mi kao mera svega mi kao mera svega
mi kao mera svega mi kao mera svega
mi kao mera svega mi kao mera svega
- No tags were found...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Godina I I I Broj 49 1. oktobar 2007. cena 100 dinara 1,20 evra www.odbrana.mod.gov.yu<br />
Intervju<br />
Aleksandar Radi}<br />
vojni analiti~ar<br />
MI KAO<br />
MERA SVEGA<br />
Specijalni prilog<br />
VOJNA UTRVR\EWA NA DUNAVU<br />
Poseta delegacije<br />
Nacionalne garde Ohaja<br />
GODINA USPE[NE SARADWE
NOVINSKI CENTAR<br />
Bra}e Jugovi}a 19<br />
preporu~uje<br />
kapitalno izdawe<br />
Veliku enciklopediju<br />
MANASTIRI<br />
SRBIJE<br />
mr Slobodana Mileusni}a<br />
{tampanu u suizdava{tvu sa<br />
„Pravoslavnom re~i”<br />
iz Novog Sada<br />
Dvotomna, bogato ilustrovana enciklopedija pisana uporedo na srpskom i engleskom jeziku,<br />
na 1040 strana, sa vi{e od hiqadu fotografija u boji , predstavqa 253 manastira podignutih<br />
u prethodnom <strong>mi</strong>lenijumu na tlu Srbije.<br />
Delo od izuzetnog zna~aja za kulturnu i duhovnu ba{tinu srpskog naroda.<br />
Kwige mo`ete nabaviti kod izdava~a,<br />
Katani}eva 15, Beograd,<br />
i u kwi`arama NC „ODBRANA” u Beogradu<br />
(Vase ^arapi}a 22-24).<br />
Kwigu mo`ete kupiti i na kredit,<br />
na deset rata - ~ekovima sa odlo`enim<br />
pla}awem ili re{ewem o<br />
ad<strong>mi</strong>nistrativnoj zabrani.<br />
Cena: 14.580,00 dinara<br />
NC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3241-026,<br />
telefaks: 011/3241-363; `iro-ra~un: 840-49849-58<br />
NARUXBENICA<br />
Naru~ujem ..................... pri<strong>mera</strong>ka kwige: „MANASTIRI SRBIJE”<br />
po ukupnoj ceni od ................................. dinara.<br />
Kwige }u platiti (zaokru`iti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred)<br />
2) na kredit u .................. mese~ne rate (najvi{e 10)<br />
po .................... dinara, uz overenu ad<strong>mi</strong>nistrativnu zabranu.<br />
Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosa<br />
uve}anog za po{tarinu u iznosu 300 dinara. Kupci na kredit dostavqaju<br />
ad<strong>mi</strong>nistrativnu zabranu (obarazac se dobija od NC „ODBRANA")<br />
overenu u Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.<br />
Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.<br />
Kupac..........................................................................................................................<br />
(ime, o~evo ime, prezime)<br />
Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................<br />
izdate u MUP ........................................<br />
Ulica i broj ..............................................................................................................<br />
Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................<br />
Datum .........................................<br />
Potpis naru~ioca<br />
Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................<br />
(naziv VP ili preduze}a)<br />
Ulica i broj .............................................................................................................<br />
telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................<br />
MP Overa ovla{}enog lica<br />
Ostavite svojima u nasle|e kapitalno delo<br />
o kulturnom i duhovnom blagu srpskog naroda
Magazin Ministarstva odbrane Srbije<br />
”Odbrana” nastavqa tradicije ”Ratnika”,<br />
~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.<br />
Izdava~<br />
Novinski centar ”ODBRANA”<br />
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19<br />
Direktor i glavni i odgovorni urednik<br />
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik<br />
Zamenik glavnog urednika<br />
Radenko Mutavxi}<br />
Urednici<br />
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)<br />
Mira [vedi} (arsenal)<br />
REDAKCIJA:<br />
Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,<br />
Du{an Gli{i}, mr Sne`ana \oki} (svet),<br />
Branko Kopunovi} (dru{tvo), Du{an Marinovi},<br />
mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a),<br />
Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,<br />
Vladi<strong>mi</strong>r Po~u~, kapetan I klase (odbrana),<br />
Sawa Savi} (internet)<br />
Stalni saradnici<br />
Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,<br />
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},<br />
Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},<br />
dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi},<br />
Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},<br />
dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi},<br />
Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,<br />
Budi<strong>mi</strong>r M. Popadi}, Vlada Risti},<br />
dr Dragan Simeunovi}<br />
Dizajn i prelom<br />
Enes Me|edovi} (likovni urednik),<br />
Stanislava Struwa{, Branko Siqevski<br />
(tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}<br />
Fotografija<br />
Goran Stankovi} (urednik)<br />
Zvonko Perge, Dari<strong>mi</strong>r Banda (fotoreporteri)<br />
Jezi~ki redaktori<br />
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski<br />
Korektor<br />
Sla|ana Grba<br />
Sekretar redakcije<br />
Vera Denkovski<br />
Dokumentacija<br />
Radovan Popovi} (foto-centar)<br />
TELEFONI<br />
Direktor i glavni i odgovorni urednik<br />
3241-104; 3241-258; 23-809<br />
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808<br />
Sekretar redakcije 3241-363; 23-078<br />
Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576<br />
Prelom 3240-019; 23-583<br />
Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481<br />
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765<br />
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995<br />
TELEFAKS 3241-363<br />
ADRESA<br />
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19<br />
e-mail<br />
odbrana@beotel.yu<br />
redakcija@odbrana.mod.gov.yu<br />
Internet<br />
www.odbrana.mod.gov.yu<br />
@iro-ra~un<br />
840-49849-58 za NC ”Odbrana”<br />
Pretplata<br />
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC<br />
mese~no 160 dinara.<br />
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice<br />
mese~no 180 dinara.<br />
[tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29<br />
CIP – Katalogizacija u publikaciji<br />
Narodne biblioteke Srbije<br />
ODBRANA ISSN 1452-2160<br />
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu<br />
SADR@AJ<br />
Sni<strong>mi</strong>o Dari<strong>mi</strong>r BANDA<br />
14<br />
I N T E R V J U<br />
Aleksandar Radi}, vojni analiti~ar<br />
MI KAO MERA SVEGA 8<br />
Per aspera<br />
SPOMENIK KULTURE 13<br />
O D B R A N A<br />
Promovisani oficiri 127. i 128. klase Vojne akade<strong>mi</strong>je<br />
POZDRAV SRBIJI 14<br />
Prvi susret na~elnika general{tabova Srbije i Turske<br />
JA^AWE REGIONALNE<br />
STABILNOSTI 18<br />
Poseta delegacije Nacionalne garde Ohaja<br />
GODINA USPE[NE SARADWE 20<br />
[tabna ratna ve`ba Zdru`ene operativne komande G[ VS<br />
PLANIRAWE OPERACIJA 24<br />
Takti~ka ve`ba 230. samohodnog raketnog diviziona PVO<br />
PROVERA OPERATIVNE<br />
SPOSOBNOSTI 26<br />
Aero<strong>mi</strong>ting u Brnu<br />
ZAPA@EN NASTUP<br />
SRPSKIH PILOTA 30<br />
P R I L O G<br />
Vojna utvr|ewa na Dunavu<br />
KAPIJE NA[IH SUDBINA 35<br />
D R U [ T V O<br />
Isla<strong>mi</strong>zacija Kosova i Metohije<br />
OBRISI ISLAMSKE DR@AVE 51<br />
35<br />
"Odbrana" je ~lan<br />
Evropskog udru`ewa vojnih novinara<br />
4<br />
1. oktobar 2007.
RE^ UREDNIKA<br />
60<br />
S V E T<br />
[panska protivteroristi~ka jedinica<br />
POSLEDWA BRANA<br />
OD TERORIZMA 54<br />
Liberija<br />
ZEMQA SLOBODNIH ROBOVA 56<br />
T E H N I K A<br />
Pet decenija osvajawa kosmosa<br />
PRODOR U TAJNE SVEMIRA 60<br />
War Rock<br />
SAMO NA INTERNETU 64<br />
K U L T U R A<br />
Nova stalna postavka Narodnog muzeja u Vaqevu<br />
TRE]A DIMENZIJA<br />
PRO[LOSTI 66<br />
F E Q T O N<br />
Prvi balkanski rat (2)<br />
ZATVARAWE KOSOVSKE RANE 70<br />
T R A D I C I J E<br />
Na listi svetske kulturne ba{tine Uneska<br />
NA DRINI ]UPRIJA 74<br />
S P O R T<br />
Pomo} padobranaca starijem<br />
vodniku prve klase Goranu Todorovi}u<br />
SVE ZA DRUGA 78<br />
DRUGA GODINA<br />
Danas se navr{avaju ta~no dve godine od 1. oktobra 2005,<br />
kada je iza{ao prvi broj „Odbrane”. Zatvorili smo, dakle,<br />
i drugi krug „po redu letewa”, koji smo najavili tom<br />
prilikom.<br />
Jedan od na{ih najva`nijih zadataka u proteklom vremenu<br />
bio je da „Odbrana” postane referentan izvor informacija o<br />
sistemu odbrane zemqe i Vojsci Srbije. Dakle, da postane novina<br />
kojoj se veruje, jer u javnost iznosi proverene, ta~ne i pouzdane<br />
informacije.<br />
Potvrda da smo na dobrom putu jeste ~iwenica da se na{<br />
list sve ~e{}e citira u medijima, a najdra`a priznawa su upravo<br />
ona od kolega novinara koji prate sistem odbrane zemqe.<br />
Wima je „Odbrana” postala nezaobilazno {tivo, a neretko i<br />
izvori{te ideja za nove teme, analize i istra`ivawa.<br />
Na{ zadatak bio je i da profesionalnim pripadnicima<br />
Vojske, ali i svim ostalim ~itaocima koji `ele podrobnije da se<br />
obaveste o svemu {to se doga|a u sistemu odbrane na{e zemqe,<br />
iskustvima stranih ar<strong>mi</strong>ja i modernim dostignu}ima u razvoju<br />
naoru`awa i vojne opreme omogu}imo da sve to na|u na jednom<br />
mestu – u moderno dizajniranom i kvalitetno opremqen listu.<br />
Kako smo ga izvr{ili, oceni}ete sa<strong>mi</strong>.<br />
Nije nam bilo lako, moram da priznam. Bilo je i dosta prepreka<br />
na tom putu. Bilo je i nerazumevawa, napada, ~ak i pretwi<br />
qudi kojima nije odgovaralo razotkrivawe brojnih afera iz<br />
<strong>mi</strong>nulih vremena. Ali to je sastavni deo novinarskog poziva.<br />
Datum obele`avawa godi{wice rada Redakcije odlo`ili<br />
smo za dve nedeqe, zbog dva razloga. Najpre zato {to 15. oktobra<br />
izlazi jubilarni – 50. broj na{eg lista, a drugi je {to upravo<br />
tada objavqujemo i deseti specijalni prilog „Arsenal”, o savremenom<br />
naoru`awu i vojnoj opre<strong>mi</strong>, koji je nai{ao na veliko<br />
zanimawe {ire ~itala~ke publike.<br />
Povodom na{e godi{wice javnosti }e biti predstavqeno<br />
specijalno izdawe „Odbrane” na ukupno 240 strana, u kom }emo<br />
objediniti svih deset „Arsenala”.<br />
Taj svojevrsni almanah doma}eg i stranog naoru`awa i vojne<br />
opreme i savremenih vojnotehni~kih dostignu}a objavqujemo<br />
na zahtev brojnih ~italaca „Odbrane” i posetilaca na{ih stranica<br />
na Internetu. Bi}e to, sigurni smo, nezaobilazno {tivo<br />
svih onih koji sa posebnom pa`wom prate {ta se doga|a u toj<br />
oblasti.<br />
Prilika je, tako|e, da vam ponovo zahvalimo na poverewu<br />
i podr{ci koju nam pru`ate u ostvarewu na{e <strong>mi</strong>sije. Ona nam<br />
je neophodna i na wu ra~unamo i ubudu}e. Posebnu zahvalnost<br />
dugujemo na{im brojnim saradnicima i poslovnim partnerima.<br />
Budite na{i gosti 15. oktobra u Centralnom domu Vojske<br />
Srbije, da zajedno proslavimo drugu godi{wicu rada.<br />
5
DOGA\AJI<br />
SASTANAK NA^ELNIKA GENERAL[TABA<br />
VS I NOVOG KOMANDANTA KFOR<br />
Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik<br />
Zdravko Pono{ sastao se 27. septembra u Ni{u sa novim komandantom<br />
KFOR-a general-potpukovnikom<br />
Ksavijerom<br />
de Marwakom.<br />
To je prvi sastanak<br />
na~elnika General{taba<br />
Vojske Srbije sa novopostavqenim<br />
komandantom<br />
KFOR-a.<br />
Generali Pono{ i<br />
Marwak razgovarali su<br />
o daqoj saradwi i dogovorili<br />
da }e nastaviti<br />
saradwu u ciqu bezbednosti<br />
u zonama odgovornosti<br />
Vojske Srbije i<br />
KFOR-a.<br />
DELEGACIJA PENTAGONA U BEOGRADU<br />
Brigadni general Mark Remzi, zamenik direktora za politi~ko-vojne<br />
odnose za Evropu, Nato, Rusiju i Afriku J-5 Zdru`enog<br />
general{taba SAD, boravio je sredinom septembra u zvani~noj<br />
poseti Beogradu.<br />
General Remzi odvojeno se sastao sa <strong>mi</strong>nistrom odbrane<br />
Draganom [utanovcem, pomo}nikom <strong>mi</strong>nistra odbrane za politiku<br />
odbrane Du{anom Spasojevi}em i na~elnikom General{taba<br />
Vojske Srbije general-potpukovnikom Zdravkom Pono{em.<br />
Susret i razgovori generala Remzija sa visokim zvani~nicima<br />
Ministarstva odbrane i General{taba Vojske Srbije jo{ su<br />
jedan dokaz da Pentagon `eli unapre|ewe saradwe sa na{om zemqom<br />
u oblasti odbrane, posebno u {kolovawu i prakti~noj obuci<br />
malih jedinica.<br />
BRIFING ZA INOSTRANE<br />
VOJNE PREDSTAVNIKE<br />
U Domu garde na Top~ideru, 14. septembra, organizovan je<br />
brifing za inostrane vojne predstavnike u na{oj zemqi, ~iji je<br />
doma}in bila Uprava za me|unarodnu vojnu saradwu Ministarstva<br />
odbrane.<br />
Tom prilikom, na~elnik Uprave Milorad Peri} i wegov zamenik<br />
pukovnik Mihajlo Mladenovi}, predstavili su vojnim ata-<br />
{eima i wihovim pomo}nicima organizaciju Ministarstva odbrane,<br />
uz poseban osvrt na one delove koji se bave bilateralnim<br />
i multilateralnim odnosima sa stranim ar<strong>mi</strong>jama.<br />
Predstavqen je i plan grupnih poseta i obilazaka kulturnih<br />
i prirodnih dobara Srbije koje Uprava svake godine organizuje<br />
za vojne diplomatske predstavnike.<br />
V O J N I C I S E P T E M B A R S K E K<br />
ODGOVORNOST P<br />
Sve~anosti polagawa zakletve mladih vojnika septembarske klase<br />
odr`ane su 22. septembra u garnizonima Po`arevac, Sombor,<br />
Pan~evo, Jakovo, Vaqevo, Zaje~ar, Kru{evac i Leskovac, uz prisustvo<br />
roditeqa, rodbine i prijateqa mladih vojnika, predstavnika<br />
lokalne samouprave, policije, Srpske pravoslavne crkve i brojnih gra-<br />
|ana.<br />
Na sve~anosti u Centru za obuku Kopnene vojske u Po`arevcu mladim<br />
vojnicima ~estitao je zamenik na~elnika General{taba Vojske Srbije<br />
general-potpukovnik Miloje Mileti}.<br />
– Va{e opredeqewe da slu`ite vojni rok ~astan je i uzvi{en ~in –<br />
re<strong>kao</strong> je na po~etku svog obra}awa general Mileti}.<br />
^ESTITKA MINISTRA [UTANOVCA<br />
Ministar odbrane Dragan [utanovac uputio je ~estitku vojnicima<br />
septembarske klase, koja je pro~itana u svim garnizonima Vojske<br />
Srbije gde su najmla|i u stroju odbrane polo`ili zakletvu da }e ~asno<br />
i savesno slu`iti svojoj otaxbini.<br />
– Mladi vojnici, ~estitam vam polo`enu vojni~ku zakletvu i `elim<br />
vam da vojni~ki rok odslu`ite u <strong>mi</strong>ru, da se vrhunski osposobite,<br />
ali i da nikada ne budete u prilici da ta znawa proveravate u praksi.<br />
Veoma me raduje ~iwenica da je u ovom roku odziv regruta najvi-<br />
{i do sada, skoro 99 posto. Va{a odluka da redovno slu`ite vojni<br />
rok, najboqi je pokazateq da smo vratili poverewe u Vojsku Srbije.<br />
Vojni~ki rok ne treba da shvatite samo <strong>kao</strong> obavezu, ve} i <strong>kao</strong><br />
priliku da steknete nove prijateqe, <strong>kao</strong> i znawa i ve{tine koje }e vam<br />
koristiti i van Vojske – poru~io je <strong>mi</strong>nistar [utanovac u ~estitki<br />
mladim vojnicima povodom polagawa sve~ane zakletve.<br />
6<br />
1. oktobar 2007.
L A S E P O L O @ I L I Z A K L E T V U<br />
RED BUDU]NO[]U<br />
– Slu`ewe vojsci i narodu oduvek su predstavqali najvi{u qudsku<br />
i patriotsku du`nost i obavezu. To je potvrda zrelosti i odgovornosti<br />
za sopstvenu, ali i budu}nost novih generacija.<br />
General Mileti} je ista<strong>kao</strong> i podatak da je odziv za slu`ewe vojske<br />
u septembarskom roku skoro 99 posto.<br />
– Stali ste u stroj pripadnika Vojske Srbije koji svoje zadatke, od<br />
me|unarodne vojne saradwe do obaveza na jugu Srbije u Kopnenoj zoni<br />
bezbednosti, izvr{avaju profesionalno i odgovorno – re<strong>kao</strong> je general<br />
Mileti} i ista<strong>kao</strong> da je organizacijskim promenama Vojske Srbije<br />
uspe{no zavr{ena zna~ajna faza reforme. On je po`eleo mladim vojnicima<br />
da {to pre izgrade ~vrste vojni~ke kolektive i obe}ao da }e du-<br />
`nost Ministarstva odbrane i General{taba VS da ~uvaju `ivote i<br />
zdravqe vojnika biti, uz pomo} roditeqa, uspe{no ispuwena.<br />
Na sve~anosti u Po`arevcu mladim vojnicima ~estitali su i komandant<br />
Komande za obuku general-major Vladi<strong>mi</strong>r Stojiqkovi}, komandant<br />
Centra za obuku pukovnik Vinko Markovski i na~elnik Brani-<br />
~evskog okruga Goran Petrovi}.<br />
Na polagawu zakletve u Leskovcu mladim vojnicima ~estitali su<br />
general-potpukovnik Mladen ]irkovi}, komandant Kopnene vojske, i pukovnik<br />
Radivoj Vukobradovi}, na~elnik Uprave za telekomunikacije i<br />
informatiku G[; u Kru{evcu general-major Dragan Katani}, komandant<br />
ViPVO, i Rade \uri}, na~elnik Uprave za obave{tajno-izvi|a~ke poslove<br />
G[; u Jakovu general-major Petar Radoj~i}, na~elnik Uprave za<br />
qudske resurse G[; u Somboru ~estitke je uputio general-major Dragan<br />
Kolunxija, na~elnik Uprave za operativne poslove G[; u Zaje~aru pukovnik<br />
Qubo<strong>mi</strong>r Samarxi}, na~elnik Uprave za logistiku G[; u Pan~evu<br />
pukovnik Bo`idar Forca, na~elnik Uprave za planirawe i razvoj<br />
G[; u Vaqevu mladim vojnicima ~estitao je pukovnik Branko Deleti},<br />
zamenik na~elnika Uprave za obuku i doktrinu G[.<br />
A. ANTI]<br />
Sni<strong>mi</strong>o Goran STANKOVI]<br />
IZ AKTIVNOSTI<br />
MINISTRA ODBRANE<br />
SASTANAK SA PREDSTAVNICIMA REZERVISTA – Ministar<br />
odbrane Dragan [utanovac razgovarao je 25. septembra u Beogradu<br />
sa predstavnicima rezervista koji su u~estvovali u ratu<br />
1999. godine.<br />
Na sastanku je dogovoreno da pravnici Ministarstva odbrane<br />
u Kur{umliji odr`e sastanak sa advokatima rezervista, kako<br />
bi razjasnili dileme oko iznosa dnevnica koje su ispla}ene.<br />
Ministar [utanovac pokazao je rezervistima dokumentaciju<br />
kojom se potvr|uje da su im dnevnice ve} ispla}ene. Tako|e, data<br />
su im na uvid i dokumenta na osnovu kojih se jasno vidi iznos dnevnica<br />
koji je trebalo da bude ispla}en. Odlukom <strong>mi</strong>nistra odbrane<br />
skinuta je tajnost sa tih dokumenata i ona su objavqena na Internet<br />
sajtu Ministarstva odbrane.<br />
Na sastanku je iskazana spremnost Ministarstva odbrane<br />
da se delegaciji rezervista omogu}i uvid u svu dokumentaciju sa<br />
potpisima rezervista kojima se potvr|uje da su novac pri<strong>mi</strong>li,<br />
kako bi se {to pre utvrdilo da li ima onih koji dnevnice nisu dobili.<br />
Predstavnici rezervista nisu prihvatili taj predlog. Ministar<br />
je najavio da }e skinuti tajnost i sa tih spiskova i da }e<br />
biti objavqene na sajtu Ministarstva.<br />
[utanovac je tom prilikom uputio poziv svima koji dnevnice<br />
nisu naplatili da se jave Ministarstvu odbrane, kako bi, nakon<br />
provere u dokumentaciji, dobili novac.<br />
SUSRET SA PORODICAMA POGINULIH RADNIKA RTS – Ministar<br />
odbrane Dragan [utanovac sa saradnicima sastao se 24.<br />
septembra sa predstavnicima porodica poginulih radnika RTS.<br />
Tom prilikom, postignuta je saglasnost oko predloga <strong>mi</strong>nistra [utanovca<br />
da je za razre{ewe slu~aja najboqe pokrenuti obnavqawe<br />
sudskog postupka.<br />
Ministar je obe}ao da }e Ministarstvo u okviru svojih nadle`nosti<br />
pru`iti svu neophodnu pomo}, posebno u skidawu tajnosti<br />
sa dokumenata koji u postupku budu potrebni i osloba|awu ~uvawa<br />
tajne lica koja budu pozvana <strong>kao</strong> svedoci.<br />
POSETA TEHNI^KOM REMONTNOM ZAVODU U ^A^KU – Ministar<br />
odbrane Dragan [utanovac prisustvovao je, 26. septembra u<br />
^a~ku, skupu pod nazivom „Razvoj Srbije”, gde je sa <strong>mi</strong>nistrom za<br />
Nacionalni investicioni plan Draganom \ilasom i ~elnicima<br />
op{tina [umadijskog i Moravi~kog okruga razgovarano o kori-<br />
{}ewu sredstava iz Nacionalnog investicionog plana.<br />
Govore}i o finansirawu razvojnih programa u sektoru odbrane,<br />
<strong>mi</strong>nistar [utanovac je re<strong>kao</strong> da }e sva sredstva iz Nacionalnog<br />
investicionog plana predvi|ena za odbranu, biti iskori{}ena<br />
i nabrojao neke od prioriteta. Po<strong>mi</strong>wu}i vojne aerodrome<br />
na Batajnici i La|evcima, <strong>mi</strong>nistar [utanovac je naveo da<br />
}e sredstva iz Investicionog plana biti iskori{}ena i za izgradwu<br />
objekata koji }e omogu}iti wihovo kori{}ewe i u civilne<br />
svrhe.<br />
Ministri [utanovac i \ilas obi{li su i Tehni~ki remontni<br />
zavod, gde su sa direktorom pukovnikom dr Vojislavom Milinkovi-<br />
}em i wegovim saradnicima razgovarali o perspektivama razvoja<br />
i prioritetima Zavoda.
A L E K S A N D A R R A D I ] , V O J N I A N A L I T I ^ A R<br />
MI KAO<br />
MERA SVEGA<br />
Demarkaciona linija koja<br />
odre|uje prostor nacionalnog<br />
utemeqewa u integrativnim<br />
procesima potpuno je jasna.<br />
Ona je svedena na qude koji<br />
ose}aju da su pripadnici<br />
istog. Ta~ka ide do nivoa<br />
prepoznavawa u prvom licu<br />
mno`ine. Mi jeste definicija<br />
kojom postavqamo razliku.<br />
To Mi je va`no. Onda dolaze<br />
Oni sa kojima uspostavqamo<br />
kontakt, uvek imaju}i u vidu<br />
{ta je to {to Mi `elimo i<br />
mo`emo da u~inimo.<br />
Ve} sama ~iwenica da vojnih analiti~ara u na{oj sredini ima malo, koren<br />
je pitawa {ta je to potrebno da se dogodi da neko izabere takav poziv.<br />
Odgovor na ovo pitawe, ali i na mnoga druga o prirodi i spoznaji takvog<br />
posla, o stvarnoj slici i prividu sveta u kome `ivimo, udarnim vestima i<br />
onim ubojitim, ispod povr{ine svakog medijskog prostora, o~ekivanim, ali<br />
i neo~ekivanim sudovima, ponudio nam je Aleksandar Radi}, „~itaju}i” za<br />
nas svet ispod pojavnih oblika.<br />
– Kada je general Kaster trebalo da izgubi godinu, jer je bio najlo{iji na<br />
Vest Pointu, re<strong>kao</strong> je: Vojska je odabrala mene. Ja sam dete vojnog lica. Upravo<br />
sudbina generacije kojoj pripadam pokazala je zbog ~ega je u mnogim razvijenim<br />
zemqama sveta, sa stabilno popuwenom vojskom, ve}ina stare{ina od karijere<br />
iz porodica vojnih lica. Oni ~ine i ve}inu qudi koji se kre}u oko bezbednosnog<br />
sektora. U vojnoj porodici se sti~e poseban na~in raz<strong>mi</strong>{qawa, koji od po~etka<br />
do kraja na neki na~in vezuje za ideju vojske, oru`ane sile. Ne samo ja, nego i ve-<br />
}ina mojih prijateqa sa kojima sara|ujem, koji se bave vojnim temama ili ih zanima<br />
vojna istorija, jesu deca oficira. Ta zajedni~ka odlika se ne prepoznaje u<br />
javnom kretawu, ali kada sednemo neformalno da razgovaramo, i kada se postavi<br />
pitawe ko su nam o~evi, mo`ete ispisati ~itave liste po pukovima i brigadama,<br />
ili gradovima – garnizonima u kojima smo `iveli.<br />
Ro|en sam u Biha}u. Tamo je MiG 21 za nas bio jedina spoznaja `ivota.<br />
Ako u ku}i imate vojnu enciklopediju, ako literaturu koja se donosi ~ine Krila<br />
ar<strong>mi</strong>je, Narodna ar<strong>mi</strong>ja, Mornari~ki glasnik, pa ~ak i kada ne razumete<br />
mnoge ter<strong>mi</strong>ne, po~iwete da merite vreme po dolasku te literature. Posle<br />
8<br />
1. oktobar 2007.
izvesnog vremena potpuno ste s tim sjediweni. Rezultat je prilago|avawe<br />
tom sistemu vrednosti, te vi{e ne raz<strong>mi</strong>{qate da postoji<br />
i neki drugi.<br />
Ono o ~emu treba dobro raz<strong>mi</strong>sliti kada treba izna}i re-<br />
{ewe kako ubudu}e stvarati kvalitetan oficirski kor u Srba jeste<br />
fokusirawe ba{ na tu esnafsku komponentu. Ako se pogleda<br />
krvna slika bilo koje zapadne vojske, kod qudi koji pre|u tridesetu<br />
godinu, dakle kad do|u do trenutka kada se izdvajaju oficiri od<br />
karijere, najve}e {anse za uspeh imaju upravo deca vojnih lica. To<br />
treba uva`iti <strong>kao</strong> ~iwenicu. Ako je potrebno prona}i obrazac –<br />
gde tra`iti qude koji }e biti temeq budu}e srpske vojske, onda su<br />
to deca vojnih lica.<br />
Svet je danas potpuno optere}en informacijama. One nas<br />
okru`uju, a <strong>mi</strong> ih mawe ili vi{e ve{to ~itamo po povr{ini,<br />
ili usvajamo <strong>kao</strong> takve. Ispod te povr{ine svakog medijskog<br />
prostora postoji ~itav svet kauzalnosti. [ta je u poslu vojnog<br />
analiti~ara najva`nije sagledati Kakav je to pogled ispod<br />
povr{ine<br />
– Problem postoji ve} prilikom definisawa profesije analiti~ara.<br />
Mi smo taj ter<strong>mi</strong>n preuzeli sa Zapada. Dugo je skoro svako<br />
ko govori o nekoj te<strong>mi</strong> potpisivan <strong>kao</strong><br />
analiti~ar. To je izazvalo kontraefekat.<br />
Postavilo se pitawe: A ko su zapravo ti<br />
qudi Sa druge strane ter<strong>mi</strong>n je dovoqno<br />
fleksibilan da bi opisao skup qudi koji<br />
se na prostoru izme|u zvani~nih institucija,<br />
nevladinih organizacija i medija, bave<br />
nekom u`om temom. Uz sve mane izraza, on<br />
ipak re{ava problem predstavqawa. Posao<br />
vojnog analiti~ara, kako ga ja shvatam,<br />
pre <strong>svega</strong> jeste konzu<strong>mi</strong>rawe ogromne koli-<br />
~ine informacija. Kada je re~ o na~inu na<br />
koji treba da funkcioni{e neko ko je u toj<br />
oblasti, opis je najbli`i neprestanom studirawu.<br />
Stalno se hranite informacija,<br />
izdvajaju}i ono {to je najva`nije i {to ima<br />
neku potencijalnu vrednost.<br />
Snaga analize je na utemeqenosti<br />
informacijama. To je ujedno, na`alost, i<br />
najslabija ta~ka na na{em prostoru, jer<br />
ovde mnogi prave analize bez informacija.<br />
Ako imate informacije, dolazite do<br />
uzro~no-posledi~nih veza na osnovu kojih<br />
izvedete zakqu~ak. Koliko god on<br />
bio, mo`da, i protivan li~nim emocijama.<br />
Upravo je u protekli mesec-dva nastao<br />
problem u komunikaciji izme|u dela<br />
politi~kog establi{menta Srbije i Natoa.<br />
To je dobar primer za stawe u kome<br />
morate da izvedete zakqu~ke i da ih javno saop{tite, a da pri<br />
tom znate da }ete kod mnogih izazvati negativne emocije. To je i<br />
direktno suo~ewe sa problemom definisawa analize. Ta distanca<br />
koju morate da stvorite u emocijama u odnosu na na~in kojim<br />
stvari sagledavate uzimaju}i u obzir niz wihovih kauzalnosti i<br />
izvodite zakqu~ak. To je i su{tinska razlika izme|u korektno<br />
ura|ene analize i dnevnopoliti~kog nastupa.<br />
Ta vrsta analize, kome je ona najpotrebnija Kome se analiti~ar,<br />
u kojoj god oblasti se kretao – obra}a<br />
– Pri~a je previ{e {iroka, mada je opisuju dve ekstremne<br />
situacije. Sa jedne strane tekstovi koje pi{em nameweni su<br />
uskom krugu referentnih korisnika u dr`avnim institucijama {irom<br />
sveta, sa druge strane, kada se pojavim u medijima, onda tu<br />
informaciju, pri punoj savesti, upu}ujem naj{irem krugu korisnika,<br />
javnom mwewu Srbije, preuzimaju}i odgovornost da im se<br />
mnoge stvari ne dopadnu. Ista informacija mo`e da se plasira<br />
ekspertu, i samo ne{to druga~ije sro~ena naj{irem krugu qudi.<br />
Tu nastaje i ta~ka koja defini{e problem odgovornosti u ovom<br />
poslu. Da li je va`niji eventualni uticaj koji imate na nekog ko<br />
Ranije smo se gubili u magli velikih<br />
brojeva, zvu~nih naziva jedinica,<br />
monstruozno {irokoj organizacijsko-formacijskoj<br />
{e<strong>mi</strong>. Sada<br />
se ta~no zna kojim se resursima raspola`e.<br />
Osetqiva ta~ka ~itave te<br />
pri~e jeste da sledi ~itav niz poteza<br />
i mnogo posla kako bi se uticalo<br />
na promenu svesti qudi, kako bi se<br />
prona{la nova intelektualna snaga.<br />
Vi{e nije dovoqno upotrebiti<br />
frazu: Mi `elimo kvalitetniju i<br />
efikasniju vojsku. Sada je moramo<br />
stvoriti.<br />
Ako se pogleda krvna slika bilo<br />
koje zapadne vojske, me|u qudima<br />
koji pre|u tridesetu godinu, dakle,<br />
do|u do trenutka kada se izdvajaju<br />
oficiri od karijere, najve}e {anse<br />
za uspeh imaju upravo deca vojnih lica.<br />
To treba uva`iti <strong>kao</strong> ~iwenicu.<br />
donosi odluke, ili ~iwenica da ste na televiziji, u e<strong>mi</strong>siji koju<br />
gleda stotine hiqada qudi izgovorili to isto. To je te{ko izbalansirati.<br />
Koji su u ovom trenutku najva`niji politi~ki procesi u svetu<br />
odre|uju}i i za sudbinu i ulogu vojnog ~inioca<br />
– U {irem krugu to je nesporno bitka za resurse. To je ina~e na-<br />
~in na koji }e biti preoblikovan budu}i svet. Za nas je 1991. godina<br />
kraj jedne ere, ali se bojim da smo propustili priliku da primetimo<br />
da svet sve to posmatra druga~ije. Da su se dogodile i politi~ka i<br />
tehnolo{ka revolucija, koje na neki na~in, i posle toliko godina,<br />
jo{ ignori{emo. Na~in na koji svet posmatra taj problem usmeren je<br />
na konstrukciju globalne mo}i. Samo Rusija je u fazi rekonstrukcije.<br />
U ovom trenutku oblikuju se novi odnosi koji }e do kraja na{eg<br />
veka odrediti prostor na kome `ivimo. Taj proces se naj~e{}e odvija<br />
na ta~kama koje nisu glavne vesti u medijima. Upravo tamo gde je<br />
sada prizma stvarnog obave{tajnog interesa odvijaju se i glavni<br />
procesi. Govorim o sredwoj Aziji. To je ta~ka gde postoje rezerve<br />
energenata i ta~ka gde se sukobqavaju interesi sila: ameri~ke do<strong>mi</strong>nacije<br />
sa ruskim nastojawem da rekonstrui{e svoju mo} unutar<br />
granica imperijalne Rusije i nastojawe Kine, koja mora da napreduje<br />
ka resursima, jer je to pitawe opstanka<br />
nacije. Naravno, da bi se situacija dodatno<br />
iskomplikovala, na jugu tog regiona su Indija<br />
i Pakistan, sa ogromnom populacijom i<br />
sa nuklearnim potencijalom. Govorimo o<br />
prostoru koji po~iwe na Kavkazu, zavr{ava<br />
na kinesko-mongolskoj granici, u kome se<br />
oslikava sve ono {to }e oblikovati svet budu}nosti.<br />
Na{ balkanski izraz je malo druga~iji.<br />
U{li smo u sebi~nu fazu u kojoj ne<br />
spoznajemo na{u realnu ta~ku. Mi jo{ imamo<br />
qude koji <strong>mi</strong>sle da mo`emo da se poigravamo<br />
sa vrednostima bipolarnog sveta, da<br />
postoji nekakva {ansa tre}eg puta. Ne uvi-<br />
|amo koliko smo, zapravo, u svemu tome<br />
marginalizovani.<br />
Glavni tok zbivawa oti{ao je ka istoku.<br />
Balkan je bio ve{ta~ki stvoren <strong>kao</strong> kriza<br />
devedesetih. Zna~aj te krize, koja je bila<br />
na{a istinska, na globalnom nivou je<br />
bio preuveli~an zbog trenutnih potreba<br />
odre|enog dela ameri~ke ad<strong>mi</strong>nistracije.<br />
Tu su se prelamali neki drugi interesi, a<br />
<strong>mi</strong> smo po<strong>mi</strong>slili da smo zaista va`ni. Sada<br />
imamo veliki problem kako da se sna|emo<br />
u sistemu vrednosti, ~ekamo na stav velikih<br />
sila o nama, a zapravo su zbivawa<br />
negde drugde. ^iwenica je da su svi ruski<br />
vojnici oti{li sa na{ih terena, <strong>kao</strong> {to<br />
je ~iwenica da ameri~ki vojnici na<strong>mera</strong>vaju isto to u~ine. Sve to<br />
nesporno pokazuje {ta se de{ava. Mi }emo na du`i rok, <strong>kao</strong> potencijalni<br />
bezbednosni problem, biti u nadle`nosti neke nove<br />
Evrope, novih ~lanica Natoa. Me|unarodne snage }e biti prisutne<br />
na Kosovu i Metohiji, kako god da se defini{e status, i to zemaqa<br />
koji }e tom <strong>mi</strong>sijom pokazati da su spremne da slede velike.<br />
Ali tu vi{e velikih igra~a ne}e biti.<br />
Se}amo se perioda kada smo bili, ili naizgled bili, u fokusu<br />
velikih sila. Tada su Va{e kolege, vojni analiti~ari,<br />
govorili da }e sve biti boqe kada se taj reflektor izmesti<br />
ka nekom drugom podru~ju. Zar <strong>mi</strong> sada ne bi trebalo da<br />
budemo u boqoj poziciji<br />
– Mi smo u svakom slu~aju u lo{ijoj poziciji, jer nismo uspeli<br />
da stanemo na svoje noge. To je na{ najve}i problem. Mi ne uspevamo<br />
da shvatimo kako funkcioni{e svet. Moramo da preuzmemo odgovornost<br />
na sebe, ne mo`emo da ~ekamo {ta }e se desiti negde napoqu,<br />
ili da nam drugi odrede kako to vaqa ~initi. Na{i proble<strong>mi</strong><br />
su prvenstveno na{i, a onda tek u drugom krugu tra`imo na~in kako<br />
}emo spoqa da prona|emo saveznike da bismo ih re{avali.<br />
9
INTERVJU<br />
Govorimo o<br />
– Na{em najve}em problemu: odre|ivawu mesta Srbije u novopostavqenom<br />
globalnom sistemu vrednosti. Gde smo i za{to smo.<br />
Dobar je primer Baza „Orao” u Tuzli. Donedavno nevi|en primer<br />
razvijene i moderne vojne infrastrukture. Oslonac za veliku vojnu<br />
operaciju. Sada vi{e nikog nema u toj bazi. Ona je potpuno iseqena,<br />
ostali su samo prazni objekti. To }e se desiti i sa „Bondstilom”.<br />
Jedno vreme je izgledalo <strong>kao</strong> da postoji osovina ameri~kog<br />
vojnog prisustva, koja se za neke paranoi~ne, ksenofobne srpske teoreti~are<br />
svodila na trajnu mr`wu prema Srbima. Sve je izgledalo<br />
<strong>kao</strong> stvarawe kaveza, sa bazom „Ta{ar” na jugu Ma|arske, uz<br />
„Orao” i „Bondstil”, zatvarawe osovine koja }e stalno da dr`i<br />
Srbiju pod pritiskom. Sada smo ostali bez ~itave te konstrukcije.<br />
Bez teorije zavere i velikog neprijateqa. A da li u toj konstelaciji<br />
postoje naznake ponovnog gra|ewa bipolarnog<br />
sveta Raketni {titovi su nalik na moderniju verziju trke<br />
u naoru`awu, koja je nekada bila jedna od bitnih oznaka<br />
bipolarnosti.<br />
– Rusija nastoji da za{titi svoj interes. Ona ima pravo na to,<br />
veoma brzo napreduje, ali <strong>mi</strong>slim da tu ne postoji potencijal koji<br />
}e obnoviti onakav svet u kakvom smo nekada `iveli. Istorija se,<br />
ipak, ne mo`e ponoviti u tako kratkim vremenskim razmacima. Budu}i<br />
svet }e biti mnogo slo`eniji. ^ini}e ga nekoliko ozbiqnih sila,<br />
koje }e u skladu sa svojim interesima mewati saveze, a koje }e<br />
morati da ponude izuzetno visok nivo me|usobnog razumevawa da<br />
bi izbegle konflikt. Takav bi konflikt u ovakvim odnosima bio ubistveniji<br />
od scenarija bipolarnog sveta.<br />
Koje je, uslovno re~eno, „oru`je” opstanka u takvom svetu<br />
– U takvoj situaciji obave{tajni rad, informacije i analize<br />
postaju sve dragoceniji resursi. Ako to ne shvatimo, ima}emo veliki<br />
problem. Duboko sam protiv ideje o integraciji Obave{tajne i<br />
Bezbednosne agencije. Obave{tajni rad je sada zna~ajniji nego ikada.<br />
A sve to, naro~ito u situaciji malih zemaqa, <strong>kao</strong> {to je Srbija.<br />
Mi nemamo druge resurse, <strong>mi</strong> mo`emo da opstanemo samo uz<br />
pomo} dobrih i blagovremenih informacija. Ne postoji<br />
nijedna forma materijalnog resursa kojom Srbija mo`e<br />
da za{titi svoj bezbednosni interes. Samo informacijom,<br />
samo spoznajom o realnim tokovima i poku{ajem da se<br />
prona|e pravo re{ewe, prava kombinacija savezni-<br />
{tva, usledi}e pravi niz politi~kih i diplomatskih<br />
poteza koji }e nam u datom trenutku omogu}iti da<br />
afir<strong>mi</strong>{emo svoj interes.<br />
Mi smo ve} u toku integracije.<br />
– Da, i ona nam znatno pove}ava resurs.<br />
Ali na{ problem je na{ problem. Mi smo ti<br />
koji svesno zanemaruju neke va`ne komponente<br />
na{eg odbrambenog sistema. Potpunom marginalizacijom<br />
obave{tajnog rada pona{amo se<br />
emocionalno. Razumem da su dr`ava, vojska i politika<br />
`enskog roda. Ali to nije odre|ewe za volim<br />
ili ne volim Nato. Problem je samo u tome na<br />
koji na~in }emo stvoriti dugoro~ni plan afirmacije<br />
na{ih nacionalnih interesa unutar toga. Sve<br />
ostalo je postupawe po inerciji. Ako grubo podelimo<br />
srpski politi~ki `ivot na dva pravca: za<br />
Nato i protiv wega, oni koji su za – stvari do`ivqavaju previ{e<br />
linearno, ispuwavaju}i neke zadatosti. Mnogo je lak{e u vojsci napraviti<br />
organizacijske promene, usvojiti nove standarde, nego promeniti<br />
na~in raz<strong>mi</strong>{qawa. Pitawa su vrlo jasna: Kako da shvatimo<br />
fleksibilnost mogu}nosti koje nam se nude i kako da preuzmemo<br />
odgovornost da ih maksimalno koristimo Nedostaje nam intelektualni<br />
potencijal za prave odgovore. Nedostaju nam preduslovi za to,<br />
i to u bilo kom delu srpskog dru{tva koji se bavi odbranom.<br />
Ministarstvo odbrane i General{tab, koji u tome funkcioni{u<br />
ipak linearno i, sa druge strane, postojawe otvorenih protivnika<br />
koji ne navode nijedan argument, osim: ne volimo Nato.<br />
Oni ne nude alternativu, ne nude viziju druga~ijeg sveta, ne navode<br />
drugu opciju. Neutralnost im je samo re~, a ne shvataju da takva kategorija<br />
nije mogu}a u svetu u kome `ivimo. Upravo zemqe na koje<br />
se oni pozivaju u Evropi, a koje nisu ~lanice Natoa, jesu zemqe koje<br />
imaju kvalitetniju i konkretniju saradwu sa Severnoatlantskim<br />
savezom nego neke ~lanice samog saveza. Sve se to na kraju svede<br />
na prili~no emotivno odre|ewe pred srpskom javno{}u, sa kojom<br />
se onda na ru`an na~in manipuli{e. Ona se stalno podse}a na<br />
1999, na situaciju koja jeste slo`ena, i jeste bolna, preko koje se<br />
tek tako ne prelazi... Ali se uvek zaboravi da su skoro sve integracije<br />
bazirane na po<strong>mi</strong>rewu zemaqa koje su ratovale tokom istorije,<br />
sa mnogo ve}im posledicama i gubicima. Taj nedostatak sposobnosti<br />
da se razume kako treba da funkcioni{e jedna politika<br />
i kakav ambijent treba da stvori, zaista je pora`avaju}i.<br />
Zavr{ena je prva faza reorganizacije Vojske. Kakvi su Va-<br />
{i utisci o tom delu pre|enog puta, {ta o~ekujete od slede}e<br />
faze, i gde, uostalom, vodi taj put<br />
– Dobra strana je to {to se kona~no podvukla crta ispod<br />
nasle|a hladnog rata. Dugo vremena smo `iveli u inerciji modela<br />
pona{awa nasle|enog iz sveta koji je prevazi|en. Masovna<br />
vojska, bazirana na razvoju jedinica na mobilizacijski poziv,<br />
bila je na{a najslabija ta~ka. Od javnog mwewa, od kvaliteta<br />
celokupnog funkcionisawa dr`ave, zavisio je i kvalitet vojske.<br />
To se u srpskom slu~aju pokazalo <strong>kao</strong> veliki hendikep. Posebno<br />
sada, <strong>mi</strong> ne mo`emo da budemo sigurni da li dr`ava mo`e ekonomski<br />
da podr`i ~ak i najmawu vojnu ambiciju. Recimo, u~e-<br />
{}e sa ni`im takti~kim sastavom u me|unarodnoj <strong>mi</strong>siji stvara<br />
politi~ke, ekonomske i organizacijske probleme. Da ne<br />
govorimo o ozbiqnijem scenariju.<br />
Zato je bilo neophodno stvoriti vojsku koja je moderna<br />
po na~inu organizovawa, stvarno profesionalnu instituciju,<br />
koja mo`e da pru`i {to precizniju sliku svojih mogu}-<br />
nosti u slu~aju potrebe. To ranije nije bilo mogu}e. Gubili<br />
smo se u magli velikih brojeva, zvu~nih naziva jedinica,<br />
monstruozno {irokoj organizacijsko-formacijskoj<br />
{e<strong>mi</strong>. Sada se ta~no zna kojim se resursima<br />
raspola`e.<br />
Osetqiva ta~ka ~itave te pri~e jeste da sledi<br />
niz poteza i mnogo posla kako bi se uticalo na promenu<br />
svesti qudi, kako bi se prona{la nova intelektualna<br />
snaga. Vi{e nije dovoqno upotrebiti<br />
frazu: Mi `elimo kvalitetniju i efikasniju vojsku.<br />
10<br />
1. oktobar 2007.
Sada je moramo stvoriti. Naravno, problem<br />
je kako stvoriti preko no}i ne{to<br />
{to smo zanemarili od 1991. godine. Imali<br />
smo ~itave generacije oficira i podoficira<br />
koji su odrastali u nevreme, bez<br />
kontakata sa spoqnim svetom, bez mogu}nosti<br />
za pore|ewa. Ti qudi su `iveli u siroma{tvu<br />
intelektualnog ambijenta, bez literature,<br />
informacija. Problem tehni~ke<br />
opremqenosti tako|e je nesporan. Ukoliko<br />
bi se sada i na{la sredstva za najsavremenije<br />
ure|aje, problem bi bio kako savladati<br />
tehnolo{ki jaz. Iskustva zemaqa u<br />
tranziciji pokazala su da to nije nimalo<br />
naivno. Sada je glavna bitka, u stvari, na<br />
nivou spoznaje da li organizacija koja je<br />
stvorena i realno mo`e da se pretvori u<br />
svrsishodnu i, kada su mogu}nosti u pitawu,<br />
predvidivu vojnu organizaciju.<br />
Koji je najva`niji potez u tom pravcu<br />
– Obrazovawe, i {to vi{e kurseva.<br />
Mora postojati veliki pritisak stalnog<br />
usavr{avawa, uobi~ajen u vojskama Zapada.<br />
Pristup odnosu oficira i podoficira<br />
tako|e je va`no pitawe. Podoficir je tu<br />
nosilac izvr{ne du`nosti, a oficir – menaxer.<br />
To treba dobro prepoznati, posvetiti<br />
pa`wu podoficirima i ne libiti se<br />
da kopiramo bilo koje re{ewe, ~ak se vratiti<br />
i nekim dobrim starim vrednostima<br />
srpske vojske. Apsurdno, <strong>mi</strong> smo u ta neka<br />
davna vremena imali mnogo boqe profilisanog<br />
podoficira nego danas. Vodnik voda<br />
je u staroj srpskoj vojsci bio autoritet, ~ovek koji je mladog oficira<br />
na po~etku karijere pripremao za ono {to ga ~eka. Polazna<br />
baza za to nije najboqa. Oslawamo se na kadar koji je stvoren u<br />
vreme krize, tako da }e selekcija biti zaista o{tra.<br />
Zanimqivo je pogledati i kako je Vojska u ovo novije vreme<br />
razre{avala svoj odnos prema javnosti. Na ovom na{em<br />
prostoru, istorijski gledano, vojska je bila va`na u vreme<br />
ratova, zaboravqana u vreme <strong>mi</strong>ra, a ponekad optu`ivana<br />
zarad ve~ite nesposobnosti politike da iskoristi neke<br />
vojni~ke pobede.<br />
– Ta pri~a je veoma bolna. Jedna od najslabijih ta~aka srpskog<br />
dru{tva jeste upravo na~in na koji se oblikuje javno mwewe.<br />
Taj prostor je, sa jedne strane, prepu{ten politikantskoj manipulaciji,<br />
sa druge strane je tako|e vidqiv vrlo sna`an pritisak komercijalnog<br />
i stihijnog. Neke informacije oblikuje ne vrednosno<br />
uverewe medija, ve} potreba da se tog dana proda novina. Vojsci<br />
je veoma te{ko da sve to amortizuje. Mediji su pre za to da objave<br />
stvari koje su najneprijatnije u vosci, <strong>kao</strong> {to su pogibije vojnika,<br />
afere, doga|aji koji su je optere}ivali prethodnih godina. Veliki<br />
je problem kako se suo~iti sa unapred zadatim negativnim stavom<br />
javnosti. Vojska je stalno koristila prou~avawa javnog mwewa koja<br />
su ukazivala na to da narod ima poverewe u tu instituciju. Me-<br />
|utim, Srbi su skloni preuveli~avawu afera, rado konzu<strong>mi</strong>raju<br />
takve sadr`aje i to u kombinaciji sa <strong>mi</strong>tomanijom. Primer gde je<br />
sve to eksplodiralo jeste slu~aj „Top~ider”. U situaciji kada je<br />
trebalo prepustiti sve profesionalcima, oblikovawe stava javnosti<br />
bilo je prepu{teno emocijama, koje su mediji svesno pothrawivali.<br />
Tako je zatvorena spirala koju vojska nije mogla da prese~e,<br />
niti je to wen posao, ali je ta afera pokazala koliko javno<br />
mwewe mo`e da bude labilno prema vojsci i koliko }e vojska u<br />
budu}nosti morati da promeni odnos prema medijima.<br />
U kom s<strong>mi</strong>slu<br />
– ^iwewem mnogih inteligentnih poteza u komunikaciji sa javno{}u,<br />
gde jedan slu~aj nikako ne sme da detonira tu medijsku bombu<br />
i sru{i sve u~iweno. Strani primeri integracije izme|u civilnog<br />
U ovom trenutku oblikuju se novi odnosi,<br />
koji }e do kraja na{eg veka odrediti<br />
prostor na kome `ivimo. Taj<br />
proces se naj~e{}e odvija na ta~kama<br />
koje nisu glavne vesti u medijima.<br />
Na{ balkanski izraz je malo druga-<br />
~iji. U{li smo u sebi~nu fazu u kojoj<br />
ne spoznajemo na{u realnu ta~ku.<br />
Mi jo{ imamo qude koji <strong>mi</strong>sle da<br />
mo`emo da se poigravamo sa vrednostima<br />
bipolarnog sveta, da postoji<br />
nekakva {ansa tre}eg puta. Ne<br />
uvi|amo koliko smo, zapravo, u svemu<br />
tome marginalizovani.<br />
Potpunom marginalizacijom obave-<br />
{tajnog rada pona{amo se emocionalno.<br />
Razumem da su dr`ava, vojska<br />
i politika `enskog roda. Ali to nije<br />
odre|ewe za volim ili ne volim<br />
Nato. Problem je samo u tome na koji<br />
na~in }emo stvoriti dugoro~ni<br />
plan afirmacije na{ih nacionalnih<br />
interesa unutar toga. Sve ostalo<br />
je postupawe po inerciji.<br />
dru{tva i vojske dobri su za analizu. Kada<br />
gledate pres-kliping zapadnih oru`anih sila,<br />
prvo {to uo~ite jeste da postoji masa<br />
li~nih informacija, naizgled marginalnih,<br />
kojih kod nas nema. To su pri~e o dva brata<br />
koja su zajedno u jedinici, prestanku vojne<br />
karijere, ~itavom redosledu qudi koji imaju<br />
ime i prezime. Izbacivawe nekih aviona<br />
iz naoru`awa neke ar<strong>mi</strong>je jeste povod da<br />
se pozovu novinari. To je, u stvari, go<strong>mi</strong>la<br />
sitnih doga|aja iz `ivota vojske, kojima<br />
svakog dana treba potvr|ivati vezu vojske i<br />
dru{tva, preko medija. Tako se korak po korak<br />
stvara ambijent u kome vojska postoji<br />
<strong>kao</strong> relativno zatvorena ustanova, ali<br />
uvek ima i ime i prezime pred javno{}u.<br />
Vojska mora da organizuje mnogo vi{e takozvanih<br />
„otvorenih dana” za posete kasarnama,<br />
aero-<strong>mi</strong>tinge. Treba uputiti javni poziv<br />
nekim novim klincima, koji }e sutra voleti<br />
vojsku i da do|u u kasarne, da vide tenk<br />
u`ivo, helikoptere na aerodromu...<br />
Posle devalvacije mnogih vrednosti,<br />
{ta je to u {ta Vi uspevate da verujete<br />
– Verujem u profesionalizam. Ja sam<br />
Kraji{nik. Kao Srbin koji je `iveo u jednom<br />
hrvatskom gradu, bolno sam pre`iveo<br />
sve {to se de{avalo, zakqu~no sa „Olujom”.<br />
Proveo sam mnogo vremena u Krajini<br />
i Republici Srpskoj tokom rata, i kada sam<br />
se pojavio u Beogradu posle <strong>svega</strong> toga,<br />
imao sam veliki problem kako da sredim<br />
emocije, bes koji je bio logi~na posledica pre`ivqenog. Kako da se<br />
odredim. Odgovor na ta pitawa prona{ao sam u potpunoj posve}enosti<br />
profesiji, idejama u koje verujem. A bilo kada i bilo gde spreman<br />
sam da izvr{im svako nare|ewe <strong>kao</strong> vojni obveznik, {to <strong>mi</strong><br />
najvi{e nedostaje kod drugih qudi ovde, koji samo deklarativno<br />
ostaju u tom uverewu.<br />
[ta je to za {ta se danas vredi boriti Ratovali smo za<br />
kraqa, otaxbinu, veru, uverewa...<br />
– Veliko je isku{ewe stvoriti novi sistem vrednosti u kompro<strong>mi</strong>tovanoj<br />
ideji patriotizma. Mislim da nas je sna{lo prokletstvo<br />
Veslija Klarka, koji je re<strong>kao</strong> da }emo, ako ovako nastavimo, zaboraviti<br />
vojnu profesiju. Mi smo devedesetih uspeli da u~inimo ono isto<br />
{to i Italijani sa svojim silnim gra|anskim ratovima – otupeli<br />
smo o{tricu, otupeli smo ideju patriotizma, stvarnu snagu morala.<br />
Pitawe je kako qude vratiti ka izvornoj snazi tih vrednosti, koje<br />
bar u skorije vreme ne}e biti onakve kakve smo znali. Sa 35 godina,<br />
koliko imam, ~ak i ja imam istorijsko pam}ewe u kome vreme delim<br />
na pre i posle. To je bitka koju je te{ko dobiti, profesionalizacijom<br />
bar ne{to mo`emo da nadoknadimo. Onda bi vojska <strong>kao</strong> esnaf<br />
stvarala sistem vrednosti, sama za sebe. Tako se stvara lojalnost<br />
grupi, a to je lojalnost koja je mo}nija od svakog naivnog patriotizma.<br />
Istorija vojnog organizovawa svedo~i da ste pre <strong>svega</strong> lojalni<br />
~oveku pored sebe, sa kojim imate posebnu vezu pripadnosti istoj jedinici,<br />
istom sistemu vrednosti. Zato vojska te`i{te i treba da<br />
prebaci na stvarawe kulta jedinica, odanosti organizaciji. To je<br />
ulagawe koje }e uvek da se vrati u najboqem mogu}em obliku.<br />
Koliki je prostor za nacionalno utemeqewe u integrativnim<br />
procesima o kojima govorimo<br />
– Demarkaciona linija je potpuno jasna. Ona je svedena na<br />
qude koji ose}aju da su pripadnici istog. Ta~ka ide do nivoa prepoznavawa<br />
u prvom licu mno`ine. Mi je definicija kojom postavqamo<br />
razliku. To Mi je va`no. Onda dolaze Oni sa kojima uspostavqamo<br />
fluid, uvek imaju}i u vidu {ta je to {to Mi `elimo i mo-<br />
`emo da u~inimo.<br />
Dragana MARKOVI]<br />
11
DOGA\AJI<br />
DELEGACIJA<br />
MUWE NA<br />
Oficiri Vazduhoplovstva i<br />
protivvazduhoplovne odbrane Vojske<br />
Srbije boravili su sredinom<br />
septembra na poligonu [abla, gde su<br />
posmatrali bojna ga|awa i sa<br />
bugarskim kolegama razgovarali o<br />
razvoju saradwe u toj oblasti<br />
Severoisto~no od grada Varne, na samoj<br />
obali Crnog mora, sme{ten je poligon<br />
[abla, veoma zna~ajan za borbenu gotovost<br />
jedinica PVO oru`anih snaga<br />
Bugarske. Namewen je pre <strong>svega</strong> za takti~ke<br />
ve`be sa bojnim ga|awem jedinica PVO, eksperimentalna<br />
i bojna ga|awa lova~ke avijacije,<br />
te bojna ga|awa sa lakim prenosnim raketnim<br />
siste<strong>mi</strong>ma koja izvode sva tri vida<br />
bugarske vojske.<br />
Poligon [abla posetila je, od 11. do<br />
14. septembra, radna grupa Vojske Srbije sa<br />
pukovnikom Jovicom Dragani}em na ~elu, na-<br />
~elnikom {taba Komande ViPVO. U delegaciji<br />
su bili i pukovnici Miodrag Gordi} i<br />
Stanko Vasiqevi} i potpukovnik Rade Ran-<br />
|elovi} iz Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne<br />
odbrane, te potpukovnik Bo{ko Zori}<br />
iz Uprave za obuku i doktrinu (J-7) General{taba<br />
Vojske Srbije.<br />
Doma}ini na{im oficirima bili su<br />
zamenik komandanta bugarskih vazdu{nih<br />
snaga, general-major Mladen Kazakov, pomo}nik<br />
na~elnika {taba komande vazdu{nih<br />
snaga, brigadni general Bo`ina Gavrilov, te<br />
komandant raketne brigade PVO, brigadni<br />
general Bawo Slaven sa saradnicima. Pored<br />
uloge posmatra~a bojnog ga|awa, radna<br />
grupa vodila je i ekspertske razgovore u vezi<br />
sa nastavkom saradwe na poqu protivvazduhoplovne<br />
odbrane i sagledavawa mogu}-<br />
nosti zajedni~kog kori{}ewa poligona za ga-<br />
|awa avijacijskih i raketnih jedinica PVO.<br />
Na{a delegacija imala je priliku da,<br />
lete}i helikopterom kuguar, obi|e sve vatrene<br />
polo`aje na poligonu i sagleda wegove<br />
kapacitete i mogu}nosti. Nakon {to ih je<br />
rukovodilac ga|awa, brigadni general Bo-<br />
VOJSKE SRBIJE U BUGARSKOJ<br />
[ABLI<br />
`in Gavrilov infor<strong>mi</strong>sao o programu ga|awa,<br />
obezbe|ewu poligona, komandnim mestom<br />
i na~inu komandovawa, radna grupa<br />
prisustvovala je izvo|ewu ga|awa raketnim<br />
siste<strong>mi</strong>ma S-125M neva i S-75M volhov, te<br />
lakim prenosnim siste<strong>mi</strong>ma strela 2M. Ga-<br />
|awe je provedeno na padobransku metu SP-<br />
100 koja se izbacuje iz aviona, ali i na metu<br />
JASTREB-2M, bespilotnu letelicu koju je<br />
„Aviotehnika” specijalno razvila za ovu namenu.<br />
Ova firma proizvodi i sve ostale vrste<br />
meta koje se koriste na poligonu, ali i<br />
bespilotne letelice razli~itih namena za<br />
potrebe bugarskih oru`anih snaga.<br />
– Ova poseta je za nas izuzetno korisna,<br />
jer smo bili u prilici da sagledamo celokupnu<br />
organizaciju i provo|ewe jednog tako<br />
slo`enog zadatka <strong>kao</strong> {to je bojno ga|awe<br />
na poligonu, {to svakako predstavqa vrhunac<br />
obuke svih jedinica PVO. Pored toga,<br />
uverili smo se da se ovom zadatku u Oru`anim<br />
snagama Bugarske pridaje veliki zna~aj<br />
– ocewuje pukovnik Dragani}. – Uverili smo<br />
se u visoku osposobqenost jedinica PVO bugarske<br />
vojske, o ~emu najboqe svedo~e odli~ni<br />
i vrlo dobri rezultati postignuti tokom<br />
vatrenih dejstava. Svakako da }e iskustva<br />
koja smo stekli tokom posete na}i primenu u<br />
osposobqavawu posluga i posada i u na{im<br />
raketnim jedinicama PVO.<br />
Tokom posete razgovarali su i o zajedni~kom<br />
kori{}ewu resursa poligona [abla,<br />
{to bi bila nova potvrda uspe{ne saradwe<br />
izme|u dve vojske.<br />
Goran MILO[EVI]<br />
NOVE METODE RADA<br />
Na osnovu godi{weg plana bilateralne<br />
vojne saradwe, delegacija Vojske Srbije<br />
u~estvovala je u {tabnoj ratnoj ve`bi<br />
„Trajna sloboda 2007“, koja je izvedana u<br />
Nacionalnom simulacionom centru „^aralica“<br />
kod Sofije.<br />
U delegaciji su bili pukovnik Dragan<br />
Stoj~i}, potpukovnici Predrag Prli}, Stipan<br />
Zlatar i Zoran Petkovi}, majori Danilo<br />
Milovanovi} i Dejan Ivanti} i poru~nik<br />
Zoran Jovanovi}.<br />
Tokom ve`be predstavqene su nove metode<br />
rada oficira i {tabova, odnosno wihova<br />
obuka kori{}ewem simulacionog sistema<br />
JCATS (Joint conflict and tactical system),<br />
koji se koristi u procesu obu~avawa svih<br />
nivoa komandovawa.<br />
POSETA DELEGACIJE<br />
B U G A R S K E A R M I J E<br />
^etvoro~lana delegacija General{taba<br />
Bugarske ar<strong>mi</strong>je, koju je predvodio brigadni<br />
general Jordan Jordanov, boravila<br />
je u dvodnevnoj poseti Upravi za operativne<br />
poslove General{taba Vojske Srbije.<br />
Stru~ni razgovori sa kolegama iz Bugarske<br />
vo|eni su u Centru za <strong>mi</strong>rovne operacije,<br />
a u delegaciji Vojske Srbije, koju je<br />
predvodio general-major Dragan Kolunxija,<br />
bili su predstavnici Zdru`ene operativne<br />
komande (ZOK), Uprave za operativne<br />
poslove i Uprave za obuku i doktrinu.<br />
Kontrola i ocewivawe osposobqenosti,<br />
upravqawe obukom, mesto i uloga<br />
ZOK u preventivnom planirawu i pripre<strong>mi</strong><br />
snaga za <strong>mi</strong>rovne operacije, izrada<br />
standardnih operativnih procedura, neke<br />
su od tema o kojima su dve delegacije razmenile<br />
iskustva.<br />
12<br />
1. oktobar 2007.
P E R<br />
A S P E R A<br />
Pi{e<br />
Qubodrag<br />
STOJADINOVI]<br />
[ta nam danas<br />
zna~e unaka`ene<br />
zgrade<br />
General{taba<br />
Ve} u prvih<br />
dvadeset godina<br />
postojawa, wihova<br />
mo}na estetika<br />
stavila je u senku<br />
realsocijalisti~u<br />
ideju. I upravo<br />
tada su gra|evine<br />
zapo~ele svoje<br />
neograni~eno<br />
postojawe. Ali<br />
onda, one<br />
iznenada bivaju<br />
kqu~no mesto<br />
sukoba dve<br />
kulture: zapadne,<br />
koja ‘99. ubija i<br />
razara bez<br />
razloga, i<br />
balkanske, srpske,<br />
koja se tome opire<br />
i uz pomo} temeqa<br />
svoga neimarstva.<br />
Na toj ta~ki<br />
sudara sa<br />
iracionalnim<br />
varvarizmom,<br />
zgrade na uglu<br />
Nemawine i<br />
Milo{eve postaju<br />
spomenici<br />
kulture.<br />
SPOMENIK KULTURE<br />
U<br />
rednik jednog stranog lista zamolio me je onomad<br />
da napi{em jedan tekst o spomenicima. Ta~nije,<br />
o sru{enim ili zaru{enim simbolima<br />
kreativne tradicije Beograda. Jo{ ta~nije, tekst se<br />
odnosio na unaka`ene zgrade General{taba i SS-<br />
NO-a. A one su bile i jo{ su u Nemawinoj ulici prepoznatqive<br />
po zagasitocrvenom fasadnom mramoru<br />
i terasama, koje ~ine simboli~ni kawon u prometnom<br />
bulevaru srpske metropole.<br />
Jo{ nisam saznao kako se ~oveku svideo moj osvrt<br />
na poziciju rawenih gra|evina. Ali tema je zaista<br />
krupna, i skoro da sam siguran kako joj nisam dorastao.<br />
Za weno apsolvirawe bio bi potreban ~itav<br />
jedan obavezno dosadni simpozijum, okrugli sto<br />
ili se<strong>mi</strong>nar, svejedno. Na wemu bi u~eni qudi gwavili<br />
jedni druge o osnovnoj dile<strong>mi</strong>: da li su zaista one<br />
krupne zgrade, koje su s vremenom izrasle u simbol<br />
jednog va`nog dela Beograda, postale neotklowivi<br />
deo kulturnog nasle|a Ili su, jednostavno, one negovano<br />
~edo realsocijalisti~kog gigantizma.<br />
Postoje ina~e dve „{kole <strong>mi</strong>{qewa“ o na~inu<br />
dolaska u Beograd. Po jednoj, koja je ve} postala op-<br />
{te tugaqivo mesto, u srpsku prestonicu ulazi se iskqu~ivo<br />
Balkanskom ulicom. Ono jest, mnogi znameniti<br />
qudi uspeli su se do Terazija, te{kih nogu i zadihani,<br />
sve hodaju}i uzbrdo pored hotela „Prag“, leskova~ke<br />
skare i „Male Moskve“. Da bi se kasnije<br />
uspentrali jo{ vi{e, po{to je Singidunum pun bre-<br />
`uqaka i brda. Balkanskom ulicom ne hodaju tako ~esto,<br />
~ak ni ve} zaboravqenim nostalgi~nim korakom.<br />
Suvi{e je naporno za wihove godine, previ{e kora-<br />
~aja za daleke uspomene.<br />
ni le`erniji, koji vi{e qube blage padine od<br />
depresivnih uspona, nisu i{li Balkanskom na<br />
OTerazije, nego Nemawinom prema Slaviji. Ulazili<br />
su u Beograd na {iroku kapiju, mada ih je tristotinak<br />
metara od `elezni~ke stanice ~e<strong>kao</strong> onaj crveni<br />
tesnac, pomalo im prete}i, pomalo ih vesele}i,<br />
~ine}i tako najpoznatiji gradski kawon na po~etku<br />
[umadije.<br />
Zgrade „A“ i „B“ ~uvale su u sebi mnoge vojne i<br />
li~ne tajne. Svakoga dana oko pola osam vi{e stotina<br />
oficira dolazilo je na svoja radna mesta. Bio je<br />
to masovni hepening u slavu odbrane dr`ave. Neki<br />
civili su se ~udili kako u toj {u<strong>mi</strong> qudi uop{te na|u<br />
svoja radna mesta! U pola ~etiri isti unifor<strong>mi</strong>sani<br />
slu`benici dr`ave vra}ali su se ku}ama.<br />
^inilo se da je sve to nepromewivo i nerazru-<br />
{ivo. Qudi su dolazili, slu`bovali, napredovali<br />
ili propadali, ~ekali boqu platnu grupu ili penziju,<br />
slavili 22. decembar... Zgrade su stajale pune snage<br />
i trajne poput ve~nosti.<br />
One no}i kad su napadnute bombama, prvo je zaciju<strong>kao</strong><br />
o{tri, quti ven~a~ki ili vi{ki mermer koji<br />
se odvajao od svojih zidova i kosio qude po Milo{evoj<br />
i Nemawinoj.<br />
Bio je to ve} klasi~an odnos izme|u vandalskog<br />
nasiqa i postojanosti gradwe. Obra~un koji je zavr-<br />
{en „zaustavqawem vremena“. Dve mo}ne gra|evine,<br />
koje su ~inile prozra~ni tesnac u najpoznatijoj kapiji<br />
Beograda, ipak su ostale na svojim mestima. Poru-<br />
{ena su stepeni{ta, otpali liftovi, nestali do prizemqa<br />
i podruma ~itavi spratovi, ispali prozorski<br />
okviri, rasprsla se stakla sve do ^ubure.<br />
Zaru{eni ulazi, zatrpana dvori{ta, pogo|ena<br />
podzemna skloni{ta, pobijeni qudi unutra i na ulicama...<br />
Zgrade su dobile groteskni izgled te{kih rawenika,<br />
onih tvrdoglavih boraca koji po svaku cenu<br />
`ele da ostanu na svojim nogama.<br />
Ve} vi{e od osam godina je tako. U jednom ~asu<br />
se u~inilo kako je sve prolazno a samo je ru{ewe postojano,<br />
jer dolaznike u Beograd {irokom Nemawinom<br />
do~ekuje klisura oskrnavqena te{kim nasiqem<br />
nad gradom i zgradama. I sad je pitawe: ho}emo li<br />
sve to lepo zaustaviti tako kako je, konzervirati ru-<br />
{ewe, ostaviti zjape}a vrata i prozore i pokazivati<br />
gostima Beograda: „Evo, vidite pa sudite!“<br />
Ili }e zagasitocrvene zgrade biti pretvorene<br />
u hotele visoke kategorije, kako se pri~a, bar sa po<br />
jednom spomen-sobom koja bi bila svedok burnog qudskog<br />
posrtawa.<br />
ovori se da bi na tom mestu mogle da niknu poslovne<br />
zgrade, ali da se temeqi ne ru{e, jer da<br />
G nisu bili dobri – sve bi tamo jo{ one no}i bilo<br />
ravno <strong>kao</strong> tepsija.<br />
Sva{ta bi jo{ u tesnacu Nemawine ulice moglo<br />
da nikne i nastane, ~udni su putevi gospodwi i preduzima~ki.<br />
Na primer, potpuno obnovqena zgrada koju<br />
bi po originalnim gra|evinskim nacrtima vratili u<br />
stawe pre napada isti oni koji su je napali.<br />
Ako takvih vi{e nema na radnim mestima, neka<br />
to urade qudi sa kojima mo`emo sara|ivati. Jedino<br />
gore od onoga {to se dogodilo, jeste da odr`avamo<br />
atmosferu sva|e za vjeki vjekov.<br />
No, {ta je sa zgradama i arhitekturom Beograda!<br />
[ta nam danas zna~e unaka`ene zgrade General-<br />
{taba, koje su i te kako predmet trgovine i nadmetawa<br />
raznih komercijalnih ideja One su sigurno nastale<br />
pod uticajem stila jednog vremena, uz elan graditeqa<br />
koji je visoko nadma{io {turu funkcionalnost.<br />
Mo`da je ve} u prvih dvadeset godina postojawa<br />
zgrada, wihova mo}na estetika stavila u senku<br />
realsocijalisti~ku ideju. I upravo tada su gra|evine<br />
zapo~ele svoje neograni~eno postojawe.<br />
Ali onda, one iznenada bivaju kqu~no mesto sukoba<br />
dve kluture: zapadne, koja ‘99. ubija i razara<br />
bez razloga, i balkanske, srpske, koja se tome opire<br />
i uz pomo} temeqa svoga neimarstva.<br />
Na toj ta~ki sudara sa iracionalnim varvarizmom,<br />
zgrade na uglu Nemawine i Milo{eve postaju<br />
spomenici kulture.<br />
Autor je komentator lista „Politika“<br />
13
ODBRANA<br />
P R O M O C I J A O F I C I R A 1 2 7 . I 1 2 8 . K L A S E<br />
POZDRAV SR<br />
Na{a zemqa je opredeqena<br />
za <strong>mi</strong>r, a Vojska treba da bude<br />
garant takve <strong>mi</strong>roqubive politike<br />
kojom stvaramo partnere i<br />
saveznike i koja obezbe|uje razvoj<br />
i stabilnost zemqe, re<strong>kao</strong> je<br />
predsednik Srbije Boris Tadi}<br />
na sve~anosti ispred Doma<br />
Narodne skup{tine<br />
Najmla|a generacija oficira Vojske Srbije promovisana je 15. septembra<br />
na sve~anosti ispred Doma Narodne skup{tine, kojoj su prisustvovali<br />
predsednik Republike Srbije Boris Tadi}, predsednik<br />
Skup{tine Oliver Duli}, <strong>mi</strong>nistar odbrane Dragan [utanovac, na-<br />
~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Pono{,<br />
najodgovornije li~nosti iz Vojske Srbije i Ministarstva odbrane,<br />
inostrani vojni predstavnici i mnogobrojne zvanice.<br />
Ukazom predsednika Republike Srbije 192 potporu~nika primqena su<br />
u profesionalnu vojnu slu`bu.<br />
Predsednik Tadi} ~estitao je unapre|ewe mladim stare{inama, istakav{i<br />
da Srbija danas ima demokratske institucije i Vojsku koja je ~inilac<br />
stabilnosti u regionu.<br />
– Na{a zemqa je opredeqena za <strong>mi</strong>r, a Vojska treba da bude garant takve<br />
<strong>mi</strong>roqubive politike kojom stvaramo partnere i saveznike i koja obezbe|uje<br />
razvoj i stabilnost zemqe – re<strong>kao</strong> je predsednik Tadi}, naglasiv{i da<br />
14<br />
1. oktobar 2007.
V O J N E A K A D E M I J E<br />
BIJI<br />
VE[TINE RATOVAWA I PREGOVARAWA<br />
– U~ili smo ih i ve{tini ratovawa i ve{tini pregovarawa.<br />
Kada }e i koju ve{tinu upotrebiti zavisi}e od bezbednosnih<br />
izazova i vremena u kome budu `iveli i radili i, naravno,<br />
od odluke nadle`nih dr`avnih organa – re<strong>kao</strong> je na~elnik<br />
Vojne akade<strong>mi</strong>je general-major Vidosav Kova~evi}.<br />
PRIJATEQI I SAVEZNICI<br />
– Strate{ki ciq Srbije jeste da wena vojska bude aktivan<br />
u~esnik u evroatlantskim integracijama i Partnerstvu za<br />
<strong>mi</strong>r, da bude cewena i po{tovana me|u prijateqima i saveznicima<br />
– re<strong>kao</strong> je predsednik Srbije Boris Tadi}.<br />
Vojska mora da vrati ugled kakav je oduvek imala u na{em narodu.<br />
– Gra|ani `ele modernu, opremqenu i efikasnu Vojsku ~asnih<br />
oficira i vojnika, koji imaju re{ene egzistencijalne probleme.<br />
Obaveza dr`ave je da stvori uslove da tako i bude. Strate{ki ciq<br />
Srbije jeste da wena vojska bude aktivan u~esnik u evroatlantskim<br />
integracijama i Partnerstvu za <strong>mi</strong>r, da bude cewena i po{tovana<br />
me|u prijateqima i saveznicima – re<strong>kao</strong> je predsednik Srbije i ista<strong>kao</strong><br />
da Srbija u pregovorima o Kosovu i Metohiji brani svoj teritorijalni<br />
integritet i suverenitet politi~kim, pravnim i diplomatskim<br />
sredstvima. – ^vrsto smo opredeqeni da svoje interese branimo<br />
<strong>mi</strong>rnim putem, jer je to jedini na~in da ih i odbranimo. Rat na<br />
Kosovu nikome dobra ne bi doneo, a bio bi katastrofalan i za Albance<br />
i za Srbe i za Evropu, Rusiju i Ameriku. Zbog <strong>svega</strong> toga <strong>mi</strong>rotvorna<br />
politika Srbije nema alternativu – re<strong>kao</strong> je Tadi}.<br />
Na~elnik Vojne akade<strong>mi</strong>je general-major Vidosav Kova~evi},<br />
predstavqaju}i 127. i 128. klasu, re<strong>kao</strong> je da su studenti odslu{a-<br />
15
ODBRANA<br />
UTISCI<br />
Mladenka i Dragan @ivkovi}, roditeqi najboqeg studenta Mi{e<br />
– Kao roditeqi, trudili smo se da mu usadimo sve najboqe osobine. Sre}an sam i<br />
presre}an {to je najboqi me|u najboqima. Nadam se da ne}e stati, da }e sa istim uspehom<br />
nastaviti daqe. Ovo je tek po~etak – ka`e Mi{in otac Dragan @ivkovi}.<br />
– Ja sam tako|e presre}na – dodaje Mi{ina majka Mladenka. – @elim da zahvalim<br />
wegovim profesorima i stare{inama koje su podjednako doprinele da bude jedan<br />
od najboqih. Mi{a nije mogao ~esto da dolazi ku}i vikendom, jer je imao puno obaveza,<br />
ali sve vreme {kolovawa imao je na{u punu podr{ku.<br />
Oliver Duli}, predsednik Narodne skup{tine Republike Srbije<br />
– Potrebno je da imamo vi{e ovakvih de{avawa, jer treba izgraditi identitet ovog<br />
naroda i wegovih institucija, ne samo wegove vojske nego i svih ostalih institucija. Kult<br />
po{tovawa vojske, zastave, grba i himne, to je ono {to nama treba u fazi izgradwe tog modernog<br />
identiteta na{eg naroda u kojoj se trenutno nalazimo.<br />
General-major Gregori Vejt, komandant Nacionalne garde Ohaja<br />
– Ceremonija promocije najmla|ih oficira bila je prosto fantasti~na i omogu}ila<br />
nam je da sagledamo sa koliko ponosa se srpski narod odnosi prema svojoj vojsci.<br />
Episkop hvostanski Atanasije (Rakita), izaslanik patrijarha srpskog Pavla<br />
– Impresioniran sam dana{wom sve~ano{}u, orado{}en i ohrabren, jer jedan<br />
od stubova na{e otaxbine jeste upravo vojska, pored crkve i prosvete. Koristim<br />
priliku da ~estitam mladim oficirima koji su upravo zavr{ili svoje {kolovawe i<br />
wihovim profesorima. Nadam se da }e svoje ve{tine i znawa koja su stekli iskoristiti<br />
na dobro na{e otaxbine. Dodatno me ~ini radosnim ~iwenica da }e uskoro u<br />
VS biti uvedeno vojno sve{tenstvo. U okviru osposobqavawa oficira stoji i wihovo<br />
duhovno obrazovawe. [to je ~ovek duhovno ja~i, to vi{e ima mogu}nosti da razvije<br />
sposobnosti i na ostalim poqima. Potrebno je da imamo vojnike <strong>kao</strong> celosne li~nosti,<br />
s jakim duhom i voqom i odli~nom fizi~kom uve`bano{}u. Uveren sam da }e im<br />
i vojni sve{tenici pomo}i da sve to postignu.<br />
Dr Bojan Di<strong>mi</strong>trijevi}, pomo}nik <strong>mi</strong>nistra odbrane za qudske resurse<br />
– Sve je odli~no proteklo i smatram da su se pitomci i novopromovisani oficiri<br />
tokom defilea prikazali u najlep{em svetlu, da je avijacija uveli~ala sve~anost i da su<br />
gra|ani, na licu mesta i posredstvom televizije, mogli da do~araju ne{to {to u budu}nosti<br />
treba da bude slika srpske vojske u s<strong>mi</strong>slu i<strong>mi</strong>xa koji mladi oficiri sa sobom nose.<br />
Brigadni general Janik Ase, {ef kancelarije Nato u Srbiji<br />
– Sve~anosti kakva je dana{wa spadaju u najva`nije u `ivotu jednog oficira. Posle<br />
~etiri godine {kolovawa bio je to veoma zna~ajan trenutak za te mladi}e. Ceremonija je<br />
izuzetno dobro organizovana, uz prisustvo naroda i dr`avnih predstavnike, {to je sve<br />
odavalo vrlo lepu sliku. @elim tim momcima mnogo sre}e u daqoj karijeri. I sam sam se<br />
prisetio svoje promocije, kada sam posle mnogo ulo`enog napora poneo svoj prvi oficirski<br />
~in.<br />
General-major Dragan Kolunxija, na~elnik Uprave za operativne poslove<br />
General{taba VS<br />
– Svaki vojni~ki korak pred narodom je korak od deset <strong>mi</strong>qa za vojsku. Narod tako dobija<br />
priliku da neposredno vidi svoju vojsku i shvati {ta od we mo`e da o~ekuje. To je i<br />
prilika da svi spoznaju i {ta je vojsci potrebno da bi ona bila jo{ boqa i slu`ila na ponos<br />
dr`avi i narodu.<br />
Aleksandar Radi}, vojni analiti~ar<br />
– Srpska vojska mora da prona|e autenti~ni duh po{tovawa svoje tradicije. Dok ne-<br />
{to od toga crpe iz pro{losti, mora da uvede i neke nove elemente, <strong>kao</strong> {to to rade i<br />
druge zemqe. Kada prona|e pravi spoj starog i novog u i<strong>mi</strong>xu, mo}i }e kona~no da konsoliduje<br />
svoju sliku u javnosti i postane vojska, sa definicijom koja je nedostajala tokom godina<br />
krize iza nas, u periodu izme|u nestanka Jugoslavije i prelaznih oblika do kona~nog<br />
stvarawa srpske dr`ave.<br />
li ~etiri do pet hiqada nastavnih ~asova<br />
i polo`ili od 38 do 50 ispita, u<br />
zavisnosti od s<strong>mera</strong>.<br />
– U~ili smo ih i ve{tini ratovawa<br />
i ve{tini pregovarawa. Kada }e i<br />
koju ve{tinu upotrebiti zavisi}e od<br />
bezbednosnih izazova i vremena u kome<br />
budu `iveli i radili i, naravno, od odluke<br />
nadle`nih dr`avnih organa. Obi-<br />
{li su sve jedinice Vojske Srbije da bi<br />
videli mesta gde }e slu`bovati, posetili<br />
su na{e kulturno-istorijske spomenike<br />
i znamenitosti. Nau~ili su gde su<br />
im izvori i uzori, ko su im oci i podvi-<br />
`nici – re<strong>kao</strong> je general Kova~evi}. On<br />
je dodao da svi potporu~nici govore najmawe<br />
jedan svetski jezik, poznaju odredbe<br />
me|unarodnog ratnog prava i pripremqeni<br />
su da izvr{avaju sve tri definisane<br />
<strong>mi</strong>sije Vojske.<br />
Prvoj trojici studenata u rangu:<br />
Mi{i @ivkovi}u, Milanu Mihajlovi}u<br />
i Da<strong>mi</strong>ru Na|u, predsednik Tadi} uru-<br />
~io je oficirske sabqe. Najuspe{nijem<br />
je pripala pozla}ena, drugom u rangu<br />
posrebrena, a tre}em oficirska sabqa.<br />
16<br />
1. oktobar 2007.
Na osnovu odluke predsednika Vlade Republike Srbije Vojislava<br />
Ko{tunice, trojici studenata najboqih u vidovima: Mi{i<br />
@ivkovi}u u bataqonu Kopnene vojske, Milanu Mihajlovi}u u bataqonu<br />
Logistike i Predragu Marijanovi}u u bataqonu ViPVO,<br />
<strong>mi</strong>nistar odbrane Dragan [utanovac uru~io je ru~ne satove.<br />
Najuspe{niji student u generaciji Mi{a @ivkovi}, u tradicionalnom<br />
obra}awu prvog u rangu re<strong>kao</strong> je:<br />
– Veliku zahvalnost dugujemo stare{inama i nastavnicima.<br />
Oni su nas savetovali i us<strong>mera</strong>vali. Bili su nam uzor, pripremaju}i<br />
nas da sutra odgovorno izvr{avamo poverene zadatke. Zahvaquju}i<br />
wima, uz svesrdnu podr{ku roditeqa i uz na{ rad i napore<br />
postali smo profesionalni oficiri Vojske Srbije. Ponosni smo<br />
na to i ~inove koje smo danas dobili nosi}emo ~asno i odgovorno.<br />
U 127. i 128. klasi Vojne akade<strong>mi</strong>je diplo<strong>mi</strong>ralo je sedam studenata<br />
iz Crne Gore i 13 iz Republike Srpske.<br />
Na platou ispred Doma Narodne skup{tine okupili su se rodbina<br />
i prijateqi mladih oficira, ali i veliki broj gra|ana koji<br />
su posmatrali sve~ani defile jedinica, pra}en preletima letelica<br />
na{eg vazduhoplovstva. Avioni MiG 21, galeb G4, i helikopteri<br />
gazela pozdravili su sve~ani stroj jedinica Vojne akade<strong>mi</strong>je. Kada<br />
je potpukovnik Milorad Risti} sa orlom preleteo iznad Terazija i<br />
kada se preko razglasa ~uo wegov pozdrav mladim kolegama uz pokli~<br />
„@ivela Srbija!”, potporu~ni~ke {apke poletele su uvis.<br />
Aleksandar ANTI]<br />
Aleksandar PETROVI]<br />
Sni<strong>mi</strong>li: Radovan POPOVI], Goran STANKOVI],<br />
Zvonko PERGE i Dari<strong>mi</strong>r BANDA<br />
DODELA DIPLOMA<br />
U kasarni „Bawica”, 15. septembra uru~ene su diplome<br />
studentima 127. i 128. klase Vojne akade<strong>mi</strong>je.<br />
Tim ~inom oni su zvani~no postali diplo<strong>mi</strong>rani oficiri,<br />
a studenti bataqona logistike su, pored oficirskih,<br />
stekli i zvawe diplo<strong>mi</strong>ranog in`ewera ili ekono<strong>mi</strong>ste.<br />
– Vojska va{om promocijom dobija zna~ajno intelektualno<br />
osve`ewe. U va{e indekse vi{e se ne}e upisivati<br />
ocene. Nova evaluacija po~iwe sa va{im stupawem<br />
pred stroj – re<strong>kao</strong> je dekan Vojne akade<strong>mi</strong>je pukovnik<br />
prof. dr Jo`e Siva~ek, otvaraju}i sve~anost dodele<br />
diploma.<br />
NAGRADA FONDA „BORKO NIKITOVI]”<br />
Nagrada fonda „Borko Nikitovi}” pripala je potporu~niku<br />
Mi{i @ivkovi}u, najboqem studentu bataqona<br />
Kopnene vojske, a ujedno i najuspe{nijem u generaciji.<br />
Potporu~nik Borko Nikitovi}, koji je 1991. godine<br />
zavr{io Vojnu akade<strong>mi</strong>ju prvi u rangu, iste jeseni izgubio<br />
je `ivot na vukovarskom rati{tu. Wegova majka Zora<br />
vi{e od deset godina dodequje nov~anu nagradu prvom<br />
u rangu na Odseku Kopnene vojske Vojne akade<strong>mi</strong>je.<br />
17
DOGA\AJI<br />
PRVI SUSRET NA^ELNIKA GENERAL[TABOVA SRBIJE I TURSKE<br />
JA^AWE REGIONALNE<br />
STABILNOSTI<br />
Na~elnik General{taba<br />
Vojske Srbije general<br />
-potpukovnik Zdravko<br />
Pono{ boravio je nedavno u<br />
poseti Oru`anim snagama<br />
Turske, na poziv na~elnika<br />
General{taba generala<br />
Ja{ara Bujukanita. Bio je<br />
to prvi zvani~ni<br />
bilateralni susret<br />
na~elnika general{tabova<br />
dve ar<strong>mi</strong>je.<br />
Ako se ima u vidu ustavna pozicija i uticaj koji vojska ima u Turskoj, a posebno<br />
na~in na koji je poseta organizovana u protokolarnom i su{tinskom s<strong>mi</strong>slu,<br />
sti~e se potpun utisak o zna~aju koji su doma}ini dali boravku i razgovorima<br />
sa na~elnikom General{taba Vojske Srbije i ~lanovima na{e delegacije.<br />
Poseta zato nema samo zna~aj za razvijawe vojno-vojne saradwe ve} i za ja-<br />
~awe ukupnih odnosa dve dr`ave. Dosada{wa ekonomska razmena ne bele`i ve}e<br />
rezultate, ali treba uzeti u obzir da Turska ima velike investicije u zemqama u<br />
okru`ewu. Pro{irewe vojne saradwe mo`e dati dodatne impulse unapre|ewu<br />
ekonomskih odnosa Srbije i Turske.<br />
EFEKTI POSETE<br />
Inicijativa za ja~awe saradwe dve ar<strong>mi</strong>je potekla je proletos, na sastanku<br />
na~elnika general{tabova balkanskih zemaqa u Solunu, i to je istorijski susret,<br />
jer je deset na~elnika general{tabova iz tog regiona prvi put sedelo zajedno i<br />
razgovaralo o unapre|ewu saradwe u oblasti odbrane i bezbednosti. Tada{wi<br />
razgovori generala Pono{a i Bujukanita ubrzali su spremnost obe strane da do-<br />
|e do takvog susreta, jer je evidentno da regionalna saradwa u ovim dr`avama<br />
ima visok prioritet. Turska je veoma zainteresovana za stawe bezbednosti u regionu<br />
i zbog toga {to ima oko 700 vojnika u kontigentu Kfora na Kosovu i Metohiji.<br />
Srbija je sada u Partnerstvu za <strong>mi</strong>r, tako da je i to uticalo na opredeqewe da<br />
turska strana uputi poziv za posetu, {to je sa zadovoqstvom prihva}eno. Re~ je<br />
zna~ajnoj vojnoj sili koja, posle SAD, ima najbrojniju vojsku u Natou.<br />
General Pono{ isti~e da konkretni efekti posete, prezentovani tako|e u<br />
zvani~noj turskoj politici i medijima, pokazuju da ovo nije ostalo samo otvarawe<br />
vrata za saradwu, ve} su obe strane iskoristile priliku i napravile korak daqe,<br />
dogovaraju}i se {ta sve mogu daqe u~initi u okviru bilateralnih odnosa.<br />
18<br />
1. oktobar 2007.
Predstavqene su oblasti od interesa i za jednu i za drugu<br />
stranu, a boqem sagledavawu mogu}nosti doprinele su posete jedinicama<br />
i ustanovama koje imaju visok ugled u turskoj vojsci, <strong>kao</strong><br />
{to su specijalne snage, centri za <strong>mi</strong>rovne operacije i Partnerstvo<br />
za <strong>mi</strong>r. Ekspertski razgovori vo|eni su u Operativnoj upravi<br />
(J 3). Dogovoren je nastavak ekspertskih razgovora, gde }e detaqnije<br />
biti precizirane oblasti saradwe i plan realizacije.<br />
General Bujukanit je prihvatio poziv generala Pono{a da poseti<br />
Srbiju idu}e godine, ~ime je potvr|eno da ova poseta nema<br />
jednokratni zna~aj, ve} wome zapo~iwe {iri proces saradwe. Zakqu~eno<br />
je da ve} postoje ugovori o saradwi u vi{e oblasti, <strong>kao</strong><br />
{to su vojnotehni~ka i nau~na, a to i jeste formalni preduslov za<br />
saradwu.<br />
Ocewuju}i zna~aj posete, general Pono{ napo<strong>mi</strong>we da su na-<br />
{i oficiri i do sada i{li na kurseve u tursku ar<strong>mi</strong>ju, ali ne i na<br />
{kolovawe. A poznato je da Turska ima izvanredne akade<strong>mi</strong>je i<br />
centre za obuku i svakako da smo zainteresovani za pristup wihovim<br />
obrazovnim institucijama, nagla{ava general. I za to postoji<br />
spremnost turske strane i zainteresovanost za na{e resurse koji<br />
imaju ugled, a to su Vojnomedicinska akade<strong>mi</strong>ja, odnosno vojno<br />
zdravstvo, Centar ABHO, vojna industrija, nau~noistra`iva~ki<br />
rad i razvojni kapaciteti. U oblasti vojnotehni~ke saradwe ve}<br />
ima konkretnih razgovora i planova.<br />
REGIONALNA SARADWA<br />
Unapre|ewe vojnih odnosa sa Turskom deo je procesa ja~awa<br />
regionalne saradwe na Balkanu i jugoisto~noj Evropi. Srbija je<br />
me|u susednim i ostalim zemqama regiona prepoznata <strong>kao</strong> faktor<br />
stabilnosti i op{ta klima je veoma dobra, ocewuje general Pono{.<br />
Ne postoji surevwivost u drugim zemqama ako biletaralni<br />
odnosi izme|u pojedinih zemaqa ja~aju, ve} se na to gleda <strong>kao</strong> na<br />
doprinos ukupnim pozitivnim procesima na ja~awu bezbednosti.<br />
^lanstvo tih zemaqa u pojedinim integracionim okvirima, <strong>kao</strong> {to<br />
su Evropska unija, Nato ili Partnerstvo za <strong>mi</strong>r, dodatni su razlog<br />
za ja~awe poverewa i saradwe.<br />
Regionalna saradwa i obave{tenost o kapacitetima drugih<br />
ar<strong>mi</strong>ja zna~ajni su i za na{ proces reforme Vojske i sektora bezbednosti.<br />
Ne{to od onoga {to vidimo, svakako, mo`emo primeniti<br />
kod nas, neke stvari jednostavno nama ne odgovaraju, ali razmena<br />
iskustva dobro do|e da ne pravimo gre{ke koje su ~inile druge ar<strong>mi</strong>je<br />
u reformskom procesu, ka`e general Pono{. U pore|ewu sa<br />
drugima vidimo da neke stvari radimo mnogo br`e i efikasnije,<br />
{to zbog izbegavawa uo~enih gre{aka kod wih, {to zbog na{eg nasle|a<br />
koje je druga~ije, slobodoumnije, samostalnije od ve}ine zemaqa<br />
koje su 1994. u{le u Partnerstvo za <strong>mi</strong>r i to nam sada poma-<br />
`e da se br`e prilagodimo standardima. Zanatski tu nema mnogo<br />
{ta drasti~no da se mewa. Mi treba da postanemo interoperabilni<br />
da bi se boqe razumeli, ali ohrabruje da nema ne~ega sa<br />
~im ne mo`emo da uhvatimo korak.<br />
Na{a upravo sprovedena reorganizacija izaziva op{tu pa-<br />
`wu i pozitivne reakcije, podse}a general Pono{, jer smo to uradili<br />
vrlo brzo, znamo kuda idemo i {ta su nam prioriteti. Pri<br />
tom je to vrlo realisti~no. Nemamo iluzije, ve} znamo na{e probleme,<br />
ali znamo i kako da ih re{avamo.<br />
Ostvarivawem reformskih ciqeva <strong>mi</strong> ho}emo da postignemo<br />
interoperabilnost, a drugi razlog jeste dostizawe visokih profesionalnih<br />
standarda. Postoje stvari gde idemo veoma brzo, <strong>kao</strong><br />
{to je usvajawe operativnih procedura i {tabnog rada prema Nato<br />
standardima. General Pono{ je zadovoqan napredovawem i<br />
podse}a da <strong>mi</strong> nismo imali izrazitu stru~nu podr{ku sa strane,<br />
<strong>kao</strong> {to su imale neke druge zemqe, ve} smo u to krenuli relativno<br />
sa<strong>mi</strong>. Uspeh je ve}i tamo gde to zavisi od subjektivnog faktora –<br />
profesionalne spremnosti qudi, dok se tamo gde to zavisi od materijalnih<br />
sredstava, mora ~ekati na boqe mogu}nosti za nabavke<br />
nove tehnike, opreme, tehnologija... Dobro napreduje i u~ewe engleskog<br />
jezika, a novi program Uprave za obuku i doktrinu omogu}i-<br />
}e u~ewe engleskog jezika u svim garnizonima na{e vojske.<br />
R. MUTAVXI]<br />
JAVNA RASPRAVA U MEDIJA CENTRU<br />
O NACRTIMA ZAKONA O ODBRANI I VOJSCI<br />
U organizaciji Centra za civilno-vojne odnose u beogradskom<br />
Medija centru odr`ana je javna rasprava o nacrtima Zakona<br />
o odbrani i Zakona o Vojsci Srbije, <strong>kao</strong> deo jednogodi{weg<br />
projekta Centra „Pove}awe u~e{}a gra|ana u bezbednosnoj politici“.<br />
Na poziv organizatora, ispred Ministarstva odbrane <strong>kao</strong><br />
predlaga~a, zakone je predstavio dr`avni sekretar Igor Jovi~i},<br />
posebno ukazuju}i na re{ewa u oblasti demokratske civilne kontrole<br />
sektora bezbednosti i mesta i uloge civilnih organa i organizacija<br />
u sistemu i poslovima odbrane. On je najavio da }e<br />
zakoni o odbrani i Vojsci uskoro biti dostavqeni Vladi Srbije<br />
i da bi za mesec dana mogli da budu u skup{tinskoj proceduri.<br />
U javnoj raspravi u Medija centru u~estvovali su i predstavnik<br />
Odbora za odbranu i bezbednost Narodne skup{tine Ivica<br />
Da~i}, prof. dr Miroslav Haxi}, profesor Fakulteta politi~kih<br />
nauka i mr \or|e Popovi}, istra`iva~ Beogradske {kole za studije<br />
bezbednosti. S. S.<br />
OBJAVQENI NACRTI ZAKONA O ODBRANI<br />
I VOJSCI POSLE JAVNE RASPRAVE<br />
Ministarstvo odbrane objavilo je na svom internet sajtu<br />
dopuwene tekstove Nacrta zakona o odbrani i Nacrta zakona o<br />
Vojsci Srbije, nakon sprovedene javne rasprave o wima, koja je<br />
trajala od 1. do 31. avgusta 2007. U te tekstove integrisane su<br />
prihva}ene sugestije, predlozi i <strong>mi</strong>{qewa za koje je oceweno da<br />
doprinose poboq{awu nacrta navedenih zakona.<br />
Od ukupno pristiglih predloga, sugestija i <strong>mi</strong>{qewa, oko 75<br />
posto je prihva}eno i ugra|eno u tekstove Nacrta zakona o odbrani<br />
i Nacrta zakona o Vojsci Srbije.<br />
Ministarstvo odbrane zahvaquje svim posetiocima sajta<br />
Ministarstva odbrane, a posebno podnosiocima predloga, sugestija<br />
i <strong>mi</strong>{qewa, koji su znatno doprineli poboq{awu teksta<br />
predlo`enih zakona.<br />
DELEGACIJA MINISTARSTVA ODBRANE<br />
NA LONDONSKOM SAJMU NAORU@AWA<br />
Delegacija Ministarstva odbrane, Jugoimporta – SDPR i Beogradskog<br />
sajma, koju je predvodio pomo}nik <strong>mi</strong>nistra odbrane za<br />
materijalne resurse Ilija Pilipovi}, bila je na Sajmu naoru`awa<br />
DSEi 2007 u Londonu, koji je odr`an od 10. do 15. septembra.<br />
Na sajmu je u~estvovalo oko 1.200 izlaga~a iz celog sveta,<br />
me|u kojima i na{a vojna industrija.<br />
Na {tandu Jugoimporta–SDPR predstavqene su mogu}nosti<br />
srpske odbrambene industrije i odr`ano je vi{e sastanaka sa<br />
predstavnicima svetskih proizvo|a~a naoru`awa i vojne opreme.<br />
Predstavnici Beogradskog sajma su inostrane izlaga~e<br />
obavestili o doma}em sajmu naoru`awa Partner 2009, koji }e<br />
biti odr`an u Beogradu pod pokroviteqstvom Ministarstva odbrane.<br />
M. LUKI]<br />
19
SARADWA<br />
POSETA DELEGACIJE<br />
NACIONANE GARDE OHAJA<br />
GODINA<br />
USPE[NE<br />
SARADWE<br />
Najnovija poseta zaokru`uje<br />
jednogodi{wu intenzivnu<br />
aktivnost i nastavqa proces<br />
osposobqavawa Vojske Srbije<br />
za zajedni~ki rad, ve`be i<br />
<strong>mi</strong>rovne <strong>mi</strong>sije sa drugim<br />
ar<strong>mi</strong>jama sveta<br />
Pripadnici Nacionalne garde Ohaja, 39 oficira, podoficira<br />
i civilnih lica, boravili su od 15. do 22. septembra u poseti<br />
na{im oru`anim snagama. Delegaciju, koja je bila podeqena u<br />
{est timova: vazduhoplovstvo, Zdru`ene namenske snage, specijalne<br />
snage, odnosi sa javno{}u, medicinska ekipa i podoficiri,<br />
predvodio je komandant general-major Gregori Vejt. Prema planu<br />
posete timovi su u na{im jedinicama i ustanovama razvijali konkretne<br />
oblike obu~avawa, na ~emu }e se sve vi{e insistirati tokom<br />
budu}e saradwe.<br />
Poseta delegacije Nacionalne garde Ohaja realizovana je u<br />
okviru Programa dr`avnog partnerstva Srbije i SAD, uspostavqenog<br />
na osnovu sporazuma SOFA, koji su 7. septembra pro{le godine<br />
potpisali predsednik Boris Tadi} i dr`avni sekretar Kondoliza<br />
Rajs. Ovom posetom obele`ena je godina dana uspe{ne saradwe u<br />
okviru koje je realizovana 21 aktivnost, kako u Srbiji tako i u Ohaju.<br />
Posebna potvrda uva`avawa Vojske Srbije predstavqalo je u~e-<br />
{}e na{ih oficira i podoficira u zajedni~koj ve`bi u junu ove godine<br />
u Ohaju, kada je na{ tim bio ukqu~en u {tabni proces pripreme<br />
i provere odre|enih jedinica za izvr{ewe namenskih zadataka,<br />
odnosno <strong>mi</strong>sija.<br />
Najnovija aktivnost, do sada najobimnija i sa najvi{e sadr`aja,<br />
nastavak je zapo~etog procesa edukacije i treninga, radi utvr|ivawa<br />
i realizacije novih koncepata operativnog planirawa i upotrebe<br />
jedinica. U tome }e pomo} ameri~ke strane i sagledavawe na-<br />
~ina i metoda wihovog rada biti od velike koristi u osposobqavawu<br />
na{e vojske za zajedni~ki rad, ve`bovne aktivnosti i <strong>mi</strong>rovne<br />
<strong>mi</strong>sije sa drugim ar<strong>mi</strong>jama sveta.<br />
Tokom protekle posete Nacionalne garde Ohaja na{im oru`anim<br />
snagama, obe strane for<strong>mi</strong>rale su timove za zajedni~ku obuku.<br />
Vazduhoplovci su radili na aerodro<strong>mi</strong>ma u Batajnici i La|evcima,<br />
tim Zdru`enih namenskih snaga (JTF) u Zdru`enoj operativnoj komandi<br />
General{taba VS, a specijalci u 63. padobranskom bataqonu.<br />
Predstavnicima Slu`be za odnose sa javno{}u Glavnog {taba<br />
Nacionalne garde Ohaja doma}in je bila Uprava za odnose sa jav-<br />
20<br />
1. oktobar 2007.
no{}u, medicinski tim posetio je Vojnomedicinsku akade<strong>mi</strong>ju i<br />
vojne bolnice u Novom Sadu i Ni{u, a tim ameri~kih podoficira<br />
preneo je svoja iskustva u organizovawu i radu podoficirskog<br />
kora, na ~emu se upravo radi u na{oj vojsci.<br />
Delegacija ameri~kih vazduhoplovaca, koju je predvodio<br />
potpukovnik Greg [nulo, posetila je Komandu Vazduhoplovstva i<br />
PVO, 204. i 98. avijacijsku bazu i aerodrome u Batajnici i La-<br />
|evcima. Posebne teme u razgovorima bile su odr`avawe aviona,<br />
organizacija i obezbe|ewe rada u avio-bazama, planirawe<br />
i izvo|ewa leta~ke obuke, zatim funkcionisawe veze, protivpo-<br />
`arne za{tite i drugih bitnih funkcija za bezbedan rad. Gosti<br />
su obi{li hangare, stajanke sa avionima, a na aerodromu u La-<br />
|evcima i simulator letewa i padobransku sekciju.<br />
U ameri~koj delegaciji bio je i tim Zdru`enih namenskih<br />
snaga (JTF 73), koji je predvodio brigadni general Xek Li. Gosti<br />
su u Zdru`enoj operativnoj komandi General{taba VS predstavili<br />
predstavnicima na{e vojske i Ministarstva odbrane<br />
na~ine wihovog rada i konkretne oblike anga`ovawu u podr-<br />
{ci civilnim vlastima na sanirawu posledica uragana Kata-<br />
rina. Predo~en je pristup problemu, predstavqen model celokupnog<br />
proseca dono{ewa odluka i analiziran tok aktivnosti<br />
Zdru`enih namenskih snaga, sa te`i{tem na ulozi i zadacima<br />
{tabnih oficira. Posebno je ukazano na mesto i ulogu podoficira<br />
tog sastava Nacionalne garde.<br />
Predavawa su imala ciq da prika`u na~in funkcionisawa<br />
tih snaga za brzo reagovawe u podr{ci civilnim vlastima u slu-<br />
~aju elementarnih nepogoda, katastrofa i raznih akcidenata.<br />
Ameri~ki tim se upoznao sa organizacijom Zdru`ene operativne<br />
komande G[ VS, wenim funkcijama i zadacima, a prisustvovao<br />
je i realizaciji sadr`aja {tabne ratne ve`be, koja je<br />
planirana i izvedena u duhu novog uputstva za operativno planirawe.<br />
PRIJEM KOD MINISTRA ODBRANE<br />
Ministar odbrane Dragan [utanovac pri<strong>mi</strong>o je 15. septembra<br />
delegaciju Nacionalne garde Ohaja koju je predvodio<br />
komandant general-major Gregori Vejt. Sastanku je prisustvovao<br />
i ambasador SAD u Srbiji Kameron Manter.<br />
[utanovac i Vejt razgovarali su o bilateralnoj vojnoj saradwi<br />
Srbije i SAD i saglasili se da prioritetni budu {kolovawe<br />
i usavr{avawe srpskih oficira u SAD.<br />
Obostrano je konstatovano da dobra saradwa izme|u<br />
oru`anih snaga Srbije i SAD doprinosi unapre|ewu sveukupnih<br />
odnosa izme|u dve dr`ave.
SARADWA<br />
General Li sa svojim saradnicima posetio je Komandu Kopnenih<br />
snaga, Tre}u brigadu i Centar za <strong>mi</strong>rovne operacije.<br />
Tim specijalnih snaga Nacionalne garde predvodio je major<br />
Leri Henri. U 63. padobranskom bataqonu zajedni~ki su realizovani<br />
sadr`aji iz padobranske i vatrene obuke, samostalne ishrane<br />
u prirodi, a izvedeno je uve`bavawe tima Slu`be tragawa<br />
i spasavawa. Uo~ene su specifi~nosti u metodama i sadr`ajima<br />
obuke, korisne i primewive i za jednu i za drugu stranu.<br />
Prikaz zajedni~ke obuke specijalaca, izveden 20. septembra<br />
na aerodromu u Ni{u, bio je zavr{ni ~in septembarske<br />
posete delegacije Nacionalne garde Ohaja, kome su prisustvovali<br />
predsednik Srbije Boris Tadi}, <strong>mi</strong>nistar odbrane Dragan<br />
[utanovac, na~elnik General{taba VS general-potpukovnik<br />
Zdravko Pono{ sa saradnicima, ambasador SAD u Srbiji Kameron<br />
Manter i general-major Gregori Vejt sa svim ~lanovima<br />
ameri~ke delegacije.<br />
Direktor Slu`be za odnose sa javno{}u Glavnog {taba Nacionalne<br />
garde Ohaja dr Mark Vejda i wegovi saradnici posetili<br />
su Upravu za odnose sa javno{}u Ministarstva odbrane.<br />
Nakon {to su gosti stekli uvid u organizaciju i na~in rada<br />
Uprave, razmatrane su mogu}nosti unapre|ewa saradwe konkretnim<br />
projektima ~ija bi realizacija bila u funkciji boqe<br />
infor<strong>mi</strong>sanosti javnosti o toku, planovima i mogu}nostima<br />
Programa dr`avnog partnerstva.<br />
Istaknuta je potreba intenzivnije razmene informacija i<br />
video i foto materijala o sprovedenim aktivnostima. Bilo je<br />
re~i i o me|usobnom ukqu~ivawu u radne timove za realizaciju<br />
pojedinih aktivnosti iz oblasti odnosa sa javno{}u, korisnih<br />
za boqe infor<strong>mi</strong>sawe i obu~avawe pripadnika dve slu`be.<br />
Doktor Mark Vejda sa saradnicima obi{ao je i Novinski<br />
centar „Odbrana“ i „Zastava film“, gde su tako|e razgovarali<br />
o potrebi razmene informacija na web-sajtovima, novinama i<br />
drugim sredstvima javnog infor<strong>mi</strong>sawa.<br />
R. MUTAVXI]<br />
POSETA GENERAL[TABU<br />
VOJSKE SRBIJE<br />
Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik<br />
Zdravko Pono{ sastao se 17.<br />
septembra sa komandantom Nacionalne garde<br />
Ohaja general-majorom Gregori Vejtom.<br />
Generali Pono{ i Vejt razgovarali su o zajedni~koj<br />
obuci specijalnih jedinica, u okviru<br />
Programa dr`avnog partnerstva Srbije i Ohaja.<br />
Dvojica generala saglasili su se da je dosada{wa<br />
jednogodi{wa saradwa Vojske Srbije i<br />
Nacionalne garde Ohaja bila izuzetno korisna<br />
za obe strane i da je postignut visok nivo poverewa.<br />
Generali Pono{ i Vejt izrazili su uverewe<br />
da }e budu}a saradwa biti u ve}em obimu usmerena<br />
na prakti~ne oblike.
Zajedni~ka ve`ba specijalaca<br />
U^IMO JEDNI OD DRUGIH<br />
Na ni{kom aerodromu, 20. septembra, odr`an je prikaz<br />
zajedni~kih ve`bovnih aktivnosti pripadnika 63. padobranskog<br />
bataqona Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja. Obuku specijalaca<br />
na padobranskom poligonu i u hangaru, sadr`aje u vezi<br />
sa ishranom u prirodi i postupke slu`be za tragawe i spasavawe,<br />
pratili su i predsednik Republike Srbije Boris Tadi}, <strong>mi</strong>nistar<br />
odbrane Dragan [utanovac, ambasador SAD u Srbiji<br />
Kameron Manter, na~elnik General{taba VS general-potpukovnik<br />
Zdravko Pono{, komandant Nacionalne garde Ohaja general-major<br />
Gregori Vejt i drugi gosti.<br />
U obra}awu novinarima nakon zavr{etka ve`be na~elnik<br />
G[ VS general-potpukovnik Zdravko Pono{ najavio je nastavak<br />
aktivnosti i u narednoj godini.<br />
Obuka u pre`ivqavawu u prirodi: na meniju je i meso korwa~e<br />
Sni<strong>mi</strong>o Z. PERGE<br />
– Program dr`avnog partnerstva izme|u Srbije i Ohaja<br />
zapo~et je pre godinu dana, a do sada su Vojska Srbije i Nacionalna<br />
garda realizovale 21 zajedni~ku aktivnost u oblastima<br />
razmene malih jedinica, razvoja podoficirskog kora i organizaciji<br />
rezervnog sastava – re<strong>kao</strong> je general Pono{. On je podsetio<br />
da je prva ve`ba realizovana u Ohaju, juna ove godine, i<br />
da je na woj u~estvovalo 16 pripadnika Vojske Srbije.<br />
General Pono{ je podsetio da izme|u Srbije i SAD postoji<br />
jo{ jedan sporazum u okviru IMET programa, koji obuhvata obuku<br />
i obrazovawe, te da smo prethodnih meseci imali dvadesetak<br />
pripadnika na{e vojske na obuci i {kolovawu u SAD.<br />
– U okviru programa dr`avnog partnerstva sa Ohajom imamo<br />
ideju da nastavimo sa razmenom malih jedinica idu}e godine<br />
i to povezivawem srodnih sastava poput ABHO i sli~nih jedinica<br />
– ista<strong>kao</strong> je general Pono{. – Ove godine uradili smo mnogo<br />
vi{e nego neke druge zemqe u okviru sli~nih programa.<br />
Komandant Nacionalne garde Ohaja general-major Gregori<br />
Vejt zahvalio se na gostoprimstvu tokom boravka pripadnika<br />
Nacionalne garde Ohaja u Srbiji i podvu<strong>kao</strong>:<br />
– Kada smo po~eli sa realizacijom programa general Pono{<br />
i ja postavili smo ciq da ovo partnerstvo bude najboqe od<br />
svih 56 partnerstava koje SAD imaju sa drugim dr`avama. Sada<br />
mo`emo da ka`emo da nijedna druga dr`ava nije imala takve aktivnosti<br />
<strong>kao</strong> {to smo to uradili izme|u Srbije i Ohaja. Na ni-<br />
{kom aerodromu nalaze se pripadnici specijalnih snaga Nacionalne<br />
garde Ohaja koji su zajedno sa pripadnicima 63. padobranskog<br />
bataqona razmenili iskustva i u~ili jedni od drugih.<br />
To je ono {to smo radili ove godine – u~ili jedni od drugih. Tokom<br />
ove posete poveo sam 38 saradnika koji su razmenili znawa<br />
i iskustva u oblastima zdravstva, odnosa sa javno{}u i rada<br />
zdru`ene operativne grupe, a planirali smo i program za<br />
slede}u godinu.<br />
Za Nacionalnu gardu Ohaja ovo predstavqa istorijski doga|aj<br />
i ja se ponosim onim {to je u~iweno ove godine u razmeni<br />
jedinica i celokupnom programu dr`avnog partnerstva. U protekloj<br />
godini sklopqeno je dosta prijateqstva koja }e trajati<br />
~itav `ivot, ba{ <strong>kao</strong> {to smo general Pono{ i ja postali bliski<br />
prijateqi.<br />
Zajedni~ka obuka izvo|ena je u Ni{u od 16. do 19. septembra<br />
i na woj je u~estvovalo 34 pripadnika 63. padobranskog<br />
bataqona i 17 pripadnika Nacionalne garde Ohaja. Tokom obu-<br />
~avawa ni{ki padobranci objasnili su kolegama iz Ohaja metodologiju<br />
osposobqavawa u rukovawu li~nim naoru`awem. Nakon<br />
toga, zajedno su izveli ga|awa iz automatske pu{ke i pi{toqa.<br />
Realizovana je i padobranska obuka tokom koje je izveden<br />
zajedni~ki padobranski skok, a razmewena su iskustva iz obuke<br />
u pre`ivqavawu i slu`be tragawa i spasavawa.<br />
Pripadnici Nacionalne garde Ohajo ocenili su da se rad<br />
i obuka u 63. padobranskom bataqonu odvija na visokom profesionalnom<br />
i vojni~kom nivou.<br />
Z. MILADINOVI]<br />
Sni<strong>mi</strong>o S. \OR\EVI]<br />
23
OBUKA<br />
[TABNA RATNA VE@BA<br />
ZDRU@ENE OPERATIVNE<br />
KOMANDE G[ VS<br />
PLANIRAWE<br />
OPERACIJA<br />
Na ve`bi je prikazano planirawe<br />
na~ina upotrebe na{ih vojnih snaga za<br />
odgovor na razli~ite vrste mogu}ih<br />
dejstava neprijateqa. Kada uskoro budu<br />
doneti dokumenti kojima se faze tog<br />
procesa precizno defini{u, VS }e se<br />
pridru`iti grupi ar<strong>mi</strong>ja koje su na<br />
savremen na~in uredile fundamentalnu<br />
oblast u funkcionisawu svake vojske, a<br />
to je planirawe wenih operacija.<br />
Plava zemqa” nalazi se u procesu demokratizacije politi~kog<br />
`ivota, liberalizuje ekono<strong>mi</strong>ju i smawuje oru`ane snage uz<br />
wihovu modernizaciju. ^ini se da nezadr`ivo napreduje na<br />
svim poqima i stvara sve boqe uslove za `ivot i rad svojih<br />
gra|ana. Me|utim, sve to biva naglo ugro`eno razvojem nestabilnosti<br />
u susednoj „crvenoj zemqi”. Posle ekonomske i politi~ke<br />
krize, tamo na vlast dolazi ekstremno rukovodstvo koje vodi<br />
agresivnu politiku prema susedima. Javqa se realna opasnost da<br />
ar<strong>mi</strong>ja „crvene zemqe” napadne deo teritorije „plave zemqe”, provinciju<br />
„Bravo”, pod izgovorom da brani prava tamo{we crvene<br />
nacionalne mawine. Sukob samo {to nije izbio...<br />
Pro~itali ste po~etak scenarija za izvo|ewe {tabne ratne<br />
ve`be Zdru`ene operativne komande (ZOK) u pro{irenom sastavu.<br />
Tema trodnevne ve`be pod nazivom „Pomak 2007”, odr`ane od 19.<br />
do 21. septembra u prostorijama General{taba VS u Beogradu, bilo<br />
je planirawe operacija. Oficiri iz ZOK i vi{e organizacionih<br />
celina G[ tokom ve`be studiozno su radili na izradi planskih<br />
dokumenata za izvo|ewe operacije odbrane zemqe.<br />
Prema scenariju „Pomaka 2007”, Vojska Srbije upotrebila<br />
je deo svojih snaga za odbranu dr`ave od agresije. Za<strong>mi</strong>{qeno je<br />
da se snage fiktivnih zemaqa sukobqavaju u provinciji „Bravo”.<br />
Zadatak odbrane od napada spoqa izabran je zato {to wime mogu<br />
biti prora|ene sve faze operativnog planirawa.<br />
KAKO DOBITI RAT<br />
– Zna~aj {tabne ratna ve`be, <strong>kao</strong> najzna~ajnijeg oblika prakti~ne<br />
obuke u Vojsci Srbije, pre <strong>svega</strong> je u konkretizovawu raz<strong>mi</strong>-<br />
{qawa o na~inu upotrebe snaga. Po scenariju, ZOK odlu~uje o<br />
upotrebi vojnih efektiva kako bi VS odgovorila na spoqnu agresiju.<br />
Oficiri koji su za potrebe ve`be u{li u sastav ZOK planirali<br />
su akcije na zdru`enom nivou, jer je tokom operacije odbrane<br />
zemqe neophodno koordinirati upotrebu vojnih snaga pojedinih<br />
vidova – isti~e zamenik komandanta ZOK i rukovodilac ve`be general-major<br />
Qubi{a Dikovi}.<br />
Scenarijom ve`be, kako nagla{ava general Dikovi}, predvi-<br />
|eno je planirawe na~ina upotrebe na{ih snaga za razli~ite vrste<br />
mogu}ih dejstava neprijateqa, {to se po ter<strong>mi</strong>nologiji dokumenata<br />
VS koja su u procesu izrade, naziva kursevima akcije. Fakti~ki,<br />
prema savremenim vojnim standardima, planirawe opera-<br />
24<br />
1. oktobar 2007.
Forum o energetskoj bezbednosti<br />
KAKO UTOLITI GLAD<br />
ZA ENERGIJOM<br />
U organizaciji udru`ewa diplomaca Centra<br />
„Xorx K. Mar{al” u Srbiji, 24. septembra, u<br />
Centru „Sava”, odr`an je os<strong>mi</strong> po redu „Forum<br />
bezbednost i dru{tvo”. Tema foruma je bila<br />
energetska bezbednost, jedno od pitawa koja u<br />
savremenom svetu imaju veliku va`nost.<br />
cije treba da pru`i odgovor na pitawe kako da se dobije rat, odnosno<br />
vojni sukob. Uloga vojske u operaciji jeste da u~ini sve da bi<br />
se postiglo tzv. krajwe `eqeno stawe, onako kako ga defini{e dr-<br />
`avno rukovodstvo.<br />
Sprovo|ewem svojih aktivnosti kroz vi{e faza, vojska posti-<br />
`e jedan po jedan zacrtani ciq. Oru`ane snage uti~u na neprijateqev<br />
centar mo}i i dosti`u pomenuto krajwe `eqeno stawe. Time<br />
se operacija zavr{ava.<br />
Prema re~ima pukovnika Bratislava Martinovi}a, koji je tokom<br />
ve`be obavqao du`nost pomo}nika komandanta ZOK za operacije,<br />
prevashodni ciq izvo|ewa prakti~nih oblika obuke, kakav je<br />
{tabna ve`ba „Pomak 2007”, jeste uve`bavawe pojedinaca, ali i<br />
organizacionih celina G[ da se radom {tabova na planirawu<br />
operacija po savremenim procedurama osposobe za kvalitetan<br />
{tabni rad pri ispuwewu <strong>mi</strong>sija koje vojska ima.<br />
OBUKA [TABOVA<br />
„Pomak 2007” prva je ve`ba tog tipa koju izvodi ZOK. Do sada<br />
su se sli~nim aktivnostima bavili pojedini na{i oficiri tokom<br />
svog {kolovawa u inostranstvu i slu{aoci [kole nacionalne<br />
odbrane ([NO). Upravo izvedenom ve`bom planirawa operacija<br />
zapo~eo je period u kom }e se srpski oficiri intenzivnije obu~avati<br />
za aktivnosti koje je potrebno sprovesti u procesu planirawa<br />
upotrebe snaga VS. Kada uskoro budu doneti dokumenti kojima<br />
se faze tog procesa precizno defini{u, VS }e se pridru`iti grupi<br />
ar<strong>mi</strong>ja koje su na savremen na~in uredile fundamentalnu oblast<br />
u funkcionisawu svake vojske, a to je planirawe wenih operacija.<br />
Pomo}nik za podr{ku u ZOK, pukovnik Ivan Panovi}, ka`e<br />
da je planirawe operacija vrlo kompleksno po svim sadr`ajima.<br />
Izme|u ostalog, veliku va`nost za weno izvo|ewe imaju i pitawa<br />
koja spadaju u domen podr{ke. Civilne `rtve u sukobu i civilno<br />
vojni odnosi uop{te, mogu}nost ometawa logisti~ke podr{ke dve<br />
zara}ene strane, kvalitet informati~ke podr{ke trupa na terenu<br />
i {tabova koji rukovode akcijom, saradwa vojske sa ostalim segmentima<br />
sistema odbrane, samo su neka od slo`enih pitawa koja<br />
zna~ajno uti~u na uspeh operacije. Zato se i ona moraju ozbiqno<br />
razmotriti tokom planirawa.<br />
Aleksandar ANTI]<br />
Sni<strong>mi</strong>o Dari<strong>mi</strong>r BANDA<br />
Na po~etku skupa u~esnike je pozdravio dr`avni sekretar<br />
Ministarstva odbrane dr Zoran Jefti}. Uvodno obra-<br />
}awe Dejvida K. Lita, ameri~kog ambasadora iz Evropskog<br />
centra za studije bezbednosti „Xorx K. Mar{al” iz Gar<strong>mi</strong>{-Partenkirhena<br />
u Nema~koj, odnosilo se na povezanost<br />
diplomatije i energetske bezbednosti. Prema wegovim re-<br />
~ima, diplomatija je instrument kojim se usagla{avaju najkompleksniji<br />
interesi svih koji u~estvuju u proizvodwi, distribuciji,<br />
trgovini i potro{wi energije. Postizawe povoqnih<br />
sporazuma o snabdevawu energentima postalo je<br />
znak vrhunske ve{tine jednog karijernog diplomate.<br />
Na prvom panelu skupa u Centru „Sava”, koji je bio posve}en<br />
globalnim aspektima energetske bezbednosti, govorio<br />
je dr Roxer Kangas, profesor u Mar{al centru, ekspert<br />
za me|unarodne odnose, koji se ve} du`e vremena zanima<br />
za energetsku bezbednost. Pomo}u wegovog izlagawa na<br />
temu obezbe|ewa energije, izvori{ta, snabdeva~a i geopolitike,<br />
u~esnici skupa mogli su da sagledaju kako se primenom<br />
dugoro~nih geopoliti~kih strategija obezbe|uje trajna<br />
stabilnost u snabdevawu energijom i odr`ivi ekonomski<br />
rast razvijenih zemaqa sveta. Odnos qudi <strong>kao</strong> korisnika<br />
energije i planete koja je wen glavni izvor, ista<strong>kao</strong> je dr<br />
Kangas, sve je slo`eniji. Zemqa je i radna i `ivotna sredina<br />
koja zbog qudske aktivnosti trpi ogromne promene, pri<br />
~emu se javqa opasnost da se trajno o{teti potencijal planete<br />
za odr`avawe `ivog sveta na woj.<br />
Drugi panel foruma za temu imao je nacionalni aspekt<br />
energetske bezbednosti. O energetskoj bezbednosti Srbije<br />
govorio je Aleksandar Kova~evi}, analiti~ar energetskoekonomskog<br />
razvoja. Kao ekonomski istra`iva~ i konsultant<br />
za oblast energetike, on je svoje izlagawe orijentisao na<br />
razja{wewe nekoliko najva`nijih ~iwenica o energetskom<br />
sistemu u Srbiji. Na{a zemqa se, smatra gospodin Kova~evi},<br />
na du`e staze suo~ava sa energetskom krizom zbog slabog<br />
kvaliteta i dostupnosti svojih energetskih izvora, ali i<br />
zbog neracionalne potro{we energije za potrebe doma}instava<br />
i u industriji. Izlaz iz nezavidne energetske situacije<br />
u kojoj se Srbija nalazi, Kova~evi} vidi u brojnim <strong>mera</strong>ma<br />
racionalizovawa sistema upravqawa energetskim resursima,<br />
i pre <strong>svega</strong> u punom kori{}ewu transportnih kapaciteta<br />
Dunava kojim se energija lako mo`e dopre<strong>mi</strong>ti iz ~itavog<br />
sveta.<br />
A. ANTI]<br />
25
POLIGON<br />
TAKTI^KA VE@BA 230. SAMOHODNOG RAKETNOG DIVIZIONA PVO<br />
PROVERA<br />
OPERATIVNE<br />
SPOSOBNOSTI<br />
Tokom ve`be proveren je<br />
prethodni rad i zalagawe u<br />
procesu obuke, odr`avawu<br />
tehnike i stvarawu jedinstvenog<br />
tima raketa{a, koji je sposoban<br />
da izvodi ga|awa u svim<br />
zemqi{nim i vremenskim<br />
okolnostima<br />
Izvo|ewe takti~ke ve`be sa integrisanim kontrolno-trena`nim<br />
ga|awem predstavqalo je veliki izazov za pripadnike<br />
raketne jedinice iz Ni{a, utoliko vi{e {to<br />
sli~ne ve`be nisu realizovane ve} nekoliko godina. Pa-<br />
`wu privla~i i podatak da je ve`ba organizovana posle<br />
zavr{etka procesa re-for<strong>mi</strong> i koncentrisawa celokupnih<br />
potencijala PVO Vojske Srbije u 250. raketnu brigadu PVO<br />
kojom komanduje pukovnik Miodrag Gordi}.<br />
Treme i neizvesnosti kod u~esnika ve`be nije bilo i pored<br />
pomenutih okolnosti, zato {to su jezgra osnovnih jedinica,<br />
pa i ni{kog raketnog diviziona, ostala ista ili sa vrlo<br />
malim promenama. Usled toga komandant 230. samohodnog ra-<br />
26
Stariji vodnici Dejan Pe{i} i Igor Arsi},<br />
na radarskoj stanici za osmatrawe i navo|ewe<br />
Raketni sistem „kub”<br />
Potpukovnik<br />
Sava Milenkovi}, komandant<br />
230. samohodnog raketnog<br />
diviziona PVO<br />
ketnog diviziona PVO potpukovnik Sava Milenkovi} nije<br />
imao razloga za zabrinutost po{to su stare{ine i vojnici<br />
tog sastava nebrojeno puta dokazali osposobqenost za izvr-<br />
{avawe namenskih zadataka u protivvazduhoplovnoj odbrani<br />
i, pogotovo, za dejstva po ciqevima u vazdu{nom prostoru.<br />
Komanda 250. raketne brigade PVO pripre<strong>mi</strong>la je za ni-<br />
{ke raketa{e zadatak koji je obuhvatio spre~avawe preleta<br />
teroristi~kih letelica u zoni dejstava diviziona, protivvazduhoplovnu<br />
odbranu grada Ni{a i jedinica Vojske Srbije u<br />
ni{ko-leskova~kom poqu.<br />
„Ve`ba je prava prilika – ka`e potpukovnik Sava Milenkovi}<br />
– da se u potpunosti okrenemo struci, namenskim zadacima<br />
i borbenoj izgradwi”. U procesu dono{ewa odluke<br />
pripadnici komande diviziona pokazali su zavidnu osposobqenost<br />
i maksimalnu primenu<br />
sredstava informati~ke podr-<br />
{ke, dok su se u ve`bovnim aktivnostima<br />
jasno ukazivale i prednosti<br />
profesionalizacije vojske.<br />
Profesionalne stare{ine i vojnici<br />
efikasno su obavqali sve<br />
zadatke, vr{ili uvezivawe sistema,<br />
ve{to prevodili sredstva raketne<br />
tehnike u borbeni polo`aj<br />
i izvodili borbena dejstva.<br />
Po re~ima potpukovnika Milenkovi}a<br />
ve`bu su na svojim ple-<br />
}ima iznele iskusne stare{ine, a<br />
mla|i oficiri i podoficiri skupqali<br />
su dragocena iskustva za<br />
svoj budu}i rad. Tokom takti~ke ve-<br />
`be najboqe rezultate ostvarila je<br />
raketna baterija predvo|ena kapetanom<br />
prve klase Igorom Golubovi}em.<br />
Pri izvo|ewu kontrolnotrena`nog<br />
ga|awa raketa{i<br />
obavqaju sve radwe <strong>kao</strong> i kad<br />
bi ga|ali u stvarnoj situaciji,<br />
osim, naravno, samog lansirawa.<br />
Na osnovu poznavawa<br />
mogu}nosti sistema KUB i<br />
karakteristika ciqa u vazduhu<br />
mogu}e je sa velikom verovatno}om<br />
doneti zakqu~ak o<br />
uspe{nosti ga|awa. Zato i<br />
takti~ka ve`ba sa kontrolnotrena`nim<br />
ga|awem predstavqa<br />
vrhunac i najva`niju proveru<br />
jednogodi{weg obu~avawa<br />
u raketnoj jedinici.<br />
„Tokom ve`be – tvrdi komandir<br />
3. samohodne raketne<br />
baterije poru~nik Rad<strong>mi</strong>lo<br />
Mitrovi} – vidi se sav ulo-<br />
`eni trud, rad i zalagawe u<br />
procesu obuke, odr`avawu<br />
tehnike i stvarawu jedinstvenog<br />
tima koji je sposoban da<br />
izvodi ga|awa u svim zemqi-<br />
{nim i vremenskim okolnostima”.<br />
Za uspe{no dejstvo po ciqevima<br />
u vazdu{nom prostoru,<br />
potrebno je da vi{e karika<br />
u lancu uspe{no obavi svo-<br />
27
POLIGON<br />
Stariji vodnik Sr|an Koci}, operator sprave za navo|ewe radara<br />
INOVACIJE<br />
Pripadnici raketnog diviziona iz Ni{a postigli su<br />
zapa`ene rezultate u inventivnom radu poput izrade sprave<br />
za vizuelno navo|ewe ni{anskog radara i stenda za ispitivawe<br />
specijalnih elektronskih cevi i poboq{awa unutra{wih<br />
veza u samohodnim raketnim baterijama PVO. U~iwen<br />
je i zna~ajan pomak u sistemu obezbe|ewa qudstva i<br />
objekata primenom tehni~kih sredstava za{tite.<br />
Nosioci inventivnog rada su zastavnik Bojan Markovi},<br />
civilno lice Branislav Markovi} i major Sa{a Perovi}.<br />
Posebno je zna~ajna sprava za vizuelno navo|ewe ni-<br />
{anskog radara koja pove}ava mogu}nost otkrivawa ciqeva<br />
u „mrtvoj kupi” i omogu}ava zahvat ciqeva bez zra~ewa,<br />
{to, naravno, smawuje opasnost od otkrivawa radara.<br />
Po re~ima operatora sprave za navo|ewe radara starijeg<br />
vodnika Sr|ana Koci}a vrhunski osposobqena posluga<br />
mo`e da smawi vreme zra~ewa radarom pre lansirawa<br />
za dvadesetak sekundi, {to je dragoceno vreme kada se zna<br />
da kod raketa{a sekunde odlu~uju o `ivotima.<br />
Inovatori iz ni{kog raketnog diviziona o~ekuju da budu<br />
ukqu~eni u proces modernizacije sistema KUB, koji bi<br />
podrazumevao pove}awe otpornosti na elektronska dejstva<br />
i ukupne pouzdanosti sistema.<br />
je zadatke, kako bi krajwi rezultat bio dobar. Veoma va`nu<br />
ulogu imaju ~lanovi posluge radarske stanice za osmatrawe i<br />
navo|ewe, koji po re~ima starijih vodnika Dejana Pe{i}a i<br />
Igora Arsi}a osmatraju vazdu{ni prostor, vr{e zahvat ciqa<br />
ni{anskim radarom<br />
i predaju podatke o<br />
ciqu na samohodno<br />
lansirno oru|e. Deluje<br />
komplikovano,<br />
ali wih dvojica sedam<br />
godina strpqivo<br />
u~e i ve`baju da<br />
efikasno obave potrebne<br />
radwe kada<br />
to bude najpotrebnije.<br />
Svaka ve`ba<br />
za wih je prilika za<br />
sticawe prakti~nih<br />
iskustava, ba{ <strong>kao</strong><br />
i za komandira samohodnog<br />
lansirnog<br />
oru|a starijeg vodnika<br />
Slavi{u Stankovi}a<br />
i vojnika<br />
Marka Dini}a, koji<br />
Poru~nik Rad<strong>mi</strong>lo Mitrovi},<br />
u radarskoj stanici za osmatrawe<br />
i navo|ewe<br />
su ve`bu iskoristili za uigravawe posluge i otklawawe gre-<br />
{aka uo~enih tokom obuke i periodi~nih pregleda.<br />
„Ovo je prva takti~ka ve`ba u novoorganizovanoj brigadi<br />
– govori zamenik komandanta 250. raketne brigade i rukovodioc<br />
ekipe za kontrolu takti~ke ve`be pukovnik Jonel Lazar –<br />
i ona predstavqa pravi pokazateq borbene vrednosti raketne<br />
jedinice iz Ni{a. Utvrdili smo da je divizion uspe{no izvr{io<br />
sve zadatke. Pohvalio bih ovaj vojni kolektiv i za uspe-<br />
{nu implementaciju izkustava iz dosada{wih borbenih dejstava<br />
i primenu inovacija”.<br />
Zoran MILADINOVI]<br />
28<br />
1. oktobar 2007.
OBELE@EN DAN<br />
REZERVNIH VOJNIH<br />
STARE[INA SRBIJE<br />
Sve~anom sednicom Skup{tine Saveza<br />
rezervnih vojnih stare{ina Srbije u<br />
U`icu obele`en je 15. septembar – dan te<br />
organizacije. U~esnike sednice pozdravili<br />
su predsednik u`i~ke op{tine Tiho<strong>mi</strong>r<br />
Petkovi} i predsednik Op{tinske organizacije<br />
SRVS Slobodan Penezi}.<br />
Govore}i o radu organizacije, wenom<br />
istorijatu i budu}oj ulozi u sistemu odbrane,<br />
predsednik SRVS Srbije dr Milo-<br />
rad Drobac izrazio je o~ekivawe da }e<br />
novom zakonskom regulativom biti definisani<br />
mesto i uloga organizacije. „Mi<br />
samo nastojimo da izgradimo istinski<br />
ravnopravan partnerski odnos, gde }emo<br />
voditi ra~una o op{tem dru{tvenom interesu”,<br />
re<strong>kao</strong> je dr Drobac.<br />
Na sve~anosti su jednom broju organizacija<br />
i pojedinaca uru~ena priznawa i<br />
zahvalnice za doprinos u radu Saveza.<br />
R. M.<br />
SARADWA VOJNIH SANITETA SRBIJE I HRVATSKE<br />
Delegacija oru`anih snaga Hrvatske,<br />
koju predvodi na~elnik Sanitetske uprave<br />
Glavnog sto`era OS RH brigadir Marijan<br />
Zlatar, posetila je 27. septembra Vojnomedicinsku<br />
akade<strong>mi</strong>ju.<br />
Nakon prijema kod na~elnika VMA general-majora<br />
Miodraga Jevti}a, delegacija<br />
Sanitetske uprave RH obi{la je Kliniku za<br />
anesteziologiju i intenzivnu terapiju, Operacioni<br />
blok i Centar hitne pomo}i VMA i<br />
detaqno razgledala opremu lake poqske<br />
bolnice (drugog nivoa).<br />
U razgovoru predstavnika VMA i gostiju<br />
iz Hrvatske razmatrane su mogu}nosti<br />
stru~ne saradwe dveju sanitetskih slu`bi<br />
sa posebnim naglasakom na mogu}nosti pripremawa<br />
i edukacije medicinskog kadra za<br />
upu}ivawe u <strong>mi</strong>rovne operacije.<br />
PRIPREME ZA ZAJEDNI^KU VE@BU IN@IWERACA MA\ARSKE<br />
Na osnovu Plana bilateralne vojne<br />
saradwe izme|u Vojske Srbije i Ma|arske<br />
ar<strong>mi</strong>je, u novembru je planirano izvo|ewe<br />
zajedni~ke ve`be „Rad komandi i in`iwerijskih<br />
bataqona na uklawawu posledica<br />
od prirodnih katastrofa”.<br />
Tim povodom je u Prvoj brigadi KoV u<br />
Novom Sadu, 18. i 19. septembra, odr`an<br />
sastanak kome su sa ma|arske strane prisustvovali<br />
pukovnik Jo`ef Wer{, komandant<br />
37. in`iwerijskog bataqona, potpukovnik<br />
Laslo [vab, predstavnik Zdru`ene operativne<br />
komande i major Gabor Bor~uk, a iz<br />
Vojske Srbije pukovnik Dragan Ne{i}, na-<br />
~elnik Odeqewa za obuku u Komandi KoV i<br />
pukovnik Sreten Egeri}, na~elnik {taba<br />
Prve brigade KoV sa saradnicima.<br />
Na sastanku je odre|en sastav zajedni~ke<br />
komande, koju }e ~initi {est oficira<br />
Ma|arske ar<strong>mi</strong>je i osam oficira Vojske<br />
Srbije.<br />
Po re~ima pukovnika Dragana Ne{i-<br />
}a, ve`ba se priprema u skladu sa Nato<br />
uputstvom, a komunikacija u okviru zajedni~ke<br />
komande odvija}e se na engleskom jeziku.<br />
Zajedni~ka ve`ba traja}e pet dana i odvija}e<br />
se u Centru za <strong>mi</strong>rovne operacije u<br />
Beogradu i na lokaciji Stari Grad u [apcu.<br />
Pored 110. pontonirskog bataqona iz<br />
sastava Prve brigade KoV u ve`bi }e u~estvovati<br />
i predstavnici Uprave za obaveze odbrane<br />
Republike Srbije i drugih struktura<br />
obuhva}enih sadr`ajem zajedni~ke ve`be.<br />
B. M. P.<br />
UKRATKO<br />
SASTANAK POVERILA^KOG FONDA NA-<br />
TOA – Sastanak u~esnika projekta Poverila~ki<br />
fond Natoa za pomo} vi{ku vojnog kadra<br />
odr`an je 26. septembra u Domu Vojske<br />
Srbije u Beogradu. Projekat je os<strong>mi</strong>{qen<br />
<strong>kao</strong> specifi~an vid pomo}i zemaqa Natoa<br />
sistemu odbrane Srbije i realizuje se <strong>kao</strong><br />
jedna od aktivnosti Programa Partnerstvo<br />
za <strong>mi</strong>r.<br />
Pomo}nik <strong>mi</strong>nistra odbrane za qudske<br />
resurse dr Bojan Di<strong>mi</strong>trijevi} re<strong>kao</strong> je da<br />
}e se posle o~ekivanih smawewa broja zaposlenih<br />
u sistemu odbrane u najte`oj situaciji<br />
na}i izvestan broj civilnih lica ka<br />
kojima treba usmeriti pomo} za reintegraciju<br />
u civilnu sferu `ivota.<br />
On je naglasio i opredeqenost vojnog<br />
rukovodstva za nastavak bezbednosnih integracionih<br />
procesa, koja je veoma va`na za<br />
uspeh projekata kakav je Poverila~ki fond<br />
Natoa za pomo} vi{ku vojnog kadra. A. A.<br />
NAU^NO-STRU^NI SKUP O ODBRAMBE-<br />
NIM TEHNOLOGIJAMA – Od 3. do 5. oktobra<br />
u Vojnotehni~kom institutu se, pod pokroviteqstvom<br />
Ministarstva odbrane, odr`ava<br />
Drugi nau~no-stru~ni skup OTEH 2007, posve}en<br />
odbrambenim tehnologijama.<br />
Bi}e izlo`eno 179 radova, a autori<br />
su iz jedinica i ustanova Ministarstva odbrane,<br />
Vojske Srbije, instituta, fakulteta,<br />
namenske industrije i ostalih fir<strong>mi</strong>. Radovi<br />
su razvrstani u 10 sekcija.<br />
Na plenarnoj sednici bi}e saop{tena<br />
dva rada: „Uticaj tehnologije na odr`ivi<br />
razvoj“ pukovnika dr Danka Jovanovi}a i<br />
„Vizija razvoja sistema odbrane, <strong>kao</strong> ~inilac<br />
strategije razvoja odbrambenih tehnologija“,<br />
pukovnika prof. dr Mitra Kova~a.<br />
Planirano je i odr`avawe okruglog<br />
stola o te<strong>mi</strong> „Odbrambene tehnologije Srbije<br />
u procesu tranzicije“.<br />
Uvodno izlagawe podne}e direktor<br />
Vojnotehni~kog instituta pukovnik prof. dr<br />
Mladen Panti}. M. [.<br />
POMO] SLEPIMA SRBIJE – Nevladina<br />
organizacija Milosrdni fond „Svetlost“,<br />
osnovana u maju 2004, zapo~ela je nacionalnu<br />
kampawu za pomo} slepima Srbije sa<br />
ciqem da se poprave uslovi za `ivot i rad<br />
slepih i slabovidih.<br />
Pripadnici Vojske Srbije odazvali su<br />
se i na ovu kampawu, u nameri da svojim<br />
prilogom doprinesu realizaciji projekta<br />
Milosrdnog fonda „Svetlost“.<br />
Akcijom, koju je pokrenula Uprava za<br />
qudske resurse Genera{taba Vojske Srbije<br />
(J-1), prikupiqeno je, na nivou Ministarstva<br />
odbrane i Vojske Srbije, ukupno<br />
382.487,00 dinara. Na~elnik Uprave za<br />
qudske resurse, general-major Petar Radoj-<br />
~i} uru~io je nov~ana sredstva predsedniku<br />
Milosrdnog fonda „Svetlost“, gospodinu<br />
Stevanu Si<strong>mi</strong>}u.<br />
29
SA LICA MESTA<br />
AEROMITING U BRNU<br />
ZAPA@EN NASTUP<br />
SRPSKIH PILOTA<br />
Me|unarodni aero<strong>mi</strong>ting u ~e{kom gradu<br />
Brnu jo{ jedan je u nizu tradicionalnih<br />
evropskih avio-smotri koje se odr`avaju<br />
svake godine. Ovogodi{wi skup<br />
karakteri{e velika disproporcija<br />
kvaliteta leta~kog programa i stati~kog<br />
dela manifestacije. I dok je vazdu{na<br />
demonstracija letnih sposobnosti bila<br />
skromna, stati~ki deo bio je bogat i<br />
vredan pa`we. Me|u onim koji su<br />
branili ~ast leta~kog programa, pored<br />
doma}ina, bili su i srpski<br />
vazduhoplovci. Nastupili su sa<br />
avionima G-4 i orao.<br />
30
O<strong>mi</strong>qena turisti~ka destinacija Brno je, po~etkom septembra<br />
svake godine, doma}in jednoj specifi~noj kategoriji<br />
gostiju – u~esnicima i posetiocima reno<strong>mi</strong>ranog me|unarodnog<br />
aero<strong>mi</strong>tinga poznatog pod skra}enicom CIAF (Czech<br />
Inter-national Air Fest). Za razliku od nekih sli~nih manifestacija,<br />
CIAF se odr`ava svake godine, prevashodno iz komercijalnih<br />
razloga. Premda ima izrazito vojni karakter, nosilac<br />
organizacije aero<strong>mi</strong>tinga nije, <strong>kao</strong> {to je uobi~ajeno, vojska<br />
ili <strong>mi</strong>nistarstvo odbrane, ve} specijalizovana civilna<br />
agencija, koja u svom poslu tesno sara|uje sa ~e{kim vojnim i<br />
politi~kim strukturama.<br />
To nije i jedina specifi~nost CIAF-a. Naime, kompletan doga|aj<br />
se odigrava na civilnom aerodromu, iako ogromna ve}ina<br />
u~esnika aero<strong>mi</strong>tinga dolazi iz redova vojnih vazduhoplovstava.<br />
Tako|e, tokom odvijawa leta~kog dela programa na aerodromu<br />
Brno-Turawi ne prekida se putni~ki saobra}aj.<br />
Programska {ema koju su os<strong>mi</strong>slili organizatori ovogodi{weg<br />
CIAF-a nije se bitnije razlikovala u odnosu na ono {to<br />
je ve} vi|eno na prethodnim aero<strong>mi</strong>tinzima u tom gradu. Koncepcija<br />
programa nije odstupila od nekih nezvani~nih pravila<br />
va`e}ih na ve}ini evropskih aero<strong>mi</strong>tinga koji imaju nacionalni<br />
karakter. U praksi, to zna~i da je prvi deo leta~kog dana<br />
posve}en doma}em vazduhoplovstvu, a kasnije sledi me|unarodni<br />
blok.<br />
Premda ~e{ka vojska, a naro~ito vazduhoplovstvo, nisu<br />
u~estvovali <strong>kao</strong> direktni organizatori, wihova logisti~ka podr{ka<br />
bila je od vitalnog zna~aja. Zauzvrat, ~e{ke oru`ane<br />
snage iskoristile su priliku da promovi{u oba vida oru`anih<br />
snaga, a naro~ito vazduhoplovstvo.<br />
PREPOROD ^E[KIH<br />
VAZDUHOPLOVACA<br />
^e{ko ratno vazduhoplovstvo, ina~e, slovi <strong>kao</strong> dobar primer<br />
za uspe{nu transformaciju iz glomazne hladnoratovske formacije<br />
u mawu, funkcionalniju i kvalitetniju celinu. Statisti~ki<br />
izra`eno, brojno stawe vazduhoplova ~e{kog vazduhoplovstva je<br />
od raspada ^ehoslova~ke 1993. godine pa do danas redukovano<br />
sa 450 na 150. Me|utim, ova posledwa brojka samo mawim delom<br />
podrazumeva letelice iz perioda Var{avskog ugovora i ^ehoslova~ke.<br />
Ve}i deo su potpuno novi vazduhoplovi nabavqeni<br />
tokom prethodnih nekoliko godina. U pitawu su helikopteri Mi-<br />
17 i Mi-35, zatim borbeni avioni L-159 i JAS-39 C/D gripen, te<br />
A319 namewen VIP prevozu. ^esi, me|utim, vole da istaknu kako<br />
kvalitet nije ostvaren samo novim letelicama. Prema re~ima<br />
komandanta ~e{kog vazduhoplovstva, general-majora Ladislava<br />
Minarika, godi{wi nalet ~itavog vazduhoplovstva iznosi oko<br />
20.000 sati. Daleko impresivniji podatak je da tokom protekle<br />
~etiri godine nije zabele`en nijedan udes!<br />
„Orao” i „supergaleb” G-4 u dru{tvu akrogrupe<br />
„Brajtling tim”<br />
Nuklearni bombarder B-1B doleteo je<br />
direktno iz ameri~ke baze Elsvort u<br />
Ju`noj Dakoti<br />
Visok nivo osposobqenosti ~e{ki vazduhoplovci demonstrirali<br />
su tokom oba dana odr`avawa aero<strong>mi</strong>tinga. Posebno zanimqiv<br />
bio je nalet para aviona L-159 koji su tokom deseto<strong>mi</strong>nutnog<br />
programa prikazali taktiku dejstva po ciqevima na zemqi<br />
sa upotrebom razli~itih vo|enih i nevo|enih ubojnih sredstava.<br />
Tokom naleta neprekidno su upotrebqavani IC mamci<br />
dok su efekti dejstva na zemqi simulirani upotrebom pirotehni~kih<br />
sredstava postavqenih du` piste. O{trim i ve{tim manevrisawem,<br />
te odli~nom sinhronizacijom para, ~e{ki piloti<br />
ostavili su utisak da veoma dobro vladaju avionom L-159 u wegovoj<br />
osnovnoj nameni.<br />
31
SA LICA MESTA<br />
Strategijski transportni<br />
avion C-17 demonstrirao je<br />
impresivnu pokretqivost i<br />
veoma kratku stazu sletawa<br />
manevar je, bez obzira na<br />
jak ~eoni vetar i prazan teretni<br />
prostor aviona, ostavio<br />
izuzetno sna`an utisak<br />
na sve prisutne. Retki sre}-<br />
nici koji su imali prilike<br />
da vide unutra{wost aviona<br />
i pilotsku kabinu bili su<br />
iznena|eni ~iwenicom da<br />
umesto poluvolana C-17<br />
ima upravqa~ku palicu<br />
sli~nu onoj na borbenim<br />
avionima. Tako|e, sve kqu~ne<br />
parametre piloti o~itavaju<br />
na gorwem prikaziva~u<br />
(HUD) koji su, uglavnom, deo<br />
opreme borbenih letelica.<br />
Svoja znawa i ume{nost u proteklom periodu ovi piloti<br />
pokazali su i na vi{e velikih me|unarodnih vojnih ve`bi gde su<br />
ravnopravno leteli sa partnerima iz drugih zemaqa Natoa u zadacima<br />
bliske vazduhoplovne podr{ke. Pored L-159, zapa`en<br />
nastup imao je i ~e{ki gripen, uveden u naoru`awe pre dve godine.<br />
Poseban deo doma}eg dela programa zauzeli su helikopteri:<br />
W-3A sokol i Mi-24/35 iz sastava vazduhoplovstva i policijski<br />
Bel-412. Te`i{te nastupa helikoptera stavqeno je na prikaz akcija<br />
tragawa i spasavawa, te ga{ewa po`ara protivpo`arnim<br />
vedrom. Time je doma}im posetiocima jasno stavqeno do znawa<br />
da avijacija nije mrtva svojina ve} kapitalno dobro od zna~aja<br />
za {iru dru{tvenu zajednicu. Moderni policijski helikopteri<br />
(Bo-105, EC-135 i Bel-412) ina~e su sastavni deo integrisanog<br />
sistema spasavawa na nacionalnom nivou.<br />
AMERI^KE ZVEZDE<br />
Zvezde ovogodi{weg CIAF-a bili su, bez sumwe, Amerikanci.<br />
Iako va`e za retke posetioce isto~noevropskih aero<strong>mi</strong>tinga, za<br />
ovu priliku vazdu{ni put iz SAD u Brno preleteli su ni mawe ni<br />
vi{e nego strategijskim nuklearnim bombarderom B-1B i strategijskim<br />
transportnim avionom C-17! Ameri~ki deta{man bio je upotpuwen<br />
i sa parom lovaca bombardera F-15E, stalno lociranih u<br />
bazi Lejkenhit u Velikoj Britaniji. U leta~kom programu aero<strong>mi</strong>tinga<br />
u~estvovao je transportni avion C-17 (baza Mar~, Kalifornija)<br />
koji je demonstrirao zapawuju}u pokretqivost na malim brzinama.<br />
Publici je naro~ito upe~atqiva bila demonstracija sletawa<br />
kakvo se u praksi primewuje u Iraku i Avganistanu – nakon strmog<br />
prilaza na sletawe i dodira piste, avion te`ak oko 160 tona zaustavio<br />
se, uz pomo} tzv. riversa, nakon bukvalno 300 metara! Taj<br />
AERODROM U NOVOM IZDAWU<br />
Posetioci koji su CIAF pose}ivali i prethodnih godina<br />
mogli su da konstatuju da je aerodrom Brno-Turawi u me|uvremenu<br />
renoviran, a izgra|ena je i potpuno nova pristani{na<br />
zgrada. Obim vazdu{nog saobra}aja u ju`nomoravskom regionu<br />
je o~igledno pove}an {to je vidqivo iz velikog broja sletawa<br />
i poletawa civilnih vazduhoplova koji mahom pripadaju poznatim<br />
„lou-kost“ kompanijama. Jedina veza sa vojskom i asocijacija<br />
na pro{la vremena su oronula ar<strong>mi</strong>rano-betonska<br />
skloni{ta za avione koja su preostala iz perioda boravka sovjetske<br />
avijacije.<br />
^e{ki piloti su prikazali<br />
upotrebu helikoptera u svrhe<br />
spasavawa i protivpo`arne<br />
za{tite<br />
Bombarder B-1B bio je, sa razlogom,<br />
naj~uvaniji, ali i najslikaniji deo stati~kog<br />
dela izlo`be. Doti~ni pri<strong>mera</strong>k je za<br />
ovu priliku direktno doleteo iz baze Elsvort<br />
u Ju`noj Dakoti. Na trupu tog aviona<br />
posetioci su mogli da uo~e veoma interesantan<br />
crte`. Motiv ovog crte`a inspirisan<br />
je pesmom Simfonija destrukcije<br />
poznate hevi-metal grupe Megadet. Kratak<br />
pogled na ovaj crte` dovoqan je i laicima<br />
da na slikovit na~in shvate namenu<br />
ovog aviona.<br />
Ovakvu ekskluzivnu posetu pojedini<br />
vojni analiti~ari doveli su u vezu sa ameri~kom<br />
podr{kom onim ~e{kim strukturama<br />
koje podr`avaju postavqawe instalacija<br />
famoznog antiraketnog {tita.<br />
LET SRPSKIH<br />
ORLOVA I GALEBA<br />
Srpske vazduhoplovne snage su se i<br />
ovoga puta, <strong>kao</strong> i na brojnim aero<strong>mi</strong>tinzima<br />
do sada, predstavile sa avionima<br />
32<br />
1. oktobar 2007.
orao i G-4 supergaleb iz sastava Sektora za letna ispitivawa Tehni~kog<br />
opitnog centra. U wihovoj pratwi nalazio se transportni<br />
avion AN-26 iz sastava ViPVO.<br />
Uspe{an nastup na{e ekipe krunisan je drugom nagradom koju<br />
je u kategoriji nastupa pojedina~nim avionom osvojio major<br />
Miodrag Risti}, pilot orla. Koliko je let orla bio interesantan<br />
za publiku i organizatore govori i podatak da je tokom drugog<br />
dana aero<strong>mi</strong>tinga plan letewa izmewen, a displej orla uba-<br />
~en u najboqi ter<strong>mi</strong>n.<br />
Srbiju je u Brnu predstavqala i akro-grupa „Zvezde“ novosadskog<br />
aerokluba „G-4“ koja se pojavila sa ~etiri oldtaj<strong>mera</strong> galeb G-<br />
2. Zajedno sa „Brajtling timom”, koji je u Brnu nastupio sa {est aviona<br />
tipa L-39, „Zvezde“ su jedina evropska akro-grupa koja leti na<br />
mlaznim avionima, a ne nalazi se u sastavu vojnog vazduhoplovstva.<br />
Me|utim, grupno akrobatsko letewe i u takvim slu~ajevima je specijalnost<br />
vojnih pilota. Tako su, na primer, od {est pilota „Brajtling<br />
tima” petorica biv{i vojni piloti lovci. Me|u wima se nalazi i<br />
gospodin Fransoa Ponso, koji je na{oj publici ostao u pam}ewu<br />
<strong>kao</strong> pilot francuskog <strong>mi</strong>ra`a 2000 koji je bio nesumwiva zvezda<br />
aero<strong>mi</strong>tinga Batajnica 97.<br />
VELIKI NA PISTI<br />
Generalno posmatrano, CIAF 2007 je i ove godine okupio<br />
veliki broj posetilaca, premda je za ulaznicu od 300 kruna (900<br />
dinara) publika realno o~ekivala boqi program. Osim doma-<br />
}ih vazduhoplovaca i zapa`enih nastupa srpskih vazduhoplovaca,<br />
~ast leta~kog programa spasavali su i Slovaci izuzetnim<br />
nastupima na avionima L-39 i MiG-29, te ve} pomenute<br />
akro-grupe. Vredan pomena bio je nastup belgijskog F-16 koji je u<br />
najboqem maniru reprezentovao ogromno iskustvo koje su Belgijanci<br />
stekli tokom vi{edecenijske eksploatacije ovog aviona.<br />
Me|utim, za CIAF 2007 je karakteristi~na i velika disproporcija<br />
kvaliteta leta~kog programa i stati~kog dela manifestacije<br />
koja je zaista bila bogata i vredna pa`we. Publika je tako<br />
na stati~koj izlo`bi mogla da vidi {est britanskih tornada,<br />
nema~ki F-4, poqski F-16 C blok 52+, francuske <strong>mi</strong>ra`e F-1,<br />
gripen, L-159, gr~ki T-6A, ma|arski MiG-29 i austrijski PC-6 –<br />
uz ve} pomenute ameri~ke „specijalitete“.<br />
Centralno mesto na stajanci zauzimao je Nato AWACS E-3A,<br />
lete}e komandno mesto i stanica za rano radarsko upozorewe,<br />
PREDSTAVQAWE SREDSTAVA<br />
KOPNENE VOJSKE<br />
Svoje efektive predstavilo je i ~e{ka kopnena vojska<br />
koja je za ovu priliku prikazala standardan, dobro poznati<br />
asortiman: tenk T-72 modernizovan u ~e{koj re`iji, zatim<br />
borbeno vozilo BMP, PVO sistem SA-8, KUB, <strong>kao</strong> i samohodnu<br />
haubicu „Dana” ~ehoslova~ke proizvodwe. Od novijih<br />
sredstava prikazan je prenosni sistem PVO tipa RBS-70 nabavqen<br />
u [vedskoj.<br />
Pilot „orla” major Miodrag Risti}<br />
osvojio je drugo mesto u kategoriji<br />
nastupa pojedina~nim avionom<br />
Awacs je bio otvoren za posetioce oba dana aero-<strong>mi</strong>tinga<br />
kroz koji su posetioci slobodno mogli da pro{etaju. Duga~ka kolona<br />
zainteresovane publike nije se smawivala do zatvarawa<br />
kapija aero<strong>mi</strong>tinga.<br />
Na drugoj strani aerodroma, naspram VIP lo`e bio je<br />
parkiran i zagra|en takti~ki transportni avion C-27J, italijanske<br />
proizvodwe. ^este pres konferencije i zatvoren krug<br />
posetilaca visokog nivoa asociraju na ve} vi|eni scenario<br />
po kojem }e ^e{ka postati jo{ jedan u nizu kupaca ovog aviona.<br />
Da je potpisivawe sporazuma na vidiku govori i aran`man<br />
kroz koji je doma}a vazduhoplovna industrija anga`ovana na<br />
izradi delova strukture aviona C-27J.<br />
Kupovina transportnog aviona }e za ~e{ko vazduhoplovstvo<br />
verovatno ozna~iti svojevrstan kraj jedne va`ne etape<br />
restrukturisawa i opremawa novim vazduhoplovima. Sa druge<br />
strane, za organizatore CIAF-a ovo zna~i gubitak jo{ jednog<br />
sponzora koji po zakqu~enom poslu hrli ka novim tr`i{tima.<br />
Ipak, nesmaweni interes publike koja je za ulazak na aero<strong>mi</strong>ting<br />
spremna da plati ozbiqnu sumu novca daje osnove za zakqu~ak<br />
da }emo i narednih godina biti u prilici da gledamo<br />
ovu manifestaciju.<br />
Mr Slavi{a VLA^I]<br />
33
DOGA\AJI<br />
„ O T V O R E N I D A N ” U V R A W U<br />
DRU@EWE GRA\ANA<br />
I VOJNIKA<br />
Novom akcijom<br />
omogu}en je po<br />
mnogo ~emu<br />
druga~iji vid<br />
komunikacije vojske<br />
i gra|ana, jer tako<br />
mladi Vrawanci<br />
ali i oni stariji<br />
imaju priliku<br />
da se ~itav dan<br />
dru`e sa vojnicima,<br />
podoficirima<br />
i oficirima,<br />
da vide kako oni<br />
`ive i rade<br />
U<br />
U akciji „Otvoreni dan” kapije kasarne „Prvi pe{adijski<br />
puk kwaza Milo{a Velikog” otvorene su od ranog jutra, a reka<br />
de~aka, devoj~ica i wihovih roditeqa krenula je prema<br />
punktovima gde su vojnici i stare{ine ^etvrte brigade KoV<br />
VS demon-strirali svoja znawa, ve{tine i sposobnosti. Te{ko je<br />
re}i {ta je mali{ane najvi{e privuklo, ali najve}a gu`va bila je<br />
na tenkovima, pe{adijskim preprekama, poligonu borila~kih ve-<br />
{tina i pored slu`benih pasa.<br />
Deca nisu propustila priliku da obuku pancire, probaju dvoglede,<br />
rukuju pu{kom, sede za komandama borbenih oru|a, popiju ~aj<br />
ili degustiraju ~uveni vojni~ki pasuq. Vojnicima i gra|anima dru`ewe<br />
su ulep{ali i ~lanovi kulturno-umetni~kog dru{tva „Aska”.<br />
Akcija je uspela ve} sa<strong>mi</strong>m dolaskom u vojnu sredinu vi{e od<br />
1.500 osnovaca, sredwo{kolaca i gra|ana Vrawa i wihovim jednodnevnim<br />
dru`ewem sa pripadnicima vojske. Ne treba zaboraviti<br />
i pozitivne signale u pravcu popularisawa vojnog poziva,<br />
{to se posebno videlo u interesovawu de~aka i devoj~ica za prijem<br />
u vojne {kole i akade<strong>mi</strong>je i status profesionalnog vojnika.<br />
Gosti kasarne mogli su na svakom koraku da se uvere u gostoprimqivost<br />
vrawskih pe{adinaca, ali i u wihovu spremnost za odbranu<br />
otaxbine.<br />
Besprekoran pokret kolona tenkova i borbenih vozila pe-<br />
{adije, postavqawe nosa~a mosta za prelaz tenkova, prikaz obuke<br />
izvi|a~a i diverzanata i drugi sadr`aji osposobqavawa nisu<br />
se mogli uve`bati preko no}i, tako da su gra|ani mogli da vide da<br />
u kasarni vlada savr{en red, rad i organizovanost.<br />
Na kraju akcije osmesi na licima vojnika i gra|ana govorili<br />
su vi{e od bilo kakvih re~i. Komandant garnizona Vrawe pukovnik<br />
Milosav Simovi} izrazio je zadovoqstvo odzivom gra|ana i<br />
wihove dece, dok je na~elnik vrawske kancelarije za civilno-vojnu<br />
saradwu potpukovnik Goran Stankovi} naglasio da }e se sli~ne<br />
aktivnosti organizovati i ubudu}e.<br />
Akcija „Otvoreni dan” organizova}e se i u drugim garnizonima<br />
Vojske Srbije i preko we }e gra|ani ostvariti nepo-<br />
PLAN AKTIVNOSTI<br />
U programu akcije Vojske Srbije „Otvoreni dan” precizirano<br />
je da }e se aktivnosti realizovati oktobra i novembra 2007.<br />
i to u Beogradu (6. oktobra), Kraqevu (13. oktobra), Ni{u (14. oktobra),<br />
Vrawu (20. oktobra), Novom Sadu, Ba~koj Topoli i Sremskoj<br />
Mitrovici (27. oktobra) i Pan~evu (10. novembra).<br />
sredni kontakt sa pripadnicima vojske i na~inom wihovog `ivota<br />
i rada.<br />
– Atraktivnost programa akcije garantuju planirani prikazi ve-<br />
{tina u rukovawu naoru`awem i osposobqenosti za izvr{avawe dela<br />
namenskih zadataka – ka`e referent za odnose sa javno{}u u kabinetu<br />
na~elnika G[ VS potpukovnik Robert Sre}kovi}.<br />
Tako }e u Beogradu pripadnici Garde prikazati borila~ke ve-<br />
{tine specijalnog tima „Kobre”, eskort motornih vozila i rad po~asne<br />
jedinice pri do~eku stranih predstavnika. Zanimqivo }e biti i u<br />
Pan~evu, gde pripadnici Specijalne brigade, izme|u ostalog, pripremaju<br />
prikaz ga|awa, dok }e pripadnici Prve brigade iz Novog Sada<br />
demonstrirati obuku u verawu specijalnih jedinica. Podjednako interesantan<br />
program o~ekuje posetioce i u garnizonima Kraqevo, Ba~ka<br />
Topola, Sremska Mitrovica i Vrawe, gde }e svoje ve{tine pokazati<br />
posade tenka M-84, odeqewa BVP M80 i posluge samohodnih haubi~kih<br />
artiqerijskih diviziona. Gra|ani }e imati priliku da vide i uslove<br />
za sme{taj vojnika, vojni~ke klubove, spomen-sobe sa prikazom<br />
istorijata jedinica i video prezentacije. Uz besplatnu podelu promotivnog<br />
materijala posetiocima }e biti ponu|eni suveniri Vojske Srbije<br />
i fotografisawe u avionima, helikopterima, na tenkovima i<br />
drugim sredstvima ratne tehnike.<br />
Dru`ewe vojnika i gra|ana bi}e upotpuweno sportskim susretima,<br />
a pripadnici Vojske gostima }e ponuditi i ~uveni pasuq iz vojni~kog<br />
kazana.<br />
Zoran MILADINOVI]<br />
34<br />
1. oktobar 2007.
SPECIJALNI PRILOG 25<br />
V O J N A U T V R \ E W A N A D U N A V U<br />
KAPIJE<br />
NA[IH<br />
SUDBINA<br />
Svojim monumentalnim arhitekturama, kompleksnim fortifikacijama i<br />
vojnim strate{kim polo`ajima, tvr|ave na Dunavu vekovima do<strong>mi</strong>niraju<br />
nepredvidivim prostorom civilizacijskog razme|a evropske istorije.<br />
One su statusne kapije raznolikih granica: civilizacije i varvara,<br />
hri{}anstva i islama, Balkana i Evrope, ali i ne<strong>mi</strong>novne raskrsnice<br />
glavnih puteva. Odre|uju}i na taj na~in sudbine svojih savremenika,<br />
one su s vremenom postajale i kapije na{ih sudbina.
Dunav<br />
REKA<br />
KOJA<br />
SPAJA<br />
U zbivawima ispuwenim ne<strong>mi</strong>rima,<br />
seobama, bojevima, Dunav je na razne<br />
na~ine ulazio u evropsku istoriju.<br />
Suvi{e sporo je sazrevala <strong>mi</strong>sao da<br />
krvave stranice pro{losti koja se<br />
zbivala na Dunavu i ulogu da slu`i<br />
<strong>kao</strong> granica narodima, treba<br />
zameniti s<strong>mi</strong>slom reke koja spaja.<br />
36<br />
Misao o Dunavu <strong>kao</strong> reci koja spaja izre~ena je u Savetu Evrope<br />
1956. godine, kada je sastavqena wena Programska karta<br />
voda (Wassercharte). Tamo je objavqeno i na~elo: „Voda ne<br />
poznaje dr`avne granice. Ona zahteva me|unarodnu saradwu,<br />
zajedni~ki napor da se sa~uva wen ugro`en `ivot“.<br />
Za ispuwene tako obrazlo`enog na~ela nema va`nijeg zadatka<br />
od onog koji ujediwenu Evropu obavezuje na zajedni~ku brigu<br />
o o~uvawu wene najva`nije reke. Nije sporno da li Dunav pripada<br />
Evropi, ve} da li Evropa pripada Dunavu. Do`ivqena zloupotreba<br />
Dunava, koja ga je pretvarala u magistralu evropske<br />
pro{losti, protuma~ene tako da u wenom jezgru ostanu netaknute<br />
mogu}nosti izazivawa budu}ih sukoba, ne sme se ponavqati.<br />
Takvu budu}nost Dunav ne zaslu`uje!<br />
To je isuvi{e stara, po{tovawa dostojna reka. To su spomenici<br />
koji ubla`avaju mra~ne stranice qudskih padova, svih onih<br />
ne<strong>mi</strong>ra koji su na wenim obalama u~vr{}ivali nespokojstvo i<br />
gasili utopije o boqem svetu. Postoji i arheologija Dunava koja<br />
ne}e tragati samo za materijalnim<br />
ostacima, <strong>kao</strong> potvrdama<br />
qudskog postojawa. Treba se<br />
zalo`iti za druge zadatke ove<br />
nauke, koja je okrenuta duhovnim<br />
vrednostima, ~iji dokazi<br />
svedo~e o uzajamnom primawu i<br />
davawu, bez kojeg nema `ivotnog<br />
opstanka.<br />
Ovakvo shvatawe daje Dunavu<br />
vi{i s<strong>mi</strong>sao i dopuwava verovawa<br />
da ta reka izvire iz<br />
raja. Onaj ko je to prvi napisao,<br />
hteo je da svet upozori na<br />
veli~inu darova koji mogu da<br />
poteknu <strong>kao</strong> znamewe nebeske<br />
<strong>mi</strong>losti i dare`qivosti. Istovremeno,<br />
bila je to opomena<br />
qudima da svojom lakomo{}u ne<br />
proigraju vrednost onoga {to<br />
im je priroda podarila i da<br />
svojoj reci prilaze <strong>kao</strong> bri`ni<br />
~uvari. Povest zbivawa na Dunavu<br />
stvara mogu}nost da se<br />
ideja proticawa shvati <strong>kao</strong><br />
znak za odstupawe od te`wi koje<br />
u sebi nose trajno i{~ezavawe.<br />
Novi s<strong>mi</strong>sao koji treba otkriti<br />
i dati, probudi}e u toj reci<br />
nove `ivonosne tokove, koji daju novu snagu.<br />
Sudbinu Dunava naj~e{}e su krojili osvaja~i. U uverewu da<br />
je pro{lo vreme wihovih monopola, ujediwenoj Evropi predstoji<br />
napor da {to pre prihvati simboli~ku vrednost koju su otkrivali<br />
i neki stari narodi, dive}i se svetim rekama. Za Evropu,<br />
Dunav je jedna takva reka, koja te~e kroz weno sredi{te. Duhovni<br />
mostovi koje Dunav stvara me|u narodima mogu da budu trajniji<br />
od onih koje je ~ovek sazidao s namerom da spoji obale, da<br />
savlada prepreke koje su ograni~avale spajawe qudi. Dunav treba<br />
voleti <strong>kao</strong> sudbonosnu reku evropskog jedinstva. Samo zajedni~ka<br />
briga o wegovom o~uvawu mo`e nas li{iti bahate samovoqe<br />
i bezobzirnog pqa~kawa wegove snage. U takvom bezumqu<br />
nepovratno bi nestao ~itav jedan prirodni svet, taj ~in bio bi<br />
dobrovoqno pristajawe na sopstveno uni{tewe.<br />
Treba se boriti da i dana{wi nara{taji doprinesu neumawenom<br />
sjaju Dunava, ~ija pro{lost otkriva i nudi razloge za<br />
nove stvarala~ke napore. Jer svi ti kulturni slojevi nanizani<br />
uz obale Dunava slivaju se u veli~anstveno evropsko pletivo,<br />
~ije su pojedina~ne {are deli}i koji pripadaju celini i tek tako<br />
otkrivaju svoj pravi s<strong>mi</strong>sao.<br />
Dejan MEDAKOVI]<br />
1. oktobar 2007.
Petrovaradinska tvr|ava<br />
KRAQICA<br />
BAROKA<br />
Petrovaradinska tvr|ava,<br />
<strong>kao</strong> Gibraltar na Dunavu, svojom<br />
monumentalnom arhitekturom,<br />
kompleksnom fortifikacijom i<br />
vojnostrategijskim polo`ajem,<br />
vekovima do<strong>mi</strong>nira nepredvidivim<br />
prostorom civilizacijskog razme|a<br />
evropske istorije. Izgra|ena je na<br />
desnoj obali velike reke, na<br />
Petrovaradinskoj steni – isturenom<br />
severoisto~nom obronku planinskog<br />
venca Fru{ke gore.<br />
Svojim sudbinski odre|enim polo`ajem grani~nog utvr|ewa,<br />
ona je statusna kapija raznolikih granica: civilizacije i varvara,<br />
carstava i imperija, hri{}anstva i islama, Balkana i<br />
Evrope, Ba~ke i Srema, ali i ne<strong>mi</strong>novna raskrsnica glavnih<br />
puteva: suvozemnih drumova i re~nih saobra}ajnica, ukr{tenih u<br />
kovitlacu istorijskih zbivawa, nekad osvaja~kih, nekad trgova~kih.<br />
Petrovaradinska tvr|ava je krunisana kraqica baroknih<br />
tvr|ava. Herojska i sa svojih 112 hektara povr{ine grandiozna, od<br />
svetaca uzvi{ena i zato~enika prokleta, u te{kim ratovima i opsadama<br />
okrvavqena, ali i pored svih poku{aja, nikada vojni~ki<br />
osvojena. Pobediv{i sva isku{ewa, i ono najgore, da nestane sa<br />
lica zemqe – do danas je ve}im delom sa~uvana. Mewaju}i u svojoj<br />
istoriji samo vojske i komandante, nametnula se <strong>kao</strong> `iva legenda<br />
svetskih raz<strong>mera</strong>, koja <strong>kao</strong> stena, na kojoj le`i i ~iju snagu i u imenu<br />
nosi, postojano okolinom i sudbinom na{om gospodari.<br />
Danas je, i pored visokog stepena zapu{tenosti koji je uslovio<br />
nastale devastacije, najboqe o~uvana tvr|ava vojnog baroknog<br />
nasle|a u Evropi, remek-delo Vobanove ekskluzivne {kole fortifikacije.<br />
Kompleksna i za svoje vreme savremena, po svim zahtevima<br />
onovremene taktike ratovawa, u strate{kim je konstelacijama<br />
Dowa tvr|ava<br />
VODENI GRAD<br />
Vaser{tat – Vodeni grad, Suburbium ili Unutra{wi grad,<br />
uobli~en u fortifikacionu formu Dowe tvr|ave, nizijski je<br />
deo kompleksa Petrovaradinske tvr|ave. Veliki gra|evinski<br />
projekat utvr|ivawa Petrovaradinske stene, izgradwom mo}-<br />
nog vojnooperativnog grani~arskog utvr|ewa sa masivnim fortifikacijama<br />
izrazito odbrambenog karaktera, podrazumevao<br />
je brojan multirodovski garnizon i funkcionalan vojnoad<strong>mi</strong>nistrativni<br />
centar.<br />
Tokom prve polovine 18. veka ceo kompleks Dowe tvr|ave<br />
uobli~uje se u urbanisti~ki projektovani vojnostambeni arondisman,<br />
sa brojnim reprezentativnim zgradama, monumentalnim<br />
samostanima, ure|enim ulicama i trgovima, ali i masivnim<br />
petougaonim utvr|ewem sa mo}nim bastionima, za{titnim<br />
ravelinima, impresivnim kapijama, i ogromnim troslojnim zidanim<br />
opkopima – vodenim {an~evima sa o{trougaonom formom.<br />
Dok Gorwa tvr|ava koristi uzvi{ewe <strong>kao</strong> takti~ku prednost,<br />
a Hornverk velike rovove i razvijen <strong>mi</strong>nski sistem, Dowa<br />
tvr|ava svoj polo`aj komandnog i komorskog centra {titi grandioznim<br />
odbrambenim sistemom Vaser{tata, koji u svoje borbeno<br />
postrojewe utvr|enih objekata, bedema i {an~eva uvla~i<br />
vodenu masu, stvaraju}i pri tome sistem prirodnih prepreka,<br />
s<strong>mi</strong>{qeno ukqu~enih u jedinstveni odbrambeni mehanizam Petrovaradinske<br />
fortifikacije.<br />
37
instalirana. Savr{eno vojno odbrambeno postrojewe istureno<br />
na grani~nom polo`aju, od presudnog je zna~aja za sudbinu carstva<br />
koje je {titilo.<br />
Ona je posledwa u nizu petrovaradinskih fortifikacija, posledica<br />
<strong>mi</strong>lenijumskog utvr|ivawa pomenute Petrovaradinske stene,<br />
postavqena <strong>kao</strong> kruna nad svim utvr|ewima podizanim na prostoru<br />
tog uzdignutog, stenovitog platoa, s instiktivnom qudskom namerom<br />
da svoj `ivotni prostor za{titi sna`nim utvr|ewem.<br />
U temeqima Petrovaradinske tvr|ave, zahvataju}i prostor<br />
Gorweg grada, arheolo{kim istra`ivawima potvr|ene su qudske<br />
naseobine jo{ od sredweg paleolita, zatim neolita, i posebno<br />
zna~ajnog eneolita – bakarnog i bronzanog doba (oko 2.500 godina<br />
pre nove ere), perioda iz koga poti~e otkriveno zemqano utvr|ewe<br />
sa drvenim palisadama.<br />
Kelti, <strong>kao</strong> prva organizovana vojna sila na ovom podnebqu<br />
(oko 100 godina pre nove ere), prepoznaju}i superiorni polo`aj<br />
utvrde, obnavqaju zemqani bedem na Petrovaradinskoj steni. Za<br />
wima, for<strong>mi</strong>raju}i podunavski Limes, novi gospodari – Rimqani,<br />
po~etkom nove ere, podi`u utvr|ewe sa brojnim objektima na istom<br />
prostoru, nazivaju}i ga Kuzum. Taj se istorijski proces nastavqa<br />
usponom Ugarske dr`ave na prostoru Srema i Ba~ke tokom 13.<br />
veka, kada se podi`e veoma jak utvr|eni samostan, <strong>kao</strong> sredi{te<br />
opatije Belafons. To velelepno utvr|ewe krasilo je Petrovaradinsku<br />
stenu sve do dolaska Turaka, koji je u svom pohodu na Be~<br />
osvajaju 1526. godine. Vi{e od 160 godina Osmanlije gospodare<br />
Tvr|avom na Petrovaradinskoj steni, sve do Velikog be~kog rata i<br />
1691. godine, kada ona, posle uporne borbe, definitivno prelazi<br />
u ruke austrijske carevine.<br />
Stalna opasnost od kontraudara turske vojske uslovila je<br />
efikasnu reakciju Dvorskog ratnog saveta u Be~u, u vidu trajnijeg<br />
re{ewa u odbrani novograni~nih oblasti. Nametala se potreba<br />
izgradwe potpuno nove fortifikacije, projektovane tako da svojim<br />
tvr|avskim postrojewima slo<strong>mi</strong> eventualni prodor turske<br />
armade. Tako je 1692. godine polo`en kamen temeqac savreme-<br />
Prva linija odbrane<br />
HORNVERK<br />
Hornverk je jedan od kapitalnih delova Petrovaradinske<br />
tvr|ave koji sa Gorwim i Dowim gradom ~ini kompleksni sistem<br />
utvr|ewa, fortifikaciono uskla|enih u neodvojivi sistem<br />
odbrambenih postrojewa. Kao najistureniji deo Tvr|ave<br />
ima poziciju ~eonog, ali i najja~eg bastionskog fronta, koji<br />
prvi prima udar neprijateqevih jedinica.<br />
Najve}a opasnost Petrovaradinu pretila je iz pravca juga,<br />
od strane grani~nih utvr|ewa turskog carstva. Shodno tome, prvi<br />
graditeqi Petrovaradinske tvr|ave i fakti~ki utemeqiva~i<br />
tog isturenog tvr|avskog kompleksa, s po~etka 18. veka izvode taj<br />
veliki fortifikacioni projekat – vojni poligon u obliku testerastih<br />
makaza, tj. dvostrukih rogova (horn – rog, verk – delo).<br />
Spajaju}i se, u arhitektonskom s<strong>mi</strong>slu, sa podno`jem Gorwe<br />
tvr|ave, Hornverk se lepezasto {iri u veliki tvr|avski prostor<br />
ogra|en mo}nim pobo~nim bede<strong>mi</strong>ma – levim i desnim krilom,<br />
koji se produ`uju u bastion Sv. Karla i bastion Sv. Elizabete,<br />
te oformquje Dvoro`ni bastion Hornverk. Bastion je troredno<br />
opasan naj{irim i najdubqim suvozemnim rovovima na Tvr|avi<br />
i za{ti}en masivnim bede<strong>mi</strong>ma: ravelinima Sv. Eugenije i Sv.<br />
Katarine, redutima, kontragardima, lunetama, Carskim {ancem<br />
i najkompleksnijim podzemnim vojnim galerijama, sa <strong>mi</strong>nskim sistemom<br />
i mre`om slu{nih kanala. Hornverk je <strong>kao</strong> sastavni deo<br />
tvr|avskog ansambla fortifikaciono neodvojiv, ali u funkcionalnom<br />
s<strong>mi</strong>slu je kompaktan, i sa svojim odbrambenim postrojewima,<br />
kasarnama, magacinima, kapijama i podzemnim i nadzemnim<br />
komunikacijama borbeno je bio samostalan.<br />
38
nom i mo}nom fortifikacionom kompleksu – dana{woj Petrovaradinskoj<br />
tvr|avi. Izgradwa je tekla po projektima najpoznatijih<br />
autoriteta austrijske vojne arhitekture (Kajzersfeld, Marsili,<br />
Vamberg...), koji su u masovnim, ali temeqnim radovima podizali<br />
najsavr{enije utvr|ewe Habzbur{ke monarhije.<br />
Impresivno utvr|ewe sistematski je gra|eno na tri povezana<br />
nivoa: Gorwa tvr|ava na vrhu Petrovaradinske stene, u podno`ju<br />
Dowa tvr|ava – Vaser{tat sa podgra|em, i na ju`noj strani<br />
istureno utvr|ewe – dvoro`ni bastion Hornverk. Radi borbenog<br />
sadejstva podignuta su i izdvojena utvr|ewa: na levoj obali<br />
Dunava, trouglasti mostobran Bruk{anac i ostrvsko ~etvorougaono<br />
utvr|ewe Inzel{anac. Prema Dunavu, ispred Hornverka,<br />
bio je nazidan za{titni pojas Kronverk. Kao najatraktivnije arhitektonsko<br />
delo, izgra|ene su podzemne vojne galerije, komplikovan<br />
komunikacioni i <strong>mi</strong>nski sistem du`ine od 16 km, raspore-<br />
|en u ~etiri nivoa pod zemqom. Ceo projekat podrazumevao je<br />
Posledwa linija odbrane<br />
GORWA TVR\AVA<br />
Prvoizgra|eni deo Petrovaradinske tvr|ave – Gorwa tvr-<br />
|ava, zaokru`en i utvr|en kompleks bastiona, bedema, kapija i<br />
objekata – postavqena je na najvi{i nivo Petrovaradinske stene.<br />
Ona je konceptualno, u vojnooperativnom s<strong>mi</strong>slu posledwa<br />
linija odbrane, kona~no upori{te branilaca u strukturalnom<br />
sistemu odbrambenog fortificirawa. Sa sve~anim salonima u<br />
oficirskom paviqonu i utvr|enim bedemom Kavalirom predstavqa<br />
elitni prostor Petrovaradinske tvr|ave.<br />
Prostor Gorwe tvr|ave zauzima povr{inu od blizu sedam<br />
hektara, nalazi se na 50 m iznad nivoa Dunava, fortificiran<br />
je po~etkom 18. veka sa pet bastiona (Leopoldovim, Ino-<br />
}entijevim, Josifa I, Ludvigovim i Marije Terezije), pet kapija<br />
(Leopoldovom, Dvorskom, Ludvigovom, Molinarijevom i Karla<br />
VI), te sa masivnim bede<strong>mi</strong>ma i ozidanim suvim {an~evima tretiranim<br />
podzemnim <strong>mi</strong>nskim sistemom, savr{eno postavqenom<br />
unakrsnom topovskom vatrom i nizom pu{karnica za plotunsku<br />
paqbu. Sa~uvani su objekti: Topovwa~a, Duga kasarna, Jednostavna<br />
kasarna, Oficirski paviqon, Leopoldova barutana,<br />
Magazin za hranu, Kavalir i Veliki ratni bunar, izgra|eni<br />
tokom 18. veka. De<strong>mi</strong>litarizacijom Gorwe tvr|ave, sredinom<br />
20. veka, poru{eni su objekti: Artiqerijska, In`ewerijska, i<br />
Transportna kasarna, Glavna stra`ara i dva aneksa, gra|evine<br />
naslowene na Dugu kasarnu. Gorwa tvr|ava je <strong>kao</strong> kulturnoistorijska<br />
celina, bogata baroknom arhitekturom, uz postoje-<br />
}e ustanove kulture, slikarske ateqee koji podse}aju na pariski<br />
Monmartr, zelenilo, ugostiteqske objekte i Paradni plac,<br />
najlep{i i najpose}eniji prostor Petrovaradinske tvr|ave.<br />
Podzemne vojne galerije jesu najkompleksniji fortifikacioni<br />
projekat, koji predstavqa najve}u turisti~ku i arhitektonsku<br />
atrakciju Petrovaradinske tvr|ave. Taj podzemni komunikacioni<br />
sistem je mo}an odbrambeni mehanizam, predvi|en<br />
za sme{taj velikog broja vojnika, oru`ja i opreme. Od 1765.<br />
do 1783. godine taj splet podzemnih prostorija izgra|en je u<br />
vidu: koridora, tunela, barikada, borbenih linija sa pu{karnicama,<br />
pomo}nih saobra}ajnica, magazina, ventilacionih<br />
otvora, „liftova“, kuhiwa sa ka<strong>mi</strong>nima i soba za odmor. Posebno<br />
mesto u odbrambenom sistemu fortifikacije zauzimaju<br />
razorno-efikasna podzemna <strong>mi</strong>nska poqa, koja su zajedno sa<br />
12.000 pu{karnica i velikim brojem topovskih {ar`i ~inili<br />
Petrovaradinsku tvr|avu neosvojivom. Pored Antverpena, ova<br />
tvr|ava je imala najve}i <strong>mi</strong>nski sistem na svetu, ukopan ispod<br />
{an~eva i projektovan da regulisanim eksplozijama masovno<br />
uni{tava vojnike neprijateqa.<br />
takti~ko sadejstvo brdovitog uzvi{ewa, stepenastih padina i vodene<br />
mase Dunava, u jedinstveni fortifikacioni sistem Tvr|avske<br />
kompozicije.<br />
Posle dugotrajne gradwe sa prekidima, uz mnogo qudskih<br />
`rtava, Petrovaradinska tvr|ava zvani~no je zavr{ena 1780.<br />
godine.<br />
Podignuta <strong>kao</strong> prvorazredna operativno-odbrambena fortifikacija,<br />
sa velikim garnizonom od 4.000 vojnika i brojnom<br />
artiqerijom, postaje u svojoj kasnijoj istoriji vojni ad<strong>mi</strong>nistrativni<br />
centar sa generalnom komandom i brojnim ~inovni~kim<br />
aparatom. Posle Prvog svetskog rata u sastavu je Jugoslovenske<br />
dr`ave.<br />
Kao izvanredna urbanisti~ko-arhitektonska i kulturnoistorijska<br />
vrednost, Petrovaradinska tvr|ava se sredinom 20.<br />
veka de<strong>mi</strong>litarizuje i progla{ava za spomenik kulture. Zanimqivim<br />
kulturolo{kim i turisti~ko-rekreativnim potencijalom,<br />
ta unikatna vrednost predstavqa izuzetno zna~ajnu nacionalnu<br />
ba{tinu.<br />
Sini{a JOKI]<br />
39
Beogradska tvr|ava<br />
SVEDOK<br />
ISTORIJE<br />
GRADA<br />
Malo je gradova u svetu koji se mogu<br />
porediti sa Beogradom kada govorimo<br />
o wegovom nastajawu, postojawu i<br />
opstanku. Malo je gradova koji imaju<br />
tako burnu istoriju. Grad na razme|u<br />
civilizacija, na u{}u Save i Dunava,<br />
reka koje do<strong>mi</strong>niraju prostorom<br />
panonske ravnice i razdvajaju ju`ni,<br />
brdoviti predeo od severnog<br />
ravni~arskog, oduvek je smatran<br />
posebnim gradom, sa posebnim<br />
vojni~kim polo`ajem.<br />
Prvo naseqe na prostoru dana{we kalemegdanske tvr|ave nastalo<br />
je pre nekih 5.000 godina. Sme{teno na bregovima, na<br />
u{}u dveju reka, zbog svog polo`aja vekovima je bilo na meti<br />
osvaja~a, ali isto tako i polazna osnova za daqa osvajawa.<br />
Krajem prvog veka pre nove ere Rimqani upravo tu podi`u<br />
nadaleko poznati Singidunum. Rimska dr`ava se, osvajawem tog<br />
strate{kog polo`aja u borbama sa keltskim starosedeocima,<br />
u~vrstila na Balkanskom poluostrvu u dowem toku reke Dunav.<br />
Polo`aj dana{weg Beograda je nesumwivo imao izuzetan vojni<br />
zna~aj. Odbrambeni sistem na dunavskoj granici, a u okviru wega<br />
i Singidunum, bivao je ~esto izlo`en varvarskim napadima,<br />
osvajan i razaran, naj~e{}e pod naletima Avara i Huna. Sa dolaskom<br />
vizantijske vojske u {estom veku u grad i tvr|avu, ponovo<br />
se pokre}e proces obnove, ali sa upadom prvo Avara, a potom, u<br />
sedmom veku, i Slovena – ponovo biva razaran. Dana{we ime<br />
Beograd (Beli Grad) pojavquje se tek u devetom veku (878. godine<br />
u pismu pape Jovana VIII).<br />
U SREDI[TU RATNIH ZBIVAWA<br />
Beograd se nalazio u sredi{tu ratnih zbivawa na vizantijsko-ugarskoj<br />
granici, tako da u 9. veku prelazi iz ruke u ruku. Sa<br />
povla~ewem Vizantije ka jugu i nastajawem jake srpske dr`ave<br />
sve ja~e se sukobqavaju interesi tih dveju dr`ava. U 13. veku Beograd<br />
se dugo nalazio u pozadini ju`ne ugarske granice i imao je<br />
ulogu pozadinskog utvr|ewa bez posebnog strate{kog zna~aja.<br />
Prema odluci ugarskog kraqa, 1284. godine <strong>mi</strong>rnim putem je predat<br />
na upravu Srbima pod kraqem Stefanom Dragutinom. Nakon<br />
Dragutinove smrti Ugarska preuzima kontrolu nad Beogradom, da<br />
bi tek 1403. godine postao prestonica srpske dr`ave pod despotom<br />
Stefanom Lazarevi}em. Turci opsedaju grad 1456, a zauzima<br />
ga Sulejman Veli~anstveni 1521. godine. Tek 1688. osvaja ga<br />
Maksi<strong>mi</strong>lijan Bavarski, da bi ga Turci povratili 1690. godine.<br />
Stalne osmanlijske najezde sa juga teraju Austriju u pohod radi<br />
odbijawa pretwe od svojih ju`nih granica, pa Beograd, grad i<br />
tvr|avu, Evgenije Savojski oduzima od Turaka 1717. godine. Kada<br />
su Austrija i Turska sklopile <strong>mi</strong>r 1739. godine, grad je ponovo<br />
pripao Turcima. Osloba|aju ga Kara|or|evi ustanici 1806. godine<br />
u toku Prvog srpskog ustanka, ali ga ve} 1813. Turci ponovo<br />
40<br />
1. oktobar 2007.
zauzimaju, i stavqaju pod svoju kontrolu. Od 1821. godine, za<br />
vreme prve vlade Milo{a Obrenovi}a, Beograd postaje prestonica<br />
Kne`evine Srbije. Zbog sukoba na ^ukur ~es<strong>mi</strong>, Turci ga<br />
bombarduju 1862. godine, a 1867. turski komandant Beograda<br />
predaje kqu~eve grada knezu Mihailu. Od tada se na tvr|avi, pored<br />
turske zastave, vijorila i srpska trobojnica.<br />
Sam prostor Beogradske tvr|ave nakon preuzimawa od Turaka<br />
bio je uglavnom kasarna za sme{taj vojske i vojnih institucija. U<br />
Prvom svetskom ratu, grad Beograd i Tvr|ava, sa vojnim objektima i<br />
vojnim muzejom, bivaju vi{e puta bombardovani, a objekti na tvr|avi<br />
poru{eni (izme|u ostalih te{ko je stradao i Vojni muzej). Osvajaju<br />
ih Austrougarska, potom i Nema~ka (1914. i 1915. godine).<br />
I Drugi svetski rat doneo je razarawa grada, ali je deli<strong>mi</strong>~no<br />
po{te|en prostor Kalemegdana. Upravo preko wega su vodili<br />
putevi oslobodioca Beograda 1944. godine, tako da se na<br />
platou kod Pobednika, a ispred jedne od zgrada Vojnog muzeja nalazila<br />
i osmatra~nica komandanta sovjetske avijacije u operaciji<br />
za oslobo|ewe Beograda (17. sovjetska vazduhoplovna ar<strong>mi</strong>ja).<br />
Nakon Drugog svetskog rata prostor Kalemegdanske tvr|ave<br />
sve vi{e postaje narodni park, a sama tvr|ava gubi vojnoodbrambeni<br />
zna~aj i postaje turisti~ka destinacija za mnoge zaqubqenike<br />
u istoriju i prirodu. Na prostoru Kalemegdana nalazi se<br />
mno{tvo kulturno-istorijskih spomenika i institucija koje oboga}uju<br />
turisti~ku ponudu ne samo Beograda ve} i Srbije.<br />
ARHITEKTURA KOJU JE ODREDILA SVRHA<br />
Tvr|ave su u raznim epohama imale i razli~itu namenu. Kalemegdanska<br />
tvr|ava, u epohi hladnog oru`ja, zbog samog ograni-<br />
~enog dometa naoru`awa i postepenog oja~avawa ratne opsadne<br />
tehnike, razvijala se u skladu sa strategijskim zahtevima polo-<br />
`aja grada i opsadnim mogu}nostima potencijalnog napada~a. Prvu<br />
ja~u utvrdu u okviru odbrambenih polo`aja na Dunavu stvaraju<br />
Rimqani. Rimski Singidunum razvija se i evoluira od legijskog<br />
logora <strong>kao</strong> sredi{ta dru{tvenog `ivota, do grada sa lokalnom<br />
samoupravom, garnizonom, vojskom.<br />
Dele}i sudbinu rimske imperije, od 4. veka po~iwe stagnirawe<br />
u razvoju grada. Vekovima je polo`aj Beograda, i tvr|ave na<br />
u{}u dveju reka, diktirao i arhitekturu samog utvr|ewa. Oslawa-
ju}i se na rimske zidine, naslawaju}i se na Savu i Dunav, grad i<br />
utvr|ewe se tokom sredweg veka, prelaze}i pod upravu razli~itih<br />
dr`ava, razvijaju sa osetnim uticajem vojne arhitekture. ^iwenica<br />
da su u to vreme protiv neprijateqa koji opseda tvr|avu najboqi<br />
odbrambeni mehaniz<strong>mi</strong> bili jake i visoke zidine sa oja~anim<br />
kulama, sa kojih se branilo strelama, kamewem i u`arenim (vrelim)<br />
uqem, te da se te`ilo da distanca sa neprijateqem bude {to<br />
ve}a, te su iskopavani duboki rovovi ispred zidina, umnogome je<br />
odredila arhitekturu same tvr|ave. Oru`ja napada~a za opsadu i<br />
osvajawe gradova uglavnom su bile sprave za bacawe te{kog kamewa,<br />
kojima su se probijali zidovi, kapije i ru{ile odbrambene<br />
kule, a zidovi su potkopavani i dovla~ene lestvica za pewawe.<br />
Sa pojavom vatrenog oru`ja i topova ve}ih kalibara mewala<br />
se i arhitektura tvr|ava. U prvo vreme su gra|ene visoke kule, da<br />
bi se boqe osmotrio napada~, ali se kasnije, zbog rizika ru{ewa,<br />
upadqivosti i izlo`enosti, ponovo vratilo ni`im utvrdama, sa<br />
mnogobrojnim otvorima za odbrambene topove. Kako je rasla vatrena<br />
mo} topova, tako su i tvr|ave modifikovane, smawivani su<br />
wihovi gabariti, a zidovi oja~avani zemqanim nasipima.<br />
SREDI[TE VOJNE ISTORIJE<br />
Kalemegdan je, dakle, prelaze}i iz ruke u ruku, tokom niza<br />
vekova mewao svoj spoqni izgled u skladu sa razvojem naoru`awa<br />
i tradicijom vojnih arhitekata. Naime, u vreme srpske i turske<br />
kontrole razvijao se <strong>kao</strong> klasi~ni zapadnoevropski tip tvr-<br />
|ave sa pravougaonim oblikom, oslowen na dve reke. Naravno<br />
da je vidqiv bio i uticaj turskog na~ina gradwe tvr|ave. Sa sve<br />
ve}im rivalitetom Turske i Ugarske, a kasnije i Austrije, pod direktnim<br />
uticajem tih dr`ava, preplitali su se i wihovi stilovi u<br />
izgledu Beogradske tvr|ave. Danas je najprepoznatqiviji turski<br />
uticaj na arhitekturu Tvr|ave, jer su od svih osvaja~a Turci zapravo<br />
i najdu`e wome vladali. Ne mo`e se zanemariti ni austrijski<br />
uticaj, jer je u periodu vladavine Beogradom, u 18. veku,<br />
nastavqen proces obnove i rekonstrukcije tvr|ave po austrijskim<br />
vojnim arhitektonskim re{ewima (Kornarov projekat).<br />
U vojni~kom pogledu Beogradska tvr|ava je imala i za Turke<br />
i za Austrijance, u zavisnosti od toga ko je dr`ao pod svojom kontrolom,<br />
veoma veliki zna~aj. U prvom odbrambenom redu osnovni<br />
zadatak posade tvr|ave bio je da izdr`i opsadu do dolaska glavnih<br />
snaga u pomo} iz dubine teritorije. U 19. veku gubi se takav<br />
zna~aj tvr|ave, a wena posledwa opsada bila je 1806. godine,<br />
kada je i osvojen Kalemegdan pod naletom Kara|or|evih ustanika,<br />
ali je ubrzo, sa slomom ustanka 1813, vra}ena pod tursku<br />
kontrolu. U periodu od 1813. godine do zavr{etka Drugog svetskog<br />
rata, Kalemegdanska tvr|ava je samo simboli~no tvr|ava, a<br />
prakti~no kasarna, do 1867. godine turska, a nakon toga srpska.<br />
U periodu posle Drugog svetskog rata Tvr|ava je, naro~ito<br />
posle preseqewa kasarne, izgubila odlike vojnog objekta. O vojni~koj<br />
tradiciji i slavi koju je na svojim ple}ima nosila svedo~e<br />
brojni spomenici podignuti u ~ast vojnika i vojskovo|a (Karlova<br />
kapija, Kara|or|eva kapija, Spomenik zahvalnosti Francuskoj,<br />
Spomen-obele`je predaje kqu~eva Tvr|ave, i dr.). Na prostoru<br />
Kalemegdana, od samog osnivawa nalazi se i Vojni muzej, koji arhitektonski<br />
podse}a na sredwovekovne dvorce, a u svojim zbirkama<br />
i stalnoj postavci ~uva tragove srpske vojne istorije u kojoj<br />
je nezaobilazan sastojak i Kalemegdanska tvr|ava.<br />
Ivan MIJATOVI]
Smederevska tvr|ava<br />
JERININ<br />
GRAD<br />
Smederevski grad, <strong>kao</strong> svoju prestonicu, podigao je srpski despot<br />
\ura|, sin Vuka Brankovi}a. Nakon smrti despota Stefana<br />
Lazarevi}a 1427. godine, wegov sestri} \ura| Brankovi}<br />
preuzeo je vlast u Despotovini. Kad je novi despot po-<br />
~eo da vlada Srbijom, nije imao prestonicu, jer su Ugri poseli<br />
Beograd, dotada{wu prestonicu despota Stefana. Mesto zidawa<br />
grada odre|ivao je tada{wi polo`aj srpske sredwovekovne dr-<br />
`ave, koji se, zbog naleta Turaka, preme{tao na sever. Kao povoqno<br />
mesto za zidawe grada odabrano je u{}e reke Jezave u Dunav,<br />
na samom severu Despotovine.<br />
Zidawe grada po~elo je 1428. godine i, uz kra}e prekide u izgradwi,<br />
okon~ano je turskim fortifikacionim radovima oko<br />
U svom zavr{nom izdawu to je bio grad<br />
oblika nepravilnog trougla, po ugledu<br />
na Carigrad, sa 25 kula, a prostirao<br />
se na povr{ini ne{to ve}oj od deset<br />
hektara. Zbog veli~ine prostora na<br />
kojem se nalazi, Smederevska tvr|ava<br />
se smatra jednim od najve}ih<br />
sredwovekovnih utvr|ewa ravni~arskog<br />
tipa, ne samo kod nas – ve} i u<br />
celoj Evropi.<br />
1480. godine. Nema nikakve sumwe da je planom graditeqa predvi-<br />
|eno zidawe celog gra|evinskog objekta, kakvog ga <strong>mi</strong> danas vidimo,<br />
ali prvo je zidan mawi deo dana{we tvr|ave, poznatiji <strong>kao</strong><br />
Mali grad, odnosno despotov zamak. Od daqe izgradwe se moglo<br />
odustati samo u slu~aju nevoqe, pre <strong>svega</strong> rata. Zato je Mali grad<br />
predvi|en <strong>kao</strong> posebna celina, koja se mogla braniti i u slu~aju da<br />
bude zauzet Veliki grad. Me|utim, u isto vreme, Mali grad je bio<br />
deo Velikog, i zajedno su ~inili jedan gra|evinski kompleks.<br />
DESPOTOVA KULA<br />
Najzna~ajniji dokument o zidawu grada nalazi se na jednoj od<br />
kula Malog grada, ta~nije na Despotovoj (Krstatoj) kuli, i to je ktitorski<br />
natpis graditeqa tog monumentalnog zdawa, izveden crvenom<br />
opekom, a prema kome je zavr{etak zidawa Malog grada datiran<br />
u 1430. godini. ^im je zavr{ena izgradwa, Smederevski grad<br />
je postao upravno, vojno, privredno, kulturno i crkveno sedi{te<br />
srpske despotovine za vladavine despota \ur|a Brankovi}a i wegovih<br />
naslednika.<br />
U Malom gradu su se nalazile prostorije za stanovawe despotove<br />
porodice i posluge, a reprezentativni deo despotovog zamka<br />
bila je Velika sala za prijeme, koja se u mleta~kim izvorima<br />
po<strong>mi</strong>we <strong>kao</strong> „sala magna audientiae”. Taj deo grada je naro~ito ukra-<br />
{en sa tri goti~ke i jednom romani~kom biforom, sa kojih se pru-<br />
`a pogled na Dunav.<br />
Mali grad je imao {est kula, od kojih je ona najtvr|a, Don-<br />
`on, bila namewena posledwoj odbrani. Prema kopnu je prokopan<br />
43
vodeni rov, podignuta eskarpa, a glavni ulaz u Mali grad imao je<br />
dvostruku kapiju. Unutra{wa se nalazila na glavnom platnu tvr|ave,<br />
dok je na spoqnoj kapiji postojao pokretni deo mosta koji se podizao<br />
lancima. Kapija je brawena kulom, poznatijom pod nazivom<br />
Jerinina kula. Prostor Malog grada arheolo{ki je istra`en i restaurisan.<br />
Veliki grad Smederevske tvr|ave zavr{en je oko 1439. godine.<br />
[to zna~i da je dozidano jo{ 19 kula. Neke su bile vi{e od<br />
20 metara, sa bede<strong>mi</strong>ma {irine i do ~etiri metra, a sa kopnene<br />
strane prokopan je vodeni rov koji je spajao reke Dunav i Jezavu.<br />
Za odbrambeni sistem Smederevskog grada svojstven je za{titni<br />
pojas u vidu ni`eg spoqnog zida – eskarpa, zid uz unutra{wu ivicu<br />
vodenih rovova i kontreskarpa, zid uz spoqnu ivicu rovova. Kontreskarpa<br />
je podignuta uz rovove, dok je prema rekama postojala<br />
samo eskarpa.<br />
RU[UILA^KI I STVARALA^KI<br />
PORIVI<br />
Izgradwa je iziskivala velike napore graditeqa, jer se zidalo<br />
veoma brzo. Radovi su zahtevali velike koli~ine gra|evinskog<br />
materijala, koga na licu mesta nije bilo, pa je gotov kamen za zidawe<br />
uglavnom dono{en i iz starih rimskih gradova u blizini Smedereva<br />
– iz Vi<strong>mi</strong>nacijuma, Marguma, Mons Aureusa i Vinceje. Pored<br />
gra|evinskog materijala obezbe|enog iz anti~kih utvr|ewa, kori-<br />
{}eni su brojni anti~ki i sredwovekovni nadgrobni spomenici. O<br />
tome nam svedo~e spomenici uzidani u kule i bedeme Tvr|ave, a koji<br />
se i danas mogu videti. Ta ~iwenica izazvala je u narodu verovawe<br />
da je za sve kriva strankiwa na dvoru despotina Irena Brankovi},<br />
narod je prozvao Jerina, ro|ena Kantakuzina, {to se vidi i iz<br />
na~ina na koji se po<strong>mi</strong>we u literaturi – prokleta Jerina.<br />
U svom kona~nom izdawu to je bio grad oblika nepravilnog<br />
trougla, sa 25 kula, i prostirao se na povr{ini ve}oj od 10 hek-<br />
tara. Zbog veli~ine prostora na kojem se prostire, Smederevska<br />
tvr|ava se smatra jednom od najve}ih sredwovekovnih tvr|ava<br />
ravni~arskog tipa, ne samo kod nas ve} u celoj Evropi.<br />
U okviru Velikog grada, u jugozapadnom uglu Tvr|ave, nalazio<br />
se sakralni objekat, ~iji se ostaci i danas mogu videti. Na osnovu<br />
dosada{wih otkri}a i saznawa ne mo`e se ta~no utvrditi da li je<br />
ta crkva bila pridvorna ili dvorska, ili su to ostaci saborne<br />
crkve Blagove{tewa, koja je bila sedi{te <strong>mi</strong>tropolita i mesto<br />
gde su se jedno vreme ~uvale mo{ti jevan|eliste Sv. Luke, i danas<br />
za{titnika Smedereva. Veruje se da je u Velikom gradu postojala<br />
jo{ jedna crkva ve}ih dimenzija i da bi ona mogla biti crkva Blagove{tewa.<br />
Nakon pada grada u ruke osmanskih zavojeva~a, te crkve<br />
su poru{ene, a fragmenti crkava su prona|eni uzidani u tursko<br />
kupatilo – hamam, <strong>kao</strong> i u jednu od poligonalnih kula, poznatiju<br />
pod nazivom Vodena, koju su Turci podigli na u{}u Jezave u Dunav,<br />
u~vr{}uju}i odbranu grada.<br />
SUDBINA NEZAVISNE SRPSKE<br />
SREDWOVEKOVNE DR@AVE<br />
Do pada pod tursku vlast Turci su Smederevo nekoliko puta<br />
opsedali. Prva opsada zabele`ena je ve} 1439. godine, kada je sultan<br />
Murat II, posle tri meseca opsade, zauzeo grad. Tek posle nekoliko<br />
godina ratovawa i pregovora sa Turcima, 1444. godine, sklopqen<br />
je sporazum izme|u despota \ur|a i Turaka. Tim <strong>mi</strong>rovnim sporazumom,<br />
potpisanim u Segedinu, u Ugarskoj, despotu su vra}ene teritorije<br />
sa 20 gradova i najzna~ajnijim me|u wima – Smederevom.<br />
Period <strong>mi</strong>ra nije dugo potrajao. Sa dolaskom novog sultana<br />
na presto, `eqnog osvajawa, Smederevo postaje popri{te te{kih<br />
borbi sa Turcima. Mehmed II, poznatiji <strong>kao</strong> Osvaja~, 1453. godine<br />
preduzima napad na grad, ali tom prilikom {est hiqada Srba<br />
uspeva da odbrani prestonicu. Ponovni napad je usledio ve} 1456.<br />
godine i bio je, tako|e, neuspe{an po Turke. Me|utim, tek u tre}em<br />
pohodu sultana Mehmeda II, po{to je prethodno cela teritorija De-<br />
1. oktobar 2007.
spotovine ve} bila pokorena, Smederevo pada u ruke osmanskih<br />
zavojeva~a 20. juna 1459. godine. Grad je pao bez borbe, <strong>kao</strong> posledica<br />
unutra{wih razdora na srpskom dvoru posle smrti despota<br />
\ur|a 1456. godine. Ujedno, pad grada 1459. godine ozna~ava i<br />
prestanak postojawa nezavisne srpske sredwovekovne dr`ave.<br />
KQU^EVI GRADA<br />
Nakon 1459. godine Smederevo je dugo bilo pograni~na turska<br />
tvr|ava prema Ugarskoj, iz koje su pokretani brojni vojni pohodi<br />
na sever. Stoga Smederevski grad nije bio poru{en. Naprotiv,<br />
dodatno utvr|ivan, naro~ito nakon upada koji je izveo Vuk Grgurevi},<br />
poznatiji <strong>kao</strong> Zmaj Ogweni Vuk, 1476. godine. Tom je prilikom<br />
grad dodatno opasan ni`im pojasom zida, sa topovskim<br />
otvorima i poligonalnim kulama na uglovima Tvr|ave i jednom<br />
kod glavne kapije. Kule su bile prilago|ene odbrani vatrenim<br />
oru`jem, a na onoj uz Jezavu uzidana je mermerna plo~a sa turskim<br />
natpisom i svedo~i o vremenu kada su ti radovi izvo|eni. Ujedno<br />
su to bili i posledwi ve}i radovi na utvr|ivawu Smedereva.<br />
Posle pada Beograda u ruke Turaka 1521. godine, Smederevski<br />
grad gubi na zna~aju. Tokom austrijsko-turskih ratova u 17. i<br />
18. veku, u vi{e navrata Smederevo su posedali Austrijanci, a za<br />
vreme Prvog srpskog ustanka 1805. godine grad osloba|a Kara-<br />
|or|e Petrovi}. Ali ve} posle 1813. godine grad je ponovo u turskim<br />
rukama, sve do kona~ne predaje Tvr|ave srpskom knezu Mihailu<br />
Obrenovi}u. Kqu~evi grada predati su ispred glavne kapije<br />
prema varo{i, 12. aprila 1867. godine.<br />
Sve do kraja XIX veka Smederevski grad je bio najo~uvanija<br />
sredwovekovna tvr|ava kod nas. Do prvih promena na Tvr|avi do-<br />
{lo je zbog ne<strong>mi</strong>novnog uticaja vremena, ali i ~oveka. Prilikom<br />
izgradwe `elezni~ke pruge, posle 1880. godine, poru{ena su<br />
spoqna utvr|ewa sa strane prema varo{i, gde je bio glavni ulaz<br />
u Tvr|avu, a vodeni rov je zasut. Te`a o{te}ewa nastala su u vreme<br />
svetskih ratova. U Prvom svetskom ratu Smederevo je 1915.<br />
godine ga|ano artiqerijskim naoru`awem sa dunavske strane. U<br />
Drugom svetskom ratu Tvr|avu su nema~ke okupacione vlasti pretvorili<br />
u depo za skladi{tewe municije i eksploziva. Godine<br />
1941, 5. juna, ~ula se veoma jaka eksplozija, koja je nanela velike<br />
{tete i Tvr|avi i celom gradu. Tada su paotpuno uni{teni delovi<br />
zida kod glavnog ulaza sa kulom, jer su se na{li u sredi{tu eksplozije.<br />
Posledwi put Tvr|ava je stradala tokom savezni~kog bombardovawa<br />
1944. godine.<br />
Trag vremena je ostavio svoj beleg na zidnim platnima i kulama<br />
Tvr|ave, svedo~e}i nam o nepredvidivosti istorije. Smederevska<br />
tvr|ava <strong>kao</strong> vojni objekat vi{e nije od zna~aja. Ipak, ona<br />
je kulturno nasle|e od neprocewive vrednosti. Weni bede<strong>mi</strong> su<br />
simbol po`rtvovawa neimara, graditeqske ume{nosti i umetni~ke<br />
lepote. Danas je ona mnogo vi{e od vojnog utvr|ewa – spomenik<br />
kulture koji nastavqa da `ivi i nadahwuje nove generacije.<br />
Miroslav LAZI]<br />
45
Tvr|ava u Ramu<br />
HRAM<br />
VELIKOG<br />
SULTANA<br />
Izgradwa tvr|ave mo`e se pripisati<br />
sultanu Bajazitu II. Turski putopisac<br />
Evlija ^elebi, koji je tokom druge<br />
polovine 17. stole}a putovao tim<br />
krajevima, zabele`io je narodno<br />
predawe o imenu i gradwi tvr|ave.<br />
On ka`e da je sultan Bajazit Sveti<br />
do{ao na to mesto, seo na prostira~<br />
(ihram) i re<strong>kao</strong>: „Na mestu ovog<br />
ihrama podignite <strong>mi</strong> jednu tvr|avu“.<br />
Svojom „~asnom rukom“ on je na rubove<br />
postavio kamewe „pa su zato toj<br />
tvr|avi dali ime Ihram (Hram)“.<br />
Tvr|ava se nalazi u istoimenom selu, sme{tenom na obali<br />
Dunava, izme|u Kostolca i Velikog Gradi{ta, nedaleko od<br />
anti~kog utvr|ewa Lederata.<br />
Tvr|avu Ram su sagradili Turci 1483. godine da bi osna`ili<br />
odbranu granice izme|u Smedereva i Golupca od ugarskih upada.<br />
Strate{ku va`nost utvr|ewe je imalo samo do 1521. godine,<br />
kada su se pro{irile granice turske imperije na sever, pa je<br />
ono izgubilo svoj zna~aj <strong>kao</strong> pograni~na prepreka. Tokom 18. veka,<br />
u austro-ugarskim ratovima, ono je ponovo bilo strate{ki<br />
zna~ajno upori{te, a zatim je `ivot u wemu lagano za<strong>mi</strong>rao, sve<br />
do prve polovine 19. veka, kada su ga Turci napustili.<br />
Kao izrazito vojni~ka gra|evina, Ram je sazidan u vreme<br />
pune primene vatrenog oru`ja i nosi odlike artiqerijske tvr-<br />
|ave. I pored toga, u wemu se prepoznaju oblici starijih fortifikacija.<br />
Tvr|ava je nepravilne petostrane osnove, sa kulama na<br />
uglovima. Kule su razli~itog oblika, ali su istovetne po ukupnom<br />
odbrambenom i arhitektonskom re{ewu. Imaju prizemqe,<br />
dva sprata i platformu oivi~enu zupcima. Na svakom spratu nalaze<br />
se po tri zasvedene topovske ni{e i jedno zidano lo`i{te.<br />
Po svojoj veli~ini i izgledu izdvaja se ulazna kula, koja ima tri<br />
sprata i dve platforme sa zupcima.<br />
Kule povezuju bede<strong>mi</strong> u kojima se nalazi po jedan topovski<br />
otvor. Na bedeme se izlazilo zidanim stepeni{tem, odakle se<br />
moglo u}i u kule. Oko tvr|ave je postojao i ni`i spoqni bedem<br />
sa skrivenim putem, ali i rov, preko koga se mostom stupalo do<br />
kapije.<br />
Tvr|ava u Ramu jeste jedan od prvih pri<strong>mera</strong> ranoartiqerijskih<br />
utvr|ewa u Srbiji. Po na~inu gradwe ona se ne razlikuje<br />
bitno od starijih ostvarewa vojne arhitekture, a spoqnom<br />
obradom zidova odslikava vizantijske tradicije. Glavnu inovaciju<br />
predstavqaju oblici bedema i kula, koji ukazuju na aktivnu<br />
primenu artiqerije u sistemu odbrane.<br />
U razdobqu turske vlasti oko tvr|ave se razvilo civilno<br />
naseqe, o ~emu danas svedo~e ostaci jednog amama i karavansaraja.<br />
Iako je relativno dobro o~uvana, tvr|ava u Ramu je izlo-<br />
`ena tihom propadawu u o~ekivawu otpo~iwawa konzervatorskih<br />
radova.<br />
Gordana SIMI]
Tvr|ava u Ba~u<br />
VODENI<br />
GRAD<br />
Tvr|ava u Ba~u je najboqe o~uvani<br />
sredwovekovni fortifikacioni<br />
kompleks u Vojvodini, koji pripada<br />
tipu „vodenog grada“, namewenog<br />
odbrani u mo~varnim,<br />
ravnim terenima<br />
Ba~ je veoma va`an vi{eslojni lokalitet i istorijsko mesto,<br />
koje pripada podunavskom pojasu. Tvr|ava sa podgra|em sme-<br />
{tena je na o{trom i dubokom biv{em re~nom meandru Mostonge<br />
(pritoke Dunava), na izdignutom terenu koji je nekada<br />
bio okru`en vodom, u neposrednoj blizini drevnog Ba~a, po kojem<br />
je cela Ba~ka dobila ime.<br />
Na prostoru pod temeqima vidqivih zidova postojalo je naseqe<br />
iz perioda mla|eg neolita – pre {est hiqada godina, koje je `ivelo<br />
i u bronzanom, starijem gvozdenom dobu i latenu, a postoje indicije<br />
da je `ivelo i u periodu kasne antike tokom 3. i 4. veka. Prva<br />
faza izgradwe sada{weg utvr|enog zamka vezuje se za vreme vladavine<br />
ugarskog kraqa Karla Roberta, za period od 1338. do 1342.<br />
godine. Dogra|ivawe i oja~avawa trajalo je dva veka. Obimni radovi<br />
preduzeti su u drugoj polovini 15. i po~etkom 16. veka, posebno<br />
za vreme arhiepiskopa Petera Varadija (1490–1495) i Pavla Tomorija,<br />
kada je oja~avan sistem odbrane od turskih napada. Tvr|ava nije<br />
pretrpela ve}a razarawa ni prilikom turskih osvajawa 1529. godine,<br />
ni prilikom oslobo|ewa 1687. godine, {to jasno potvr|uje<br />
predstava tvr|ave na graviri iz 1698. godine, ali fatalnih razarawa<br />
dogodila su se 1704. godine, tokom pobune Rakocijevih kuruka<br />
protiv carske ku}e, nakon ~ega tvr|ava nikad nije obnavqana.<br />
Osnovu tvr|ave ~ini nepravilni petougaonik sa ~etiri isturene<br />
kule na uglovima, gra|ene opekom, koje su me|usobno bile povezane<br />
obimnim zidom. Tri ugaone kule imaju kru`nu osnovu, od kojih<br />
se izdvaja ona sa goti~kom kapelom na spratu, dok severozapadna<br />
ima ~etvorougaonu osnovu. Jedini slobodnostoje}i i obnovqeni<br />
objekat unutar tvr|ave jeste kula Brani~ (ili Don`on, {to je francuski<br />
naziv za kulu), kvadratne osnove, sme{tena u isto~nom delu<br />
tvr|ave. Sa ju`ne strane nalaze se ostaci izdvojene odbrambene<br />
kule – Barbakane. Tokom arheolo{kih iskopavawa 2004 –2006.<br />
godine istra`en je objekat prislowen uz severoisto~ni bedem, definisan<br />
<strong>kao</strong> palata, ali i cisterna kru`ne osnove na prostoru izme|u<br />
Don`ona i jugoisto~nog bedema.<br />
Na tvr|avi su u vi{e navrata obavqani istra`iva~ki i konzervatorsko-restauratorski<br />
radovi, a sada se obavqaju u okviru<br />
razvojnog projekta integrativne za{tite nasle|a op{tine Ba~ „Vekovi<br />
Ba~a“. Obavqaju se sistematska arheolo{ka iskopavawa, nau~na<br />
istra`ivawa u oblasti istorijskih materijala, etnolo{ka i<br />
arhitektonska istra`ivawa podgra|a, gde se planira osnivawe<br />
centra za negovawe tradicionalnih vrednosti, a obavqaju se i<br />
konzervatorski radovi sa ciqem stati~ke sanacije i revitalizacije<br />
kula. Planira se povratak vode u rovove oko tvr|ave, ~ime bi<br />
se rehabilitovao kulturni pejza` i uveli potrebni sadr`aji za<br />
boravak posetilaca i razvoj kulturnog turizma. Projekat je oslowen<br />
na lokalnu zajednicu i nizom aktivnosti, <strong>kao</strong> {to su manifestacije,<br />
radionice, volonterski kampovi, poku{ava se ista}i da<br />
nasle|e predstavqa razvojni faktor te op{tine sa jedinstvenim<br />
kulturnim dobrima, sme{tenim u podunavskom pojasu.<br />
Slavica VUJOVI]<br />
47
Goluba~ka tvr|ava<br />
GOVOR<br />
KAMENA<br />
Sredwovekovno utvr|ewe u Golupcu<br />
podignuto je po~etkom 14. veka <strong>kao</strong><br />
va`no upori{te za odbranu granice<br />
i pograni~nih oblasti. Polo`aj na<br />
ulazu u \erdapsku klisuru, na str<strong>mi</strong>m<br />
liticama Ridana, bio je za to<br />
najpodesniji.<br />
Najvi{im delovima utvr|ewa u Golupcu gotovo da i nije mogu}e<br />
pri}i, a stenoviti teren je onemogu}avao potkopavawe bedema<br />
i kula. Jedini pristup tvr|avi je sa zapada, pa su svi elementi<br />
odbrane istureni ka toj strani.<br />
Tvr|ava je prvobitno gra|ena za odbranu hladnim oru`jem,<br />
{to se ogleda u visokim ~etvorougaonim kulama i masivnim bede<strong>mi</strong>ma<br />
sa zupcima i strelnicama. Pronalazak baruta i razvoj ratne<br />
tehnike uslovili su naknadno utvr|ivawe Golupca, obzi|ivawe<br />
~etvorougaonih kula i izgradwu topovske kule na obali Dunava.<br />
U planu utvr|ewa jasno se uo~avaju dve celine – unutra{we i<br />
spoqno utvr|ewe, ~ije se kule i bede<strong>mi</strong> lepezasto spu{taju od najvi{e<br />
ta~ke na kojoj je Don`on, sve do obale Dunava. Ispred najni-<br />
`eg dela utvr|ewa je vodeni rov, preko koga se mostom stizalo do<br />
kapije. Kapija je, na`alost, uni{tena probijawem bedema i izgradwom<br />
savremenog puta kroz tvr|avu.<br />
Gorwi prostor unutra{weg utvr|ewa sa Don`onom i tri kule<br />
predstavqa zasebnu fortifikacionu celinu. U wemu su o~uvani<br />
ostaci ve}e stambene gra|evine uz glavnu kulu – Don`on, zatim<br />
`itnice i, verovatno, cisterne. U dowoj ~etvorouganoj kuli, na prvoj<br />
eta`i, nalazila se kapela. Pretpostavqa se da je ovaj utvr|eni<br />
kompleks najstariji deo goluba~kih fortifikacija.<br />
Drugu fazu razvoja utvr|ewa predstavqa priobalni prostor<br />
u kome je izgra|ena monumentalna palata. Gra|evina je imala podrum,<br />
gde su bile ostave, i prizemqe koje je, verovatno, slu`ilo<br />
<strong>kao</strong> stan zapovednika tvr|ave. Tavanski prostor je kori{}en za odbranu<br />
palate. Uz gra|evinu je podignuta ~etvorougaona zatvorena<br />
{estospratna kula, koja je pored osnovne funkcije odbrane slu`ila<br />
i za stanovawe.<br />
Spoqno, ili predwe utvr|ewe izdvaja se svojom veli~inom i<br />
ono je bilo tako|e podeqeno na dve celine. U priobalnom prostoru<br />
nalazilo se pristani{te. Tu je bilo vi{e gra|evina, o ~emu danas<br />
svedo~e preostali, ali nedovoqno istra`eni tragovi. U posledwoj<br />
etapi radi za{tite pristani{ta bila je izgra|ena poligonalna<br />
topovska kula.<br />
Ispred tvr|ave se s vremenom razvilo civilno naseqe, o kome<br />
ima najvi{e podataka iz vremena kada se Golubac nalazio u turskom<br />
posedu. Po<strong>mi</strong>we se da su u predgra|u tada postojale tri mahale,<br />
zatim Haxi-Alijina xa<strong>mi</strong>ja, dva mesxida, medresa, dervi{ka tekija<br />
i amam pa{e Koxa-Mahmuda, ~iji se ostaci i danas vide.<br />
Vreme nastanka i etape razvoja tvr|ave nije mogu}e precizno<br />
odrediti, jer sistematska istra`ivawa nisu nikada preduzeta.<br />
Istorijski izvori po<strong>mi</strong>wu Golubac <strong>kao</strong> izgra|enu tvr|avu 1335.<br />
godine, {to se verovatno odnosi samo na gorwi prostor unutra-<br />
{weg utvr|ewa. Priobalni deo sagra|en je, pretpostavqa se, krajem<br />
14 ili po~etkom 15. veka.<br />
Izgradwa spoqweg utvr|ewa svakako je usledila u prvim decenijama<br />
15. veka, a posledwu etapu, <strong>kao</strong> {to je ve} istaknuto,<br />
predstavqa turska topovska kula, ~ija se izgradwa mo`e vezati za<br />
osmu deceniju tog istog veka. Tada su, najverovatnije, obzidane ~etvorougaone<br />
kule spoqnog utvr|ewa, kako bi se oja~ale i prilagodile<br />
za{titi od razornog dejstva opsadne artiqerije.<br />
Gordana SIMI]<br />
1. oktobar 2007.
Put imperatora Trajana<br />
NA OBALI<br />
DUNAVA<br />
Na teritoriji desne obale Dunava,<br />
koja je obuhva}ena op{tinom Kladovo,<br />
koncentrisana je danas najzanimqivija<br />
– jedinstvena prirodna i kulturna<br />
ba{tina ~itave regije, koja je, zbog<br />
svoje posebnosti, potencijalno na<br />
listi Uneska <strong>kao</strong> deo svetske kulturne<br />
ba{tine: Trajanova tabla,<br />
Trajanov most i tvr|ave Pontes i<br />
Dijana – Zanes, deo ~uvenog<br />
Trajanovog puta.<br />
OOd izvora u Nema~koj do u{}a u Crno more, na krajwem odse~ku<br />
svog sredweg toka, u du`ini od oko 120 km, Dunav se probija<br />
kroz stenovite masive rumunskih Karpata (srpskog Miro-<br />
~a), stvaraju}i na granici izme|u dana{we Srbije i Rumunije<br />
klisuru Gvozdena vrata ili \erdap, jednu od najve}ih i svakako najlep{ih<br />
re~nih klisura Evrope.<br />
Na tim prostorima izrastale su kulture. Iz wih je, u brojnim<br />
simbiozama, nastala i evropska civilizacija. Istros, Danuvius<br />
ili Danubius jesu nazivi anti~kog Dunava, o kome je rimski pisac<br />
Plinije Mla|i u panegiriku rimskom imperatoru Trajanu zabele-<br />
`io: Magnum est stare in Danubii ripae ili, u slobodnom prevodu, Veli~anstveno<br />
je stajati na obali Dunava. ^udesnu prirodu, impresionirani<br />
vidqivim tragovima slavne pro{losti, opisivali su i<br />
mnogi kasniji pisci i istra`iva~i od kraja 17. do 20. veka, ostavqaju}i<br />
dragocene skice, slike i bele{ke koje imaju vrednost izvora<br />
(L. F. Marsigli, Felix Kaniz, i dr.).<br />
POD UTICAJEM RIMA<br />
Posle sredwovekovnog Goluba~kog grada tvr|ave, podignutog<br />
na samom ulazu u Gorwu Klisuru \erdapa, i ~uvenog praistorijskog<br />
lokaliteta Lepenski vir kod Doweg Milanovca, na teritoriji desne<br />
obale Dunava, koja je obuhva}ena op{tinom Kladovo, koncentrisana<br />
je danas najzanimqivija – jedinstvena prirodna i kulturna<br />
ba{tina ~itave regije, koja je, zbog svoje posebnosti, potencijalno<br />
na listi Uneska <strong>kao</strong> deo svetske kulturne ba{tine (World Heritage<br />
Site): Trajanova tabla, Trajanov most i tvr|ave Pontes i Dijana –<br />
Zanes. Ta reprezentativna celina, podignuta na desnoj obali rimskog<br />
dunavskog limesa pre ta~no devetnaest vekova, dobro je istra-<br />
`ena i za{ti}ena od potapawa <strong>mera</strong>ma za{tite i radovima u okviru<br />
programa velikog Projekta \erdap, koji su se odvijali tokom<br />
posledwih decenija 20. veka, uporedo sa izgradwom akumulacija<br />
za potrebe Hidroelektrane \erdap.<br />
Izuzetno zanimqiva spomeni~ka celina stvorena u jedinstvenom<br />
predelu Dunava, pored najmla|e institucije za za{titu ba{tine,<br />
Arheolo{kog muzeja \erdapa u Kladovu, u kome se danas ~uvaju<br />
i artefakti arheolo{ke Zbirke \erdap, koji poti~u sa prethodno<br />
istra`enih, danas potopqenih i nestalih obalskih naseqa, starih<br />
i vi{e od deset <strong>mi</strong>lenija, zatim, iz poznate sredwovekovne Kladovske<br />
tvr|ave Fetislam, uz Hidroelektranu \erdap I, graditeqskog<br />
~uda 20. veka, svedo~e zajedno o <strong>mi</strong>lenijumskom kontinuitetu<br />
qudskog stvarala{tva, nastalog u okviru jedinstvenog geostrate-<br />
{kog predela u fascinantno lepom i <strong>mi</strong>lionima godina nepromen-
qivom prirodnom okru`ewu reke Dunav, u klisurama regije Gvozdenih<br />
vrata.<br />
Reka Dunav, u prvih {est vekova nove ere, bila je granica izme-<br />
|u Rimske imperije i Varvara, koji su nastawivali predele severno<br />
i isto~no od Dunava. Jo{ u ranom prvom veku, odmah nakon osvajawa,<br />
radi za{tite strate{kih interesa, na obalama se postavqaju mawi<br />
ili ve}i vojni pola`aji i tehni~ke instalacije, putevi, pristani{ta.<br />
Zahvaquju}i polo`aju u vojnostrate{kom s<strong>mi</strong>slu, ali i prirodnim resursima,<br />
~itavo Podunavqe do`ivqava brz uspon koji dovodi do nagle<br />
urbanizacije, romanizacije i nastanka velikih gradova, a ~itav<br />
predeo se ure|uje prema rimskom modelu. Dela nastala i prona|ena<br />
na teritoriji regije Gvozdenih vrata ubrajaju se u jedinstvena ostvarewa<br />
rimskog graditeqstva i arhitekture, ili umetnosti.<br />
TRAJANOVA TABLA I MOST<br />
Trajanova tabla nalazi se i danas u najnepristupa~nijem delu<br />
Dowe klisure \erdapa, desetak kilometara uzvodno od dana{we<br />
Tekije. Na prirodnoj, gotovo vertikalnoj steni, visoko iznad nivoa<br />
Dunava, rimski imperator Trajan, 100. godine na{e ere, postavqa<br />
komemorativni natpis na latinskom jeziku, u {est redova (danas su<br />
vidqiva ~etiri), kojim je obele`io zavr{etak radova na izgradwi<br />
neprekidnog rimskog vojnog puta kroz klisure Dunava, u najte`oj<br />
deonici dunavskog toka. Natpis nose dva krilata bi}a, a iznad su<br />
predstavqeni delfini. U vrhu reqefne plo~e je ispust, ukra{en<br />
rozetama, sa orlom ra{irenih krila u sredini.<br />
Ukupna povr{ina reqefa je impozantnih dimenzija, 5 h 1,75<br />
metar. Natpis Tabula Traiana iznad reqefa, postavqen je u vreme<br />
izvo|ewa prvih <strong>mera</strong> za{tite u Srbiji, 1891. godine. Trajanova<br />
tabla se od 1969. nalazi 20 metara iznad prvobitne lokacije, jer<br />
je prema Projektu \erdap i zahvaquju}i <strong>mera</strong>ma za{tite od pota-<br />
pawa zbog podizawa nivoa Dunava, izme{tena isecawem autenti~nog<br />
le`i{ta Table, zajedno sa delom originalnog rimskog puta –<br />
kamenog monolita te{kog vi{e od 250 tona!<br />
Trajanov most preko Dunava, veli~anstveni spomenik anti~kog<br />
graditeqstva, projektovao je ~uveni arhitekta Apolodor iz Damaska,<br />
koji je projektovao i Trajanov forum u Rimu. Od mosta koji je<br />
pre 1.900 godina povezivao dve naspramne obale rimskih provincija<br />
Gorwe Mezije (Moesia Superior) i Dakije (Dacia), kod dana{weg<br />
Kladova (Kostol/Pontes) i Turn Severina (Drobeta), na obe obale su<br />
sa~uvani, i dobro istra`eni, masivni temeqi ~etiri obalska stuba<br />
kojima se stupalo na most, impozantne visine i monumentalnosti,<br />
danas za{ti}eni od potapawa izgradwom odbrambenog zagata. Iz<br />
rimskih literarnih izvora saznajemo da je wihova visina iznosila<br />
150 rimskih stopa (45 m, bez temeqa!). Najboqe je o~uvan prvi<br />
obalski stub na desnoj – srpskoj obali. Sa {irokom platformom za<br />
konstrukciju prvog luka mosta nad rekom i o~uvanom visinom od 10<br />
m, odoleva svim udarima ve} vekovima! Svi stubovi mosta su ra|eni<br />
od dobro pe~ene rimske opeke i kamenih tesanika, postavqenih<br />
na jake betonske temeqe od ~vrste cementne mase (rimski beton). U<br />
velikoj reci, ovde izuzetne {irine, bilo je 20 stubova, sa temeqima<br />
koji su, kako to bele`e izvori i kako je potvr|eno interdisciplinarnim<br />
istra`ivawima, ra|eni primenom specijalne tehnike,<br />
uz pomo} drvenih sanduka, oplata za temeqe (kesoni).<br />
Na Trajanovom stubu u Rimu, podignutom 113. godine na Trajanovom<br />
forumu u ~ast wegovog trijumfalnog pohoda na Da~ane, verno<br />
je predstavqen veli~anstveni kameni most preko Dunava, ispred koga<br />
veliki rimski imperator i strateg Trajan prinosi `rtvu. Most je<br />
zavr{en 105. godine (kopija, poklon Italije iz 1969. godine, mo`e<br />
se danas videti u Arheolo{kom muzeju \erdapa, u Kladovu).<br />
Uz most je istovremeno podignuta kamena tvr|ava klasi~nog<br />
tipa, poznata <strong>kao</strong> Pontes, delom konzervisana.<br />
DIJANA NA DUNAVSKIM KATARAKTAMA<br />
Dijana se, zahvaquju}i prirodnom polo`aju, ubraja u najve}e<br />
i najboqe o~uvane i istra`ene rimske vojne objekte. Sa tvr|avom<br />
Pontes kraj Trajanovog mosta predstavqa jedine dve nepotopqene<br />
gra|evine tog tipa na liniji od Golupca do Prahova. Podignuta je<br />
na visokoj stenovitoj litici obale Dunava (Karata{, osam kilometara<br />
uzvodno od Kladova), na mestu ukr{tawa glavnih re~nokopnenih<br />
rimskih komunikacija (Via Traiana), sa pristani{tem, koje<br />
je imalo va`nu ulogu za normalno odvijawe re~nog saobra}aja, te<br />
za pretovar robe i qudi pre ulaska u najopasnije prirodne dunavske<br />
prepreke – Dijanine katarakte i tesnace, poznate pod imenom<br />
Gvozdena vrata, koje su premo{}ene izgradwom poznatog Trajanovog,<br />
Sipskog kanala, 101. godine, u vreme Trajanovog forsirawa<br />
tog dela Dunava. Slu`ila je za sme{taj me{ovitih pomo}nih<br />
trupa, sastavqenih od pe{adije, kowice i mornarice, zatim in-<br />
`iwerije i tehni~kih slu`bi za odbranu i regulaciju plovidbe kanalom.<br />
Oko tvr|ave se razvilo veliko i zna~ajno naseqe, koje izvori<br />
{estog veka nazivaju gradi}, polichnion Zanes. Arheolo{ka<br />
istra`ivawima otkrivene su do sada najzna~ajnije ta~ke tvr|ave,<br />
definisan je gabarit i ustanovqene su najzna~ajnije gra|evinskostratigrafske<br />
etape, hronolo{ki razgrani~ene i dokumentovane<br />
dobro o~uvane arhitektonske strukture podignute jo{ u ranom I<br />
veku, neprekidno obnavqane do sredine sedmog veka. Predstavqa,<br />
<strong>kao</strong> i tvr|ava Pontes, tipi~no trajanovsku kamenu tvr|avu, sa klasi~nom,<br />
tripartitnom podelom unutra{weg prostora, sa ~etiri<br />
glavne kapije, povezane ulicama koje su vodile na sve ~etiri strane<br />
sveta i u ~ijem se centru nalazila glavnokomanduju}a, najve}a<br />
zgrada tvr|ave (principium). Sna`ni kameni bede<strong>mi</strong> bili su oja~ani<br />
sa 22 kule (do sada je otkriveno 18) i uokvireni dvojnim rovom.<br />
Zbog zna~aja koji ima, tvr|ava se neprekidno istra`uje, sa<br />
ve}im ili mawim intenzitetom. Obuhva}ena je progra<strong>mi</strong>ma revitalizacije<br />
i prezentovawa <strong>kao</strong> deo rimskog limesa i reprezentativne<br />
sa~uvane celine koja predstavqa svetsku ba{tinu.<br />
Jelena RANKOV-KONDI]<br />
Fotografije: Branko JOVANOVI]<br />
1. oktobar 2007.
DRU[TVO<br />
I S L A M I Z A C I J A K O S O V A I M E T O H I J E<br />
OBRISI ISLAMSKE<br />
DR@AVE<br />
Uporedo sa nasiqem, terorizmom,<br />
ratom, pregovorima, tiho i za mnoge<br />
nezapa`eno, na Kosmetu se odvija<br />
jo{ jedan proces. To je proces<br />
wegove isla<strong>mi</strong>zacije. On nije<br />
slu~ajan, niti je kolateralna {teta<br />
nastala tokom otimawa teritorije<br />
Srbiji. Re~ je o procesu koji ima<br />
vekovni kontinuitet, u skladu je sa<br />
tradicijom i <strong>mi</strong>sijom {irewa islama<br />
i ne}e se ograni~iti samo na Kosovo<br />
i Metohiju.<br />
Mnogi su skloni verovawu da su Albanci mawe nego ostali<br />
islamski svet okrenuti religiji. To, naravno, nije ta~no. Pravo<br />
pitawe je: zbog ~ega se toliko uporno negira isla<strong>mi</strong>sti~ki<br />
karakter albanskog terorizma. Odgovor je mo`da u strahu od<br />
javnog priznawa da se u srcu Evrope naziru obrisi jedne nove<br />
islamske dr`ave, koju su svojim novcem (finansiraju}i rat protiv<br />
SRJ) for<strong>mi</strong>rali poreski obveznici sekularnog Zapada. Me|utim,<br />
bilo bi pretenciozno tvrditi da je isla<strong>mi</strong>zacija na{eg prostora<br />
ekskluzivitet 20. veka, jer weni koreni, ipak, se`u u daleku pro-<br />
{lost.<br />
Isla<strong>mi</strong>zacija Kosova i Metohije odvijala se vekovima i u vi-<br />
{e faza koje su razli~ito trajale. Na po~etku se mora ista}i da<br />
se u pojedinim fazama isla<strong>mi</strong>zacija preplitala sa re{avawem<br />
nacionalnog pitawa i bila je (a i sada je) u funkciji uzurpirawa<br />
teritorija suverene dr`ave, tj. u funkciji {irewa dar al islama.<br />
Iako nacionalno pitawe za islam nije od presudne va`nosti, wegovo<br />
re{avawe, zajedno sa teritorijalnim pretenzijama, su{tinski<br />
je bilo u funkciji isla<strong>mi</strong>zacije.<br />
OSMANLIJSKA OSVAJAWA<br />
Prva faza isla<strong>mi</strong>zacije Kosova i Metohije odvijala se tokom<br />
osmanskih osvajawa na Balkanu. Masovnim prihvatawem islama,<br />
nasuprot Srbima, Albanci su stekli prednost u odnosu na<br />
ostale stanovnike Kosova i Metohije hri{}anske veroispovesti.<br />
Kao muslimani, imali su obavezu da na razli~ite na~ine u~estvuju<br />
u nasiqu nad pokorenim hri{}anima i za to su dobijali odgovaraju}u<br />
nagradu. Postepeno, vekovima, iz siroma{nih albanskih<br />
51
DRU[TVO<br />
predela spu{taju se na bogato i plodno<br />
Kosovo i Metohiju i tu u~estvuju u razarawu<br />
srpskih kulturnih i drugih dobara,<br />
na sve na~ine zatiru}i tragove postojawa<br />
Srba.<br />
Veliki broj Srba ipak je do~e<strong>kao</strong><br />
pad Osmanskog carstva, a potom, posle<br />
balkanskih ratova, vra}awe Kosova i<br />
Metohije u sastav Srbije. Takvim re{ewem<br />
Albanci nisu bili zadovoqni, izme|u<br />
ostalog, zato {to su se i oni anga-<br />
`ovali na osloba|awu od Turaka, ali sa<br />
druga~ijim ambicijama. Naime, san o<br />
for<strong>mi</strong>rawu Velike Albanije, dr`ave koja<br />
}e obuhvatiti sve teritorije na kojima<br />
`ive Albanci, bilo da su u ve}ini ili<br />
mawini, ostao je li{en realnosti. To je,<br />
svakako, bio izvor frustracija za veliki<br />
broj Albanaca, pogotovo za wihove<br />
ideologe i lidere zaslepqene ciqevima<br />
Prve prizrenske lige.<br />
Iako je for<strong>mi</strong>rana nova i respektabilna<br />
dr`ava, {to je dokazano na delu,<br />
naro~ito tokom balkanskih i Prvog<br />
svetskog rata, klica wenih budu}ih problema<br />
bila je upravo neraskidiva veza<br />
sa islamom pojedinih wenih mawina. Albanci<br />
su u novoj dr`avi bili ubedqiva<br />
mawina, ~ak i u okvirima Kosova i Metohije<br />
(krajem 19. veka bilo je 415.000<br />
Srba hri{}ana, 236.420 Srba muhamedanaca<br />
i 106.270 Albanaca). Sa zavr-<br />
{etkom Prvog svetskog rata (setimo se<br />
wihove uloge u tom ratu), oni postaju jo{<br />
ubedqivija mawina, ali to nije zna~ilo<br />
prestanak nevoqa za Srbe, koji su na<br />
Kosovu i Metohiji i daqe maltretirani,<br />
poni`avani, iseqavani, a o tome su govorili<br />
i pisali mnogobrojni, ~ak i inostrani<br />
autoriteti.<br />
ORU@ANI XIHAD<br />
Na 18. islamskoj konferenciji, odr`anoj<br />
u Pakistanu, albanski separatizam okarakterisan<br />
je <strong>kao</strong> oru`ani xihad i na taj na~in je ~itav<br />
islamski svet pozvan da pomogne wihovu<br />
borbu za „slobodu na okupiranim muslimanskim<br />
teritorijama”. U skladu sa porukama iz<br />
Kurana, Albanci ne priznaju vlast Republike<br />
Srbije, jer na KiM treba da `ive muslimani u<br />
islamskoj dr`avi.<br />
MUXAHEDINI U OVK<br />
Nesumwivo je veliki broj muxahedina u~estvovao<br />
na strani tzv. OVK tokom rata na KiM<br />
i wihovo u~e{}e motivisano je, izme|u ostalog,<br />
i verskim pobudama. Ima podataka koji<br />
ukazuju da ih je najmawe 50 pre{lo u KZK, {to<br />
zna~i da se i daqe nalaze u Pokrajini i da aktivno<br />
u~estvuju u kreirawu stawa bezbednosti,<br />
ne samo na KiM ve} i u Makedoniji, gde je tako|e<br />
registrovano wihovo prisustvo tokom teroristi~kih<br />
akcija tzv. ONA. Uostalom, posle<br />
1999. godine, na Kosovu je zabele`eno vi{e<br />
afera sa {vercom oru`ja i eksploziva, ~iji su<br />
akteri bili muslimani – pripadnici me|unarodnih<br />
<strong>mi</strong>sija.<br />
islamske dr`ave, {to je u potpunosti u<br />
skladu sa delovawem islama <strong>kao</strong> religije.<br />
Kao izraz te`we za osnivawem takve<br />
dr`ave, izme|u ostalog, for<strong>mi</strong>rana je<br />
Skender-beg divizija, a ona je u svom sastavu<br />
imala vojne imame koji su radili<br />
na ideolo{kom uzdizawu boraca. Naravno,<br />
neprekidno je istican panislamski i<br />
xihadski karakter borbe protiv bezbo-<br />
`nika – partizana, {to je vi|eno na brojnim<br />
primerima. Prva akcija te jedinice,<br />
kojom je ona potvrdila svoju orijentaciju,<br />
bila je hap{ewe i potom likvidacija 281<br />
pri{tinskog Jevreja u maju 1944. godine.<br />
ZABRANA POVRATKA<br />
Panislamski karakter Skender-beg<br />
divizije ogledao se i u ~iwenici da je u<br />
wenom sastavu bilo skoro 150 Taxika i<br />
Turkmena. Verovatno i pod wihovim uticajem,<br />
divizija je ostala zapam}ena po<br />
brojnim zlo~inima i masakrima nad srpskim<br />
stanovni{tvom, pa ~ak i `enama i<br />
decom.<br />
Posle okon~awa Drugog svetskog rata,<br />
suprotno o~ekivawima, u novofor<strong>mi</strong>ranoj<br />
nagla{eno ateisti~koj dr`avi,<br />
za Kosovo i Metohiju i Srbe nastupio je<br />
ISEQAVAWE SRBA<br />
Naro~ito te{ka i mo`da odlu~uju-<br />
}a faza u isla<strong>mi</strong>zaciji Kosova i Metohije<br />
de{ava se tokom Drugog svetskog rata.<br />
Zbog specifi~nih odnosa sa Albanijom<br />
i sopstvenih interesa, italijanski<br />
okupatori dozvolili su masovni pogrom<br />
i iseqavawe Srba, a u isto vreme pristigao<br />
je i naselio se ogroman broj Albanaca<br />
iz Albanije. Na taj na~in u~iwen<br />
je zna~ajan ve{ta~ki demografski<br />
poreme}aj, koji }e, neka`wen, pokazalo<br />
se kasnije, imati mo`da i odlu~uju}u<br />
ulogu u narastawu terorizma i sprovo-<br />
|ewu separatisti~kih ambicija. U tom<br />
periodu ubijeno je oko 10.000 Srba, iseqeno je 70.000, poru{eno<br />
je ili spaqeno oko 30.000 ku}a i drugih objekata. U isto vreme,<br />
u nekontrolisanim, ali namerno izazvanim <strong>mi</strong>gracionim talasima,<br />
naseqeno je oko 300.000 Albanaca iz Albanije, a znatan<br />
broj naselio se i na podru~ju dana{we zapadne Makedonije.<br />
U borbi protiv Srba, odnosno hri{}ana, tada{wi albanski<br />
lideri, veoma lukavo, mobilisali su sve Albance – muslimane i<br />
hri{}ane. Za hri{}ane je ta borba prikazivana <strong>kao</strong> borba protiv<br />
tobo`weg srpskog ugwetavawa i za stvarawe Velike Albanije, a u<br />
uskim krugovima, me|u muslimanima, isticana je potreba stvarawa<br />
ni{ta mawe te`ak period. Zakon o zabrani povratka kolonista,<br />
koji je stupio na snagu posle rata, onemogu}io je povratak velikog<br />
broja Srba na svoja ogwi{ta, a ujedno omogu}io i legalizovao boravak<br />
i daqi `ivot ogromnog broja Albanaca na tu|im (srpskim)<br />
imawima. Boqi signal od novih vlasti Albanci – teroristi nisu<br />
mogli da dobiju. Umesto da budu surovo ka`weni za sva nedela koja<br />
su po~inili i da dobiju status kakav su, bar u po~etku, dobile mawe-vi{e<br />
sve nacije koje su bile na strani pora`enih sila, u potpunosti<br />
je dat legiti<strong>mi</strong>tet demografskoj neravnote`i uspostavqenoj<br />
nasilno tokom rata i to na {tetu dr`avotvorne nacije – Srba.<br />
52<br />
1. oktobar 2007.
Da se o Albancima <strong>kao</strong> muslimanima i sledbenicima islama<br />
i te kako vodilo ra~una i to na u{trb hri{}ana, govori i to {to<br />
im je tolerisano mnogo`enstvo, koje je u tradiciji islama. Dok su u<br />
drugim delovima SFRJ radi {irewa „bratstva i jedinstva” me{oviti<br />
brakovi bili i vi{e nego po`eqni, na Kosovu i Metohiji je to<br />
bilo mogu}e samo jednostrano – da Albanac uzme Srpkiwu za `enu.<br />
Obrnuta situacija bila je retka i gotovo neza<strong>mi</strong>sliva zbog poznatih<br />
razloga, ~ije je izvori{te u Kuranu.<br />
ESKALACIJA TERORIZMA<br />
O isla<strong>mi</strong>zaciji Albanaca i Kosova i Metohije i wihovoj pripre<strong>mi</strong><br />
za terorizam, koji nikada u su{tini nije prestao (samo je<br />
mawe ili vi{e eskalirao), govore i drugi primeri. Iz Albanije<br />
Envera Hoxe, koja se tako|e deklarisala <strong>kao</strong> izrazito ateisti~ka,<br />
na Kosovo i Metohiju dolazi vi{e {eika dervi{kih redova, koji<br />
tokom 1956. godine bivaju osu|eni u Prizrenu zbog pomagawa teroristi~kih<br />
bandi.<br />
Predsednik tada{weg CK SK Kosmeta<br />
Mahmut Bakali isposlovao je, <strong>kao</strong> komunista,<br />
da se u srpskom selu Vito<strong>mi</strong>rici<br />
kod Pe}i sagradi xa<strong>mi</strong>ja, ~ime je pospe-<br />
{eno razbijawe Srba u tom delu Pokrajine.<br />
Zabele`eno je vi{e wegovih antisrpskih<br />
ispada, kojima je <strong>kao</strong> navodni komunista<br />
i ateista podilazio Albancima<br />
– muslimanima i u kojima je pokazivao<br />
svoje pravo lice i namere.<br />
Na razli~itim skupovima, predavawima<br />
i okruglim stolovima koji su prire-<br />
|ivani povodom re{avawa pitawa Kosova<br />
i Metohije nakon 1999. godine, ~esto<br />
su se mogle ~uti neutemeqene ocene koje<br />
negiraju isla<strong>mi</strong>zaciju tog prostora. Takve<br />
poruke su ~esto stizale i iz inostranstva,<br />
iz krugova koji su imali politi~ki interes<br />
da ne govore otvoreno o isla<strong>mi</strong>zaciji<br />
i da aktuelni sukob predstave iskqu-<br />
~ivo <strong>kao</strong> nacionalni. Za negirawe isla<strong>mi</strong>zacije Kosova i Metohije,<br />
ma odakle dolazilo, postoji jednostavan kontraargument. Dovoqno je<br />
upitati se {ta je sa Albancima – katolicima, poznatim zlatarima iz<br />
Jaweva. Da li su ostali na Kosovu i Metohiji Nisu, iako su Albanci,<br />
jer to nije dovoqno – moraju biti i muslimani da bi tamo bezbri-<br />
`no `iveli. Kao katolici, na{li su uto~i{te u Hrvatskoj.<br />
Prisustvo radikalnog islamskog faktora na KiM potvr|eno je u<br />
mnogim prilikama na delu, ali i u analizama, procenama, izjavama<br />
eksperata i politi~ara.<br />
Al kaida je svojevremeno najavila teroristi~ke akte protiv<br />
„nevernika”: SAD, Velike Britanije, Francuske, Izraela, Indije,<br />
Rusije i Srbije. Sam bin Laden je tokom 1995. godine na poziv Salija<br />
Beri{e boravio u Albaniji i susreo se i sa Ha{imom Ta~ijem i<br />
Ramu{om Haradinajem.<br />
Neskrivena veza sa islamskim faktorom potvr|ena je i na proslavi<br />
118. godi{wice Prizrenske lige 1996. godine u Skopqu, kojoj<br />
su prisustvovali i predstavnici Albanaca sa KiM, gde su se ponovo<br />
zakleli da }e se boriti za ostvarivawe wenih ideja. Ovo je zna~ajno<br />
zato {to se <strong>kao</strong> politi~ki subjekt u dokumentima Prizrenske lige<br />
pojavquju muslimani, a ne Albanci, tako da je jasno da je i tom prilikom<br />
iskazana `eqa za stvarawem islamske dr`ave.<br />
Ameri~ka ad<strong>mi</strong>nistracija je 1998. godine bila prinu|ena da<br />
svog saveznika, tzv. OVK, stavi na listu teroristi~kih organizacija,<br />
a <strong>kao</strong> razlog navedeno je da postoje podaci o wenom finansirawu<br />
novcem islamskih zemaqa koje se bave prometom droge. Tada je<br />
navedeno da je jedan od finansijera i Osama bin Laden. Na osnovu<br />
podataka Interpola, jednu od elitnih jedinica tzv. OVK predvodio<br />
je Muhamed al Zavahiri, brat Ajmana al Zavahirija, jednog od<br />
ideologa Al kaide.<br />
VELIKI ZA[TITNIK ALBANACA<br />
O~igledno je da su Albanci kod Tita imali<br />
status povla{}ene nacije. Iako je u wegovim<br />
na<strong>mera</strong>ma da Albance civilizuje i emancipuje<br />
bilo i ne~eg dobrog, to je, dugoro~no gledano,<br />
predstavqalo podr{ku i ohrabrewe separatizmu<br />
koji se kod wih nikada nije ugasio.<br />
Za{to se srpski politi~ari nisu tome odlu~nije<br />
suprotstavili, pokaza}e sud istorije.<br />
Tokom 1998. godine potvr|eni su podaci<br />
o postojawu jedinice „Abu Bekir Sidik”,<br />
koja je delovala na podru~ju Drenice,<br />
te da je finansiraju, izme|u ostalog, i<br />
„Islamski balkanski centar” iz Zenice i<br />
„Aktivna islamska omladina”. U sastavu<br />
jedinice bilo je oko 40 stranih dr`avqana,<br />
a wen komandant bio je Ekrem Avdija.<br />
Kada je jedinica rasfor<strong>mi</strong>rana, Avdija je<br />
uhap{en, a sa wim i veliki broj pripadnika<br />
jedinice, ali su svi amnestirani pod<br />
pritiskom me|unarodne zajednice tokom<br />
2001. godine. Odmah posle izlaska iz zatvora, Avdija je vodio organizaciju<br />
„Kosovski islamski biro”, koja je imala brojne ispostave<br />
{irom KiM, a zatim je reaktivirao svoju biv{u jedinicu sa sedi-<br />
{tem u ju`nom delu Kosovske Mitrovice. Ekrem Avdija je i danas faktor<br />
nestabilnosti na KiM.<br />
Veliki broj islamskih organizacija i sada deluje na teritoriji<br />
KiM. Pod pla{tom humanitarnog rada bave se {vercom oru`ja, nedozvoqenom<br />
trgovinom i finansirawem ekstremnih i teroristi~kih<br />
aktivnosti.<br />
DVOSTRUKI STANDARDI<br />
Zavr{ni ~in definitivne isla<strong>mi</strong>zacije i albanizacije Kosova<br />
i Metohije odvija se upravo pred na{im o~ima, bez ozbiqnijih mogu}nosti<br />
da se tome efikasno suprotstavimo. Problem Kosova i Metohije<br />
u posledwih nekoliko godina uvek se zamagqivao, kako bi bilo<br />
prostora za tu|e me{awe i „arbitra`u”. Pitawe Kosova i Metohije<br />
re{avano je primenom politike sile i dvostrukih standarda na<br />
{tetu Srba, ali nam je otvorilo i druga pitawa koja su sada sredstvo<br />
komunikacije velikih sila sa nama.<br />
Prema tome, isla<strong>mi</strong>zacija Kosova i Metohije odvijala se u potpunom<br />
skladu sa te`wama za {irewem dar al islama. Albanski teroristi<br />
ne `ele da priznaju bezbo`ni~ku vlast dr`ave u kojoj `ive,<br />
a budu}i da procewuju da se sa takvom vla{}u mogu obra~unati, krenuli<br />
su ka wenom ru{ewu krajwe agresivno. Pri tome meta nisu samo<br />
Srbi (500.000 iseqenih od 1945. do 1987), <strong>kao</strong> predstavnici i<br />
nosioci vlasti, ve} i Albanci koji je podr`avaju, bez obzira da li<br />
se izja{wavaju <strong>kao</strong> muslimani ili hri{}ani.<br />
Predrag KARAXI]<br />
53
[PANSKA PROTIVTERORISTI^KA JEDINICA<br />
POSLEDWA BRANA<br />
OD TERORIZMA<br />
Jedinica za specijalna<br />
dejstva (Unidad dEspecial<br />
de Intervention) oru`anih<br />
snaga [panije trenutno<br />
se smatra jednom od<br />
najboqe obu~enih i<br />
opremqenih jedinica ove<br />
vrste u svetu<br />
Jedinica za specijalna dejstva oru`anih snaga [panije ima<br />
82 pripadnika i nalazi se u sastavu Civilne garde. [tab i<br />
centar za obuku jedinice su u Valdemoru, oko 25 km ju`no od<br />
Madrida. Wenu osnovnu strukturu ~ine dve grupe za specijalna<br />
dejstava od po 25 qudi i grupa za tehni~ku podr{ku. Tokom<br />
izvo|ewa borbenih dejstava grupa za specijalna dejstva mo`e biti<br />
podeqena u dve takti~ke podgrupe. Svaka podgrupa ima {est qudi u<br />
napadnom timu i pet snajperista u snajperskom timu.<br />
Jedinica za specijalna dejstva odgovorna je za: intervencije<br />
prilikom teroristi~kih napada, ukqu~uju}i ot<strong>mi</strong>ce i kidnapovawa;<br />
podr{ku drugim bezbednosnim strukturama u borbi protiv terorizma<br />
i organizovanog kri<strong>mi</strong>nala, ukqu~uju}i visoko rizi~na hap{ewa<br />
opasnih kri<strong>mi</strong>nalaca; pomo} drugim bezbednosnim strukturama<br />
u obezbe|ewu velikih sve~anosti od nacionalnog i me|unarodnog<br />
zna~aja (Olimpijske igre u Barseloni 1992); obezbe|ivawe VIP<br />
li~nosti tokom poseta; pomo} u gu{ewu pobuna, tala~kim situacijama;<br />
izvo|ewe obuke sa drugim strukturama Civilne garde.<br />
OBUKA<br />
Svi kandidati za prijem u jedinicu moraju biti iskusni oficiri<br />
Civilne garde, koji su ve} na du`nostima u jedinicama {irom<br />
zemqe. Jednom godi{we, obi~no u maju, odr`ava se kvalifikaciono<br />
tak<strong>mi</strong>~ewe radi selektovawa najboqih kandidata za jedinicu.<br />
Nakon selekcionog perioda po~iwe {estomese~ni period<br />
osnovne obuke. Proces obuke je vrlo rigorozan i dizajniran tako<br />
da kod pripadnika jedinice razvija borbene sposobnosti potrebne<br />
u borbi protiv terorista i kri<strong>mi</strong>nalaca. Ukqu~uje i vrlo in-<br />
54<br />
1. oktobar 2007.
tenzivnu fizi~ku obuku, streqa~ku obuku, borbena ga|awa u razli-<br />
~itim uslovima u borbi protiv terorista, verawe, upotrebu helikoptera,<br />
rowewe, skijawe, poznavawe i upotrebu sredstava veze,<br />
rukovawe eksplozivom, poznavawe ostale opreme, prikupqawe<br />
obave{tajnih podataka, te takti~ki postupci pri napadu na zgradu,<br />
avion i drugo. Ova faza zavr{ava se obukom u borbi u gradskim<br />
uslovima, tokom kojih se testiraju profesionalne sposobnosti<br />
kandidata do krajwih granica fizi~kih i psihi~kih mogu}nosti.<br />
Nakon ovog dela obuke novi operativci raspore|uju se u jednu<br />
od grupa za specijalno dejstvo, gde nastavqaju sa specijalisti~kom<br />
obukom. Specijalisti~ka obuka obuhvata takti~ku obuku, tehnike<br />
spasavawa talaca i re{avawa tala~kih situacija i simulaciju napada<br />
na razli~ite objekte: avion, brod, automobil, autobus, voz i<br />
druge gradske objekte.<br />
Program za obuku jedinice izvodi se na teritoriji ~itave<br />
[panije. Jedinici podr{ku pru`aju vazduhoplovne i kopnene snage<br />
Civilne garde, ukqu~uju}i helikoptere BO-105 i BK-117 i vozila.<br />
ARSENAL<br />
Jedinica je opremqena najpoznatijim oru`jem i opremom koja<br />
postoji u oblasti protivteroristi~ke borbe. Oru`ja su opremqena<br />
savremenim optoelektronskim i ni{anskim spravama, tako da mogu<br />
da se koriste dawu i no}u.<br />
Takav je na primer automat FN P 90 5.7 mm, koji se prete`no koristi<br />
za susretne borbe u gradskim uslovima do 150 metara. Ovo<br />
oru`je ima bulpap mehanizam i okvire od 50 metaka. Tako|e mo`e<br />
biti opremqen sa laserskim ni{anom za<br />
dnevne i no}ne akcije.<br />
Automatske (juri{ne) pu{ke (5.56<br />
hekler i koh G41, 5.56 hekler i koh G53,<br />
5.56 sigsauer 551) jedinica koristi za<br />
borbe na ve}im rastojawima i onda kada<br />
se zahteva ve}a vatrena mo}. Iako<br />
su pi{toqi trenutno u drugom planu, poseduju<br />
ih svi ~lanovi jedinice. Koriste<br />
se u odre|enim situacijama kada se zahteva<br />
dejstvo iz jedne ruke (dejstvo u sobi,<br />
verawe i drugo), kada postaju osnovno<br />
oru`je. Re~ je o devet<strong>mi</strong>limetarskom<br />
gloku 17, 357 magnum astra revolveru<br />
sa {est metaka, koji je jedan od najpouzdanijih<br />
revolvera danas, a proizvodi<br />
se u [paniji.<br />
U arsenalu su i snajperske pu{ke, koje mogu da dejstvuju na velikim<br />
daqinama, {to je od presudne va`nosti za dejstvo protiv ot<strong>mi</strong>~ara.<br />
Jedinica je opremqena sa najboqim snajperima koji postoje<br />
danas (sigsauer 3000, SAKO MK3 i 0.308 Accuracy International<br />
AWP).<br />
Pumparice se koriste prete`no <strong>kao</strong> napadno oru`je za blisko<br />
dejstvo. Wihovo najefektnije dejstvo je pri upadu u razli~ite objekte,<br />
kada se koristi za razvaqivawe brava, reza, {arki i drugog.<br />
OPREMA<br />
Pored sofisticiranog oru`ja, jedinica raspola`e i sa dosta<br />
specijalisti~ke opreme i elektronskih sredstava. Standardna<br />
oprema ukqu~uje i za{titne maske, gasne i {ok bombe, 37 mm<br />
i 40 mm lanser granata, unapre|eni motorola XTS 3000R komunikacioni<br />
sistem, optoelektronsku opremu za dnevno i no}no<br />
osmatrawe, ronila~ku opremu, eksplozive, probojna sredstva<br />
za upade u objekte, za{titne prsluke i drugo. Jedinica je opremqena<br />
i sa izuzetnom li~nom opremom, <strong>kao</strong> {to su kasoni {lem<br />
sa III A balisti~kom za{titom i ~eonim vizirom; nomeks protivpo`arnom<br />
za{titom za kolena, ramena i laktove; fedur pancir<br />
sa III A balisti~kom za{titom sa posebnom za{titom od KTW municije;<br />
modularni takti~ki za{titni prsluk sa kabanicom...<br />
Za operativnu upotrebu jedinica raspola`e sa razli~itim<br />
vozilima, ukqu~uju}i sitroen C5V6 sedan, sitroen C8 van i nisan<br />
GR koji ima specijalnu platformu za napad na zgrade, autobuse<br />
i avione. Za pomorske akcije, jedinica je opremqena ~amcima<br />
na naduvavawe sa vanbrodskim<br />
AKCIJE<br />
[panska protivteroristi~ka jedinica je<br />
u~estvovala u brojnim me|unarodnim bezbednosnim<br />
<strong>mi</strong>sijama i protivteroristi~kim akcijama i<br />
operacijama na {panskoj teritoriji. Najve}i<br />
uspesi jedinice u protivteroristi~koj borbi su<br />
hap{ewe 127 ~lanova teroristi~ke organizacije<br />
ETA, spasavawe 104 taoca koja su oteta tokom<br />
pobune u zatvoru; uspe{no re{avawe pet slu~ajeva<br />
ot<strong>mi</strong>ca aviona (~etiri su re{ena pregovorima<br />
izme|u pripadnika jedinice i ot<strong>mi</strong>~ara).<br />
Jedinica je bila ukqu~ena i u re{avawe<br />
pet tala~kih situacija, u kojima su bili oteti<br />
avioni.<br />
motorima 350 HP. Vazduhoplovni transport<br />
uglavnom obezbe|uje Civilna<br />
garda i to helikopterima BO-105 i BK-<br />
117 koji brzo mogu transportovati<br />
podgrupe na kra}a odstojawa. Za dejstva<br />
na ve}im odstojawima jedinica koristi<br />
vojne vazduhoplove, <strong>kao</strong> CASA<br />
CN-25 i CASA CN-295 (koji su stacionirani<br />
u vazduhoplovnoj vojnoj bazi Getafe).<br />
Jedinica za specijalna dejstva jedan<br />
je od najva`nijih elemenata u<br />
{panskoj bezbednosnoj strukturi za<br />
borbu protiv terorizma, koja se poziva<br />
da razre{i najte`e slu~ajeve.<br />
Dr Milan MILO[EVI]<br />
55
MISIJE<br />
LIBERIJA<br />
ZEMQA<br />
SLOBODNIH<br />
ROBOVA<br />
Majori @ivko Bo`i} i<br />
Slobodan [krbi} vratili su se<br />
iz Liberije, gde su proveli<br />
godinu u <strong>mi</strong>rovnoj <strong>mi</strong>siji<br />
Ujediwenih nacija. Ocewuju<br />
da krhki <strong>mi</strong>r nije dovoqan<br />
za oporavak liberijskog<br />
naroda koji vi{e od dve<br />
decenije krvari u te{kim<br />
gra|anskim sukobima.<br />
Ohrabruje poverewe koje<br />
ve}ina stanovni{tva ima<br />
u <strong>mi</strong>siju UNMIL. Plave beretke<br />
su donele <strong>mi</strong>r, ali je<br />
blagostawe jo{ daleko.<br />
56<br />
Po~etkom 19. veka Ameri~ko kolonijalno dru{tvo donelo je odluku da se<br />
teritorija dana{we Liberije naseli crna~kom populacijom biv{ih<br />
robova koji su slobodu stekli posle gra|anskog rata. Iako su se mnogi<br />
od wih protivili iseqavawu, prema doktrini tada{weg ameri~kog<br />
predsednika Xejmsa Monroa, na podru~je izme|u Obale Slonova~e, Gvineje<br />
i Sijera Leonea postepeno su stizali kontingenti „slobodnih qudi”.<br />
Ubrzo su doseqenici, koji su sebe nazivali „Americo-Liberians”, nametnuv-<br />
{i lokalnom stanovni{tvu kulturu i obi~aje, proglasili nezavisnost republike<br />
Liberije. Nova dr`ava, iako je u`ivala podr{ku ameri~ke vlade, na-<br />
{la se na udaru britanskih i francuskih kolonijalnih vlasti u okru`ewu, koje<br />
su ~inile sve da je ekonomski i politi~ki oslabe, {to je dovelo i do anektirawa<br />
dela liberijskih teritorija krajem 19. veka.<br />
KRVAVE DEVEDESETE<br />
Novija istorija te zapadnoafri~ke dr`ave obele`ena je mnogobrojnim<br />
politi~kim prevratima i obra~unima me}u plemenima, u kojima su najve}e<br />
`rtve podneli civili. Nova vlast po pravilu nije donosila boqitak u `ivotu<br />
obi~nih qudi, nego se uglavnom bavila obra~unima sa politi~kim neisto<strong>mi</strong>-<br />
{qenicima.<br />
Posle gra|anskog rata 1993. godine i potpisivawa <strong>mi</strong>ra, Ujediwene nacije<br />
(UN) su uspostavile UNMIL (United Nations Observer Mission in Liberia) ~ija je primarna<br />
<strong>mi</strong>sija zavr{ena 1997. inauguracijom predsednika ^arlsa Tejlora. Nastojawe<br />
izaslanika generalnog sekretara UN i <strong>mi</strong>sije UNOL-a (United Nations Pe-<br />
1. oktobar 2007.
ace-building Support Office In Liberia)<br />
da pomogne stabilizaciju zemqe<br />
nisu urodili plodom. Autokratski<br />
i brutalan re`im predsednika<br />
Tejlora, te izostajawe konsenzusa<br />
izme|u vlasti i opozicije<br />
u pogledu upravqawa zemqom,<br />
doveli su 2003. godine do eskalacije<br />
sukoba i humanitarne katastrofe<br />
{to je primoralo UN da<br />
ponovo uspostavi <strong>mi</strong>siju UNMIL.<br />
Mirovni sporazum od avgusta<br />
2003. i ostavka ^arlsa Tejlora<br />
prekinuli su plemenske obra~une.<br />
Nova predsednica Elen Xonson<br />
Sirlif, i sama jedna od pobuweni~kih<br />
lidera, dobila je te`ak<br />
zadatak – izgradwa <strong>mi</strong>ra i demokratije<br />
u siroma{noj i politi~ki<br />
duboko podeqenoj zemqi.<br />
Od 14. maja 2006. majori<br />
@ivko Bo`i} i Slobodan [krbi}<br />
bili su ukqu~eni u jednogodi{wu<br />
posmatra~ku <strong>mi</strong>siju UN-<br />
MIL-a. Major Bo`i} je prvih<br />
{est meseci proveo <strong>kao</strong> transportni<br />
oficir u Bong Kauntiju,<br />
jednoj od kontinentalnih oblasti<br />
Liberije, a ostatak u Kemp [efelinu<br />
na du`nosti oficira za<br />
personalna pitawa.<br />
Major Slobodan [krbi} je<br />
u prvoj polovini <strong>mi</strong>sije obavqao<br />
du`nost komunikacijskog oficira<br />
u Tapiti, a preostalih {est<br />
meseci boravio je u prestonici<br />
Monroviji gde je radio u [tabu vojnih snaga UN.<br />
^ARLS TEJLOR<br />
Biv{i predsednik Liberije ^arls Tejlor, koji je 2003. godine<br />
dobrovoqno napustio vlast i dobio politi~ki azil u Nigeriji,<br />
optu`en je pred Ha{kim sudom za ratne zlo~ine u Sijera<br />
Leoneu. Tejlor je dva dana pred hap{ewe poku{ao da pobegne,<br />
ali su ga nigerijske vlasti uhapsile i prebacile u Fritaun,<br />
glavni grad Sijera Leonea.<br />
^arls Tejlor je polo`aj predsednika napustio suo~en sa ameri~kim<br />
pritiskom i napredovawem pobuwenika, koji su bili na<br />
prilazima liberijskom glavnom gradu Monroviji.<br />
Potom je oti{ao za Nigeriju, koja mu je pru`ila azil, ali<br />
je istovremeno obe}ala da }e ga predati Liberiji kada u toj zemqi,<br />
koja se oporavqa od gra|anskog rata, budu odr`ani demokratski<br />
izbori.<br />
PROTESTI U FAJERSTOUNU<br />
Ameri~ka kompanija Fajerstoun („Firestone plantation company”)<br />
je 1926. godine dobila koncesiju za eksploataciju kau~uka<br />
u Liberiji. Pla}a {est centi po hektaru na ime nadoknade<br />
za sakupqawe ove dragocene te~nosti koja je osnovna sirovina<br />
za proizvodwu gume.<br />
Nisku cenu deli<strong>mi</strong>~no obja{wava ~iwenica da radnici koji<br />
su zaposleni u toj kompaniji imaju obezbe|eno zdravstveno<br />
osigurawe, a wihova deca se besplatno {koluju. Ostali stanovnici<br />
nemaju ove privilegije. Taksa koja je neophodna da bi se<br />
ostvarila zdravstvena za{tita nekoliko puta prema{uje prose~nu<br />
zaradu.<br />
Tokom nekoliko proteklih meseci zaposleni u Fajerstounu<br />
su izrazili nezadovoqstvo zahtevaju}i poboq{awe uslova `ivota<br />
i rada, a krajem aprila je do{lo do demonstracija ispred<br />
sedi{ta kompanije i sukoba izme|u obezbe|ewa i demonstranata,<br />
u kojima je povre|eno 13 demonstranata.<br />
Dvojica stare{ina dele <strong>mi</strong>{qewe o situaciji u toj zapadnoafri~koj<br />
zemqi. Utisak siroma{tva i nerazvijenosti, prema wihovim<br />
re~ima, obuzima svakoga ko prvi put dolazi u Liberiju. Tokom<br />
brojnih sukoba uni{ten je ili o{te}en veliki deo infrastrukture<br />
zemqe koji je nastao u periodu izme|u Drugog svetskog<br />
rata i 1980. godine. Mali broj naseqa je elektrifikovan, a situacija<br />
je sli~na i sa snabdevawem<br />
pija}om vodom. Putna<br />
mre`a je nerazvijena i osim<br />
jednog asfaltnog puta koji je<br />
glavni komunikacijski pravac,<br />
skoro sve saobra}ajnice su neure|ene<br />
i te{ko prohodne, naro~ito<br />
u ki{nim periodima.<br />
Liberija prema podacima<br />
UN ima oko 3.200.000 stanovnika,<br />
od kojih gotovo polovina<br />
`ivi u glavnom gradu. Me|utim,<br />
kako na{i posmatra~i ka`u,<br />
ovaj broj verovatno nije ta~an<br />
jer su, bave}i se popisom, ~esto<br />
nailazili na bitno razli~ite<br />
podatke. Veliki broj qudi je nezaposlen,<br />
a prose~na mese~na<br />
primawa ne prelaze 30 ameri~kih<br />
dolara.<br />
Snage bezbednosti i sudstvo<br />
tako|e imaju veoma niske<br />
plate {to dovodi do korupcije.<br />
Osim toga, veoma mali broj gra-<br />
|ana uop{te dolazi do sudova,<br />
bilo zbog neupu}enosti i neobrazovawa,<br />
ili velike udaqenosti<br />
i nedostatka prevoznih<br />
sredstava. U skladu s tim dosta<br />
se primewuje tradicionalno<br />
pravo koje je ~esto neprimereno<br />
i surovo, a i dr`avni pravosudni<br />
organi, prema izve{tajima<br />
UN, uglavnom su nekompetentni<br />
i nestru~ni.<br />
Kao jedan od zna~ajnih problema<br />
Bo`i} i [krbi} navode neregularnu eksploataciju zlata<br />
i dijamanata po kojima je ova zemqa svetski poznata. Nalazi-<br />
{ta tih prirodnih blaga su u rukama biv{ih pobuweni~kih vo|a,<br />
pa je veoma te{ko nad wima uspostaviti dr`avnu kontrolu.<br />
Eksploatacija kau~uka, za koji je ameri~ka kompanija Fajerstoun<br />
dobila koncesiju po~etkom pro{log veka, tako|e je jedan<br />
od tamo{wih problema. U pograni~nom pojasu istoimene<br />
oblasti neretko dolazi do<br />
oru`anih sukoba korporacijskog<br />
obezbe|ewa i pobuwenika<br />
koji smatraju da im pripada<br />
deo prihoda od ovog<br />
strate{kog proizvoda. Ujediwene<br />
nacije su zbog toga bile<br />
primorane da u tu oblast<br />
upute snage za brzo delovawe<br />
kako bi obezbedile <strong>mi</strong>r.<br />
Na brifingu koji su dvojica<br />
srpskih oficira odr`ali po<br />
povratku iz Liberije, u Centru<br />
za <strong>mi</strong>rovne operacije, ocenili<br />
su da krhki <strong>mi</strong>r nije dovoqan<br />
za oporavak liberijskog<br />
naroda koji vi{e od dve decenije<br />
krvari u te{kim gra|anskim<br />
sukobima. Ohrabruje poverewe<br />
koje ve}ina stanovni-<br />
{tva ima u <strong>mi</strong>siju UNMIL-a.<br />
Plave beretke su donele <strong>mi</strong>r u<br />
zemqu slobodnih robova, ali<br />
je blagostawe jo{ daleko.<br />
Aleksandar PETROVI]<br />
57
MERIDIJANI<br />
Priprema Blagoje NI^I]<br />
MOSKVA<br />
POD NOVIM<br />
„RAKETNIM<br />
KI[OBRANOM”<br />
Glavni grad Rusije je dobio novu raketnu<br />
i PVO za{titu. U Podmoskovqu na bojno<br />
de`urstvo stupa prvi raketni kompleks<br />
pete generacije S-400 „Trijumf“, proizveden<br />
u konstruktorsko-proizvodnom birou<br />
„Almaz“. On }e zameniti ~uvene raketne<br />
sisteme S-300, koji je u sovjetsko<br />
vreme napravqen da {titi Moskvu.<br />
Predvi|eno je da se u budu}nosti S-<br />
400 anga`uje na de`urstvu i u drugim delovima<br />
Rusije. Siste<strong>mi</strong> S-400 bi}e povezani<br />
u jedinstveni radarski sistem, koji<br />
}e informacije dobijati od velikih<br />
radarskih stanica iz Gabale (Azerbexan),<br />
zatim stanice iz Lewingradske<br />
oblasti, a idu}e godine po~e}e da radi radarska stanica i u Armaviru<br />
na jugu Rusije.<br />
Za razliku od S-300, koji je istovremeno mogao da ga|a {est<br />
ciqeva, S-400 mo`e da ga|a dvostruko vi{e. Domet modernizovanih<br />
S-300 bio je 200 km, a novog sistema „Trijumf” oko 400 km. Osim toga,<br />
S-400 mo`e da obori ciq koji leti na malim visinama – ~ak na<br />
deset metara. Zamena sistema S-300 na S-400 „Trijumf“ po~e}e u<br />
blizini grada Elektrostaq u Podmoskovqu. Za po~etak }e tamo biti<br />
dva diviziona, a zatim }e se napraviti prsten oko Moskve. Posle<br />
Moskve, siste<strong>mi</strong> }e biti postavqani i u drugim regionima. Godi{we<br />
}e na bojno de`urstvo dolaziti po dva puka S-400. Planira se da u<br />
bli`oj budu}nosti Rusija opre<strong>mi</strong> 35 pukova siste<strong>mi</strong>ma S-400.<br />
Zbog dobrih performansi sistema S-400, wegovu kupovinu su<br />
najavili Jordan, Iran i Arapski E<strong>mi</strong>rati.<br />
KINA JA^A SVOJE ST<br />
Kinesko ratno vazduhoplovstvo, odnosno wihova bombarderska<br />
komponenta, uskoro bi trebalo da bude oja~ano<br />
novom varijantom bombardera i novim krstare}im pro<br />
jektilom, ~ime se posti`e mogu}nost napada na strategijski va-<br />
`ne ciqeve protivnika. Prema izvorima iz wihovog Ministarstva<br />
odbrane, Kina privodi kraju program modernizacije<br />
postoje}eg bombardera Xian H-6, na koji se jednovremeno ugra-<br />
|uju nove, integrisane pogonske grupe i novi oru`ani siste<strong>mi</strong>.<br />
To se ponajpre odnosi na krstare}i projektil velikog dometa<br />
DH-10.<br />
Kineski bombarder Xian H-6 jeste licencno proizvedena<br />
kopija ruskog bombardera tupoqev Tu-16 Badger, i Kina je,<br />
svesna wegove tehnolo{ke zastarelosti, posledwih godina vodila<br />
bezuspe{ne pregovore s Rusijom o nabavci bombardera<br />
KANADA I AKTIVNOSTI<br />
NA ARKTIKU<br />
HRABRI<br />
OSVETNIK<br />
Kanadski pre<strong>mi</strong>jer Stiven<br />
Harper je, <strong>kao</strong> odgovor nakon {to su<br />
Rusi iskazali pretenzije na podmorje<br />
Arktika, najavio pove}anu aktivnost<br />
u izgradwi vojne infrastrukture<br />
u toj oblasti. Prema wegovoj najavi,<br />
Kanada }e u gradu Rezolut izgraditi<br />
Arkti~ki vojni centar za<br />
obuku, sa mogu}nostima da u wemu<br />
jednovremeno boravi oko 5.000 rezervista.<br />
Osim Centra za obuku u<br />
planu je izgradwa nove podmorni~ke<br />
baze i stanice za snabdevawe brodova<br />
gorivom u Nanisviku, oblast<br />
Nunavut. Najavqene aktivnosti pokazuju<br />
jasne namere Kanade da sa<br />
SAD, Danskom i Norve{kom ospore<br />
ruski suverenitet na oblasti Arktika,<br />
u kome se, prema procenama, nalazi<br />
vi{e od 25 posto rezervi svetske<br />
nafte i gasa.<br />
Po~etkom septembra u vazduhoplovnoj bazi Orlan u centralnoj<br />
Norve{koj izvedena je zajedni~ka ve`ba „Hrabri<br />
osvetnik“ (Bold avenger) vazduhoplovnih snaga 13 zemaqa Natoa:<br />
Belgije, Velike Britanije, Nema~ke, Gr~ke, [panije, Kanade,<br />
Norve{ke, Poqske, Rumunije, SAD, Turske, Francuske<br />
i ^e{ke.<br />
Na ve`bi je bilo anga`ovano vi{e od 100 aviona razli~itih<br />
tipova i 1.500 vojnika, a sve pod rukovodstvom ameri~kog<br />
generala Vilijama Hobinsa. Ciq je bio razrada zajedni~kih<br />
aktivnosti radi pove}awa iskustva u provo|ewu<br />
takti~kih vazduhoplovnih operacija, postizawa nivoa standarda<br />
Snaga za brzo reagovawe i me|usobne saradwa u<br />
oblasti zdru`enih vazdu{nih operacija.<br />
58<br />
1. oktobar 2007.
MERIDIJANI<br />
RATE[KE POTENCIJALE<br />
ME\UNARODNA VOJNA VE@BA<br />
U HRVATSKOJ<br />
U Hrvatskoj je u prvoj polovini septembra izvedena me|unarodna<br />
vojna ve`ba zemaqa potpisnica Ameri~ko-jadranske poveqe „Adriatic<br />
Eagle 07”, u kojoj su, uz pripadnike hrvatskih, u~estvovali i pripadnici<br />
specijalnih jedinica iz Albanije i Makedonije. Ve`ba je izvedena<br />
na vojnom poligonu u Udbini i kasarni „Dragomaq” u Delnicama,<br />
centru Bataqona za specijalna delovawa hrvatskog Kopnene<br />
vojske, koja je ujedno organizator i u~esnik u ve`bi. To je redovna<br />
planska aktivnost i provodi se radi uve`bavawa borbenih ve{tina<br />
i sticawa iskustva u zajedni~kom radu pripadnika specijalnih jedinica.<br />
Na ve`bi su obra|eni zadaci rukovo|ewa i planirawa, zatim<br />
ga|awa (po dubini, u stranu, te situacijsko ga|awe) pi{toqem, automatskom<br />
pu{kom i snajperom, bliska borba i izvo|ewe operacija u<br />
urbanim sredinama s upotrebom helikoptera.<br />
Tu-22M Backfire. Zbog toga je odlu~ila da samostalno krene u program<br />
modernizaciju aviona H-6 i dosad je proizveden najmawe jedan<br />
prototip koji nosi oznaku H-6K. Postoje}a pogonska grupa, koju<br />
su ~inili motori WP-8 turboxet zameweni su derivatom motora D-<br />
30, kakav se ugra|uje na iqu{ine Il-76.<br />
Kineski krstare}i projektil nove generacije DH-10 za navo-<br />
|ewe u ter<strong>mi</strong>nalnoj fazi leta, odnosno zahvatu ciqa, koristi kineski<br />
razvijen elektroopti~ki sistem navo|ewa, odnosno za navo|ewe<br />
projektila kombinuje se inercijalni i GPS sistem. Sama konfiguracija<br />
tela projektila podse}a na ameri~ki projektil tomahawk,<br />
a prema dostupnim informacijama na jedno krilo mogu se podvesiti<br />
tri projektila DH-10. Nema podataka da li }e se uz klasi~ne u<br />
DH-10 ugra|ivati i nuklearne bojeve glave.<br />
VE@BA SPECIJALNIH JEDINICA RUSIJE I INDIJE „INDRA 2007”<br />
U Psovskoj oblasti, u bazi 76. gardijske vazdu{no-juri{ne<br />
brigade i poligonu „Zaveli~e“, izvedena je zajedni~ka<br />
ve`ba pripadnika ruskih vazdu{no-desantnih i padobranskih<br />
jedinica i 50. padobransko-desnatne brigade<br />
indijskih OS.<br />
Jedinstvena tema zajedni~ke ve`be indijskih i ruskih<br />
specijalaca jeste borba sa teroristi~kim grupacijama u<br />
razli~itim uslovima.<br />
Prvi put na zajedni~kim ve`bama pripadnika specijalnih<br />
jedinica dveju dr`ava indijski specijalci }e skakati<br />
ruskim padobranima, izvoditi ga|awa iz ruskog oru`ja<br />
i izu~avati naoru`awe i takti~ka dejstva paravojnih jedinica<br />
koje deluju na ruskoj teritoriji. U zavr{noj fazi<br />
ve`be u~esnici }e, raspore|eni u ~etiri me{ovita odreda,<br />
izvesti mar{ od oko 100 km, uz provo|ewe scenarija<br />
uni{tavawa baza i grupa terorista na tim podru~jima.<br />
Posle zavr{etka ve`be, pripadnici 234. desantno-juri-<br />
{nog puka vazdu{nodesantnih jedinica Rusije, izve{}e<br />
prakti~ne demonstracije ruskog naoru`awa, tehnike i desantnih<br />
sredstava.<br />
59
TEHNIKA<br />
P E T D E C E N I J A O S V A J A W A K O S M O S A<br />
PRODOR U<br />
TAJNE SVEMIRA<br />
Koristi od osvajawa<br />
nepreglednih prostranstava<br />
vasione jesu vi{estruke,<br />
po~ev{i od stalnog napredovawa<br />
u fundamentalnim i primewenim<br />
istra`ivawima, pa do<br />
prakti~nih ostvarewa u mnogim<br />
industrijskim i privrednim<br />
granama, ~iji je krajwi<br />
rezultat boqi i du`i `ivot<br />
na na{oj planeti<br />
Iako su teorijska i prakti~na istra`ivawa, zatim izgradwa namenskih<br />
postrojewa i konstruisawe tehni~kih sredstava (raketnih projektila)<br />
usledila znatno ranije, ipak se za po~etak kos<strong>mi</strong>~ke ere i ~ovekovog<br />
osvajawa vasione uzima 4. oktobar 1957. godine, kada su eksperti<br />
onda{weg Sovjetskog Saveza lansirali u orbitu oko na{e planete<br />
prvi Zemqin ve{ta~ki satelit „Sputwik 1’’ (loptastog oblika, pre~nika 58<br />
cm i mase 83,6 kg). Kru`io je oko Zemqe 93 dana. Po{to je oko we obleteo<br />
1.400 puta, u{ao je u guste slojeve atmosfere i u wima sagoreo 4. januara<br />
1958. godine.<br />
Bio je to doga|aj od izuzetnog zna~aja za ceo svet, pre <strong>svega</strong> sa nau~nog<br />
i tehni~ko-tehnolo{kog stanovi{ta. U to vreme, kada su se dve najve}e sile<br />
sveta – Sovjetski Savez i SAD – u mnogo ~emu, a ponajpre u snazi oru`ja, besomu~no<br />
utrkivale, nikako nisu mogli da se prenebregnu politi~ki, ali ni<br />
vojni aspekti tog velikog doga|aja. Znalo se da se ne}e dugo ~ekati na sli~an<br />
poduhvat Amerikanaca, koji su ve} 31. januara 1958. u orbitu oko na{e planete<br />
poslali svoj prvi ve{ta~ki satelit – „Eksplorer 1”. Bio je to satelit u<br />
obliku izdu`enog cilindra, pre~nika 15,24 cm i mase 13,86 kg.<br />
VI[E „PRELOMNIH TA^AKA”<br />
Nijedna od dveju velikih svetskih sila nije u osvajawu kosmosa htela<br />
da zaostane, pa su brojni nau~noistra`iva~ki timovi uveliko anga`ovani,<br />
najpre na izgradwi kosmodroma (u Americi je kamen temeqac za kosmodrom<br />
u Kejp Kanaveralu postavqen maja 1950. godine, dok je odluku o gradwi prvog<br />
kosmodroma Bajkonur SSSR doneo tri godine kasnije), zatim konstrui-<br />
60<br />
1. oktobar 2007.
ENERGIJA SA MESECA<br />
Ekspedicije ameri~kih astronauta i ruske automatske stanice<br />
iz serije „Luna” na Mesec, dopre<strong>mi</strong>le su uzorke tla sa nama<br />
najbli`eg nebeskog tela, na osnovu kojih je utvr|eno da je ve-<br />
}i deo Meseca pokriven slojem regolita zasi}enog inertnim<br />
gasovima, me|u kojima je i izotop helijuma – „helijum 3” – kojeg<br />
nema na Zemqi, a koji se mo`e efikasno iskoristiti za dobijawe<br />
elektri~ne energije u nuklearnim reaktorima, {to funkcioni{u<br />
na principima dirigovane termonuklearne sinteze.<br />
Sagorevawem samo kilograma tog izotopa osloba|a se<br />
ogromna koli~ina energije dovoqna da se elektri~nom strujom,<br />
{est i po godina, osvetqava jedan deseto<strong>mi</strong>lionski grad.<br />
„[ATL” TRE]E GENERACIJE<br />
Ameri~ka agenciija za sve<strong>mi</strong>rska istra`ivawa (NASA) nedavno<br />
je predstavila model novoga „{atla” – kos<strong>mi</strong>~ku letelicu<br />
tre}e generacije, koja se sastoji iz dva dela. Jedan ~ini kapsula<br />
sa ~etiri ~lana posade, a drugi je modul u kome je sme{tena svakovrsna<br />
oprema. Nova letelica je namewena za istra`ivawe Meseca<br />
i Marsa, a prvi probni let predvi|en je za 2011. godinu.<br />
I Rusi imaju jedinstven projekat „Mars 500”. Re~ je o slawu<br />
{esto~lane posade na put dug 500 dana, koliko je potrebno<br />
da kos<strong>mi</strong>~ka letelica „Kliper” sa Zemqe stigne do Marsa. „Kliper”<br />
je, ina~e, predvi|en za vi{ekratno kori{}ewe. Treba da<br />
zameni najpouzdaniji kos<strong>mi</strong>~ki brod iz porodice „Sojuz”, koji<br />
je, po{to se koristi pune tri decenije, iako stalno usavr{avan,<br />
ve} zastareo.<br />
„Kliper” }e se u orbitu lansirati pomo}u nove ruske rakete<br />
„owega” (modernizovana verzija rakete „sojuz”), bi}e uveden u<br />
eksploataciju 2015. godine, a mo}i }e da se koristi 25 puta.<br />
Astronaut Edvin Oldrin izlazi iz Mese~evog broda<br />
sawa sve sna`nijih raketa za<br />
lansirawe ve{ta~kih Zemqinih<br />
satelita i vasionskih brodova<br />
(bez qudske posade i sa wom),<br />
da bi se, na kraju, do{lo do orbitalnih<br />
stanica – prete~e budu}ih<br />
kos<strong>mi</strong>~kih naseqa.<br />
Ako se osvrnemo na mno-<br />
{tva poduhvata vezanih za ~ovekov<br />
prodor u kosmos, vide}emo<br />
da su neki doga|aji u ostvarivawu<br />
kos<strong>mi</strong>~kih programa dveju vode}ih<br />
zemaqa, osim lansirawa<br />
prvog Zemqinog ve{ta~kog satelita<br />
(Sputwika 1), bili, ako tako<br />
mo`emo da ka`emo, „prelomne<br />
ta~ke” u nizu veoma slo`enih<br />
tehni~kih i tehnolo{kih procesa.<br />
Tu se, pre <strong>svega</strong>, <strong>mi</strong>sli na 12.<br />
april 1961. godine, kada je sa<br />
kosmodroma Bajkonur, brodom<br />
„Vastok 1”, u orbitu oko Zemqe<br />
lansiran prvi ~ovek – major Jurij<br />
Gagarin, koji ju je obleteo jedanput<br />
i uspe{no se, posle 108<br />
<strong>mi</strong>nuta leta, spustio nedaleko<br />
od Saratova. Taj podvig je pokazao<br />
da ~ovek mo`e da podnese<br />
lansirawe i da se posle izvesnog<br />
boravka u beste`inskom<br />
stawu bezbedno vrati na Zemqu.<br />
Tre}i istorijski doga|aj<br />
kos<strong>mi</strong>~ke epohe je, svakako, prva<br />
ekspedicija na Mesec. Ameri~ki<br />
kos<strong>mi</strong>~ki brod „Apolo<br />
11”, sa posadom koju su ~inila<br />
tri astronauta – Nil Armstrong,<br />
Majkl Kolins i Edvin<br />
Oldrin – poleteo je sa Zemqe<br />
16. jula 1969, a spustio se na<br />
Mese~evu povr{inu 20. jula.<br />
Dan kasnije na Mese~evo tlo<br />
zakora~io je prvi ~ovek, Nil<br />
Armstrong, izgovoriv{i ~uvenu<br />
re~enicu: „Ovo je mali korak<br />
za ~oveka, a veliki za ~ove~anstvo”.<br />
Wemu se ubrzo<br />
pridru`io i astronaut Edvin<br />
Oldrin. Po{to su proveli dva<br />
i po sata u {etwi po Mesecu,<br />
prikupqaju}i uzorke Mese~evog<br />
tla (radi analize na Zemqi),<br />
dva ameri~ka astronauta<br />
(istra`iva~e vasione Amerikanci<br />
nazivaju astronautima,<br />
dok su se Rusi opredelili<br />
za naziv kosmonauti) vratila<br />
su se u Mese~ev modul (poseban<br />
brod napravqen iskqu~ivo za<br />
spu{tawe na Mesec i poletawe<br />
sa wega) i krenuli put<br />
„Apola 11”, gde ih je sve vreme,<br />
kru`e}i oko Meseca, ~e<strong>kao</strong><br />
Majkl Kolins. Pre{li su u svoj<br />
kos<strong>mi</strong>~ki brod, ostaviv{i Mese~ev<br />
modul da kru`i u Mese-<br />
~evoj orbiti, aktivirali raketne<br />
motore „Apola 11” i uputili<br />
se ka na{oj planeti na koju<br />
su se bezbedno spustili u popodnevnim<br />
~asovima, 24. jula<br />
1969. godine.<br />
Lansirawe i boravak astronauta<br />
na Mesecu pokazali su,<br />
pored ostalog, da se kos<strong>mi</strong>~ki<br />
brod sa qudskom posadom na<br />
Mese~evu povr{inu mo`e bezbedno<br />
spustiti i sa we se isto<br />
tako vratiti, odnosno da ~ovek,<br />
ako je posebno opremqen, mo`e<br />
da obavi razne zadatke na Mesecu,<br />
te da Zemqin prirodni<br />
satelit jednoga dana mo`e, poput<br />
odsko~ne daske, da poslu`i<br />
za daqe osvajawe vasione.<br />
Me|u zna~ajne doga|aje kos<strong>mi</strong>~kog<br />
puta dugog pet decenija<br />
spadaju i lansirawe prvog biolo{kog<br />
ve{ta~kog Zemqinog<br />
satelita „Sputwik 2”, u kome se<br />
nalazio pas Lajka (3. novembar<br />
1957), zatim suborbitalni let<br />
ameri~kog astronauta Alana<br />
[eparda (5. maj 1961) brodom<br />
„Merkjuri 3”, koji je prilikom<br />
lansirawa bio podvrgnut optere}ewu<br />
sile zemqine te`e od 6<br />
g, a pri povratku dvostruko ve-<br />
}em (12 g). Tom prilikom su ameri~ki<br />
stru~waci proverili<br />
funkcionisawe ru~nog komandnog<br />
sistema za promenu polo`aja<br />
kos<strong>mi</strong>~kog broda. Godinu dana<br />
kasnije Amerikanci su u vasionska<br />
prostranstva uputili prvu<br />
me|uplanetarnu stanicu iz serije<br />
„Mariner”, koja je pored<br />
Venere pro{la na udaqenosti<br />
od samo 35 kilometara i na na-<br />
{u planetu poslala, izme|u<br />
ostalog, i podatak prema kome<br />
se debeli sloj obla~nog pokriva~a<br />
Venere nalazi na visini<br />
od 70 do 95 km, da je temperatura<br />
na dowoj granici oblaka<br />
plus 93, u sredwem delu plus<br />
35, a na gorwoj granici <strong>mi</strong>nus<br />
53 stepena Celzijusovih.<br />
Posle toga je usledio let prve<br />
`ene u kosmos. Valentina<br />
Terje{kova je, u brodu „Vastok<br />
6”, lansirana sa Zemqe 16. juna<br />
1963. Tada je prvi put omogu}eno<br />
upore|ivawe uticaja kosmosa<br />
na organizam `ene i mu-<br />
{karca, pri ~emu su nau~nici<br />
ustanovili da nikakvih razlika<br />
nema. Program kojim je bilo<br />
obuhva}eno lansirawe {est<br />
kos<strong>mi</strong>~kih brodova sa qudskom<br />
posadom serije „Vastok” zavr-<br />
{en je upravo slawem u vasionu<br />
prve `ene, a pokazao je, sem<br />
ostalog, da je qudsko bi}e (bez<br />
obzira na pol) sposobno da uz<br />
odre|ene pripreme podnese<br />
61
TEHNIKA<br />
Unutra{wost<br />
prvog ve{ta~kog<br />
Zemqinog satelita<br />
„Sputwika1“<br />
BAZA NA MESECU<br />
Prema izjavi prvog ~oveka Ruske kos<strong>mi</strong>~ke<br />
korporacije „Energija’’ Nikolaja Sevastjanova,<br />
Rusija planira da napravi bazu na Mesecu, koja<br />
}e stalno da funkcioni{e, a koja }e, sem ostalog,<br />
poslu`iti i za dopremawe izotopa helijuma 3 na<br />
Zemqu. Stalna baza na Mesecu trebalo bi da<br />
proradi do 2015. godine, a da pet godina kasnije<br />
po~ne industrijska proizvodwa helijuma 3’<br />
Zna~ajnu ulogu u stvarawu Mese~eve baze<br />
ima}e me|unarodna kos<strong>mi</strong>~ka stanica, koja se ve}<br />
dugo nalazi u Zemqinoj orbiti i koja }e do 2009.<br />
godine imati 12 odseka. Tada }e posadu te stanice<br />
~initi {est qudi, koji }e na orbiti montirati<br />
osnovnu konstrukciju budu}e baze. Prema <strong>mi</strong>{qewu<br />
ruskih eksperata, na Mesecu ima najmawe <strong>mi</strong>lion<br />
tona helijuma 3’, {to u potpunosti mo`e da<br />
zadovoqi potrebe stanovnika na na{oj planeti<br />
za najmawe hiqadu godina.<br />
UTEMEQIVA^ KOSMONAUTIKE<br />
Konstantin Ciolkovski (1857–1935), ruski<br />
nau~nik i pronalaza~ u oblasti aerodina<strong>mi</strong>ke,<br />
raketodina<strong>mi</strong>ke, teorije aviona i diri`abla –<br />
utemeqiva~ je savremene kosmonautike. Postavio<br />
je osnove teorije raketa i raketnog motora na te~no<br />
gorivo i prvi je re{io problem sletawa kos<strong>mi</strong>~kih<br />
aparata na planete bez atmosfere, razradiv{i,<br />
pre toga, teoriju konstruisawa vi{estepenih<br />
raketa.<br />
Istra`ivawa Ciolkovskog udarila su temeqe<br />
me|uplanetarnih putovawa. Prvi je izneo ideju<br />
o stvarawu ve{ta~kih naseqa na orbiti oko Zemqe,<br />
razmotriv{i ujedno i medicinsko-biolo{ke<br />
probleme tokom dugih kos<strong>mi</strong>~kih letova.<br />
sve napore vezane za izvo|ewe vasionskog<br />
broda na putawu oko Zemqe, zatim<br />
za let oko we i povratak na wu, da dugotrajan<br />
boravak u kosmosu ne {teti qudskom<br />
organizmu i da ~ovek u beste`inskom<br />
stawu mo`e da obavqa svakovrsne<br />
poslove, ~ime su postavqeni temeqi nove<br />
kos<strong>mi</strong>~ke tehnologije, koja }e kasnije<br />
poslu`iti za slo`enije vasionske poduhvate.<br />
Jedan od wih svakako je bio izlazak<br />
kosmonauta Alekseja Leonova iz kabine<br />
kos<strong>mi</strong>~kog broda „Vashod 2” u otvoreni<br />
vasionski prostor (18. marta<br />
1965), u kome je proveo ne{to vi{e od<br />
12 <strong>mi</strong>nuta. Bio je vezan specijalnim u`etom<br />
(nazvanim „kos<strong>mi</strong>~kom pup~anom vrpcom’’)<br />
dugim ne{to vi{e od pet metara.<br />
Ciq tog eksperimenta bio je da poka`e<br />
kako }e kosmonaut, opremqen posebnim<br />
skafandrom i alatima, mo}i da obavqa<br />
mawe slo`ene popravke na brodovima, a<br />
ste~ena su i prva iskustva u tehnici napu{tawa<br />
kos<strong>mi</strong>~kog broda, kretawa ~oveka<br />
u slobodnom vasionskom prostoru i<br />
na~inu povratka u kabinu broda, kori-<br />
{}ewem prelazne komore.<br />
Tu se, dakako, nije stalo. Naprotiv,<br />
usledili su novi letovi i slo`eniji kos<strong>mi</strong>~ki<br />
progra<strong>mi</strong>, pri ~emu vaqa skrenuti<br />
pa`wu i na to da se ni Rusi nisu odrekli<br />
podrobnijeg ispitivawa Meseca, ali<br />
su se, za razliku od Amerikanaca, opredelili<br />
da na wega, umesto qude, {aqu<br />
samohodne laboratorije, koje }e na povr{inu<br />
nama najbli`eg nebeskog tela biti<br />
dopremane automatskim stanicama tipa<br />
„Luna”.<br />
Daqi razvoj astronautike i ostvarivawe<br />
slo`enijih poduhvata na putawama<br />
iznad na{e planete, <strong>kao</strong> i ~ovekov dubqi<br />
prodor u kosmos, nisu bili mogu}i<br />
bez stvarawa izvesnih kos<strong>mi</strong>~kih upori-<br />
{ta, odnosno neke vrste ve{ta~kih „vasionskih<br />
ostrva”, koja }e svojim izuzetno<br />
povoqnim polo`ajem u odnosu na Zemqu<br />
i wen atmosferski omota~ umnogome<br />
olak{ati ostvarivawe novih i sve slo-<br />
`eniji kos<strong>mi</strong>~kih programa. A to su istra`iva~ima<br />
vasione mogle da omogu}e<br />
samo orbitalne stanice.<br />
Prva eksperimentalna stanica te<br />
vrste iznad Zemqe nastala je spajawem<br />
dvaju kos<strong>mi</strong>~kih brodova „Sojuz 4” i „Sojuz<br />
5” (16. januara 1969). Posle spajawa,<br />
kosmonauti Aleksej Jelisejev i Jevgenij<br />
Kubasov su iz komandne kabine<br />
„Sojuza 5” pre{li u wegov orbitalni<br />
odsek, navukli skafandre, iza{li u vasionu,<br />
da bi se ne{to kasnije domogli<br />
orbitalnog odseka „Sojuza 4”. Skinuli<br />
su zatim skafandre i u{li u komandnu<br />
kabinu „Sojuza 4”, gde ih je ~e<strong>kao</strong> Vladi<strong>mi</strong>r<br />
[atalov, koji je dan pre wih lansiran<br />
sa Zemqe. Doneli su mu iz domovine<br />
pisma i novine.<br />
Prva eksperimentalna vasionska<br />
stanica putovala je ~etiri ~asa<br />
i 30 <strong>mi</strong>nuta oko na{e planete. Za<br />
to vreme kosmonauti su obavili niz<br />
opita i proverili kakve su mogu}nosti<br />
manevrisawa tim vasionskim<br />
objektom. Posle uspe{nog odvajawa,<br />
„Sojuz 4” se spustio na Zemqu, dok se<br />
„Sojuz 5” prizemqio dan kasnije.<br />
ZAJEDNI^KI<br />
PODUHVAT<br />
Ubrzo posle toga Rusi su krenuli<br />
ka slo`enijim orbitalnim stanicama<br />
tipa „Saqut” kojima je moglo<br />
da se pilotira (ukupno ih je bilo 15),<br />
da bi nakon lansirawa orbitalne<br />
stanice „Mir”, sa raketom nosa~em<br />
„proton” (20. februara 1986) zapo-<br />
~elo novo poglavqe u istra`ivawu<br />
62<br />
1. oktobar 2007.
vasionskog prostora. U me|uvremenu<br />
se i u Americi uspe-<br />
{no ostvarivao program izgradwe<br />
orbitalnih vasionskih<br />
stanica ( „Skajlab”, „Fridom”<br />
i „Alfa”), a sredinom devedesetih<br />
godina pro{loga veka,<br />
kada se do{lo do zakqu~ka da<br />
su tro{kovi istra`ivawa kosmosa<br />
veoma veliki i da ih vaqa deliti sa drugima, Rusi i Amerikanci<br />
su se dogovorili o zajedni~kom programu vezanom za let kos<strong>mi</strong>~kih<br />
brodova sa qudskom posadom, pod nazivom [atl–Mir. Jedan<br />
od prvih rezultata tog dogovora bila je me|unarodna orbitalna<br />
stanica „Alfa”, nastala kombinovawem elemenata ameri~ke<br />
stanice „Fridom” i ruske „Mir”.<br />
Nijedan kos<strong>mi</strong>~ki program, me|utim, nije bilo mogu}e ostvariti<br />
a da nisu konstruisana sredstva koja }e, najpre Zemqine ve-<br />
{ta~ke satelite, a zatim i kos<strong>mi</strong>~ke brodove, lansirati u vasionski<br />
prostor. Re~ je, dakako, o raketama i ~itavim kos<strong>mi</strong>~kim transportnim<br />
siste<strong>mi</strong>ma <strong>kao</strong> {to su Spejs-{atl (Amerika) i Energijaburan<br />
(Rusija). Pri tome se po{lo od zahteva da se napravi takav<br />
kos<strong>mi</strong>~ki transportni sistem koji }e se koristiti vi{ekratno, a ne<br />
samo jednom, <strong>kao</strong> {to je, recimo, bilo prilikom lansirawa satelita<br />
pomo}u vi{estepenih raketa, jer one nisu bile ni{ta drugo<br />
do veoma skup potro{ni materijal. Sli~no je bilo i sa kos<strong>mi</strong>~kim<br />
brodovima, od kojih su se, posle leta, na Zemqu vra}ale samo wihove<br />
kabine sa posadom.<br />
Komplet Spejs-{atla ~ine orbiter (raketoplan), odnosno letelica<br />
koja ulazi u putawu oko Zemqe, zatim spoqni rezervoar sa<br />
gorivom i dve pomo}ne rakete buster, sa ~vrstim gorivom. Glavni<br />
deo tog kompleta je, svakako, orbiter ili raketoplan. Osim {to<br />
JAPANSKA „PRINCEZA” NA MESECU<br />
Japan je nedavno lansirao svoju prvu kos<strong>mi</strong>~ku sondu „Kaguja”<br />
(Mese~eva princeza iz jedne starovremene japanske bajke),<br />
te{ke tri tone. Ona }e istra`ivati povr{inu Meseca, gravitaciju<br />
i druge parametre na osnovu kojih bi trebalo da se donesu<br />
zakqu~ci o postanku nama najbli`eg nebeskog tela i wegovoj<br />
evoluciji.<br />
Japanska agencija za istra`ivawe sve<strong>mi</strong>ra (JAHA) saop-<br />
{tila je da se nada da }e do 2025. godine i svoje astronaute<br />
poslati na Mesec.<br />
Ina~e, japanski stru~waci su planirali da Mese~evu sondu<br />
„Kaguja” lansiraju jo{ pre ~etiri godine, ali je poduhvat odlagan<br />
nekoliko puta zbog kvarova na raketi nosa~u i nekih drugih<br />
tehni~kih problema.<br />
DOSTI@AN CIQ KINEZA<br />
Vode}i kineski nau~nik Huang ^unping izjavio je nedavno<br />
da je iskrcavawe Kineza na Mesec ciq koji se „sigurno mo`e<br />
dosti}i za 15 godina”. Programom „^ange” (nazvanom po vili<br />
sa Meseca iz jedne kineske legende) predvi|ene su tri faze.<br />
Prvu fazu ~ini samo lansirawe ve{ta~kog satelita u Mese~evu<br />
orbitu. Kru`e}i po woj, satelit bi obezbedio precizne<br />
podatke o <strong>mi</strong>krotalasima i debqini Mese~eve kore. U drugoj<br />
fazi, koja bi po~ela 2012. godine, motorizovani roboti bi<br />
skupqali uzorke sa Mese~evog tla, dok bi se u tre}oj fazi, posle<br />
2017. godine, satelit vratio na Zemqu sa uzorcima tla.<br />
Istovremeno bi se ubrzale pripreme za sletawe prvog (ili prvih)<br />
Kineza na Mesec.<br />
U toj fazi }e se, smatraju svetski eksperti, kineski kos<strong>mi</strong>~ki<br />
program znatno pribli`iti kos<strong>mi</strong>~kim progra<strong>mi</strong>ma Amerike<br />
i Rusije.<br />
mu je namewena uloga kos<strong>mi</strong>~kog<br />
transportera, raketoplan<br />
(orbiter) je, sam za sebe, kos<strong>mi</strong>~ka<br />
letelica opremqena<br />
tako da na putawama oko na{e<br />
planete ostane od 7 do 30 dana.<br />
Prvi Spejs-{atl „Kolumbija”<br />
lansiran je 12. aprila<br />
1981. godine. U narednih 13<br />
godina bilo je ukupno 80 lansirawa,<br />
od ~ega se jedan vrlo<br />
tragi~no zavr{io, kada je 26.<br />
januara 1986. „^elinxer” eksplodirao<br />
samo 73 sekunde nakon<br />
lansirawa. Svih sedam<br />
~lanova posade, me|u kojima i<br />
jedna `ena, tom prilikom su<br />
poginuli. To je najve}a katastrofa<br />
u dosada{wim istra-<br />
`ivawima kosmosa. I jedan<br />
ruski kosmonaut je svoju odva-<br />
`nost platio `ivotom – Vladi<strong>mi</strong>r<br />
Komarov, koji zbog kvara<br />
kos<strong>mi</strong>~kog broda nije mogao<br />
uspe{no da se prizemqi, nego<br />
je brzinom od 50 metara u sekundi<br />
udario u tlo.<br />
ODUSTAJAWE<br />
OD „RATA ZVEZDA”<br />
Su{tinska razlika izme|u<br />
ameri~kog kos<strong>mi</strong>~kog<br />
transportnog sistema Spejs-<br />
{atl i ruskog Energija-buran<br />
jeste u tome {to ameri~ki sam<br />
za sebe ~ini taj sistem, dok je<br />
„buran” (raketoplan) samo jedna<br />
od mogu}ih vrsta tereta koji raketa nosa~ „energija” mo`e da<br />
ponese u vasionu. „Buran”, dakle, u kosmos mo`e da stigne samo uz<br />
pomo} ogromne rakete, kakva je „energija”. Koristan teret koji<br />
ameri~ki Spejs-{atl mo`e da ponese u kosmos ograni~en je na 30<br />
tona, koliko staje i u ruskom „buranu”. Me|utim, raketa „energija”<br />
mo`e u kosmos da ponese svakovrsne terete, recimo, delove za orbitalnu<br />
stanicu, duga~ke vi{e od 30, a {iroke do 8 metara, ~ija je<br />
ukupna masa ~ak 105 tona.<br />
I Evropska vasionska agencija (ESA)za svoj kos<strong>mi</strong>~ki transportni<br />
sistem odabrala je koncepciju sli~nu ruskoj, ali se sredinom<br />
devedesetih pro{loga veka odustalo od daqeg razvoja raketoplana<br />
„hernes”, a sa<strong>mi</strong>m tim i od kos<strong>mi</strong>~kog transportnog sistema<br />
„arijana 5”.<br />
^ovek je, dakako, od vajkada upirao pogled ka zvezdama i<br />
nepreglednim vasionskim prostranstvima, a svoje mnogobrojne<br />
snove i ma{tawa preta<strong>kao</strong> u <strong>mi</strong>tove, bajke i nau~nofantasti~ne<br />
pri~e i romane. Pri~e o letovima ka nebu mogu se na}i u starokineskim<br />
zapisima, u asirsko-vavilonskom eposu, staroindijskoj poe<strong>mi</strong><br />
„Mahabharata” i drugde, dok je starogr~ki <strong>mi</strong>t o Ikaru i wegovom<br />
letu ka Suncu verovatno najrasprostraweniji. Zato danas nikoga<br />
ne treba da iznenadi nastojawe ~oveka da, koriste}i se<br />
ogromnim nau~nim i tehni~ko-tehnolo{kim ostvarewima, {to dubqe<br />
prodre u vasionu, jer su koristi vi{estruke, po~ev{i od napretka<br />
u fundamentalnim i primewenim istra`ivawima do prakti~nih<br />
ostvarewa u mnogim industrijskim i privrednim granama,<br />
~iji je krajwi rezultat boqi i du`i ~ovekov `ivot na planeti. Zato<br />
je dobro {to se, kad je re~ o vojnoj primeni rezultata kos<strong>mi</strong>~kih<br />
istra`ivawa, kona~no shvatilo da se ni tzv. „ratom zvezda” ne bi<br />
ni{ta postiglo, osim {to bi se uludo potro{ila ogromna nov~ana<br />
sredstva, a ~ove~anstvo osiroma{ilo.<br />
Vlada RISTI]<br />
63
SIMULACIJE<br />
W A R R O C K<br />
SAMO NA INTERNE<br />
NETU<br />
Po `anru ova igra je<br />
vi{ekorisni~ka simulacija u<br />
prvom licu. Nakon registracija,<br />
koja je besplatna, dobijate<br />
izvesnu sumu dinara za koje<br />
kupujete oru`je. Ali oprez,<br />
zapitajte se da li vam treba ba{<br />
to oru`je i koliko dugo }ete<br />
igrati, jer nakon isteka<br />
odre|enog vremena gubite svoje<br />
naoru`awe.<br />
Zanimqiva simulacija War Rock mo`e se igrati samo na Internetu.<br />
Predstavqamo vam je jer je legalna, besplatna i sasvim<br />
solidno ura|ena. Po `anru spada u takti~ku vi{ekorisni~ku<br />
simulaciju u prvom licu. Nakon registracija, koja je<br />
besplatna, dobijate izvesnu sumu dinara za koje kupujete oru`je.<br />
Da, dobro ste pro~itali, valuta u ovoj igri je dinar. Ukoliko<br />
se odlu~ite da kupite neko oru`je, zapitajte se da li vam treba<br />
ba{ to oru`je i koliko dugo }ete igrati, jer nakon isteka odre-<br />
|enog vremena gubite svoje naoru`awe. Neka od sredstva mogu se<br />
kupiti (odnosno iznaj<strong>mi</strong>ti {to je ta~nija definicija) na nekoliko<br />
dana, a neka ~ak na ceo mesec.<br />
Da bi imala boqi rejting po ESRB rangirawu, simulacija ima<br />
smawen nivo nasiqa, odnosno krvi, pa spada u „T“ odnosno „Teen“<br />
grupu, {to u prevodu zna~i da je prihvatqiva za decu od 13 godina<br />
navi{e. U igri postoje dve zara}ene strane. „Derbaran Military“ su<br />
predstavnici regularne vojske, a „NIU Mercenaries“ su poput terorista<br />
bez odre|enih unifor<strong>mi</strong>, u neku ruku borci za slobodu. Obe<br />
„strane“ su i dobre i lo{e i na po~etku mo`ete birati onu za koju<br />
se borite.<br />
TRI VELI^INE MAPE<br />
Ponu|ene su tri veli~ine mape. Na najmawoj ne postoje vozila<br />
ili letelice, na sredwe velikoj vozila su „redovna pojava“,<br />
a na najve}oj imate veliki izbor prevoznih sredstava – helikoptere,<br />
tenkove, transportere i mnogobrojna oru|a kojima mo`ete<br />
upravqati, {to pru`a dobar ose}aj realnosti. Tako M2 Humvee,<br />
64<br />
1. oktobar 2007.
POTREBNA KONFIGURACIJA<br />
Za ovu igru potreban je slede}i hardver:<br />
procesor na 800 Mhz i 512 MB memorije, grafi~ka<br />
karta bilo koja u klasi Radeon 8500LE, Geforce<br />
MX400 i, naravno, sve preko toga. Na va{em<br />
hard disku igra }e zauzeti ne{to vi{e od 900 MB,<br />
{to je u dana{we vreme zaista vrlo skromno. .<br />
Humvee Avenger, Humvee TOW, Motorcycle, Covered<br />
Truck, Gepard, Wiesel, K1A1 Tank, Luchs, Chunma, Leopard,<br />
A10 Warthog, AH-64 Apache, Blackhawk, CH-47<br />
Chinook, F-15 Eagle, RafaleLSSC, Mark V, Leclerc, K200,<br />
MD500 i Oerlikon ~ine va{ vozni park koji se razlikuje<br />
od mape do mape.<br />
Li~no naoru`awe je tako|e vrlo raznovrsno –<br />
Colt .45 , Glock, Desert Eagle, Magnum .357, MP5K,<br />
Dual Beretta , MP5, P90, Uzi, K1, G36C, G36_D,<br />
MP7A1, K-2, AK-47, M4A1, G36, FAMAS, M-60, M249<br />
Mini<strong>mi</strong>, M24, SSG, PSG-1, AWM (Arctic Warfare Magnum),<br />
Steyr AUG A1, Winchester shotgun, Panzerfaust,<br />
RPG-7, Stinger i M134. Mo`ete ga koristiti u zavisnosti<br />
od toga koliko ste spremni da platite i koji<br />
ste izabrali lik.<br />
In`ewer je lako naoru`an i primarna uloga mu<br />
je da popravqa o{te}ena vozila. Bolni~ar je tako|e<br />
lako naoru`an, a wegova uloga je da le~i sebe i saborce.<br />
Izvi|a~ ima ulogu snajperiste i na ve}im mapama<br />
skoro da je obavezan izbor. Vojnik je dobro naoru`an,<br />
sredwe brz lik, i univerzalan je izbor za<br />
sve mape. Te{ka oru`ja su kod lika koji nosi protivtenkovsko<br />
naoru`awe i uz doplatu protivavionske<br />
rakete. Koristan je samo na ve}im mapama gde postoji<br />
veliki izbor prevoznih sredstava.<br />
Ubijawem protivnika i uni{tavawem protivni~kih<br />
vozila dobijate poene i ~inove. Va{ lik }e s<br />
vremenom imati <strong>mi</strong>rniju ruku, ve}u otpornost na rawavawe<br />
i br`e kretawe. Ukoliko „poginete“ gubite<br />
poene, a ukoliko iza|ete iz igre pre kraja, gubite sve<br />
poene koje ste stekli u toku igrawa. Od mogu}eg varawa<br />
u igri za{ti}eni ste sistemom PunkBuster koji<br />
izbacuje varalice ~im poku{aju neku prevaru.<br />
JEFTINIJI OD KONKURENCIJE<br />
Postoje pla}ene i slobodne verzije. U zavisnosti<br />
od toga koliko budete platili, ima}ete vi{e ili<br />
mawe novca kojim }ete kupiti dodatno oru`je i opremu,<br />
br`e }ete dobijati ~inove i mo}i da napravite<br />
svoj klan tj. va{u borbenu grupu koja }e imati svoj<br />
amblem i ~lanove. Tako|e, igra~i koji plate imaju i<br />
mogu}nost igrawa na nekim od specijalnih mapa. Jedini<br />
problem je {to nakon mesec dana od kupovine<br />
gubite oru`je pa morate ponovo da uplatite da biste<br />
se igrali.<br />
U ovoj igri bi}e vam lak{e da nau~ite upravqati<br />
nekim vozilom nego u drugim konkurentskim simulacijama.<br />
Konkurencije ima mnogo, ali je ovde mogu}e<br />
legalno da igrate bez pla}awa pretplate i/ili kupovine<br />
originalnog softvera koji }e iz va{eg xepa izvu}i<br />
nekoliko hiqada dinara.<br />
Ako ste zaintrigirani ovim tekstom i `elite da<br />
se oprobate u zanimqivoj simulaciji War rock, posetite<br />
http://www.warrock.net i nakon preuzimawa potrebnog<br />
fajla besplatno se registrujte.<br />
Igor VASIQEVI]<br />
65
KULTURA<br />
T R E ] A D I M E N Z I J A<br />
NOVA STALNA POSTAVKA NARODNOG MUZEJA U VAQEVU<br />
P R O [ L O S T I<br />
Prihvatili smo gledi{te i<br />
praksu po kojima muzej ne treba<br />
publici da ponudi samo<br />
informacije, ve} i doga|aje.<br />
Po tom principu, potrudili<br />
smo se da u novoj postavci<br />
umesto klasi~nih vitrina,<br />
mawim ili ve}im ambijentalnim<br />
rekonstrukcijama doga|aja,<br />
posetiocima prika`emo {to<br />
`ivqu sliku pro{losti – ka`e<br />
direktor Narodnog muzeja<br />
Vaqevo Vladi<strong>mi</strong>r Krivo{ejev.<br />
U kwizi „Muzeji i publika”, muzeolog dr Irina Suboti}<br />
pi{e: „Muzeji danas us<strong>mera</strong>vaju svu pa`wu na publiku,<br />
tra`e}i na~ina da, pored postavqawa svojih eksponata,<br />
postavke i izlo`be budu i doga|aji… Prvi takav doga|aj u<br />
na{oj muzeologiji je postavka se~a knezova u Muselimovom<br />
konaku Narodnog muzeja Vaqevo”.<br />
Postavka u Muselimovom konaku usledila je posle otvarawa<br />
dobro os<strong>mi</strong>{qenog kompleksa u Brankovini, muzeja na otvorenom<br />
posve}enog porodici Nenadovi}, ali i Desanki Maksimovi} i<br />
`ivotu u vaqevskom kraju uop{te. Posle ta dva projekta, stru~ni<br />
tim Narodnog muzeja Vaqevo odlu~io je da osve`i sadr`aj koji se<br />
svakodnevno mo`e videti u prostorijama muzeja i os<strong>mi</strong>sli novu<br />
stalnu postavku.<br />
REKONSTRUKCIJE DOGA\AJA<br />
– Mi smo prihvatili gledi{te i praksu po kojima muzej ne<br />
treba publici da ponudi samo informacije, ve} doga|aj. Po tom<br />
principu, potrudili smo se da u novoj postavci umesto klasi~nih<br />
66<br />
1. oktobar 2007.
Direktor Narodnog muzeja<br />
Vaqevo Vladi<strong>mi</strong>r Krivo{ejev.<br />
vitrina, mawim ili ve}im<br />
ambijentalnim<br />
rekonstrukcijama doga|aja,<br />
posetiocima prika`emo {to<br />
`ivqu sliku pro{losti. Otuda<br />
naziv postavke: Tre}a dimenzija<br />
pro{losti – pogled iz<br />
budu}nosti – ka`e direktor<br />
Narodnog muzeja Vaqevo<br />
Vladi<strong>mi</strong>r Krivo{ejev.<br />
Nova postavka dosledna je u<br />
razotkrivawu tajni pro{losti<br />
na na~in koji je savremenom<br />
posetiocu blizak. Predmeti<br />
nisu samo izlo`eni, ve} je<br />
prikazana i wihova istinska<br />
funkcija. Posetilac mo`e i sme<br />
da dodirne odre|eni predmet i<br />
tako do`ivi prikazani doga|aj.<br />
Audio i video materijali o`ivqavaju predmete iz pro{losti i<br />
poma`u da se pribli`i atmosfera <strong>mi</strong>nulih vremena.<br />
Tako, na primer, <strong>mi</strong>kroambijentalne rekonstrukcije u<br />
vitrinama sadr`e prikaz arheolo{ke sonde ili nalaz<br />
sredwovekovnog novca. Makroambijentalne celine, kakva je izgled<br />
vaqevske ulice 19. veka, posetioca uvode u okru`ewe koje<br />
odgovara tom dobu. Dok kova~ki meh potpiruje vatru u kova~koj<br />
radwi, sa drugog kraja ulice dopire zvuk violine prvog apotekara<br />
koji je svirawem privla~io mu{terije.<br />
Bolni~ki {ator koji do~arava atmosferu ~uvene Vaqevske<br />
bolnice, u kojoj je bolesnicima od tifusa pomagala, razbolela se i<br />
umrla poznata slikarka Nade`da Petrovi}, u neposrednoj je blizini<br />
ratnog kabineta vojvode Mi{i}a. U gra|anskom salonu s po~etka<br />
dvadesetog veka ~uje se xez muzika koju doma}ica pu{ta s plo~e. Na<br />
pitawe zaintrigiranog posetioca da li se u Vaqevu zaista u to doba<br />
slu{ala xez muzika, odgovor pru`a fotografija iza ugla na kojoj se<br />
vide ~lanovi xez orkestra koji se zvao „Havaji bend”.<br />
Vaqevo je, prema re~ima direktora muzeja, bilo te sudbine<br />
da vekovima ostane jedan od prose~nih gradova u Srbiji. Od<br />
wegovog prvog pomena u 14. veku do danas, ono je uvek bilo mesto<br />
sredwe veli~ine. Nikada nije bilo najve}i grad Srbije, ali nije<br />
se ni pretvorilo u neznatno naseqe. Za to vreme mnogi veliki<br />
centri su nastajali i nestajali. Dobar primer za to je Novo Brdo<br />
na Kosovu, koje je nekada bilo ve}e od Londona.<br />
Osnovni razlog stabilnosti u razvoju Vaqeva, kako isti~e<br />
direktor Krivo{ejev, jeste to {to se ono nalazi na ~vori{tu<br />
prirodnih puteva. Kakva god bila istorijska de{avawa, kroz<br />
Vaqevo su uvek prolazili i vojnici i trgovci, i najmo}niji i<br />
sasvim obi~ni qudi, u wemu su se susretali i iza sebe ostavqali<br />
vredna dela. S druge strane, Vaqevo nije imalo u svom zale|u<br />
nikakve ve}e privredne kapacitete, <strong>kao</strong> {to su zna~ajni rudnici<br />
ili prostrane `itnice, te stoga nikada nije preraslo okvire<br />
regionalnog centra.<br />
SE^A KNEZOVA<br />
U pojedinim istorijskim epohama, Vaqevo se ipak izdiglo iz<br />
te svoje, na neki na~in bla`ene prose~nosti, i bilo popri{te<br />
doga|aja va`nih za mnogo {iri prostor. Kqu~ni razlog za va`nu<br />
ulogu Vaqeva u vreme pred izbijawe Prvog srpskog ustanka bilo je<br />
postojawe vrlo {iroke kne`evske samouprave u Srbiji krajem 18.<br />
veka, uz postojawe lokalne `andarmerije pa i lokalne vojske koja<br />
67
KULTURA<br />
Mitraqez „Maksim“<br />
je pomagala pa{i u Beogradu da se bori sa odmetnutim<br />
jani~arima. Lokalna vojska Vaqevske nahije nastavila je da<br />
postoji i posle ukidawa takvih vojski u drugim nahijama, nakon<br />
{to su jani~ari preoteli vlast u Beogradu. Jani~ari su, naime,<br />
boje}i se intervencije bosanskog pa{e koji je bio lojalan sultanu,<br />
dozvolili da raja zadr`i svoju <strong>mi</strong>liciju pod uslovom da im<br />
pomogne u o~uvawu vlasti.<br />
Se~a knezova bila je preventivni udar jani~ara koji su<br />
pogubqewem organizatora otpora i potencijalnih vojni~kih<br />
vo|a hteli da srpski bunt saseku u samom za~etku. Ta~an broj<br />
pobijenih knezova ni do danas nije utvr|en. Poimeni~no je<br />
poznato tridesetak qudi, a pretpostavqa se da je stradalo wih<br />
sedamdesetak. Istorija se nikad ne bavi pretpostavkama, ali<br />
ako se realno sagledaju op{ti tokovi predustani~kih doga|awa,<br />
mo`e se zakqu~iti da je Vaqevska nahija tada bila centar<br />
ustani~ke akcije.<br />
Sama se~a knezova za povod je imala presretnuto pismo<br />
kneza Alekse Nenadovi}a u kojem je on dogovarao saradwu s<br />
Austrijom u slu~aju podizawa ustanka protiv Turaka. Turski<br />
prora~un da se delatnost na podizawu ustanka mo`e prese}i<br />
pokazala se pogre{nom. Ostali zaverenici, pre svih ~lanovi<br />
porodice ubijenog kneza, prota Mateja, Sima i Jevrem<br />
Nenadovi}, ve} su bili dobro pripremqeni da preuzmu<br />
rukovo|ewe narodnom pobunom u vaqevskom kraju.<br />
Druga, veoma bitna uloga Vaqevske nahije u ustanku ti~e se<br />
izlaska te teritorijalne jedinice na Savu, preko koje je<br />
ostvarivana veza sa Austrijskom carevinom i celim hri{}anskim<br />
svetom. Srbi koji su `iveli preko Save obezbedili su prve<br />
isporuke municije za ustanike, upravo preko tog savskog dela<br />
vaqevskog kraja. Samo Vaqevo ustanici su lako zauzeli, te tako<br />
nije bilo ve}ih borbi u tom kraju. Najve}a ~arka bila je kod<br />
^u~uga, a turski upadi spre~avani su na dve strate{ke ta~ke na<br />
putu ka Bosni, u Brata~i}u i Bukovici. Vaqevska vojska<br />
u~estvovala je u mnogim ve}im bojevima, <strong>kao</strong> {to su oslobo|ewe<br />
U`ica i boj kod Svileuve u [aba~koj nahiji.<br />
U vreme Milo{a Obrenovi}a, ~lanovima porodice<br />
Nenadovi}a zbog odanosti Kara|or|u nije dozvoqavano da dobiju<br />
najva`nije dr`avne funkcije, iako su im priznavane zasluge u<br />
borbama za oslobo|ewe. Dele}i sudbinu svoje vode}e porodice i<br />
ceo vaqevski kraj bio je pomalo zapostavqen. Dolaskom na vlast<br />
kneza Aleksandra Kara|or|evi}a, o`ewenog }erkom Jevrema i<br />
unukom Jakova Nenadovi}a, knegiwom Persidom, Nenadovi}i se<br />
uzdi`u na najvi{e polo`aje i napu{taju Vaqevo. Od tada Vaqevo<br />
biva ostavqeno da se razvija u skladu sa svojim prirodnim i<br />
qudskim resursima, i nastavqa da doprinosi ukupnom razvoju<br />
Srbije koja je stupila na put napretka.<br />
MI[I]EV RATNI KABINET<br />
Privrednim razvojem Vaqeva upravqali su uglavnom<br />
imu}niji srpski trgovci i zanatlije koji su s vremenom zapo~iwali<br />
da se bave i industrijskom proizvodwom. Tako je poluindustrijsku<br />
proizvodwu piva u Vaqevu zapo~eo jedan kafexija koji <strong>kao</strong><br />
tehnologa zapo{qava mla|eg poslovo|u iz beogradske Vajfertove<br />
pivare, izvesnog Ajhingera. Jevrejski i cincarski trgovci nisu<br />
naselili Vaqevo, jer su za svoje stani{te izabrali ve}e centre.<br />
Mnogo ve}i zna~aj za razvoj Vaqeva imali su i<strong>mi</strong>granti ruskog i<br />
jermenskog porekla koji su u grad pristigli posle Prvog svetskog<br />
rata. Rusi su bili profesori u vaqevskim {kolama i vredno su<br />
obavqali razli~ita tehni~ka zanimawa, dok su se Jermeni sa<br />
puno predanosti bavili trgovinom.<br />
Muzej ~uva uspomenu i na epopeju srpske vojske u Prvom<br />
svetskom ratu. Vaqevo je tada bilo ratna pozornica na kojoj su se<br />
odigrale va`ne bitke. U wemu je osnovana velika bolnica za<br />
JEDNOMETNA „PIBODI”<br />
Jedan od eksponata koji se mo`e videti u vaqevskom muzeju<br />
vredan za istoriju naoru`awa u Srbiji, jeste jednometna<br />
„pibodi” pu{ka iz vremena srpsko-turskih ratova. Ve} u to doba<br />
ta pu{ka je bila tehnolo{ki prevazi|ena, jer se punila samo<br />
jednim metkom, a Turci su posedovali i „vin~ester” pu{ke sa<br />
{ar`erom od vi{e metaka. Vojvoda Mi{i} je u svojim memoarima<br />
opisao kako su se turski vojnici slu`ili ratnom prevarom.<br />
Ispalili bi pu{~ani plotun, pa zatim fingirali puwewe pu{aka<br />
koje je tada trajalo izvesno vreme. Srpski vojnici su kretali u<br />
juri{, kako bi iskoristili pauzu izme|u dva puwewa pu{aka<br />
turskih strelaca, ali sa~ekala bi ih paqba „vin~esterki” sa<br />
{ar`erom od {est metaka. Srpska vojska ubrzo je dobila nove<br />
modernije pu{ke, a u muzeju u Vaqevu danas stoji „pibodi” pu{ka,<br />
svedok tih te{kih borbi od pre sto trideset godina.<br />
obolele od pegavog tifusa, a Vaqevci su masovno krenuli i u<br />
albansku golgotu, i pobedonosno se vratili sa solunskog fronta.<br />
Jedan od predmeta u muzeju koji podse}aju na to doba je <strong>mi</strong>traqez<br />
„maksim”. Konstruktor <strong>mi</strong>traqeza „maksim” jeste nema~kog<br />
porekla, ali nije Nemac <strong>kao</strong> {to mnogi <strong>mi</strong>sle, ve} Amerikanac,<br />
koji je svoj patent za{titio u SAD, i do`iveo da se po wemu<br />
<strong>mi</strong>traqez proizvodi {irom sveta.<br />
Ratni kabinet vojvode Mi{i}a dugo vremena je bio<br />
zaboravqeni komad name{taja u Ministarstvu odbrane.<br />
Pedesetih godina 20. veka, odmah po osnivawu muzeja, kabinet je<br />
dopremqen u Vaqevo. Danas muzej ~uva jo{ niz predmeta koji su<br />
vezani za slavnog vojskovo|u, od nao~ara za vo`wu automobila,<br />
koji tada nisu imali {ofer{ajbne, do zidnog sata koji je posle<br />
proboja solunskog fronta vojvoda dobio na poklon od Britanaca.<br />
Ku}i{te tog sata napravqeno je od mesinga pretopqenih topovskih<br />
granata.<br />
Narodni muzej u Vaqevu i ubudu}e }e imati ulogu koju treba<br />
da ima po postulatima muzeologije <strong>kao</strong> nauke. Osnovna<br />
komponenta <strong>mi</strong>sije muzeja je za{tita kulturnih dobara. Paralelno<br />
s tom funkcijom, oni imaju i <strong>mi</strong>siju razvoja i {irewa kulture u<br />
svom okru`ewu. Tre}a osnovna <strong>mi</strong>sija koju imaju svi muzeji jeste<br />
wihovo u~e{}e u obrazovnom procesu. To su ustanove koje<br />
doprinose izgradwi identiteta, ne samo u nacionalnom, ve} i u<br />
regionalnom i lokalnom okviru.<br />
U ovom trenutku, po oceni stru~ne javnosti, nova postavka<br />
muzeja u Vaqevu najboqa je i najmodernija u Srbiji. Me|utim,<br />
prema <strong>mi</strong>{qewu direktora muzeja, to je samo znak da su postavke<br />
srpskih muzeja u lo{em stawu. Vaqevska postavka bi u tom s<strong>mi</strong>slu<br />
mogla da bude pozitivna provokacija za druge muzeje.<br />
Aleksandar ANTI]<br />
68<br />
1. oktobar 2007.
DANI EVROPSKE BA[TINE U BEOGRADU<br />
ZAQUBITE SE U JEDAN GRAD<br />
„Kako se ~esto de{ava da putnik poseti neko<br />
~uveno mesto o~ekuju}i mnogo, a odlazi iz wega<br />
poti{ten i razo~aran. Ovakvi slu~ajevi su sa:<br />
Atinom, Rajnom, Sv. Petrom u Rimu. Me|utim,<br />
oti{ao sam u Beograd ne o~ekuju}i ni{ta<br />
– ni dekor, ni prizore, ni veselost, niti i{ta<br />
zanimqivo – a sada sam tako potpuna `rtva<br />
wegovog zavodqivog {arma da od wega moram<br />
da se odvojim sa najve}im bolom. Ovo je neko<br />
novo ose}awe: zaqubiti se u jedan grad.”<br />
Herbert Vivijen, Srbija, Raj siroma{nog<br />
~oveka, 1896.<br />
Kako se u Beogradu `ivelo i kako je Beograd izgledao tokom 19. i<br />
prvih decenija 20. veka iz ugla putnika koji su u wemu boravili<br />
Kako su nas drugi videli i {ta su o nama pisali Koja jela su<br />
bila o<strong>mi</strong>qena tada{wim posetiocima i u koje kafane su<br />
naj~e{}e zalazili Koliko su reke bile va`ne i gra|anima i<br />
posetiocima tada{weg Beograda Odgovore na ova zanimqiva<br />
pitawa, koja vrlo ~esto defini{u neki prostor, opisuju}i ono ~ega<br />
najmawe ima u istoriji – `ivot, ponudi}e i izlo`ba „Zaqubiti se u<br />
jedan grad – evropski putnici u Beogradu (1815–1914)”, organizovana<br />
u Sali pod svodovima Konaka knegiwe Qubice, povodom zvani~nog<br />
otvarawa centralne evropske proslave Dana<br />
evropske ba{tine 2007.<br />
Izlo`ba i katalog re~ju i slikom prate<br />
opise grada, od prvih decenija 19. veka, pa sve<br />
do Prvog svetskog rata. Odabrani tekstovi<br />
poti~u iz pera najpoznatijih evropskih<br />
putopisaca koji su u Beogradu boravili ili<br />
samo prolazili kroz grad. Me|u wima su Oto<br />
Dubislav fon Pirh, Sigfrid Kaper, Edmund<br />
Spenser, Gustav Ra{, Emanuel Dormeson,<br />
\uzepe Barbanti-Brodano, Herbert Vivijen,<br />
Gabor Egre{i, Meri E. Daram, Feliks Kanic<br />
– koji je re~ju i crte`om ostavio mo`da i<br />
najintenzivniji trag o Beogradu i Srbiji tog<br />
vremena.<br />
Izlo`ba je zajedni~ki projekat Muzeja<br />
grada Beograda, Narodnog muzeja u Beogradu i<br />
Narodne biblioteke Srbije, a autorski tim<br />
predvodi dr \or|e S. Kosti}.<br />
Verovatno je danas najte`e odgovoriti na<br />
pitawe {ta je u stvari sve bio Feliks Kanic,<br />
pi{e u tekstu kataloga \or|e S. Kosti}:<br />
„Istra`iva~ reka i rudnih bogatstava,<br />
zaqubqenik u anti~ko nasle|e, budni<br />
posmatra~ narodnih obi~aja, kartograf,<br />
umetnik koji je izradio na stotine crte`a<br />
predela i zgrada koje je obi{ao i video,<br />
nau~nik koji je neumorno pisao o istoriji<br />
pojedinih krajeva. Takvog Feliksa Kanica, punog interesovawa za<br />
razne oblasti ~ovekovog stvarala{tva, dana{wi ~italac mo`e da<br />
sretne na svakoj stranici wegovih radova, od onih prvih u kojima je<br />
pisao o arheolo{kom nasle|u na teritoriji Srbije, do posledwe<br />
obimne kwige, kada je zavr{io korekturu posledweg tabaka i<br />
pre<strong>mi</strong>nuo po~etkom 1904. godine.<br />
Tokom svojih ~estih poseta Srbiji, a boravio je u woj tokom druge<br />
polovine 19. veka vi{e od osamnaest puta, posebnu pa`wu Feliks<br />
Kanic je posvetio Beogradu”.<br />
O tom gradu je pisao:<br />
GRAD U ZAGRQAJU REKA<br />
„Ukrcao sam se na brzu ruku, i sa kakvim<br />
sam zadovoqstvom posmatrao, u pravcu<br />
Beograda, beli grad, koji se blago spu{ta na<br />
obalu reke i nestaje nekud u poqu, sa wegovim<br />
visokim stenovitim bregom oven~anim turskom<br />
tvr|avom, zelene mrqe wegovih vrtova, wegova<br />
pozla}ena kubeta, ~udesnu vodenu masu u{}a<br />
Dunava i Save, prese~enu krasnim ostrvcima<br />
na kojem `ive ~apqe u velikom broju – ~itav taj<br />
prizor koji se kupao u najlep{oj plavoj<br />
svetlosti”.<br />
@ozef Renak, Putovawe na Istok, 1879.<br />
OVDE SE SVUDA ZAPA@A @IVOT<br />
„Od ranog jutra be{e se<br />
podigla `estoka bura. Dunav je<br />
bacao velike talase koji ~esto<br />
zapquskivahu la|u i koji nas<br />
bacahu ~as dole, ~as gore.<br />
Plovili smo prema Ratnom<br />
ostrvu, pa zatim wegovom<br />
ju`nom obalom. Posle vo`we<br />
od dva sahata stigosmo<br />
naposletku na tursko zemqi{te<br />
pod beogradskim bregom.”<br />
Oto Dubislav fon Pirh,<br />
Putovawe po Srbiji, 1829<br />
„Crvenilo ve~erweg jeseweg sunca le`alo je na poqima s druge<br />
strane Save. Ono se prelamalo na vodenim povr{inama<br />
ravni~arskih mo~vara, a odblesak mu je treperio na limenim<br />
povr{inama torwa Saborne crkve, na prozorima Bogoslovije i<br />
najzad na vrhu <strong>mi</strong>nareta i na polumesecu najvi{e tvr|avske xa<strong>mi</strong>je,<br />
dok su se na zapadu u maglovitim plavi~astim tonovima slivale<br />
nejasne konture amfiteatralno raspore|enih planinskih ogranaka.<br />
Prelazak iz dana u ve~erwi suton bio je neverovatno brz.<br />
Izdaleka privla~an rasko{an cvet, gubio je gotovo svu svoju<br />
lepotu ~im se, preko poluzatrpanih jaraka sa tro{nim drvenim<br />
mosti}ima, kroz jednu od tri zapu{tene<br />
varo{ke kapije stupi na tlo Dor}ola,<br />
nastawenog ve}inom muslimanima, gde se,<br />
tako re}i, sav javni `ivot odvijao na<br />
ulicama uz najve}u vrevu, dok su u<br />
sporednim uli~icama i sokacima vladali<br />
java{luk i pusto{. Dugi zemqani zidovi<br />
bez prozora; visoki plotovi kroz koje se<br />
nigde nije moglo ni proviriti u dvori{ta;<br />
xa<strong>mi</strong>je, <strong>mi</strong>nareta, ~esme sa turskim<br />
natpisima i posvetama, kr~me sa<br />
neogra|enim terasama, nakrivqene<br />
barake sa du}anima u kojima su se<br />
nao~igled svih obavqali i prqavi<br />
poslovi; a{~inice sa te{kim <strong>mi</strong>risima<br />
belog i crnog luka, opsednute drowavim<br />
turskim vojnicima i ~oporima gladnih i<br />
pro`drqivih pasa; hamali, bu~ni telali,<br />
{arene go<strong>mi</strong>le.<br />
Ali ve} i prirodnim, postepenim<br />
razvitkom Beograda, uklawawem ru`nog<br />
{anca i turskih mahala, regulacijom ulica<br />
i ulep{avawem onoga {to je ostalo<br />
novogradwama, parkovima, trotoarima<br />
itd., ukloweni su posledwi ostaci iz onog<br />
vremena kad je {arolika me{avina<br />
wegovih orijentalnih i zapadwa~kih<br />
elemenata podsticala `ivu igru ma{te.<br />
Svetlucavi vrhovi <strong>mi</strong>nareta slali su u susret strancu pozdrave<br />
ilirskog istoka, a `ivopisna gu`va po uskim turskim ulicama,<br />
o`ivqavala je ve} izbledele slike [eherezade, koja je nekad<br />
raspaqivala na{u mladala~ku ma{tu. Zahvaquju}i tihom `uborewu<br />
{edrvana koje godi svakom uhu, i zahvaquju}i neobi~nim prizorima u<br />
jevrejskim i ciganskim mahalama sa `enama vatrenih o~iju, ~ovek je<br />
bio spreman da zaboravi muke koje mu zadaju u`asna kaldrma i<br />
neprijatni <strong>mi</strong>risi iz a{~inica, koje dr`e Arnauti vredni<br />
Vere{~aginove ki~ice”.<br />
D. MARKOVI]<br />
69
FEQTON<br />
P R V I B A L K A N S K I R A T ( 2 )<br />
ZATVARAWE<br />
KOSOVSKE RANE<br />
Pi{e<br />
Krsman MILO[EVI]<br />
Kumanovska bitka ubraja se<br />
u najzna~ajnije bitke koje je<br />
Srpska vojska vodila i<br />
imala je veliki zna~aj za<br />
daqi tok rata. Kumanovo je<br />
bilo kqu~ turske odbrane,<br />
pa kada je ona probijena,<br />
re{ena je sudbina Turaka<br />
u Makedoniji. Pobeda u toj<br />
bici sna`no je poja~ala<br />
samopouzdawe i borbeni<br />
moral u redovima Srpske<br />
vojske i saveznika, podigla<br />
wihov ugled i trasirala<br />
put svim kasnijim<br />
pobedama.<br />
Balkanski saveznici nisu imali zajedni~ki plan za rat protiv Turske. Dejstvovali<br />
su prema svojim zasebnim planovima, na posebnim voji{tima, bez ~vr-<br />
{}e operativne veze i neophodne koordinacije, pa je to Turcima olak{alo<br />
situaciju. Ukupne snage balkanskih dr`ava iznosile su oko 578.000, {to govori<br />
o wihovoj nadmo}nosti u qudstvu. Borbe su se odvijale na tri odvojena<br />
prostora: Bugari su krenuli prema Trakiji i Carigradu, Grci prema Makedoniji i<br />
Epiru, Crnogorci i Srbi prema Sanxaku, Kosovu, Albaniji i Makedoniji.<br />
PLAN SRPSKE VOJSKE<br />
Srpska strana je svim silama nastojala da doka`e prioritet vardarskog nad<br />
mari~kim voji{tem, dok je na~elnik bugarskog General{taba, general Fi~ev, cewen<br />
<strong>kao</strong> sposoban i obazriv, uporno tvrdio suprotno. Obe strane su ostale pri svom<br />
stavu. Ipak, posle utvr|ivawa odluka o grupisawu snaga i pomo}i Srbije Bugarskoj<br />
(Druga ar<strong>mi</strong>ja), general Fi~ev se obratio re~ima: „Eto tako, gospodine Mi{i}u...<br />
nama dvojici predstoji ili da se u ovome ratu proslavimo, ili da budemo obe{eni,<br />
vi na Terazijama, a ja na Sofijskoj pijaci”.<br />
Za<strong>mi</strong>sao ratnog i po~etnog operacijskog plana Vrhovne komande Srpske vojske<br />
mo`e se izraziti ovako: sna`nim koncentri~nim dejstvom glavnih snaga, razvijenih<br />
u tri operativne grupe (tri ar<strong>mi</strong>je sa ukupno 282.000 qudi i 406 topova), kosovskim,<br />
moravsko-vardarskim i krivore~ko-bregalni~kim pravcem, nametnuti turskoj<br />
Vardarskoj ar<strong>mi</strong>ji bitku na prostoru Skopqe–Veles, gde bi srpska Prva ar<strong>mi</strong>ja nanosila<br />
glavni udar s fronta, dok bi krilne ar<strong>mi</strong>je (Druga i Tre}a) obuhvatile oba<br />
krila turskih snaga. Pomo}ne snage (Javorska vojska i Ibarska brigada) trebalo<br />
je da dejstvuju prema Ra{koj oblasti (Sanxaku), kolevci sredwovekovne srpske dr-<br />
`ave. O~igledno, ideja je bila zasnovana na proceni da }e glavne turske snage biti<br />
grupisane na prostoru Ov~eg poqa. U stvarnosti, dogodilo se ne{to drugo.<br />
Koncentracija Srpske vojske otpo~ela je i zavr{ena veoma uredno i blagovremeno.<br />
Ve} 18. oktobra Srpska vojska je bila spremna da otpo~ne operacije. Sa<br />
koncentracijom obavqen je i strategijski razvoj.<br />
Fuad-bej<br />
zarobqen<br />
na Kumanovu<br />
70<br />
1. oktobar 2007.
Srpska Prva ar<strong>mi</strong>ja (komandant prestolonaslednik Aleksandar,<br />
na~elnik {taba – pukovnik Petar Bojovi}), sastavqena od Moravske,<br />
Drinske i Dunavske divizije prvog poziva, Timo~ke i Dunavske<br />
divizije drugog poziva i Kowi~ke divizije, ja~ine oko 132.000<br />
qudi, grupisana je u rejonu Vrawa, sa zadatkom da nastupa pravcem:<br />
Vrawe–Kumanovo–Ov~e poqe i „tu~e glavne turske snage na vardarskom<br />
voji{tu”.<br />
Srpska Druga ar<strong>mi</strong>ja (komandant general Stepa Stepanovi}),<br />
sastavqena od Timo~ke divizije prvog poziva i bugarske Sedme (Rilske)<br />
divizije, ja~ine oko 76.000 qudi, grupisana je na prostoru ]ustendil–Dupnica,<br />
sa zadatkom da nastupa pravcem: Kriva Palanka-<br />
Kratovo–Ov~e poqe i „dejstvuje u desni bok glavnih turskih snaga”.<br />
Srpska tre}a ar<strong>mi</strong>ja (komandant general Bo`idar Jankovi}), sastavqena<br />
od [umadijske divizije prvog poziva, Drinske<br />
i Moravske divizije drugog poziva i Moravske<br />
brigade prvog poziva, ja~ine oko 76.000 qudi, raspore|ena<br />
je u dve operativne grupe. Sa prostora Toplice,<br />
Merdara, Medve|e i Tupalskog visa imala je zadatak<br />
da nastupa preko Kosova i „dejstvuje na levi bok<br />
turskih snaga”.<br />
Ibarska vojska (general Mihailo @ivkovi}),<br />
sastavqena od [umadijske divizije drugog poziva i<br />
Petog prekobrojnog puka, ja~ine oko 25.000 qudi,<br />
prikupqena je u rejonu Ra{ke, sa zadatkom da nadire<br />
prema Novom Pazaru i Kosovskoj Mitrovici. Javorska<br />
brigada (pukovnik Milivoje An|elkovi}), ja-<br />
~ine oko 12.000 qudi, koncentrisana je na Javoru,<br />
sa zadatkom da prodre u Sanxak.<br />
Crnogorska vojska bila je organizovana u tri odreda. Primorski<br />
odred (Mitar Martinovi}, oko 8.000 qudi) nalazio se na prostoru<br />
Bara. Zetski odred (prestolonaslednik Danilo, oko 15.000<br />
qudi) bio je u rejonu Podgorice, a namewena mu je glavna uloga u<br />
osvajawu Skadra. Isto~ni odred (Janko Vukoti}, oko 12.600 qudi),<br />
grupisan je prema Pqevqima, Mojkovcu, Beranama i Plavu, sa zadatkom<br />
da {titi granicu. Crnogorska vojska imala je ukupno oko<br />
36.600 qudi, 106 topova i 32 <strong>mi</strong>traqeza.<br />
^AS OSVETE<br />
U duhu osnovne ideje ratnog plana, srpska Tre}a ar<strong>mi</strong>ja, koncentrisana<br />
u dve operativne grupe (Topli~ka i Medve}ka), otpo~ela<br />
je nastupawe ka Pri{tini. Prema podacima koje je imao srpski General{tab,<br />
pred tom ar<strong>mi</strong>jom nalazila su se „slabija odeqewa”,<br />
~iju je glavninu ~inila „go<strong>mi</strong>la Arnauta”. No, u stvarnosti nije bilo<br />
tako. Trebalo je savladati odbrambeni pojas na kome je izgra|en<br />
niz grani~nih karaula. Zemqi{te kojim se protezala grani~na linija,<br />
u {irini ve}oj od 100 km, veoma je ispresecano, brdovito, delom<br />
planinsko.<br />
Na celom frontu vo|ene su te{ke ~etvorodnevne grani~ne<br />
borbe, od kojih posebno treba pomenuti one koje su vo|ene za Prepolac,<br />
Merdare, Previta~ki vis, Podujevo, Borovac, Mirovac, Vasiqevac,<br />
Golak, Ma~ju stenu, Lisice, Svirce, Vequ glavu, Lukovo...<br />
Najve}e napore i gubitke imala je Moravska divizija drugog poziva,<br />
koja je izgubila 941 vojnika (209 poginulo). Najvredniji rezultat<br />
grani~nih borbi predstavqa razbijawe i osipawe [iptara, {to<br />
}e biti izuzetno va`no za razvoj bitke kod Kumanova.<br />
O borbi na{ih „ko<strong>mi</strong>ta” kod Merdara, Mustafa Golubi}, ~etnik<br />
rodom iz Stoca, bele`i: „^eta Vojina Tankosi}a, prva je oglasila<br />
~as osvete Kosova. Ona je u ovom ratu prva stupila u borbu...<br />
Oko 3.000 Arnauta opseli su na{u karaulu na Vasiqevcu... Kad su<br />
Arnauti bili od karaule <strong>svega</strong> 50 koraka, videli su kako me|u wih<br />
pada nekoliko velikih predmeta u vidu spqo{tene fla{ice. Kada<br />
su videli da predmeti <strong>mi</strong>rno padaju, oslobodili su se i po{li daqe,<br />
ali, nebo prolo<strong>mi</strong> stra{na grmqavina. ^u se divqi krik hiqade<br />
Arnauta. Tako bije srpska bomba koju su Arnauti sa Kosova prvi<br />
put ~uli i videli.”<br />
Posle objavqivawa rata Turskoj (18. oktobra), Vrhovna komanda<br />
Srpske vojske je no}u 18/19. oktobra naredila generalu Jankovi}u<br />
da 20. oktobra krene u nastupawe za zauzimawe Pri{tine.<br />
Potpukovnik<br />
Aleksandar Gli{i}<br />
Nailaze}i na razbijene i demoralisane turske i {iptarske sastave,<br />
srpska Tre}a ar<strong>mi</strong>je je 22. oktobra oslobodila Pri{tinu i prinudila<br />
turske snage na povla~ewe prema Uro{evcu. Izbijawe na<br />
Kosovo ostvareno je sa dva dana zaka{wewa u odnosu na plan i za<strong>mi</strong>sao<br />
Vrhovne komande. Sa tim zaka{wewem Tre}a ar<strong>mi</strong>ja je otpo-<br />
~ela planirani manevar prema Skopqu i Kumanovu.<br />
Prema nare|ewu generala Jankovi}a, na mestu pogibije kneza<br />
Lazara, kod Muratovog turbeta, odr`an je sve~an pomen Srbima izginulim<br />
u Kosovskom boju (1389). Paradni ulazak u Pri{tinu, Sotir<br />
Aran|elovi} ovako bele`i: „Pri{tina ne}e videti sve~aniji dan od<br />
ovoga dana. Na ~elu {taba ja{i na kowu sedi |eneral, u ~ijoj su pratwi<br />
komandanti [umadijske i Moravske divizije. Na ~elu {taba vojna<br />
muzika, a za {tabom ordonansi i vojska. Sve {to je `ivo, iza{lo<br />
je da do~eka i pozdravi Srpsku vojsku”.<br />
Posle pregrupisavawa snaga i popune, nastavqeno<br />
je nastupawe u pravcu Skopqa i Kumanova. Tre}a<br />
ar<strong>mi</strong>ja se 28. oktobra, nakon dugih i napornih mar-<br />
{eva, pra}enih borbama kod Uro{evca i na ulazu u<br />
Ka~ani~ku klisuru (25. i 26. oktobra), prikupqala u<br />
rejonu Skopqa. Na taj na~in ona je izvr{ila svoj nastupni<br />
mar{ od Pri{tine i u dolini Vardara do{la<br />
u kontakt sa srpskom Prvom ar<strong>mi</strong>jom. Iako je kasnila<br />
tri dana, ona je ispoqila izvestan uticaj na tok<br />
Kumanovske bitke. Naime, saznav{i za pad Pri{tine,<br />
[iptari su „masovno i pani~no” napu{tali turske<br />
jedinice na kumanovskim polo`ajima.<br />
Srpska Druga ar<strong>mi</strong>ja nastupala je glavninom na<br />
pravcu ]ustendil–Kriva Palanka–Stracin, a ostalim<br />
snagama preko Osogovske planine prema Kratovu. Razbiv{i<br />
turske snage na pravcu nastupawa, glavne snage su 22. oktobra izbile<br />
na Stracin, a pomo}ne su zauzele Kratovo. Do{av{i u Stracin,<br />
Druga ar<strong>mi</strong>ja je preko kowi~kih patrola do{la u vezu sa Prvom.<br />
Kako nije imala podataka o neprijatequ, izvestila je Vrhovnu<br />
komandu o svojoj poziciji. Ibarska vojska je do 22. oktobra prodrla<br />
do Novog Pazara, a Javorska brigada je tog dana u{la u Sjenicu.<br />
Prema za<strong>mi</strong>sli generala Putnika, srpska Prva ar<strong>mi</strong>ja je 21.<br />
oktobra otpo~ela nastupawe prvim e{elonom, koji su obrazovale<br />
Moravska, Drinska i Dunavska divizija prvog poziva, dok su se Timo~ka<br />
i Dunavska divizija drugog poziva, uz pridatu Kowi~ku diviziju,<br />
na{le u drugom e{elonu. U toku nastupawa, prethodnice divizija<br />
prvog e{elona vodile su uspe{ne borbe i proterale turske delove<br />
sa Rujna i Kozjaka, tako da je Prva ar<strong>mi</strong>ja 22. oktobra uve~e<br />
izbila na polo`aje kod Kumanova, gde se zadr`ala i zano}ila.<br />
O borbama na Rujnu poznati izve{ta~ Darko Ribnikar pi{e:<br />
„Posle poraza na Rujnu, turske grupe, izme{ane s Arnautima, le`ale<br />
su ispred srpskih predwih odreda. Iza wih su ostale pobacane<br />
pu{ke, razbacani sanduci sa municijom, pocepane krvave ko{uqe.<br />
Pokraj kola, u blatu, le`i razbacano 17 unaka`enih krvavih le{eva.<br />
Svi su gotovo ubijeni bajonetima. Sve je u`asno, stra{no, grozno”.<br />
I tako, 22. oktobra uve~e, tri srpske ar<strong>mi</strong>je zano}ile su dosta<br />
udaqene jedna od druge (Pri{tina–Kumanovo–Stracin), bez ~vr-<br />
{}e me|usobne veze, uverene da }e se sa glavnim turskim snagama<br />
tu}i na Ov~em poqu. Slabo organizovane izvi|a~ka i obave{tajna<br />
slu`ba nisu obezbedile podatke o podila`ewu turskih snaga kumanovskim<br />
polo`ajima, ~ime su dovele u zabludu Vrhovnu komandu Srpske<br />
vojske i {tabove ar<strong>mi</strong>ja.<br />
NEOPA@ENO PODILA@EWE TURAKA<br />
Turska Vardarska ar<strong>mi</strong>ja, glavna vojna grupacija, sa gotovo<br />
100.000 qudi, koncentrisana je 20. oktobra na prostoriji Skopqe–Veles–[tip.<br />
Turski glavnokomanduju}i, Nazim-pa{a, izmenio<br />
je raniji plan, pa je umesto po~etne defanzive, naredio ofanzivu<br />
protiv Bugarske i Srbije, uz nastojawe da „odvojeno tu~e wihove<br />
vojske”. Za komandanta Zapadne vojske postavqen je Ali Riza-pa{a,<br />
a za komandanta Vardarske ar<strong>mi</strong>je Zeki-pa{a.<br />
Nasuprot neizvesnosti u kojoj je bila Srpska vojska, Turci su<br />
planski pripremali bitku. Turska Vardarska ar<strong>mi</strong>ja svoj strategijski<br />
71
FEQTON<br />
plan razvoja ostvarila je organizovano i vrlo energi~no. Forsiranim<br />
mar{evima, ostavqaju}i komoru duboko u pozadini, za samo ~etiri<br />
dana uspela je da koncentri{e na kumanovskim polo`ajima svu<br />
glavninu svojih snaga i napadne srpsku Prvu ar<strong>mi</strong>ju pred Kumanovom.<br />
Polo`aji za napad bili su dobro izabrani. To je jedan ogroman plato<br />
koji se od Tabanovaca i reke Kowarke postepeno uzdi`e iznad Kumanova.<br />
Ispred turskih polo`aja bio je brisan prostor od nekoliko<br />
kilometara {irine, preko kojeg je Srpska vojska morala nastupati.<br />
Takti~ki posmatrano, polo`aj je imao samo jednu manu: u slu~aju neuspeha,<br />
bilo je veoma ote`ano povla~ewe prema Skopqu.<br />
U svoja tri korpusa Turci su imali oko 93 bataqona pe{adije,<br />
sedam pukova poqske artiqerije i mnogo Arnauta, ~iji broj nikada<br />
nije precizno utvr|en, a kretao se izme|u deset i dvadeset hiqada.<br />
Da bi uspeli na Kumanovskim polo`ajima, Turci su na Kosovu ostavili<br />
deo trupa za spre~avawe prodora srpske Tre}e ar<strong>mi</strong>je, a jednu<br />
diviziju su uputili preko Ov~eg poqa da zadr`ava srpsku Drugu ar<strong>mi</strong>ju<br />
u nastupawu. Razume se, glavninu su usmerili u susret najja~oj<br />
srpskoj ar<strong>mi</strong>ji, koja je prodirala od Vrawa, izme|u Rujna i Karadaga.<br />
Prema tolikoj Turskoj vojsci, <strong>kao</strong> {to se vidi, nalazila se srpska<br />
Prva ar<strong>mi</strong>ja, koja je, dodu{e, bila ne{to brojnija, ali u vrlo nepovoqnom<br />
polo`aju. ^etiri divizije nalazile su se na mar{u jedna<br />
iza druge. Gledano sa vojnog aspekta, za borbu su se mogle razvijati<br />
samo pod vatrom. U stvari, samo je Dunavska divizija prvog poziva<br />
bila u mogu}nosti da odmah prihvati borbu. Razvoj i analiza doga-<br />
|aja pred bitku ukazuju da su Turci bili u velikoj prednosti, jer su<br />
raspolagali preciznim podacima o ja~ini i grupisawu srpskih snaga.<br />
No, tok bitke }e pokazati da Turci to nisu znali da iskoriste.<br />
SNA@AN OTPOR<br />
Rano ujutru, po ki{i i magli, 23. oktobra 1912. kod Mladog<br />
Nagori~ana otpo~eo je napad turskog Petog i [estog korpusa na istaknutu<br />
Dunavsku diviziju prvog poziva. Iako je bila veoma iznena-<br />
|ena i napadnuta nadmo}nijim snagama, ona je krajwim naporima<br />
uspela da se odr`i na polo`ajima. Sna`an i po`rtvovan otpor te<br />
divizije omogu}io je da se ostale jedinice tog dana razviju za borbu,<br />
~ime je prete}i poraz pretvoren u briqantnu pobedu. Od mno-<br />
{tva jedinica koje su se istakle u borbi, s pravom se mo`e oceniti<br />
da je Osamnaesti puk „poneo na svojim le|ima svu te`inu i kriti~nost<br />
situacije”, zadr`av{i napad Kara-Saidovih divizija. On je<br />
toga dana imao 576 qudi izba~enih iz stroja.<br />
Najdramati~nije borbe odvijale su se na Srtevici, gde se u po-<br />
~etku nalazio samo ^etni~ki odred. Blagovremenom i hrabrom intervencijom<br />
Sedmog puka, koji je izveo tri juri{a, Turci su odba~eni<br />
ka P~iwi. Na Srtevici je poginuo i potpukovnik Aleksandar Gli-<br />
{i}, komandant tog puka.<br />
Kako su sati ogor~enih borbi prolazili, sve o~iglednije je bilo<br />
da to nije borba sa „nekim razbijenim ostacima turskih jedinica”,<br />
kako se tada procewivalo, ve} da je re~ o ogromnim turskim<br />
snagama sa kojima se vodi velika bitka. Ni u s<strong>mi</strong>raj tog dana Komanda<br />
Prve ar<strong>mi</strong>je jo{ nije bila ube|ena da je to „glavna i odsudna<br />
bitka”, kojom }e biti re{en rat. Tako je zavr{en taj dan (23. oktobar),<br />
koji }e podvigom, hrabrom i juna~kom borbom Dunavske divizije<br />
prvog poziva, prakti~no re{iti Kumanovsku bitku. U~inila je to<br />
uporno{}u i krajwim po`rtvovawem jedinica, inicijativom i pregala{tvom<br />
ni`eg stare{inskog kadra i zahvaquju}i gre{kama turskog<br />
komandovawa.<br />
Vrhovna komanda Srpske vojske kasno je obave{tena o napadu<br />
neprijateqa „mawih raz<strong>mera</strong>” i o „povla~ewu” turskih snaga, pa<br />
nije ni mogla ispoqiti svoj uticaj. Posle <strong>svega</strong> {to se dogodilo, u<br />
{tabu Prve ar<strong>mi</strong>je preovladalo je <strong>mi</strong>{qewe da 24. oktobra treba<br />
preduzeti sna`nu kontraofanzivu, uvesti tri sve`e divizije i „izvr{iti<br />
energi~an frontalni napad na celom frontu”, ne o~ekuju}i<br />
pri tome jake turske snage.<br />
Na drugoj strani, u Komandi turske Vardarske ar<strong>mi</strong>je „proceweno<br />
je da su bitku ve} dobili”. Petom, [estom i Sedmom korpusu<br />
je nare|eno da „produ`e napad i pobedonosno re{e bitku”. Bila je<br />
to velika zabluda. Srbi prvoga dana nisu upotrebili sve svoje divizije,<br />
nasuprot turskim snagama koje su uvedene u borbu posle dugih<br />
„usiqenih mar{eva” prema Kumanovu.<br />
Sve~anost u Kumanovu<br />
PROBOJ NA ZEBRWAKU<br />
Po{to su obavqene potrebne pripreme, divizije srpske Prve<br />
ar<strong>mi</strong>je su 24. oktobra u {est ~asova krenule u nastupawe. Drinska<br />
divizija prvog poziva krenula je sa Nikuqanskih polo`aja u pravcu<br />
Zebrwaka. I pored svih poku{aja Bitoqske redifske i delova Sedamnaeste<br />
nizamske divizije, Drinci su, oko podne, izbili pred Zebrwak.<br />
Podr`ana dejstvom svoje artiqerije, posle te{kih i krvavih<br />
borbi, Drinska divizija je uspela da ovlada tim kqu~nim objektom<br />
turske odbrane. Po{to je time probijen front turske Vardarske<br />
ar<strong>mi</strong>je, Turci su u neredu i pani~no odstupali ka P~iwi.<br />
I tako se drugi, odlu~uju}i dan bitke, zavr{io porazom turskih<br />
snaga. Sed<strong>mi</strong> i delovi [estog korpusa povla~ili su se prema Skopqu,<br />
a Peti i delovi [estog korpusa prema [tipu i Velesu. Srpska<br />
vojska je propustila priliku da energi~nim gowewem ostvari kona~nu<br />
pobedu, pa je Turcima dala mogu}nost da se izvuku i privremeno<br />
prebrode te{ku krizu. Dabome, razlog je poznat. [tab Prve ar<strong>mi</strong>je<br />
ni tada nije uo~io da se u bici tu<strong>kao</strong> sa glavnim turskim snagama.<br />
Poraz Turaka je bio potpun, a Kumanovska bitka zavr{ena.<br />
Bitka kod Kumanova, prema dr`awu jedinica Dunavske i Drinske<br />
divizije prvog poziva, <strong>kao</strong> i dejstvu ostalih jedinica, „~ini ~ast<br />
srpskoj pe{adiji”. O tome su pisali mnogi doma}i i strani hroni~ari,<br />
diplomate, istori~ari, o~evici i u~esnici, pa vaqa pomenuti<br />
bar nekoliko ocena i zapa`awa. U oceni @ivojina Mi{i}a stoji:<br />
„Kumanovska bitka imala je odlu~uju}i uticaj na kona~an ishod ratnih<br />
operacija na Vardarskom voji{tu. Iako je, {to se Srba ti~e, do<br />
bitke do{lo slu~ajno, Vardarska ar<strong>mi</strong>ja je bila tako tu~ena da je bila<br />
prisiqena da se bekstvom spasava od potpunog poraza. Obostrani<br />
gubici su bili veliki... Zatvorena je stra{na rana kosovska”.<br />
Opijen pobedom Srpske vojske, Ivo ]ipiko pi{e: „Mlado Nagori~ane!<br />
Eno, preda mnom, tih sretnih mesta, koja su preko jedne<br />
ki{ne no}i slavna postala. Tu u na{oj velikoj krvi, zape~a}en je<br />
po~etak propasti jedne vekovne imperije”.<br />
Gvelfo ^ivinini, izve{ta~, na Kumanovu je „…video osvetu Kosova.<br />
Bilo je i neke veli~anstvene lepote. Ispunilo se ono {to su Srbi<br />
pet vekova o~ekivali. Kumanovo je osvetilo Kosovo”. Vaclav Klafa~,<br />
jedan od brojnih stranih izve{ta~a, pi{e: „Vojnici idu hladnokrvno<br />
pod ki{u granata. Nigde nema straha i malodu{nosti. Neobi~no<br />
hrabro dr`e se vojnici po primeru svojih oficira. Panika koja je obuzela<br />
turske snage posle poraza, ne~uvena je u ratnoj istoriji”.<br />
Radoje Jankovi}, izve{ta~, pi{e: „Fanati~ni Anadolci u~inili<br />
su posledwi poku{aj pred sam vrhunac tragedije. U samo padawe<br />
mra~ne zavese, kada je poraz Turaka na Zebrwaku bio izvestan,<br />
glavni junak radwe je pao. Jedno smrtonosno zrno, sti{alo je hrabrog<br />
komandanta Sedmog puka Aleksandra Gli{i}a”.<br />
(Nastavak u slede}em broju)<br />
72<br />
1. oktobar 2007.
DOGODILO SE...<br />
1. oktobar 1949.<br />
U Pekingu je progla{ena Narodna<br />
Republika Kina pod<br />
vo|stvom Mao Ce Dunga.<br />
2. oktobar 1847.<br />
Ro|en je nema~ki dr`avnik i<br />
feldmar{al Paul fon Hindenburg.<br />
U Prvom svetskom ratu<br />
bio je na~elnik {taba nema~ke<br />
Vrhovne komande, a od<br />
1925. do smrti 1934. predsednik Nema~ke.<br />
2. oktobar 1869.<br />
Ro|en je indijski nacionalni vo|a Mohandas<br />
Karam~and Gandi, nazvan Mahatma (velika<br />
du{a). Predvodio je borbu za oslobo|ewe<br />
Indije od britanske kolonijalne vlasti. Najpoznatiji<br />
je pobornik nenasiqa u postizawu<br />
politi~kih ciqeva. Poginuo je u atentatu koji<br />
je na wega izvr{io jedan hinduisti~ki fanatik<br />
januara 1948. godine.<br />
2. oktobar 1946.<br />
Na sve~anoj sednici Gradskog narodnog odbora tada{weg Petrovgrada<br />
odlu~eno je da grad promeni ime u Zrewanin, u ~ast<br />
narodnog heroja @arka Zrewanina.<br />
3. oktobar 1866.<br />
Posle sedam sed<strong>mi</strong>ca rat Austrije i Italije je okon~an Be~kim<br />
ugovorom, po kome su Italiji pripali provincija Veneto i grad<br />
Venecija.<br />
3. oktobar 1888.<br />
Ro|en je nema~ki novinar Karl fon Osjecki, koji je u svojim tekstovima<br />
razotkrio ponovno naoru`avawe Nema~ke posle rata.<br />
Uhap{en je 1931. i 1933, posle dolaska nacista na vlast. Umro<br />
je 1938. od posledica mu~ewa u koncentracionom logoru. Dobitnik<br />
je Nobelove nagrade za <strong>mi</strong>r 1935. godine.<br />
3. oktobar 1932.<br />
Irak je ste<strong>kao</strong> nezavisnost i postao ~lan Dru{tva naroda posle<br />
okon~awa britanskog mandata.<br />
3. oktobar 1952.<br />
Velika Britanija je na ostrvima Monte Belo, pored severozapadne<br />
obale Australije, isprobala svoju prvu atomsku bombu.<br />
3. oktobar 1991.<br />
Predsedni{tvo SFRJ pre{lo je na rad u uslovima neposredne<br />
ratne opasnosti, oceniv{i da je gra|anski rat na pomolu. Predstavnici<br />
secesionisti~kih republika, Hrvatske i Slovenije, ve}<br />
su se iskqu~ili iz rada Predsedni{tva.<br />
5. oktobar 1912.<br />
Potpisnice Balkanskog saveza, Srbija, Bugarska i Crna Gora,<br />
predale su ultimativnu notu Turskoj. ^etiri dana kasnije po~eo je<br />
Prvi balkanski rat.<br />
5. oktobar 1915.<br />
Sna`nom artiqerijskom vatrom du` celog<br />
fronta na Dunavu, Savi i Drini, po~ela je<br />
ofanziva Centralnih sila na Srbiju. Napadom<br />
sa le|a na Srbiju, Bugarska se sutradan<br />
ukqu~ila u rat na strani Centralnih sila.<br />
Udru`enim nema~kim, austrougarskim i bugarskim<br />
trupama komandovao je mar{al August<br />
Mekenzen.<br />
5. oktobar 1954.<br />
Velika Britanija, SAD, Jugoslavija i Italija potpisale su Londonski<br />
memorandum o tr{}anskoj krizi, kojim je dotada{wa Slobodna<br />
teritorija Trsta podeqena izme|u Jugoslavije i Italije.<br />
5. oktobar 1947.<br />
U Var{avi je, na osnovu odluke koju su rukovodstva komunisti~kih<br />
partija SSSR, Jugoslavije, Bugarske, Rumunije, Ma|arske,<br />
VREMEPLOV<br />
^ehoslova~ke, Poqske, Francuske i Italije, donela sedam dana<br />
ranije, osnovan Informacioni biro tih partija (Informbiro).<br />
6. oktobar 1973.<br />
Napadom Egipta i Sirije na izraelske polo`aje izbio je rat Jom<br />
kipur, ~etvrti vojni sukob Izraela i Arapa, okon~an 22. oktobra<br />
rezolucijom SB UN o prekidu vatre.<br />
8. oktobar 1915.<br />
Komandant Drugog bataqona Desetog puka<br />
major Dragutin Gavrilovi} izdao je zapovest<br />
braniocima Beograda od agresije Nemaca,<br />
Austrijanaca i Ma|ara: „Ta~no u 15 ~asova<br />
neprijateq se ima razneti va{im silnim juri{em,<br />
razneti va{im bombama i bajonetima.<br />
Obraz Beograda, na{e prestonice, ima<br />
da bude svetao. Vojnici, junaci, Vrhovna komanda<br />
izbrisala je na{ puk iz svog brojnog stawa... Na{ puk je<br />
`rtvovan za ~ast Otaxbine i Beograda. Vi nemate vi{e da se<br />
brinete za va{e `ivote, koji vi{e ne postoje. Zato napred u slavu!”<br />
U juri{u su izginuli gotovo svi branioci.<br />
8. oktobar 1856.<br />
Velika Britanija je po~ela „drugi opijumski rat“ protiv Kine, u<br />
kojem joj se pridru`ila i Francuska. Kada su 1857. anglo-francuske<br />
trupe zauzele Kanton, Kina je kapitulirala i potpisala<br />
<strong>mi</strong>r u Tjencinu.<br />
9. oktobar 1854.<br />
Ro|en je srpski fizi~ar i pronalaza~ Mihailo<br />
Pupin. Bio je profesor matematike i<br />
fizike na Univerzitetu Kolumbija. Wegov<br />
najzna~ajniji pronalazak, samoindukcioni<br />
kalemovi, omogu}io je telefonski i telegrafski<br />
prenos na velike daqine pomo}u<br />
kabla.<br />
10. oktobar 1918.<br />
Prva srpska ar<strong>mi</strong>ja po~ela je operacije osloba|awa Ni{a, uprkos<br />
upozorewu vrhovnog komandanta savezni~kih snaga na Balkanu,<br />
francuskog generala Luja Fran{e D’ Eperea, da je to srqawe<br />
u avanturu. Uprkos tome, Srpska vojska pod komandom vojvode Petra<br />
Bojovi}a oslobodila je Ni{ u muwevitom napadu.<br />
11. oktobar 1899.<br />
Po~eo je Burski rat izme|u Velike Britanije i ju`noafri~kih<br />
burskih dr`ava Transval i Oran`. Posle zavr{etka rata 1902,<br />
burske dr`ave su stavqene pod britansku vlast, a 1910. u{le su<br />
u britanski do<strong>mi</strong>nion Ju`noafri~ki savez.<br />
12. oktobar 1865.<br />
Ro|en je srpski nau~nik geograf Jovan Cviji},<br />
osniva~ antropogeografije i geomorfologije<br />
u Srbiji i Geografskog dru{tva u Beogradu<br />
1910. godine. Bio je predsednik Srpske<br />
kraqevske akade<strong>mi</strong>je od 1921. do smrti i<br />
po~asni doktor vi{e stranih univerziteta i<br />
akade<strong>mi</strong>ja.<br />
12. oktobar 1918.<br />
Uz zvuke kompozicije Mar{ na Drinu u oslobo|eni<br />
Ni{ umar{irala je Drinska divizija Srpske vojske.<br />
14. oktobar 1939.<br />
Vi{e od 800 britanskih mornara poginulo je kada je nema~ka<br />
podmornica „U 47“ uplovila u britansku ratnu luku i torpedima<br />
potopila brod „Rojal ouk“.<br />
14. oktobar 1944.<br />
Nema~ki feldmar{al Ervin Romel, nazvan „pustiwska lisica“<br />
nakon spektakularnih pobeda wegovog Afri~kog korpusa, izvr-<br />
{io samoubistvo tabletom cijanida da bi izbegao hap{ewe zbog<br />
ume{anosti u zaveru protiv Hitlera.<br />
Pripre<strong>mi</strong>o Miqan MILKI]<br />
73
T R A D I C I J E<br />
N A<br />
L I S T I S V E T S K E K U L T U R N E B A [ T I N E U N E S K A<br />
NA DRINI ]UPRIJA<br />
Doga|aji, qudi i wihove<br />
sudbine, dolaze i<br />
prolaze. Ali, ta }uprija<br />
opstaje. Podse}a na<br />
prolaznost qudskog veka.<br />
I Andri} u svom romanu<br />
na to ukazuje: „@ivot je<br />
neshvatqivo ~udo, jer se<br />
neprestano tro{i i<br />
osipa, a ipak traje i<br />
stoji ~vrsto, <strong>kao</strong> na<br />
Drini }uprija”.<br />
Na Drini }uprija, u Vi{egradu, zadu`bina Mehmed-pa{e Sokolovi}a, mesto<br />
ukr{tawa Istoka i Zapada, hri{}anstva i islama, napokon je, posle<br />
neopravdano dugog ~ekawa, primqena u dru{tvo najznamenitijih gra|evina<br />
na svetu. Uneskova ko<strong>mi</strong>sija, koja je ove godine zasedala u novozelandskom<br />
gradu Krajst~er~u, uvrstila je legendarni most na listu svetske kulturne ba-<br />
{tine. Tako je drevna gra|evina ponovo podsetila na staru slavu.<br />
O vi{egradskom mostu, nad koritom Drine, sazdao je Ivo Andri} roman<br />
„Na Drini }uprija”. Posle Nobelove nagrade, o mostu, koji je glavni junak i svedok<br />
svih de{avawa na granici Srbije i Bosne, ~ita se na mnogim jezicima. Pa tako<br />
da nije bilo Andri}a, ne bi bilo ni ~uvene pri~e o mostu, a da nije bilo Mehmed-pa{e<br />
Sokolovi}a, ne bi bilo ni mosta.<br />
VOJSKOVO\A I DR@AVNIK<br />
Mehmed-pa{a, veliki vezir Osmanskog carstva, ro|en je oko 1505. godine u<br />
Sokolovi}ima, nedaleko od Vi{egrada. Prema nekim podacima, hri{}ansko ime<br />
mu je bilo Bajica (Bajo). Kad je imao deset godina, <strong>kao</strong> `rtva zloglasnog „danka u<br />
krvi”, otet je jednog jutra (oko 1516) od svojih roditeqa. U povratku iz Bosne, jani~arski<br />
aga, sa ogromnom pratwom, skelom je pre{ao Drinu kod Vi{egrada, vode}i<br />
sa sobom pove}u grupu „nao~ite i bistre hri{}anske dece”, izme|u desete i<br />
petnaeste godine, namewene za axa<strong>mi</strong>-oglan. Kao i mnogo puta ranije, deca su na<br />
daleki put krenula na malim bosanskim kowima, koji su nosili po dva pletena sepeta<br />
u kojima se nalazio po jedan de~ak. Oteti, odlazili su u tu|i svet da bi bili<br />
obrezani i potur~eni, zaboraviv{i svoju veru, poreklo i zavi~aj, kako bi `ivot<br />
proveli u jani~arskim „odama”. U jednom od sepeta otisnuo se i „crnomawasti<br />
de~ak” iz Sokolovi}a.<br />
Od tog de~aka u sepetu postao je mlad i hrabar „silahdar” na sultanovom<br />
dvoru, pa kapudin-pa{a, pa carski zet, pa vojskovo|a i dr`avnik – Mehmed-pa{a<br />
Sokolovi} (Sokoli), koji je na tri kontinenta vodio uspe{ne ratove. Za ne{to<br />
vi{e od {est decenija slu`io je tri sultana. Stekav{i poverewe Sulejmana Drugog<br />
(1520–1566), postao je ad<strong>mi</strong>ral turske mornarice i poveo ekspediciju protiv<br />
Tripolisa (1546). Tri godine kasnije postavqen je za beglerbega Rumelije. U ratu<br />
protiv Austrije i Erdeqa osvojio je te<strong>mi</strong>{varski Banat (1551–1552), a ne{to<br />
kasnije u~estvovao u pohodu protiv Persije. Zbog ratnih zasluga postao je tre}i<br />
vezir (1555), a nakon gu{ewa pobune princa Bajazita, drugi vezir (1561). Za velikog<br />
vezira postavqen je 1565. godine. Naredne je pratio Sulejmana Drugog u<br />
74<br />
1. oktobar 2007.
pohodu protiv Austrije, koji je zavr{en sultanovom smr}u i padom<br />
Sigeta. Za vlade svog tasta Selima Drugog (1566–1574), bio je gotovo<br />
neograni~eni gospodar Carstva. Dolaskom na vlast Murata<br />
Tre}eg (1574–1596), postepeno se stvara jaka opozicija protiv<br />
Mehmed-pa{e i wegovih saradnika. Ubijen je u Carigradu 11. oktobra<br />
1579. godine.<br />
Za vreme vezirovawa Mehmed-pa{e, u Vi{egradu su podignuti<br />
veliki karavan-saraj, hamam, vodovod i kameni most na Drini.<br />
Godine 1571. naredio je da se u wegovom zavi~aju sagradi most „kojem<br />
ravna nema”. Prema predawu i zapisima hroni~ara, re<strong>kao</strong> je:<br />
„Crkvu u Kraj~inovi}ima kod Priboja posvetio sam majci; xa<strong>mi</strong>ju<br />
u Sokolovi}ima kod Rudog – svome ocu, a }upriju na Drini,<br />
u Vi{egradu, darujem svom narodu, <strong>kao</strong> op{tenarodno<br />
dobro, da lak{e premo{}ava plahovitu<br />
Drinu”.<br />
Teku}i kroz duboke kawone i teskobne<br />
gudure, Drina izlazi u pro{irewe<br />
kod Vi{egrada. Tu, gde izlazi zelena i<br />
zapewena reka, nastao je veli~anstven<br />
most od kamena, sa jedanaest<br />
skladnih lukova {irokog raspona.<br />
Taj veliki, kameni most, jedinstvene<br />
lepote, za koga se u Carevini<br />
govorilo da postoje „jo{<br />
samo dva takva”, vekovima je<br />
bio neophodna kop~a koja vezuje<br />
Bosnu sa Srbijom, a onda<br />
preko Srbije delove turske<br />
carevine do Carigrada. Most<br />
je oko „dve stotine i pedeset<br />
koraka duga~ak, a {irok oko<br />
desetak koraka”, sem na sredini<br />
gde je pro{iren i dosti-<br />
`e dvostruku {irinu. Taj deo<br />
naziva se – kapija.<br />
Kapija je najva`nija ta~ka<br />
na mostu. Kako je jedan putopisac<br />
napisao, „kapija je srce mosta,<br />
koji je srce kasabe (Vi{egrada),<br />
koja svakom mora da ostane u<br />
srcu”. Ne mogu pre}i preko mosta<br />
„ni svatovi, ni pogreb, a da se ne zaustave<br />
na kapiji...” (I. Andri}).<br />
Gradwa mosta o tro{ku Mehmedpa{e<br />
trajala je {est godina. Sem predawa<br />
i mnogobrojnih legendi, nisu sa~uvane<br />
pojedinosti o izvo|ewu sa<strong>mi</strong>h radova. Ostale<br />
su upam}ene ma{tarske pri~e koje su ve{to gra-<br />
|ene i ostavqane za pam}ewe. Neke od wih kazuju da<br />
su „most gradile stotine neimara pod nadzorom Tur~ina Koxe<br />
Mimara Sinana”, koga je smrt pretekla da „vidi dovr{enu<br />
gra|evinu”. Narod pri~a da je most „gradio Rade Neimar”, <strong>kao</strong> i<br />
mnoge druge gra|evine koje su opevane u narodnim pesmama. Jedna<br />
od legendi ka`e da su „majstori dawu gradili, vila brodarica<br />
no}u razgra|ivala, sve dok u stubove nisu uzidali blizance –<br />
Stoju i Ostoju ...”<br />
I tako, oko ~etiri i po veka, prepli}u se pri~e o mostu, a on<br />
odoleva i vremenu i qudima. U pro{losti, gra|en je i razgra|ivan.<br />
U vi{e navrata poku{avali su da ga uni{te i prirodne sile i<br />
~ovek, nesvestan wegove vrednosti. Nekoliko puta Drina je plavila<br />
most. Najve}i vodostaj zabele`en je 1896. kada ga je Drina za<br />
~itav metar nadvisila. Most je najvi{e o{te}en u Prvom i Drugom<br />
svetskom ratu. Godine 1914. austrougarska vojska potpuno je sru-<br />
{ila dva centralna stuba, a u Drugom svetskom ratu smrtno je rawen.<br />
Nemci su tokom povla~ewa, pod komandom generala Eriha fon<br />
Lera, <strong>mi</strong>nirali ~etiri stuba. Most je tek 1952. vratio raniji sjaj,<br />
a Vi{egra|ani, <strong>kao</strong> u ranijim vremenima, nastavili da se na wemu<br />
„dru`e, trguju, zaqubquju, sva|aju ...” (I. Andri}).<br />
No, ni u <strong>mi</strong>ru se nije mnogo marilo za tu legendarnu gra|evinu.<br />
Kada je gra|ena Hidrocentrala „Bajina Ba{ta” (1968), devet<br />
kamenih stubova zaronilo je pet metara dubqe u korito reke. Hidrocentrala<br />
„Vi{egrad”, tri kilometra uzvodno od mosta, jo{ vi-<br />
{e je ugrozila vreme{nu gra|evinu. Posle <strong>svega</strong>, stubovi su pojedina~no<br />
krpqeni i „le~eni”, ali je most ostao te`ak „bolesnik”.<br />
Napokon, posle mnogo ~ekawa, do{ao je na listu svetske kulturne<br />
ba{tine i uvr{ten u stotinu najugro`enijih spomenika.<br />
OBNOVITEQ PE]KE PATRIJAR[IJE<br />
Kad je re~ o Mehmed-pa{i Sokolovi}u, treba pomenuti i<br />
wegove nemerqive zasluge u obnovi Pe}ke patrijar-<br />
{ije (1557). On je „privoleo” sultana Sulejmana<br />
Drugog da izda berat o obnovi srpske crkve.<br />
Taj ~in najverovatnije nije proiste<strong>kao</strong> iz<br />
wegovog velikog srpskog rodoqubqa, kako<br />
smatraju neki stariji srpski istori~ari.<br />
Vi{e se mo`e govoriti o Sokolovi}evoj<br />
trajnoj vezanosti za svoj zavi~aj,<br />
ro|ake i zemqake, bez razlike<br />
na veru, <strong>kao</strong> i svesti o svom poreklu,<br />
koga se nikada nije odre<strong>kao</strong>.<br />
Sem toga, wegovo vezirovawe<br />
pada u vreme prevlasti visokih<br />
funkcionera srpskog porekla<br />
u centralnoj i provincijskoj<br />
ad<strong>mi</strong>nistraciji turskog<br />
carstva. Oni su, dobrim delom,<br />
bili zetovi carske ku}e<br />
Osmanovi}a. Ina~e, Mehmedpa{a<br />
je svoju najbli`u rodbinu<br />
preveo na islam, a wegov<br />
stri~evi} Mustafa u~inio je<br />
to sa ~itavim selima u isto~noj<br />
Bosni.<br />
No, bilo je i izuzetaka. Makarije<br />
Sokolovi} (–1574), prvi<br />
patrijarh obnovqene srpske<br />
crkve, brat ili sinovac Mehmedpa{in,<br />
{to nije precizno utvr|eno,<br />
va`io je za „patrijarha svih Srba”.<br />
Sa~uvani zapis iz 1568. po<strong>mi</strong>we<br />
ga <strong>kao</strong> onog koji „pridr`ava presto<br />
srpske zemqe”. Bio je prvi od pe}kih patrijarha<br />
koji se nazivao i patrijarhom Bugara.<br />
Makarije je prema jugu i istoku posta-<br />
Mehmed-pa{a Sokolovi}<br />
vio „me|e” Pe}ke patrijar{ije da bi suzbio<br />
prevlast Carigradske i Ohridske arhiepiskopije.<br />
Prema severu i zapadu srpska crkva zauzimala je prostor<br />
koji je osvajala Turska, pa se tako podru~je Pe}ke patrijar-<br />
{ije protezalo od gorwe Ugarske i Budima, do severnih granica<br />
dana{we Makedonije i Albanije.<br />
Mehmed-pa{in odnos prema pe}koj crkvi pokazuje da se kod<br />
Srba muslimana, u 16. veku, nije ugasila svest o nacionalnom i<br />
verskom poreklu i da su se oni trudili da svoj uticaj na Porti ulo-<br />
`e za dobro narodne crkve. Mehmed-pa{a je `eleo da, preko obnovqene<br />
patrijar{ije, okupi sve Srbe i „efikasnije ih stavi u slu-<br />
`bu Carstva”.<br />
Bilo kako bilo, Vi{egra|ani o~ekuju da }e posledwe „priznawe”<br />
koje je Mehmed-pa{ina }uprija dobila omogu}iti da se i svetski<br />
stru~waci zainteresuju i pomognu da se „pukotine u temeqima<br />
zatvore, a stubovi oja~aju”. Veruju da }e most nastaviti da odoleva<br />
vekovima. Doga|aji, qudi i wihove sudbine, dolaze i prolaze. Ali,<br />
ta }uprija opstaje. Podse}a na prolaznost qudskog veka. I Andri}<br />
u svom romanu na to ukazuje: „@ivot je neshvatqivo ~udo, jer se neprestano<br />
tro{i i osipa, a ipak traje i stoji ~vrsto, <strong>kao</strong> na Drini<br />
}uprija“.<br />
Krsman MILO[EVI]<br />
75
RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM<br />
JESEN<br />
Ono je opet ovde, surovo, neute{no doba! Ono uvek dolazi<br />
prebrzo, da ukroti nasladu prolaznog leta. Ono dolazi da<br />
odnese, i ono {to jedanput otme, <strong>kao</strong> smrt, nikada ne daje<br />
natrag. Prelesni cvetovi! Kome oni smetaju! Cvrkutave,<br />
zvonko raspevane pti~ice! ^ije srce nisu takle A sada – sve je<br />
druga~ije Kratki dani, surove no}i, pusta voqa, gusti oblaci;<br />
i svuda bare, bare. Mra~na besperspektivnost!<br />
Kao dete rop}e ~ovek na svim raskr{}ima `ivota, spoti-<br />
~u}i se o <strong>mi</strong>moletno sporedno, pozivaju}i da do|e neograni~eno<br />
„predivno”, kratkovido i nesrda~no `ure}i pored ~udesnosti<br />
postoje}ega. Za{to Treba samo otvoriti o~i!..<br />
Divna je jesen, i svaki dan nam donosi ne{to ~udesno.<br />
Pogledajte kako je rasko{na {uma u svom, dan za dan, mewaju}em<br />
bogatstvu boja! Ni{ta sli~no nikada nije moglo da poka`e<br />
leto – to zlato, tu rumen, to lepo ukoreweno cve}e, tu zelen<br />
pokrivenu bronzom, tu radosnu svetlu `utinu, taj neizre~en<br />
preplet i zamr{enost svetle}ih tonova na plavom fonu i u ne-<br />
`noj igri sun~anih zraka. Tako da je nemogu}e sagledati to neumoqivo<br />
bogatstvo! Kao da nam je ushtelo re}i: „Nasla|ujte se,<br />
qudi, u~ite da prolazi sve {to je bilo. Ali, ono {to je blagodetno<br />
ume pro}i u blagodetnoj lepoti, pridati svom vowewu izgled<br />
rasko{nog rascvata, otpevati u svom nestajawu jo{ i ditiramb<br />
Svevi{wemu! Tako je u prirodi. A <strong>mi</strong> koji smo sebe smatrali<br />
pametnima umemo jedino tugovati i roptati”<br />
Da, pusti su poqa i vrtovi. Ali samo {to su predali svoje<br />
dozrele plodove. To nije opu{tenost pustiwe ili ~ak smrti, ali<br />
jeste osama odmora, zahvalnoga pokoja i tihog slabqewa, `rtvenog,<br />
samopregornog preno{ewa plodova. Sve se pogru`uje u<br />
sebe da bi se obnovilo unutra; sve se pogru`ava u sebe da bi<br />
pripre<strong>mi</strong>lo nove darove – sa skromnim dostojanstvom, sa tihom<br />
sigurno{}u, vi{e veruju}i sopstvenoj, unutra{woj snazi, nego<br />
spoqa{woj praznini i sujetnoj nemo}i. Kao da nam sve `eli re-<br />
}i: „Nasla|ujte se qudi, tim nesumwivim poverewem, tim oslu-<br />
{kivawem! Oslu{nite tu tajnu, taj unutarwi preplet, tu samopregornu<br />
skromnost slu`ewa. I u~ite se ne~em boqem nego {to<br />
su seta i roptawe!”<br />
Da, svetli dan postaje sve kra}i; sve kasnije se na nebu pojavquju<br />
{krti tragovi retkog sunca; sve ranije nas uvijaju sutoni.<br />
Ali, ako se jedanput probije sunce – kako ne`ni postaju sjaj i<br />
senka, kako su istovremeno prohladni i topli dasi vazduha, kakvim<br />
srebrom blesne pau~ina, zalebdela u vazduhu, kako se <strong>mi</strong>rno<br />
li{}ani }ilim privija zemqi!<br />
„Ushi}ujte se tim izgledom, qudi, ina~e }e vam proma}i.<br />
Radujte se nestaju}oj lepoti. U~ite se da prihvatite trenutak koji<br />
nam otkriva vaseqenske tajne!”<br />
Ako je dan za vas kratak, ako `udite za suncem koje vi{e ne<br />
svetli i ne gori, postupajte <strong>kao</strong> drve}e i cve}e; poverite se sutonu<br />
koji vas ovija, usredsredite se, pogruzite se u svoje <strong>mi</strong>sli,<br />
gde se iz dubine va{e sopstvene du{e probija svetli i caruje<br />
druga~iji, duhovni sjaj; pogruzite se u svoje <strong>mi</strong>sli da biste se obnovili<br />
iznutra, da biste pripre<strong>mi</strong>li nove darove; ne da biste<br />
se pridr`avali pre`ivelih likova postojawa; <strong>mi</strong>rno ~ekajte<br />
nove glasove i novo razumevawe – sa skromnim dostojanstvom, u<br />
tihoj sigurnosti, vi{e veruju}i tajanstvenoj sili duha, nego za<strong>mi</strong>{qenoj<br />
praznini i nemo}i!..<br />
Danas sam lutao po svom jesewem vrtu. Trpko i o{tro bilo<br />
je disawe vazduha. Miri{qavo je {u{tao }ilim od listova pod<br />
jesewim suncem. Ti{ina <strong>mi</strong> je {aptala o ve~nosti.<br />
Ivan A. IQIN<br />
Iz kwige „Pred buktavim zagonetkama gospodwim”<br />
Svetigora, Cetiwe, 2001.<br />
DUHOVNOST<br />
VE RSKI P RAZNICI<br />
1-15. oktobar<br />
Pravoslavni<br />
3. oktobar – Sveti velikomu~enik Jevastatije<br />
6. oktobar – Za~e}e svetog Jovana Prete~e<br />
i Krstiteqa – Zadu{nice<br />
9. oktobar – Sveti apostol i jevan|elist<br />
Jovan Bogoslov<br />
12. oktobar – Prepodobni Karijak Ot{elnik<br />
– Mihoqdan<br />
14. oktobar – Pokrov Presvete Bogorodice<br />
Islamski<br />
12. oktobar – Ramazanski Bajram<br />
POKROV PRESVETE<br />
BOGORODICE<br />
Crkva je oduvek proslavqala<br />
Presvetu Bogorodicu<br />
<strong>kao</strong> pokroviteqicu i za-<br />
{titnicu hri{}ana, koja je<br />
svojim molitvama u<strong>mi</strong>lostivila<br />
Boga prema nama gre-<br />
{nima. Bezbroj puta pomagala<br />
je pojedincima i narodima,<br />
u ratu i <strong>mi</strong>ru, svuda u nevoqama.<br />
Doga|aj koji crkva praznuje<br />
desio se 14. oktobra<br />
911. godine, u vreme cara<br />
Lava Mudroga (Filosofa).<br />
Bilo je sveno}no bdewe u<br />
Bogorodi~inoj crkvi Vlaherne<br />
u Carigradu. Crkva je bila<br />
puna naroda, a negde u<br />
pozadini stajao je Andrej Jurodivi sa svojim u~enikom Epifanijem.<br />
U ~etiri sata posle pono}i, ugledao je sveti Andrej Presvetu<br />
Bogorodicu sa rasprostrtim omoforom iznad naroda,<br />
<strong>kao</strong> da ih pokriva tom ode}om. Bila je odevena u zlatokrasnu<br />
porfiru i blistala okru`ena apostolima, svetiteqima, mu~enicima<br />
i devicama. Sveti Andrej je pokazao rukom Epifaniju i<br />
upitao ga da li i on vidi „Caricu i gospo|u kako se moli za sav<br />
svet”, {to je on za~u|en potvrdio. Zbog tog doga|aja uvedeno je<br />
praznovawe, da nas podse}a na taj trenutak i stalno pokroviteqstvo<br />
Presvete Bogorodice, kad god to, u nevoqama, od we<br />
molitveno tra`imo.<br />
RAMAZANSKI BAJRAM<br />
Re~ Bajram je turskog porekla i ozna~ava svaki praznik.<br />
Arapski naziv ovog blagdana je „Idu-l-fitr” (Blagdan prestanka<br />
posta) i slavi se tri dana.<br />
No} pred Bajram ramazanski treba provesti u spo<strong>mi</strong>wawu<br />
Boga (zikr), pokajawu (teuba), tra`ewu oprosta (istigfar) i<br />
potpunoj odanosti Alahu (ibadat). Sre}om nakon sre}e naziva<br />
se ose}aj koji pro`ima muslimana na dan bajramski. Sre}a<br />
zbog Bajrama nakon sre}e ispo{tenog Ramazana. Prvi dan ramazanskog<br />
Bajrama je zabraweno postiti.<br />
Po{to je to dan u kome vernici o~ekuju nagradu, okupqaju<br />
se u xa<strong>mi</strong>jama zbog obavezne molitve u zoru (fexir) i radi<br />
obavqawa bajramske molitve. Zatim, okupqaju svoje porodice,<br />
obilaze roditeqe, ne zaboravqaju}i pri tom obavezu pose}ivawa<br />
mezara (grobova) umrlih.<br />
76<br />
1. oktobar 2007.
RIZNICA<br />
ORU@JE<br />
SMAIL-AGE<br />
^ENGI]A<br />
U Vojnom muzeju se ~uvaju no` i<br />
sabqa koji su pripadali<br />
Smail-agi ^engi}u. Otkupqeni<br />
su 1951. godine od<br />
Kriste Andri} iz Tuzle ~iji je suprug dr Vladi<strong>mi</strong>r<br />
Andri}, ina~e qubiteq i poznavalac<br />
starina, ove predmete nabavio u Sarajevu<br />
jo{ 1925. godine. Tom prilikom je<br />
konsultovao tada{we stru~wake iz<br />
Zemaqskog muzeja koji su potvrdili<br />
wihovu autenti~nost.<br />
Na desnoj dowoj strani se~iva sabqe<br />
je srebrom tau{iran turski natpis<br />
„Ismail ^engi} 1228” (hixretska 1228 je<br />
1813. godina n. e.). No` je otkupqen <strong>kao</strong> bode`<br />
tipa agfa, {to po izgledu dr{ke i jeste, ali po<br />
tipu se~iva neuobi~ajeno ve}e du`ine, prema<br />
stru~noj klasifikaciji, svrstava ga u hanxare.<br />
Smail-aga ^engi} je bio ~uveni muselim<br />
gata~ki, pivski i drobwa~ki koji nije mnogo mario<br />
ni hercegova~kog vezira Ali pa{u Rizvanbegovi}a.<br />
Nezadovoqni vezirovom upravom, od<br />
Hercegovine su se ~esto otcepqivali Grahovo,<br />
Nik{i}ka `upa, Drobwaci i [aranci. Po{to<br />
su Grahovqani otcepqewe potvrdili i uskra}ivawem<br />
hara~a, Ali-pa{a je krajem jula 1836. godine<br />
na wih poslao vojsku u kojoj se naro~ito ista<strong>kao</strong><br />
Smail-aga ^engi}. Primeniv{i taktiku<br />
la`nog povla~ewa, Ali-pa{a je porazio Grahovqane<br />
kojima su u pomo} pritekli Crnogorci.<br />
Pored ostalih, na boji{tu su poginuli Joko Petrovi},<br />
brat vladike Rada, sinovac Stevan i<br />
jo{ osam wegovih ro|aka Petrovi}a. Porazu<br />
Crnogoraca na Grahovu najvi{e je doprineo<br />
Smail-aga ^engi}. Grahovo, vladi~ina velika<br />
rana, postalo je predmet spora. Vladika je ~e<strong>kao</strong><br />
priliku da osveti bra}u. Istovremeno, u<br />
Hercegovini je Ali-pa{a Rizvanbegovi} po-<br />
~eo zazirati od osionosti Smail-age ^engi-<br />
}a koji je kulu~io raju, upadao u pograni~na<br />
crnogorska plemena. Zbog Smail-aginog sina<br />
Rustem-bega koji je poni`avao<br />
`ene u Drobwacima i Pivi, vladika<br />
Rade je glavare ovih plemena<br />
savetovao da ubiju oca ~ime<br />
bi sin izgubio mo}. Drobwaci su skovali zaveru<br />
protiv Smail-age. Glavni zaverenici su bili Novica<br />
Cerovi}, Mirko Aleksi} i \oko Malovi}<br />
koji su poru~ili da po hara~ li~no do|e aga. Prihvativ{i<br />
poziv, Smail-aga se sa odabranom vojskom,<br />
od oko 500 kowanika, ulogorio na Mqeti~ku.<br />
Drobwaci su sa Crnogorcima no}u (po~etkom<br />
oktobra 1840) opkolili Smail-agin logor,<br />
pogubili wega i deo vojske. Prema izvorima,<br />
broj poginulih turskih vojnika kre}e se od 40 do<br />
81.<br />
Smail-agina glava je poslata na Cetiwe.<br />
Po{to je ovo smatrao osvetom za Grahovo, vladika<br />
je Novicu Cerovi}a postavio za senatora<br />
i vojvodu Drobwaka. Posle pogibije ^engi}a,<br />
wegovo oru`je je Novica Cerovi} darivao crnogorskom<br />
vladici Petru Drugom Petrovi}u Wego{u.<br />
Poznato je da je on tada od Smali-agina<br />
oru`ja na Cetiwe doneo „{tuc, dvije male pu{ke<br />
i sabqu”. Ovo oru`je je nosio Milorad Medakovi}<br />
koji je bio u Wego{evoj pratwi 1848. godine,<br />
kada je vladika i{ao u Dobrotu radi iz<strong>mi</strong>rewa<br />
Crnogoraca i Dobro}ana. Svakako da<br />
Smail-agino oru`je u Vojnom muzeju nije me|u onim<br />
primercima zaplewenim na Mqeti~ku. Oru-<br />
`nica ovakvog glasovitog age morala je biti bogata.<br />
U literaturi se po<strong>mi</strong>we jo{ jedna sa~uvana<br />
sabqa koja je pripadala Smail-agi ^engi}u, neobi~na<br />
i retka, „plamena se~iva”, sa~uvana u Zemaqskom<br />
muzeju u Sarajevu.<br />
Novicu Cerovi}a (1805–1895) su posle<br />
Wego{eve smrti uva`avali wegovi naslednici.<br />
Veliki deo `ivota proveo je na Cetiwu. Smrt<br />
Smail-age ^engi}a ovekove~ena je u istoimenom<br />
epu Ivana Ma`urani}a.<br />
An|elija RADOVI]<br />
Sni<strong>mi</strong>o Vojislav TRANDAFIL<br />
77
SPORT<br />
POMO] PADOBRANACA STARIJEM VODNIKU PRVE KLASE GORANU TODOROVI]U<br />
SVE ZA DRUGA<br />
Drugarstvo i hrabrost naj~e{}e<br />
se po<strong>mi</strong>wu u opisu `ivota pod<br />
kupolama, a humanost<br />
padobranaca dodatna je vrlina.<br />
Kako to izgleda pokazali su na<br />
aerodromu „Lisi~iji jarak” kraj<br />
Beograda, u akciji prikupqawa<br />
pomo}i starijem vodniku prve<br />
klase Goranu Todorovi}u koji je<br />
2003. godine zadobio te{ke<br />
povrede na obuci. Sredstva su<br />
neophodna za slo`eni hirur{ki<br />
zahvat koji }e izvesti ruski<br />
stru~waci, posle koga bi Goran<br />
ustao iz invalidskih kolica.<br />
Predwa~ili su wegovi drugovi iz<br />
Specijalne brigade, 63.<br />
padobranskog bataqona, a stigli<br />
su i poklonici visina sa gotovo<br />
svih prostora nekada{we<br />
Jugoslavije.<br />
Dani vikenda sredinom septembra. Potisnuto brzim dolaskom jeseni <strong>mi</strong>hoqsko<br />
leto se budi u punom sjaju. Poklon prirode u dobar ~as. Aerodrom „Lisi-<br />
~iji jarak” nadomak prestonice. Mesto gde se obu~avaju mladi padobranci,<br />
qubiteqi modelarstva, jedrili~arstva, motornog letewa i balona. Tamo je<br />
atmosfera uvek dobra, puno je pozitivne energije, dobre voqe, lepih re~i i<br />
jo{ lep{ih prizora na nebu. Kada je lepo vreme pozornica je neopisiva.<br />
Taj i takav ambijent izabrali su padobranci da iska`u dobro~instvo za svog<br />
druga po kupoli - starijeg vodnika prve klase Gorana Todorovi}a. Za popularnog<br />
Facu nisu oklevali, stigli su sa svih strana. Najpre pripadnici wegovog 63. padobranskog<br />
bataqona i Specijalne brigade, onda ~lanovi brojnih aero-klubova<br />
iz svih krajeva Srbije i kolege iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije...<br />
Neki su prevalili hiqade kilometara, svojim prevozom, o svom tro-<br />
{ku, ne pitaju}i za cenu. Vaqalo je pomo}i drugu. Kada nevoqa zakuca na vrata,<br />
padobrancima ne treba specijalna pozivnica. U vreme brze komunikacije vest<br />
sti`e u sekundama, a onda zna se – akcija!<br />
VREME PODVIGA<br />
Odavno nije zabele`ena takva poseta aerodromu. Parking prostor ispuwen<br />
do kapije. Na~i~kala se vojna vozila, pa automobili sa oznakama Pule, Republike<br />
Srpske, Maribora, Skopqa, Novog Sada, Zrewanina, Para}ina... Kakav<br />
susret. Biv{i vojnici tada{we 63. padobranske brigade gde su stekli ili<br />
usavr{ili znawe, nau~ili {ta zna~i pravo drugarstvo, odanost jedinici, hrabrost...<br />
I oni koji Gorana prvi put vide u `ivo, a ~uli su i ~itali kako je zadobio<br />
povrede i na koji se na~in bori da prohoda. Saznali su i da je prvi srpski<br />
paraplegi~ar koji je nedavno izveo skok sa instruktorom. Zadivquju}a smelost,<br />
podvig za svako po{tovawe, putokaz qudima da gledaju znak na kome pi{e: Nema<br />
predaje!<br />
Ciq je humanitarne akcije da se Goranu obezbede sredstva za slo`enu hirur-<br />
{ku intervenciju koju, za sada, najpouzdanije izvode u jednoj moskovskoj klinici.<br />
Ki~ma je ~udo, slo`ena zagonetka koju re{avaju mnogi stru~waci a odgonetka le`i<br />
u o`ivqavawu osetqivog tkiva. Kada ono strada, otkazuje pola tela. To se dogodili<br />
Goranu 18. decembra 2003. tokom izvo|ewa 984. skoka. Otkazao padobran a<br />
pred wim ambis dubine 1.200 metara. Samo zahvaquju}i ~eli~nom organizmu vrhunskog<br />
sportiste ostao je `iv, ali u invalidskim kolicima. On se i nadaqe sr~a-<br />
78<br />
1. oktobar 2007.
no bori i ne gubi nadu. Naprotiv. Tu<br />
su wegovi drugovi da mu pomognu. Za<strong>mi</strong>sao<br />
je da Vojska Srbije obezbedi<br />
helikopter i posade a svi padobranci<br />
}e pla}ati skokove. Re~eno<br />
– u~iweno, uz kupovinu prigodno<br />
{tampanih majica sa logom: „Hod po<br />
oblacima”.<br />
Pa, ko da odoli Nisu se postavqali<br />
rekordi, niti je bilo va-<br />
`no ko }e se prizemqiti u savr{enom<br />
poretku, bitno je da se leti pod<br />
kupolom. A lepote u izobiqu: figure<br />
na plavetnilu, zastave Vojske<br />
Srbije razvijene na nebu, elementi<br />
iz svih disciplina... Ma, skakalo<br />
se za du{u i Gorana. U savr{enom<br />
redu i besprekornoj organizaciji.<br />
Pukovnik Nenad Kuzmanovi}<br />
iz komande Vazduhoplovstva i protivvazduholovne<br />
odbrane, nekada-<br />
{wi pripadnik ~uvene [ezdesettre}e<br />
predstavqa stroj spreman za<br />
poletawe: potpukovnici Sa{a<br />
Stevanovi} i Sava Iri{ki}, kapetan<br />
prve klase ^edo Sladojevi},<br />
kapetan Dejan Jovi}, poru~nik Goran<br />
Stojanovi}, zastavnik Qubi-<br />
{a Du{anovi}, stariji vodnici prve<br />
klase Rad<strong>mi</strong>la \uri}, Rade Ra-<br />
|enovi}, Zdravko Komazec, Dragan<br />
]ur~i} i stariji vodnik Obrad<br />
Baksa~li}.<br />
^ISTA DESETKA ZA VOJSKU<br />
Akciju je u svojstvu slu`benog lica pratio Mladen<br />
Vitorovi}, inspektor Direktorata civilnog vazduhoplovstva.<br />
^ovek sa 40 godina padobranskog sta`a i<br />
1.330 skokova. Wegova ocena je bila veoma visoka:<br />
– Za<strong>mi</strong>sao je sjajna, realizacija odli~na. ^istu<br />
desetku zaslu`uje Vojska Srbije! Za sve, organizaciju,<br />
bezbednost, svaku vrstu logisti~ke podr{ke. Veliku zahvalnost<br />
treba izre}i Ministarstvu odbrane, General{tabu<br />
VS, pripadnicima Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne<br />
odbrane. Institucije sistema odbrane<br />
sa suorganizatorom akcije, Vazduhoplovnim savezom<br />
Srbije, dali su ne samo podr{ku ve} i punu pomo}.<br />
Vojska gorivo i pilote, materijalno-tehni~ko obezbe-<br />
|ewe, a Savez qude koji su pomogli u ostalim vidovima<br />
slo`ene organizacije. Sve te~e besprekorno! Ina~e,<br />
Gorana znam od ranije, odli~an padobranac, divan ~ovek<br />
i uzoran stare{ina. Ovu pa`wu je potpuno zaslu-<br />
`io. Samo neka nam se oporavi i vrati tamo gde pripada<br />
– me|u padobrance.<br />
PODR[KA KLUBOVA<br />
[ta ~ine padobranci za svog druga pokazali su<br />
~lanovi dvadesetak aero-klubova iz zemqe i inostranstva.<br />
Svoj doprinos prikupqawu sredstava dali su<br />
predstavnici „Sa{e Mitrovi}a” iz Leskovca, „Na{ih<br />
krila” iz Para}ina, „Kikinde”, „Pan~eva”, „Maribora”,<br />
„Krila Kvarnera”, „Makedonije”, „Prijedora”,<br />
Beogra|ani iz „Feniksa”, „Nebeskog dijamanta”, „Srebrnog<br />
zmaja”.<br />
Naravno, nema padobranstva<br />
bez visine, a za wu }e se postarati<br />
leta~i. Mora}e da provedu {est sati<br />
dnevno u vazduhu, da obezbede oko<br />
400 skokova u dva dana. Na wima je<br />
veliki teret i obaveza da sve protekne<br />
u najboqem redu. Bezbednost<br />
na prvom mestu.<br />
Za komandama helikoptera<br />
Mi-8, dve iskusne posade: piloti<br />
138. eskadrile majori Sa{a Ili}<br />
i Silard Guqa{, kapetani Dragan<br />
Marjanovi} i Marko Dramli}, pa<br />
aviomehani~ari stariji vodnici<br />
prve klase Darko Ninkovi} i Ivica<br />
Stoj{in. Veoma raspolo`eni i<br />
motivisani da daju svoj doprinos<br />
akciji.<br />
ZVEZDE I KUPOLE<br />
Pogledi ka nebu. Goran razgovara<br />
sa novinarima, radoznalim<br />
mali{anima, gostima koji sti`u od<br />
ranog jutra.<br />
Gospo|a Jelena Vu~enovi} je<br />
stigla iz Prijedora sa porodicom.<br />
^lan je istoimenog aero-kluba, hrabra<br />
i humana `ena koja se srda~no<br />
pozdravqa sa Goranom, <strong>kao</strong> da se<br />
znaju „sto godina”. A ~ula je za akciju,<br />
odlo`ila brojne obaveze na poslu,<br />
na{la qude dobre voqe. U toj gu-<br />
`vi zaboravila je padobran. Odmah<br />
su joj obezbedili drugi.<br />
– Samo neka da bog Goranu da<br />
prohoda, on je divan ~ovek. Zaslu`io je svu ovu pa`wu i<br />
vi{e od toga. Sre}na sam {to u~estvujem u ovoj akciji i<br />
hvala svima koji su je organizovali – u dahu izgovara Jelena<br />
i odlazi da se pripre<strong>mi</strong> za let.<br />
Sa „Krila Kvarnera”, kako se zove tamo{wi padobranski<br />
klub, stigao je iskusni padobranac Josip Bani}.<br />
@ivi u Pore~u, trenira kraj Rijeke, ~ovek dobre voqe i<br />
{irokog srca.<br />
– Vozio sam celu no} i u <strong>mi</strong>slima <strong>mi</strong> je jedino bio Goran.<br />
Sta}e on na noge, vide}ete, takvi qudi su nesalomqivi.<br />
Poznajem mnoge padobrance, svetske rekordere, asove,<br />
ali takav duh, vedrinu, borbenost i borbeni duh nisam<br />
sreo. Sa ogromnim zadovoqstvom }u skakati za wega – ka-<br />
`e vidno raspolo`en Josip.<br />
Opet Juga na okupu, pri~a u {ali Primo` Korelc iz<br />
Maribora. Preko hiqadu skokova je iza stasitog in`ewera<br />
ma{instva. Prokrstario je svetom tra`e}i nove izazove.<br />
Kada je na Internetu na{ao podatke o Goranu, odmah<br />
mu se javio. E, to se ne propu{ta, re<strong>kao</strong> je sebi i gazdi<br />
firme koji ga je planirao za put u Austriju.<br />
Zbijaju se {ale, teku pri~e... Helikopteri sle}u i uzle}u,<br />
sa razglasa sti`e informacija o grupi koja nastupa.<br />
Goran }e pred ka<strong>mera</strong>ma ni{ke televizije re}i da<br />
nema ve}e sre}e od one kada je u danu nebo posuto kupolama,<br />
a no}u zvezdama. Hvala svima koji su <strong>mi</strong> pomogli.<br />
Pa re~e da planira zaron u svet ti{ine, potom spu{tawe<br />
u kawon, pohod pe}inama... Ali, u <strong>mi</strong>slima mu je put u<br />
Rusiju...<br />
Neka je sa sre}om Gorane!<br />
Branko KOPUNOVI]<br />
Sni<strong>mi</strong>o Dari<strong>mi</strong>r BANDA<br />
79
AEROMITING U VR[CU<br />
PADOBRANSKI<br />
VI[EBOJ<br />
U Ni{u je, od 26. do 29. septembra, odr`an 10. me|unarodni<br />
padobranski vi{eboj na kome su, osim pripadnika Vojske Srbije<br />
i @andarmerije, u~estvovali pripadnici oru`anih snaga<br />
Rusije, Rumunije i Kipra.<br />
Tak<strong>mi</strong>~ewe je odr`ano pod pokroviteqstvom Ministarstva<br />
odbrane i General{taba VS, a otvorio ga je komandant Kopnene<br />
vojske general-potpukovnik Mladen ]irkovi}.<br />
Nadmetawe pripadnika specijalnih jedinica, koje u svojoj<br />
obuci imaju padobransku komponentu, po~elo je grupnim padobranskim<br />
skokom na ciq, posle ~ega su peto~lane ekipe ispuwavale<br />
vojni~ke zadatke na stazi du`ine pedesetak kilometara.<br />
Padobranski vi{eboj spada u jedno od najnapornijih i najsvestranijih<br />
vojni~ko-sportskih nadmetawa, koje od tak<strong>mi</strong>~ara<br />
zahteva vrhunsku kondiciju, veliku izdr`qivost, vojni~ko znawe i<br />
snala`qivost.<br />
V. KRSTI]<br />
U okviru tradicionalne<br />
manifestacije<br />
„Gro-<br />
`|enbal“, koja se<br />
ove godine u Vr-<br />
{cu odr`ava 50.<br />
put, na lokalnom<br />
aerodromu je 23.<br />
septembra odr-<br />
`an aero<strong>mi</strong>ting<br />
na kojem je u~estvovao veliki broj doma}ih vazduhoplova.<br />
Organizator aero<strong>mi</strong>tinga bilo je Vazduhoplovno dru{tvo<br />
Sv. Arhangel Gavrilo uz veliku pomo} JAT-a i Vojske Srbije. U<br />
leta~kom delu programa u~estvovalo je vi{e od 20 letelica.<br />
Interesantan dvo~asovni program pratilo je oko desetak<br />
hiqada gledalaca. Glavne atrakcije aero<strong>mi</strong>tinga bili su<br />
ZLIN-526, supergaleb G-4, helikopter gazela i akrogrupa<br />
Zvezde koja je nastup zapo~ela zajedni~kim preletom sa Aviogeneksovim<br />
Boingom 737.<br />
S. VLA^I]<br />
FAKULTET ZA MENAXMENT MALIH<br />
I SREDWIH PREDUZE]A<br />
Venizelosova 31 Beograd, raspisuje<br />
KONKURS<br />
Za pripadnike Vojske Srbije<br />
za upis u {kolsku 2007/2008. godinu<br />
Na osnovne akademske studije radi sticawa civilne fakultetske<br />
diplome u oblasti menaxmenta<br />
Upis na I godinu<br />
- podoficira, vojnika po ugovoru i civilnih lica sa<br />
sredwom stru~nom spremom<br />
- studenata I godine Vojne akade<strong>mi</strong>je<br />
Upis na III godinu<br />
- oficira sa zavr{enom Vojnom akade<strong>mi</strong>jom<br />
- studenata koji su zavr{ili najmawe dve godine Vojne<br />
akade<strong>mi</strong>je<br />
- lica sa zavr{enom vi{om spremom (vojnom ili civilnom)<br />
Na poslediplomske (master) studije<br />
- lica sa visokom stru~nom spremom (ste~enom u vojnim<br />
ili civilnim {kolama)<br />
- oficira sa zavr{enom Komandno-{tabnom {kolom<br />
(uz priznavawe odre|enog broja ispita sa Komandno-{tabne<br />
{kole)<br />
Na doktorske studije za odbranu doktorske disertacije<br />
lica koja su stekla akademski naziv magistra nauka (vojna ili<br />
civilna)<br />
Na sve oblike prekvalifikacije i osposobqavawa (organizovawem<br />
kurseva i se<strong>mi</strong>nara u skladu sa ugovorom koji je<br />
zakqu~en sa Nacionalnom slu`bom za zapo{qavawe).<br />
Od pripadnika Vojske koji ne mogu poha|ati redovnu nastavu<br />
for<strong>mi</strong>ra}e se posebne grupe (klase) i odrediti mentor.<br />
Zainteresovana lica mogu popuniti predupisni obrazac,<br />
po~ev{i od 15. septembra 2007, i tako osigurati mesto u<br />
okviru upisne kvote.<br />
Informacije na telefon: 3392 456 i 3392 460<br />
80<br />
1. oktobar 2007.
VOJNA PO[TA 1414 NOVI SAD<br />
Raspisuje<br />
KONKURS<br />
Za prijem vojnika po ugovoru na slu`bu u Vojsci Srbije na odre|eno vreme (po garnizonima)<br />
A) NOVI SAD<br />
VP 1405<br />
VES 71801 (radio-telegrafista) – 2 izvr{ioca<br />
VES 71 810 (teleprinterist-{ifrer) – 1 izvr{ioc<br />
VES 72701 (voza~ vu~nog voza) – 1 izvr{ioc<br />
VP 1947<br />
VES 72110 (mehani~ar za in`. ma{ine ujedno<br />
voza~) – 1 izvr{ioc<br />
VP 1421<br />
VES 71701 (pionir) – 1 izvr{ioc<br />
VES 71704 (voza~-poslu`ilac dozera) – 3 izvr{ioca<br />
VES 71706 (voza~-poslu`ilac utovariva~a)<br />
– 2 izvr{ioca<br />
VES 71707 (voza~-poslu`ilac kopa~a) – 2 izvr{ioca<br />
VES 71709 (poslu`ilac kompresora) – 1 izvr{ioc<br />
VES 71716 (voza~ poslu`ilac grejdera) – 1<br />
izvr{ioc<br />
VES 71741 (poslu`ilac mosta) – 1 izvr{ioc<br />
VES 72102 (mehani~ar za vozila to~ka{e) –<br />
1 izvr{ioc<br />
VES 72 125 (el. mehani~ar za vozila guseni-<br />
~are-el. mehani~ar za izvore struje) – 1 izvr{ioc<br />
VES 72701 (voza~) – 2 izvr{ioca<br />
VP 1413<br />
VES 71310 (voza~) – 2 izvr{ioca<br />
VES 71325 (operator) – 9 izvr{ioca<br />
VES 71328 (voza~) – 4 izvr{ioca<br />
VES 72701 (voza~) – 2 izvr{ioca<br />
VES 73801 (poslu`ilac) – 1 izvr{ioc<br />
VES 73807 (dispe~er) – 1 izvr{ioc<br />
VP 4100<br />
VES 72103 (mehani~ar za vozila guseni~are<br />
ujedno voza~) – 1 izvr{ioc<br />
VES 72108 (mehani~ar za art. naoru`awe) –<br />
1 izvr{ioc<br />
VES 72409 (hidrotehni~ar) – 1 izvr{ioc<br />
VES 72501 (bolni~ar) - 1 izvr{ioc<br />
VES 72701 (voza~) – 3 izvr{ioca<br />
B) PAN^EVO<br />
VP 1407<br />
VES 71101 (strelac) – 9 izvr{ioca<br />
VES 71103 (ni{anxija <strong>mi</strong>traqeza) – 3 izvr-<br />
{ioca<br />
VES 71109 (snajperista) – 2 izvr{ioca<br />
VES 71118 (ni{anxija BGA.) – 5 izvr{ioca<br />
VES 71121 (radiotelefonista-poslu`ilac) –<br />
1 izvr{ioc<br />
VES 72501 (bolni~ar) – 1 izvr{ioc<br />
VES 72701 (voza~) – 7 izvr{ioca<br />
V) BA^KA TOPOLA<br />
VP 1408<br />
VES 71204 (topograf) – 8 izvr{ioca<br />
VES 71205 (ni{anxija) – 6 izvr{ioca<br />
VES 71208 (topograf) – 2 izvr{ioca<br />
VES 71209 (ra~una~) – 1 izvr{ioc<br />
VES 71214 (voza~ samohodnog oru|a) – 11 izvr{ioca<br />
VES 71704 (voza~ poslu`ilac dozera) – 1 izvr{ioc<br />
VES 71707 (voza~ poslu`ilac) – 1 izvr{ioc<br />
VES 71801 (radiotelegrafist) – 1 izvr{ioc<br />
VES 72102 (mehani~ar za vozila to~ka{e) –<br />
1 izvr{ioc<br />
VES 72107 (pogonski manipulant) – 1 izvr-<br />
{ioc<br />
VES 72140 (autobravar-elektrozavariva~) –<br />
1 izvr{ioc<br />
VES 72403 (kuvar) – 1 izvr{ioc<br />
VES 72501 (bolni~ar) – 1 izvr{ioc<br />
VES 72503 (medicinski tehni~ar) – 1 izvr-<br />
{ioc<br />
VP 1419<br />
VES 71410 (operator ni{anxija na BVP) – 1<br />
izvr{ioc<br />
VES 71451 (strelac na BVP) – 19 izvr{ioca<br />
VES 71801 (radiotelegrafista) – 1 izvr{ioc<br />
VES 72125 (elektromehai~ar za vozila guseni~are)<br />
– 1 izvr{ioc<br />
VES 72126 (elektromehani~ar) – 1 izvr{ioc<br />
VES 72501 (bolni~ar) – 1 izvr{ioc<br />
G) SREMSKA MITROVICA<br />
VP 1415<br />
VES 71405 (voza~ borbenih vozila to~ka{a)<br />
– 1 izvr{ioc<br />
VES 71417 (ni{anxija) – 7 izvr{ioca<br />
VES 71418 (voza~ tenka) – 16 izvr{ioca<br />
VES 71731 (voza~ oklopnog vozila nosa~a<br />
mosta) – 1 izvr{ioc<br />
VES 72501 (bolni~ar) – 2 izvr{ioca<br />
VES72503 (medicinski tehni~ar) – 1 izvr{ioc<br />
VES 72701 (voza~) – 2 izvr{ioca<br />
VP 1417<br />
VES 71410 (operator ni{anxija na BVP) – 3<br />
izvr{ioca<br />
VES 71451 (strelac na BVP) – 13 izvr{ioca<br />
D) [ABAC<br />
VP 4219<br />
VES 71701 (pionir) – 1 izvr{ioc<br />
VES 71713 (poslu`ilac bu{ilice) – 1 izvr-<br />
{ioc<br />
VES 72701 (voza~) – 1 izvr{ioc<br />
USLOVI KONKURSA<br />
Konkurisati mogu dr`avqani Republike Srbije<br />
koji ispuwavaju slede}e uslove:<br />
OP[TI USLOVI:<br />
– da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu<br />
– da imaju propisanu stru~nu spremu koja odgovara<br />
vojnoevidencionoj specijalnosti odre|enoj za<br />
formacijsko mesto za koje konkuri{u<br />
– da nisu osu|ivani za krivi~no delo na bezuslovnu<br />
kaznu zatvora od najmawe {est meseci<br />
– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za<br />
krivi~no delo za koje se goni po slu`benoj du-<br />
`nosti<br />
– da su odslu`ili vojni rok ili na drugi na~in<br />
regulisali obavezu slu`ewa vojnog roka<br />
POSEBNI USLOVI:<br />
– da nisu stariji od 28 godina ako konkuri{u za<br />
du`nosti u rodu, odnosno 30 godina ako konkuri{u<br />
za du`nosti u slu`bi<br />
– da su osposobqeni za vojnoevidencionu specijalnost<br />
za koju konkuri{u<br />
– da poseduju polo`en voza~ki ispit sa odgovaraju}om<br />
kategorijom (samo kandidati za voza~e<br />
neborbenih m/v)<br />
NA^IN KONKURISAWA<br />
Kandidati koji ispuwavaju uslove Konkursa<br />
podnose zahtev za prijem u vojnu slu`bu, vojnoj<br />
po{ti (garnizonu) za koju konkuri{u i prila`u<br />
slede}a dokumenta:<br />
– autobiografiju<br />
– izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji<br />
od {est meseci)<br />
– uverewe o dr`avqanstvu (ne starije od {est<br />
meseci)<br />
– uverewe iz Op{tinskog suda da se protiv kandidata<br />
ne vodi krivi~ni postupak i da nije osu-<br />
|ivan i ka`wavan (ne starije od {est meseci)<br />
– potvrdu vojnog odseka da je odslu`io vojni<br />
rok (ne stariju od {est meseci)<br />
– fotokopiju vojni~ke kwi`ice<br />
– overenu fotokopiju diplome o ste~enom<br />
obrazovawu (overena u sudu ili op{tini)<br />
– overenu fotokopiju voza~ke dozvole (samo<br />
kandidati za voza~e neborbenih m/v)<br />
– nalaz, ocenu i <strong>mi</strong>{qewe nadle`ne VVLK<br />
(VMC Karaburma) o zdravstvenoj sposobnosti<br />
za vojnu slu`bu<br />
– stav i <strong>mi</strong>{qewe Vojnobezbednosne agencije o<br />
izvr{enoj potpunoj bezbednosnoj proveri kandidata<br />
Nadle`ne ko<strong>mi</strong>sije razmatra}e pristigle prijave<br />
i utvrditi koji kandidati ispuwavaju uslove<br />
konkursa. Ko<strong>mi</strong>sija }e uputiti kandidate nadle-<br />
`noj VVLK radi ocene sposobnosti za vojnu slu-<br />
`bu, ako ispuwavaju ostale uslove konkursa.<br />
Ne}e se uzimati u razmatrawe nepotpuna i nekompletna<br />
dokumenta kandidata. Ko<strong>mi</strong>sija ne}e<br />
vra}ati dokumenta kandidatima koji ne budu<br />
izabrani.<br />
Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu-<br />
`bu, sklopi}e se ugovor na odre|eno vreme u<br />
trajawu od 3 (tri) godine.<br />
Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa.<br />
81
[AH<br />
IZABRANA PARTIJA<br />
NE BUDI<br />
LAKOM!<br />
Andersen - Kizericki<br />
London, 1851.<br />
1.e4 e5 2.f4<br />
Tako je to bilo pre 150 i kusur<br />
godina; u napad se kretalo odmah,<br />
pa kom opanci...<br />
2...ef4 3.Lc4 Dh4<br />
Malo je onih koji ne bi uzeli pe-<br />
{aka xabe, a jo{ mawe onih koji ne<br />
bi pokvarili belu rokadu.<br />
4.Kf1 b5<br />
Crni vra}a pe{aka, jer beli lovac<br />
ni{ani najslabije wegovo poqe<br />
f7 („Katastrofe neke ja uvek gledam,<br />
kad vidim ta~ku f7“!).<br />
5.Lb5 Sf6 6.Sf3 Dh6 7.d3 Sh5<br />
8.Sh4! Dg5 9.Sf5 c6 10.g4! Sf6<br />
11.Tg1 cb5 12.h4 Dg6 13.h5 Dg5<br />
14.Df3 Sg8 15.Lf4 Df6 16.Sc3<br />
Lc5 17.Sd5 Db2 18.Ld6 Lg1 19. e5!!<br />
Da1 20.Ke2 Sa6 21.Sg7 Kd8 22.Df6<br />
Sf6 23.Le7<br />
Mat.<br />
I posle tolikog vremena ova partija<br />
privla~i pa`wu zbog svoje originalnosti,<br />
velikog broja briqantnih<br />
poteza i pouke lako<strong>mi</strong>ma. Zbog klasi~nog<br />
pri<strong>mera</strong> razvojne i prostorne<br />
prednosti, ova partija je jedna od<br />
najanilizovanijih u ~itavoj istoriji<br />
{aha, ~esto nazivana besmrtnom.<br />
STUDIJA<br />
Kasparjan<br />
Beli: Kd1, Tc8, g2<br />
Crni: Kb1, f3, h2<br />
Beli vu~e.<br />
1.Tb8 Ka2 2.Kc2 Ka3 3.Kc3 Ka4<br />
4.Kc4 Ka5 5.Kc5 Ka6 6.Kc6 Ka7<br />
7.Tb1 fg2 8.Ta1 Kb8 9.Tb1 Kc8<br />
10.Ta1 Kd8 11.Kd6 Ke8 12.Ke6 Kf8<br />
13.Kf6 Kg8 14.Ta8 Kh7 15.Ta7 Kh6<br />
16.Ta8 Kh5 17.Kf5 Kh4 18.Kf4<br />
A<br />
R<br />
O<br />
S<br />
UKR[TENE RE^I<br />
CITATI<br />
Kada je re~ o {ahu, do sada<br />
ste mogli da odlazite u tak<strong>mi</strong>-<br />
~arske dvorane i da iz gledali-<br />
{ta posmatrate okr{aje na<br />
{ahovskoj tabli. Sada – naprotiv,<br />
mo`ete da donesete tu dvoranu<br />
u va{u sobu i da uz kafu<br />
ili neko pi}e, u papu~ama pratite<br />
bilo koji {ahovski turnir<br />
u svetu! Pritiskom na odre|eno<br />
dugme va{im }e o~ima defilovati<br />
velemajstori, a na va{e<br />
zadovoqstvo kompjuter }e sam<br />
vu}i poteze, pa tako mo`ete<br />
gledati jednu partiju za drugom.<br />
Nikola Karaklaji},<br />
IM i {ahovski pisac<br />
[ah ima ogromne prednosti<br />
nad drugim sportovima koji se<br />
danas igraju {irom sveta. To je<br />
igra kompjutera, igra tokom<br />
koje mogu da sedim ovde u selu<br />
sa kozama, pili}ima i magarcima<br />
i, da preko interneta<br />
igram protiv nekog vode}eg ruskog<br />
ili filipinskog velemajstora.<br />
Velemajstor N. [ort<br />
Beli: Kf4, Ta1<br />
Crni: Kh4, g2, h2<br />
Tako bi bio re<strong>mi</strong>, ali pogledajmo<br />
kako beli ima dobitak!<br />
Beli na potezu.<br />
1.Tb8 Ka2 2.Th8 fg2 3.Th2,<br />
a na 2…f2 3.Ke2<br />
Pripre<strong>mi</strong>o @arko \OKI]<br />
Pripre<strong>mi</strong>o<br />
Rade MILOSAVQEVI]<br />
majstor Fide<br />
B<br />
[<br />
V<br />
T<br />
RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: paradirawe, p,<br />
`ilavost, omotavati, nap, Miti}, r, nagoniti, Kotoranin, so, etapica,<br />
Savara, ikakav, se~ica, Pelagonija, on, Trija, nova godina, G, te,<br />
X<br />
zi, devetorica, Binela, lanser, Danija Tel Aviv, Am, planetica, zalediti,<br />
i, prija, Ija, Belotinac, komunala, a, Barivijera.<br />
VODORAVNO:<br />
20. Na{a glu<strong>mi</strong>ca, 21. Posmrtni le`aj, 22. Istra`iva~ porekla i zna~ewa<br />
re~i, 23. Krajwe desne politi~ke snage, 24. Filmski re`iser, Ri~ard,<br />
25. Stativ, 26. Rusko mu{ko ime, 27. Vrsta ve{ta~ke tkanine, 28. Trocifren<br />
broj, 29. Ve{to, ume{no, 31. Mera za te`inu u Maroku, 32. Sukob,<br />
sva|a, 34. Mu{ko ime, 35. Veoma va`an za~in, 36. Mesto na u{}u Cetine<br />
u Jadransko more, 37. He<strong>mi</strong>jsko jediwewe na bazi hroma, 38. Pevac, kokot,<br />
39. Doma}a `ivotiwa, 40. Vademekum (skr.), 41. Te{ka bolest, guba,<br />
42. Mesto u Hercegovini, 43. Jednocifren broj, 44. Simbol indijuma, 45.<br />
Tematski sastav, 47. Vladar u e<strong>mi</strong>ratu, 48. Tapetarska vrpca, gurtna, 49.<br />
Plod od kojeg se pravi marmelada, 50. Ko{arka (str.), 51. Na{ odbojka{,<br />
Slobodan, 52. Spis, pisana uredba (lat.), 53. Ose}awe moralne odgovornosti<br />
za svoje postupke, 54. Vrsta alkoholnog pi}a, 55. Kontrolisawe<br />
vlastitog rada, 56. Pripadnik biv{eg plemena na podru~ju dana{we Srbije<br />
i Makedonije, 57. Onomatopeja pada, 58. Devoja~ko ime i prezime<br />
nau~nice Kiri.<br />
A<br />
w<br />
S<br />
O<br />
R<br />
G<br />
Q<br />
A<br />
R<br />
USPRAVNO:<br />
A<br />
M<br />
N<br />
L<br />
K<br />
S<br />
1. Sadr`ajnost, sa`etost, 2. Narkoman koji pije ili udi{e eter, 3. Deo<br />
naziva engleskih kompanija, 4. Vrsta kosa koji se hrani imelinim bobicama,<br />
5. ^lan sokolske sportske organizacije, sokola{, 6. Koji pripada ali,<br />
7. Vojnoobave{tajna slu`ba (skr.), 8. Inicijali glumca Gulda, 9. Tvorci,<br />
10. Vodopad, 11. Atleta, 12. Najbli`i rod, 13. Lagan, 14. Upi{ite: i, d,<br />
15. ]elavko, 16. Ime pisca de Balzaka, 17. Ime ko{arka{ke legende Menegina,<br />
18. Ime slovena~kog pijaniste Bertonceqa, 19. Radio-difuzna<br />
ustanova, 21. Deo opreme za kowa, 23. Otvor (med.), 25. Fizi~ka kultura,<br />
26. Zapaqewe sluzoko`e, 28. Srpi}, 29. Glinast kamen sastavqen od blata<br />
i muqa, 30. Sastajawe, susret, 32. Krvni otok, 33. Upi{ite: d, s, 34.<br />
Sne`na vejavica, me}ava, 35. Biv{i filmski glumac, Entoni, 37. Lepilo,<br />
38. Dr`ava u SAD, 39. Koji {u{ti, 41. Grad na Peloponezu, u Gr~koj, 42.<br />
Za{titni medicinski povez, 43. Ponosno, 45. [ematski prikaz, 46. Luka<br />
u Italiji, 47. Seoska naseqa, 48. Najugledniji nacionalni pesnik, 49.<br />
Dvoje, 50. Stranica (skr.), 51. Ime kineskog dr`avnika Ze Dunga, 53. Odozgo,<br />
54. Oznaka za decilitar.<br />
\<br />
82<br />
1. oktobar 2007.
NOVINSKI CENTAR<br />
PREPORU^UJE<br />
KAPITALNO<br />
IZDAWE<br />
ZEMQA<br />
310116<br />
@IVIH<br />
Autori: Vladi<strong>mi</strong>r Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan<br />
Ugledni autori Vladi<strong>mi</strong>r Stojan~evi},<br />
Qubodrag Dini} i \or|e Borozan napisali su<br />
tekst za reprezentativno izdawe „ZEMQA<br />
@IVIH" koji je dat u dvojezi~nom slogu na<br />
srpskom i engleskom jeziku. Pisan je na temequ<br />
potvr|enih ~iwenica i potkrepqen do sada<br />
neobjavqivanim istorijskim dokumentima koji<br />
poja{wavaju slo`enost teme. Re~ je o genezi<br />
srpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku.<br />
Koreni sada{wih (ne)prilika duboki su vi{e od<br />
dve stotine godina i neophodno je dobro ih<br />
izu~iti kako bi neke aktuelne pojave bile mnogo<br />
jasnije. Precizan nau~ni pristup te<strong>mi</strong>, jasna<br />
metodologija istra`ivawa i svima razumqiva<br />
pisana re~ jesu dodatne vrednosti kwige koja<br />
sadr`i pouke i za naredne generacije.<br />
Blagoslov za {tampawe kwige dao je<br />
Patrijarh srpski gospodin Pavle.<br />
Kwiga je vrhunski opremqena, u tvrdom povezu,<br />
sme{tena u kutiju, obima 372 strane, formata<br />
28,3 h 29 cm. Cena kwige je 7.560,00 dinara.<br />
Naruxbenicu i pri<strong>mera</strong>k uplatnice poslati<br />
na adresu: NC „ODBRANA", Bra}e Jugovi}a 19,<br />
11000 Beograd.<br />
Kwiga se mo`e nabaviti i u na{oj kwi`ari<br />
– u Beogradu, Vasina 22<br />
NC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3241-026,<br />
telefaks: 011/3241-363. `iro-ra~un: 840-49849-58<br />
NARUXBENICA<br />
Naru~ujem ..................... pri<strong>mera</strong>ka kwige: „ZEMQA @IVIH”<br />
po ukupnoj ceni od 7.560,00 dinara.<br />
Kwige }u platiti (zaokru`iti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred)<br />
2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 6)<br />
po .................... dinara, uz overenu ad<strong>mi</strong>nistrativnu zabranu.<br />
Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosa<br />
uve}anog za po{tarinu u iznosu 200 dinara. Kupci na kredit dostavqaju<br />
ad<strong>mi</strong>nistrativnu zabranu (obarazac se dobija od NC „ODBRANA”) overenu<br />
u Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.<br />
Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.<br />
Kupac..........................................................................................................................<br />
(ime, o~evo ime, prezime)<br />
Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................<br />
izdate u MUP ........................................<br />
Ulica i broj ..............................................................................................................<br />
Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................<br />
Datum .........................................<br />
Potpis naru~ioca<br />
Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................<br />
(naziv VP ili preduze}a)<br />
Ulica i broj .............................................................................................................<br />
telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................<br />
MP Overa ovla{}enog lica
PRODAVNICA "VOJNA KWIGA"<br />
u centru Beograda, ulica Vase ^arapi}a broj 22<br />
nudi:<br />
magazin "Odbrana"<br />
vojnostru~ne ~asopise<br />
"Novi glasnik", "Vojno delo" i<br />
"Vojnotehni~ki glasnik"<br />
kwige u izdawu Novinskog centra<br />
"Odbrana", "Vojnoizdava~kog<br />
zavoda", ostalih vojnih i drugih<br />
izdava~a sa temama iz vojne<br />
nauke i tehnike, istoriografije,<br />
geopolitike, medicine, ishrane<br />
i druga stru~na i popularna<br />
izdawa<br />
kurseve stranih jezika na audio<br />
-kasetama i kompakt-diskovima<br />
kompjutersku literaturu<br />
izdawa na kompakt-diskovima<br />
geografske mape i planove<br />
postere i kalendare<br />
sklapaju}e makete aviona,<br />
brodova, vozila, vojnika i<br />
pribor za wih<br />
autorizovane replike naoru`awa<br />
sabqe i bode`e<br />
poslovnu galanteriju i<br />
promotivne artikle sa oznakama<br />
Vojske Srbije - priveske, zna~ke,<br />
futrole za olovke i vizitkarte,<br />
peroreze, he<strong>mi</strong>jske olovke i<br />
upaqa~e<br />
Radno vreme je od 9 do 20 ~asova,<br />
subotom od 9 do 15 ~asova.<br />
Deo izdawa se mo`e kupiti i u Novom Sadu, u agenciji<br />
"Kara|or|evo", u @elezni~koj ulici broj 44.
Change language