim<br />
grejawem i terasom.<br />
Telefon: 062/8827258 i 031/562-<br />
038 (posle 15 ~asova)<br />
• Tra`im dve cimerke za<br />
stanovawe u Bulevaru Kraqa<br />
Aleksandra u Beogradu.<br />
Tel: 031/553 -491 i 069/42<br />
44 150<br />
• Izdajem dvosoban stan u centru<br />
grada, name{ten, CG, prvi sprat.<br />
Tel: 065/ 83 13 064<br />
• Izdajem malu name{tenu garsoweru<br />
u Beogradu – Stari Cerak na<br />
du`e studentima, TA, 90 evra plus<br />
depozit.<br />
Tel: 011/ 308 62 83<br />
i 062/431-256<br />
• Izdajem ve}u name{tenu garsoweru<br />
sa dva le`aja – {iri centar,<br />
sun~ana strana.<br />
Tel: 064/01 22 198<br />
• Izdajem U Sevojnu parcelu od<br />
1 hektar na du`i rok. Povoqno.<br />
Tel: 064/14 92 777<br />
i 062/80 25 914.<br />
• Izdajem prazan dvosoban stan,<br />
parno grejawe, renoviran, struja zasebno,.<br />
Tel: 064/ 149 -2507<br />
• Izdajem dvosoban name{ten<br />
stan-TA.<br />
Tel:063/ 879 -0 -821<br />
• Izdajem stan u centru grada,<br />
novogradwa, za dva ili tri studenta<br />
(|aka).<br />
Tel:065-4842-825 i 031-842-825<br />
• Izdajem ve}u name{tenu garsoweru<br />
sa dva le`aja za jednu ili<br />
dve osobe- {iri centar, sun~ana<br />
strana.<br />
Tel: 064/0122 198<br />
• Izdajem dvoiposoban stan, novogradwa,<br />
u centru grada, pogodan za<br />
kancelariju ili za studente.<br />
Tel: 842-825 i 065/ 4 842 -825<br />
• Izdajem dvosoban name{ten<br />
stan u zgradi, telefon, TA grejawe,<br />
Ulica Vuka Karaxi}a.<br />
Tel: 064/344 8 324<br />
• Izdajem dvoiposoban stan,<br />
nova gradwa, za kancelarije.<br />
Tel: 031/842-825 i 065/ 48 -42-<br />
825<br />
• Izdajem lokal, Jug Bogdanova<br />
1.<br />
Tel: 512-748 i 064/924-03-17<br />
• Izdajem lokal u T.C.J.<br />
GARA@A II sprat 17m2 name{ten sa<br />
stvarima za kancelariju na sun~anoj<br />
strani. Cena 60 E.<br />
Tel: 064- 535-4-804<br />
• Izdajem kancelarije u ul. K.<br />
Lazara<br />
Tel: 063/63-20-74<br />
• Izdajem sobu u centru grada za<br />
u~enike i studente, povoqno.<br />
Tel: 519-684 i 065 645 69 29<br />
• Izdajem stan na Rakijskoj pijaci<br />
kod Istorijskog arhiva, ulica<br />
Neranxi}eva br.13<br />
Tel: 519 – 448 i 064 2706 706<br />
• Izdajem lokal 35 m2 na Sewaku<br />
pored apoteke.<br />
Povoqno.<br />
Tel: 564-016 i 565-403<br />
• Izdajem name{tenu garsoweru<br />
30 m2 u zgradi sa CG na Rakiskoj pijaci<br />
Tel: 064-1777-122<br />
• Izdajem stan studentima. Garsowera.<br />
Tel. 063-612-537<br />
• Izdajem neneme{ten jednosoban<br />
stan u ul. Vidovdanskoj. zvati<br />
posle 16 h.<br />
Tel: 031 3522-721<br />
• Izdajem jednosoban name{ten<br />
stan sa CG kod Rakete<br />
Tel: 064-377-00-99<br />
• Izdajem garsoweru u zgradi sa<br />
parnim grejawem u Sevojnu povoqno.<br />
Tel: 064/61-23-937<br />
• Izdajem name{tenu sobu za 1-<br />
2 osobe, kuhiwa, kupatilo, zaseban<br />
ulaz.<br />
Tel: 518-238, 064-93 67 953<br />
• Izdajem gara`e u strogom centru<br />
grada.<br />
Tel: 064-146-16-16<br />
• Izdajem sobu<br />
Tel: 064-569-7071<br />
• Izdajem sobu za jednu devojku,<br />
upotreba kuhiwe i kupatila TA pe}<br />
– u u`em centru grada.<br />
Tel: 065-513-7500<br />
• Izdajem dvosoban stan u Jug<br />
Bogdanovoj ulici.<br />
Tel: 065/511-43-11<br />
• Izdajem dvosoban name{ten<br />
stan u U`icu, za porodicu ili<br />
u~enice.<br />
Tel: 857-319 od 7 do 9 i 21 do 23<br />
~asa<br />
USLUGE<br />
• ^istim stanove, lokale,<br />
apartmane, gledam stare osobe<br />
do`ivotno.<br />
Tel: 066-96-77-933<br />
• Nudim odgovaraju}u pomo}<br />
starim qudima i osobama koje imaju<br />
pote{ko}a u samostalnom obavqawu<br />
svakodnevnih poslova.<br />
Tel: 031/518-306 i 064/61-33-082<br />
• Engleski jezik, prevodim u<br />
oba smera i dr`im ~asove.<br />
Tel. 064/ 27-88-771<br />
• Dr`im ~asove klavira.<br />
Tel: 064/291-57-57<br />
ВЕСТИ ОГЛАСНО<br />
031/513-261<br />
^ITUQE, MALI OGLASI, OBAVE[TEWA,<br />
PRIMAJU SE DO SREDE<br />
U 14 ^ASOVA<br />
cene ~ituqa za fizi~ka lica<br />
1/1 7.200 din.<br />
1/2 4.000 din.<br />
1/4 2.400 din.<br />
1/8 1.300 din.<br />
1/16 500 din.<br />
2. septembar 2011.<br />
35
Ч И Т У Љ Е<br />
Dana 4.septembra 2011.godine, navr{ava se<br />
23 godine od tragi~ne smrti na{eg dragog i nikad<br />
pre`aqenog brata, ujaka i sestri}a<br />
MARJANOVI] BO@IMIR<br />
05. 09. 2001 - 05. 09. 2011.<br />
DRAGOJLOVI] M.MILO[A<br />
10. 09. 1972 – 04. 09. 1988.<br />
Na nebu me|u zvezdama i ovde u na{im srcima<br />
svetli tvoj lik.<br />
Prolaze godine, tuga i bol ostaje u na{im srcima.<br />
Tvoji najmiliji:<br />
sestra Vesna i sestri} Milo{,<br />
porodice Dragojlovi} i Popovi}<br />
Sa ponosom {to smo te imali uspomenu ~uvaju:<br />
otac Veselin, brat Radi{a, snaha Milena,<br />
sinovac Stefan i sinovica Jelena<br />
Dana 3. septembra 2011. godine navr{ava se<br />
dve tu`ne godine otkako nije sa nama<br />
moja mama i supruga<br />
U ~etvrtak 8. septembra 2011. godine je sedam<br />
tu`nih godina od prerane smrti na{eg sina<br />
OSTOJI] JASMINKA<br />
1985 - 2011.<br />
Te{ko se mo`e pomiriti sa istinom da te pune<br />
dve godine nema sa nama. Zauvek je za}utao i tvoj<br />
jedini glas. Ose}am prazninu da mi nedostaje{.<br />
Ali ti i daqe `ivi{, mama, za mene.<br />
Sada su ostale suze, }utawe.<br />
Tuga za tobom je ve~na, traja}e dok postojim.<br />
^uvamo uspomenu na tebe:<br />
tvoja Anu{ka i suprug Darko<br />
DR ALEKSANDRA – SA[E LUKI]<br />
1973 - 2011.<br />
Sine, prolaze dani i no}i ispuweni bolom<br />
i tugom, sve te`i i te`i. Kako naterati razum<br />
i srce da shvate da si oti{ao<br />
i da se ne}e{ vratiti.<br />
Bez tebe sve je ni{ta, patimo bez tebe `ivot<br />
ne mo`emo da shvatimo. Ostaje ve~ni bol ali<br />
i ponos {to smo imali an|ela.<br />
Neute{ni roditeqi Du{ica i Milovan<br />
36 2. septembar 2011.
Ч И Т У Љ Е<br />
Dana 3. septembra navr{ava se 40 dana od smrti<br />
S E ] A W E<br />
Na[i dragi roditeqi<br />
PAVLOVI] SPASOJA<br />
vozovo|e iz Kr~agova<br />
1923 - 2011.<br />
Po dobru }emo te pamtiti, s ponosom spomiwati<br />
i u na{im srcima zauvek ~uvati.<br />
Po~ivaj u miru i spokoju sa suprugom Dobrilom.<br />
Va{i najmiliji:<br />
@iko, Buba i Cmiqana sa porodicama<br />
GVOZDEN<br />
1994 - 2011.<br />
POWAVI]<br />
iz Nikojevi}a<br />
SOFIJA<br />
2006 - 2011.<br />
Sa iskrenom qubavi i du`nim po{tovawem rado<br />
Vas se se}aju va{i najmiliji.<br />
Sin Qubivoje i }erke Qubinka<br />
i Stanka sa porodicama<br />
Dana 3. septembra, dava}emo polugodi{wi pomen<br />
na{em dragom suprugu, ocu, svekru, dedi i pradedi<br />
Dana, 3. septembra, navr{ava se tri godine<br />
od kada nije sa nama na{a draga<br />
supruga, majka i baka<br />
SKOKI] OSTOJI<br />
Neka te ~uva na{a qubav,<br />
ja~a od zaborava.<br />
SELAKOVI] PETRA<br />
1934 - 2008.<br />
Se}awe na tebe nikada ne}e izbledeti.<br />
Tvoji najmiliji<br />
Tvoji najmiliji:<br />
suprug Bogosav, sin Andrija<br />
i k}erka Radojka sa porodicama<br />
2. septembar 2011.<br />
37
О Г Л А С И<br />
GRAD U@ICE<br />
GRAD U@ICE<br />
<strong>Grad</strong>ska uprava za urbanizam, izgradwu<br />
i imovinsko-pravne poslove<br />
Odeqewe za pravne poslove<br />
Ulica Dimitrija Tucovi} br.52<br />
tel. 031/590-178, faks: 031/513-469<br />
Na osnovu ~l. 25. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu<br />
sredinu (“Sl.glasnik RS”, br. 135/04 i 36/09 ), daje<br />
s l e d e } e<br />
О Б А В Е Ш Т Е Њ Е<br />
Obave{tava se javnost i zainteresovani organi i organizacije<br />
da je doneto re{ewe broj VI 502-22/11-04 od 23.08.2011.<br />
godine kojim se odre|uje obim i sadr`aj studije o proceni uticaja<br />
na `ivotnu sredinu za Projekat bazne stanice mobilne<br />
telefonije na lokaciji "U`ice 3", ul.Dimitrija Tucovi}a<br />
br.149, na kat. parceli broj 672/1 KO U`ice, nosioca projekta<br />
"Telenora"d.o.o. Novi Beograd, Omladinskih brigada br. 90.<br />
Uvid u re{ewe mo`e se izvr{iti u <strong>Grad</strong>skoj upravi za urbanizam,<br />
izgradwu i imovinsko-pravne poslove <strong>Grad</strong>a U`ica,<br />
ul. Dimitrija Tucovi} br.52, kancelarija br.1, svakog radnog<br />
dana od 09-15 ~asova u roku od 15 dana od dana objavqivawa<br />
ovog obave{tewa ili na oglasnoj tabli <strong>Grad</strong>ske uprave U`ice.<br />
<strong>Grad</strong>ska uprava za urbanizam, izgradwu<br />
i imovinsko-pravne poslove Odeqewe za pravne poslove<br />
Ulica Dimitrija Tucovi} br.52<br />
tel. 031/590-178, faks: 031/513-469<br />
Na osnovu ~l. 20. stav 1, a u vezi sa ~l. 29. stav 1. i 3. Zakona o<br />
proceni uticaja na `ivotnu sredinu (“Sl.glasnik RS”, br. 135/04 i 36/09),<br />
kao i na osnovu ~l. 145. Zakona o op{tem upravnom postupku (“Sl.list<br />
SRJ”, br. 33/97, 31/01), daje<br />
s l e d e } e<br />
О Б А В Е Ш Т Е Њ Е<br />
Obave{tava se javnost i zainteresovani organi i organizacije da<br />
je nosilac projekta «Telekom Srbija» a.d. Beograd, ul. Takovska br. 2,<br />
preko ovla{}enog preduze}a “BG Invest”, Beograd, podneo zahtev za saglasnost<br />
na Studiju o proceni uticaja na `ivotnu sredinu Projekta radio<br />
bazne stanice “Jatare”-UE29, UEU29, U`ice, ~ija se izgradwa planira na<br />
kat. parceli br.2183 KO Mokra Gora, U`ice.<br />
U skladu sa ~l. 3. stav 1. Pravilnika o postupku javnog uvida,<br />
prezentaciji i javnoj raspravi o Studiji o proceni uticaja na `ivotnu<br />
sredinu (“Sl.glasnik RS”, br. 69/2005), uvid u podnetu Studiju se mo`e<br />
izvr{iti u <strong>Grad</strong>skoj upravi ul. Dimitrija Tucovi}a br. 52. soba br. 1,<br />
svakog radnog dana od 9,00 do 15,00 sati, u roku od 20 dana od dana objavqivawa<br />
ovog obave{tewa.<br />
U skladu sa ~l. 4. stav 2. i sa ~l. 6. navedenog Pravilnika, primedbe<br />
i mi{qewa na Studiju se podnose u pisanom obliku i dostavqaju navedenoj<br />
<strong>Grad</strong>skoj upravi ul. D. Tucovi}a br. 52.<br />
U skladu sa ~l. 20. stav 3. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu<br />
sredinu (“Sl.glasnik RS”, br. 135/04) i sa ~l. 5. navedenog Pravilnika,<br />
dana 26.09.2011.godine,sa po~etkom u 11,00 sati, bi}e odr`ana<br />
javna rasprava i prezentacija predmetne studije u <strong>Grad</strong>skoj upravi ul.<br />
D.Tucovi}a br. 52, soba br.1.<br />
REPUBLIKA SRBIJA<br />
OP[TINA BAJINA BA[TA<br />
OP[TINSKA UPRAVA<br />
Odeqewe za poslove urbanizma, gra|evinarstva<br />
i imovinsko pravne poslove<br />
Du{ana Vi{i}a 28<br />
tel: 031/862-366; faks: 031/865-282<br />
Na osnovu ~lana 14. stav 4 a u vezi sa ~lanom 29. Zakona<br />
o proceni uticaja na `ivotnu sredinu («Sl.glasnik RS» broj<br />
135/04 i 36/09) daje<br />
s l e d e } e<br />
О Б А В Е Ш Т Е Њ Е<br />
Obave{tava se zainteresovana javnost da je ovo Odeqewe<br />
donelo re{ewe da za PROJEKAT POGONA ZA PROIZVODWU<br />
RAKIJE na kat. parceli br. 2045/1 KO Crvica, op{tina Bajina<br />
Ba{ta, ~iji je nosilac Privredno dru{tvo za proizvodwu<br />
rakije „BB Klekova~a“ d.o.o. Bajina Ba{ta, Hajduk Veqka 1, nije<br />
potrebna procena uticaja na `ivotnu sredinu.<br />
Uvid u doneto Re{ewe mo`e se izvr{iti svakog radnog<br />
dana od 07,00 do 15,00 u roku od 10 dana od dana objavqivawa<br />
ovog obave{tewa u kancelariji broj 18 Odelewa za poslove urbanizma,<br />
gra|evinarstva i imovinsko pravne poslove.<br />
OP[TINSKA UPRAVA KOSJERI]<br />
Slu`ba za urbanizam<br />
objavquje<br />
О Б А В Е Ш Т Е Њ Е<br />
o donetom re[ewu kojim je utvr\eno da nije potrebna<br />
procena uticaja projekta na @ivotnu sredinu<br />
Na zahtev, Blagojevi} Miroslava iz Rude Bukve, kao nosioca<br />
projekta, Slu`ba za urbanizam Op{tinske uprave op{tine<br />
Kosjeri}, sprovela je postupak odlu~ivawa o potrebi procene<br />
uticaja na `ivotnu sredinu izgradwe poslovnog objekta<br />
– hladwa~e za vo}e i povr}e, na kat.par.br. 375 KO Ruda Bukva,<br />
na teritoriji op{tine Kosjeri}.<br />
U sprovedenom postupku doneto je re{ewe da za predmetni<br />
projekat nije potrebna procena uticaja na `ivotnu sredinu,<br />
budu}i da se za takvu vrstu projekta, uz primenu va`e}ih<br />
tehni~kih normativa, kori{}ewe i odr`avawe ovakve vrste<br />
objekta, ne o~ekuju zna~ajni negativni uticaji na `ivotnu<br />
sredinu.<br />
Predstavnici zaintersovane javnosti mogu izvr{iti<br />
uvid i izjaviti `albu na doneto re{ewe u roku od 15 dana od<br />
dana objavqivawa ovog obave{tewa. @alba se izjavquje Ministarstvu<br />
`ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa<br />
RS, a podnosi se preko prvostepenog organa.<br />
Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izvr{iti<br />
uvid u sadr`inu re{ewa u prostorijama Op{tinske uprave Kosjeri},<br />
kancelarija broj 20, Ul. Olge Grbi} broj 10, svakog radnog<br />
dana od 11-14 ~asova.<br />
Obave{tewe se objavquje na osnovu ~lana 29. stav 2. Zakona<br />
o proceni uticaja na `ivotnu sredinu («Slu`beni glasnik<br />
RS», broj 135/04 i 36/09).<br />
38 2. septembar 2011.
Change language