1101 - PD RB Kolubara
1101 - PD RB Kolubara
1101 - PD RB Kolubara
- No tags were found...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКОГ БАСЕНА „КОЛУБАРА” Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ<br />
КОЛУБАРА<br />
g Број <strong>1101</strong> g 26. децембар 2012. g Година LIII g Излази месечно<br />
Повратак наде<br />
у промене<br />
g Носилац највећег терета одговорности (20-21)<br />
g Репортаже о људима (23-33)<br />
g НОВОГОДИШЊИ КАЛЕНДАР
Оснивач<br />
Привредног друштва:<br />
ЈП „Електропривреда Србије”<br />
В. д. генералног директора:<br />
Александар Обрадовић<br />
Оснивач и издавач:<br />
Привредно друштво<br />
за производњу, прераду<br />
и транспорт угља<br />
Рударски басен<br />
„Колубара” д.о.о.<br />
В. д. директора РБ „Колубара”:<br />
Милорад Грчић<br />
Руководилац Одељења за информисање<br />
и главни и одговорни уредник:<br />
Проф. др Милорад Ђоковић<br />
Технички уредник:<br />
Милош Павловић<br />
Редакција:<br />
Даница Вуковић, Драгана Весковић,<br />
Мирјана Димитријевић, Драгољуб Ђорђевић,<br />
Мирослав Живановић, Наталија Живковић,<br />
Милеса Караџић, Радмила Лазић,<br />
Љуба Младеновић, Слободан Младеновић,<br />
Данијела Матић, Марија Микић, Ана Павловић,<br />
Мирјана Радосављевић, Зоран Станковић,<br />
Ана Стојановић, Милун Тадић,<br />
Оливера Шолтиш (новинари),<br />
Александар Рашин, Милан Цвијетић<br />
(фоторепортери)<br />
Адреса Одељења за информисање и<br />
Редакције листа „Колубара”:<br />
Карађорђева 38, 11550 Лазаревац<br />
тел-факс: 011/8123-931, 8123-432 лок. 60<br />
www.rbkolubara.rs<br />
redakcija@rbkolubara.rs<br />
26. децембар 2012, бр. <strong>1101</strong><br />
Тираж:<br />
15.000 примерака<br />
Први број изашао је 24. септембра 1960. године<br />
Насловна страна:<br />
Мотив са Поља „Б”<br />
(Снимио: Милан Цвијетић)<br />
Последња страна:<br />
Детаљ из „Колубара-Метала”<br />
(Снимио: Милан Цвијетић)<br />
Штампа:<br />
Службени гласник, Београд, Јована Ристића 1,<br />
Штампарија, Лазаревачки друм 13-15<br />
Агенција за привредне регистре Србије – NV000060<br />
CIP – Каталогизација у публикацији<br />
Народна библиотека Србије,<br />
Београд 658(497.11) (085.3)<br />
Месечно:<br />
ISSN 1451-2890=Колубара (Лазаревац)<br />
COBISS.SR-ID 18604290
С А Д Р Ж А Ј<br />
Актуелно<br />
Плакета за „Колубару”......................................................................... 4<br />
Будимо и ми Деда Мразеви.................................................................. 5<br />
Копови на Тамнави испунили годишњи биланс угља.................. 6<br />
Раскорак производних и финансијских резултата..................8-9<br />
Милорад Грчић: Повратак наде у промене.................................. 10<br />
Енергетска lady Србије....................................................................... 11<br />
Финансије каскају за угљем............................................................... 13<br />
Потенцијална сарадња..................................................................... 16<br />
„Славимо живот, а не смрт”........................................................... 17<br />
разговори с поводом<br />
Слободан Марковић:<br />
Велики инвестициони подухвати............................................ 18-19<br />
Зоран Божовић:<br />
РБ „Колубара” носилац највећег терета одговорности... 20-21<br />
КОЛУБАРА<br />
број <strong>1101</strong>, 26. децембар 2012.<br />
Седница Скупштине<br />
РБ „Колубара” у<br />
новом саставу<br />
8-9<br />
записи о људима<br />
Чета мала, али одабрана................................................................. 23<br />
Породица од 150 радника............................................................ 24-25<br />
Дрво-запис одолева сеоби........................................................... 26-27<br />
Први дођу, последњи оду.................................................................... 28<br />
За воланом најтежег воза................................................................. 33<br />
Србија добија Центар за управљање животном средином.. 34-35<br />
У очекивању сибирске зиме............................................................... 36<br />
Личност године:<br />
проф. др Зорана<br />
Михајловић<br />
11<br />
историја<br />
Чекајући музеј рударства.................................................................. 38<br />
Исцрпљене резерве угља................................................................... 39<br />
Шест деценија копа који истрајава........................................ 40-41<br />
издвојена предузећа<br />
Одржавање у функцији профита.................................................... 42<br />
Имају знање, немају посла................................................................ 43<br />
Асфалт за многе градове Србије..................................................... 44<br />
Обична ноћ<br />
на Пољу „Б”<br />
24-25<br />
лазаревац и суседи<br />
Вратити надлежности и паре....................................................... 46<br />
Роде (не) доносе децу........................................................................... 47<br />
Почетак нове сарадње....................................................................... 49<br />
Лигнит наш насушни......................................................................... 51<br />
Четири деценије стручности......................................................... 52<br />
Адам је био први донор....................................................................... 53<br />
Чекајући музеј<br />
рударства<br />
38<br />
култура<br />
Сачувати сећања на претке............................................................ 55<br />
Млади мађионичар............................................................................. 56<br />
спорт<br />
Пребродили 2012. годину................................................................... 57<br />
Само право ка Првој Б......................................................................... 58<br />
Новогодишњи<br />
интервју са<br />
градоначелником<br />
Лазаревца<br />
46
4<br />
људи и догађаји<br />
Плакета за „Колубару”<br />
Лажна дојава о бомби<br />
Aнонимна особа је телефонским позивом на број<br />
кабинета директора, 5. децембра у 15 сати и 40<br />
минута, обавестила да је у згради Дирекције Рударског<br />
басена „Колубара” подметнута бомба.<br />
Одмах је обавештена полицијска станица у Лазаревцу,<br />
а запослени су напустили зграду.<br />
Контрадиверзиона екипа Министарства унутрашњих<br />
послова из Београда је стигла у кратком року,<br />
а после прегледа пословне зграде утврђено је да је<br />
дојава о подметнутој бомби била лажна.<br />
На свечаности, одржаној у Скупштини Града<br />
Београда, 30. новембра, награђени су најбољи<br />
спортисти, клубови Атлетског савеза Београда и<br />
компаније и институције које су помогле достизању<br />
врхунских резултата током 2012. године.<br />
Плакета за изузетан допринос, припала је Рударском<br />
басену „Колубара” као генералном спонзору, а<br />
награду је примио Горан Перишић, руководилац<br />
кабинета директора РБ „Колубара”. Међу добитницима<br />
признања су и Емир Бекрић и Асмир Колашинац,<br />
као и Ивана Петковић и Тања Јелача,<br />
најуспешнији атлетичари Београда у сениорској<br />
категорији. Награђени су и пријатељи који су помагали:<br />
Секретаријат Града Београда за спорт, Спортски<br />
савез Србије, Атлетски савез Србије, Војномедицинска<br />
академија и други донатори.<br />
Рационалније<br />
коришћење возила<br />
циљу рационалнијег коришћења службених возила<br />
у данима викенда, в. д. директора Рударског<br />
У<br />
басена „Колубара” Милорад Грчић, 29. новембра издао<br />
је наредбу о месту и времену паркирања службених<br />
путничких возила Дирекције. Они аутомобили<br />
који нису по службеној дужности ангажовани током<br />
викенда, у времену од петка у 15 часова до понедељка<br />
у седам часова паркирају се на три одређена паркинг<br />
места, испред пословодног одбора, у кругу Сектора<br />
за финансије и књиговодство и у Вреоцима испред<br />
управне зграде.<br />
Овом наредбом обухваћено је негде око 80 возила<br />
од укупно 112. С обзиром да је наредба почела да се<br />
примењује од 30. новембра, још увек је прерано говорити<br />
о конкретним ефектима који се постижу у<br />
уштеди горива јер се сравњивање утрошеног горива<br />
и километраже врши на месечном нивоу.<br />
Смрт на повратку са посла<br />
На „Тамнава-Западном<br />
пољу” 2. децем бра<br />
одје кнула је тужна вест<br />
да је помоћни радник Милутин<br />
Ивановић, непосредно<br />
после завршене<br />
друге смене, на повратку<br />
кући преминуо.<br />
Милутин је рођен<br />
1953. године у Стубленици,<br />
где је и живео. Радни<br />
век започео је 1974. године<br />
у Фабрици одливака у<br />
Београду и до 1989. године, до доласка у „Тамнаву”,<br />
променио доста фирми. До 2009. године радио је на<br />
„Тамнава-Источном пољу” када прелази на „Запад”.<br />
О Ивановићу влада неподељено мишљење да је<br />
био изузетан радник којег су колеге хвалиле и цениле.<br />
Иако тешки срчани болесник његова преданост<br />
послу није се доводила у питање.<br />
Био је тих и миран човек. За Милутином ће највише<br />
жалити његовa породица.<br />
Пример добре праксе<br />
У<br />
циљу целовитог, стручног и квалитетног обављања<br />
послова у Управљању људским ресурсима<br />
„Електропривреда Србије” је почетком децембра<br />
упутила позив запосленима у овој компанији да се<br />
пријаве за послове главног и водећег стручног сарадника<br />
за безбедност и здравље на раду и координатора<br />
за правне послове људских ресурса.<br />
Сви заинтересовани кандидати из ЕПС-а могли су<br />
електронским путем доставити попуњен CV образац,<br />
а пријаве су се подносиле од 12. до 21. децембра. После<br />
овог периода предвиђеног за пријављивање биће<br />
контактирани само кандидати који су ушли у ужи<br />
избор.<br />
Припремила: Оливера Шолтиш
САТ ОТКУЦАВА<br />
5<br />
Будимо и ми Деда Мразеви<br />
Судњи дан, црни петак, 21. децембар, упркос<br />
пророчанству Маја, срећом смо преживели,<br />
иако су о овој апокалипси написани драматични<br />
текстови, одржане озбиљне научне расправе<br />
и промовисани спасоносни туристички аранжмани.<br />
Хладну зиму смо неизбежно дочекали. Смак<br />
света нас је привремено мимоишао, али је остала<br />
опомена и стрепња шта нас чека у новој 2013. години,<br />
јер у њој постоји број који не слути на добро.<br />
Судњи дан, 21. децембар, срећом,<br />
преживели смо, а да ли ћемо успети да<br />
прескочимо лествицу наших очекивања<br />
у новој 2013. години, видећемо<br />
После избегнуте апокалипсе, враћамо се нашим<br />
свакидашњим животима, подсећајући се шта су<br />
нам све обећавали у овим минулим деценијама, наши<br />
Деда Мразеви, мешетари ограничених могућности<br />
и нереалних амбиција. Били смо убеђени да горе не<br />
може бити него што је било и да ће нама свима они<br />
доносити поклоне и поклончиће, испунити наше<br />
жеље, јер били смо научени да нас држава пази и<br />
мази и све наше снове на време и по реду испуњава.<br />
У њиховим Новим годинама, у свим говорима и<br />
заклињањима „Колубара” им је била узданица, али<br />
је нису толико поштовали и волели, колико су од ње<br />
узимали. Уместо да јој носе поклоне, изнутра су је<br />
нагризали, поткрадали и варали. Неки наши Деда<br />
Мразеви.<br />
Да ли ће у 2013. години доћи до отрежњења<br />
у давању и узимању и хоће<br />
ли Рударски басен „Колубара”, наша<br />
лепотица и енергетска узданица, повратити<br />
ауторитет и изгубљену<br />
наду коју су јој други одузели Наша<br />
„Колубара” поново од нас тражи да<br />
будемо њој слични, да препознамо свој<br />
лик у огледалу промена, тражећи од<br />
нас рад, ред и поверење, свесна да су се<br />
једни уморили, а други снове потрошили.<br />
Она тражи од нас да будемо<br />
бољи него што јесмо, хуманији него<br />
што мислимо да смо, јер само такви<br />
можемо да прескочимо лествицу наших<br />
очекивања у 2013. години. Треба<br />
Пише:<br />
Милорад<br />
Ђоковић<br />
поново осетити понос што смо део „Колубаре”, поделити<br />
радост са човеком који ради у смени и једном<br />
платом храни троје деце и незапослену жену, храбрити<br />
оне који су бољи од нас.<br />
У новој 2013. години треба подржати нове Деда<br />
Мразеве који ће поднети терет промена, поделити<br />
одговорност са онима који су радни, поштени<br />
и одани фирми.<br />
Када у поноћ стари сат почне да откуцава, постанимо<br />
и ми Деда Мразеви, будимо оно што никада<br />
били нисмо, делећи поклоне другима и не заборавимо<br />
да у земљи Србији има много гладних и<br />
несрећних људи. Ко зна, можда ће од наше љубави и<br />
вере још више светлости засијати, а ми ћемо бити<br />
више људи него што смо јуче били.<br />
Нека нам је срећна и нормална 2013. година!<br />
КОЛУБАРА БРОЈ <strong>1101</strong>
6 ПРОИЗВОДЊА У РУДАРСКОМ БАСЕНУ „КОЛУБАРА”<br />
Копови на Тамнави испунили<br />
годишњи биланс угља<br />
УРударском басену „Колубара”, од почетка године<br />
до 18. децембра, ископано је 28.215.000<br />
тона лигнита, што је за 211.000 тона или<br />
0,7 одсто мање од биланса. Према информацијама<br />
добијеним од Службе за производњу РБ „Колубара”,<br />
копови на Тамнави („Тамнава-Западно поље” и<br />
Поље „Велики Црљени”) су 16. децембра испунили<br />
годишњи биланс од 17.530.000 тона угља.<br />
За 17 дана децембра на коповима „Колубаре” произведено<br />
је 1.547.000 тона угља, чиме је план пребачен<br />
за 0,4 одсто. Да би се испунио годишњи биланс<br />
угља до краја године треба да се ископа 1.480.000<br />
тона или у просеку 105.700 тона дневно.<br />
Попуњеност депонија термоелектрана угљем је<br />
добра. У ТЕНТ-у је, због повећане производње електричне<br />
енергије, за 17 дана децембра скинуто око<br />
150.000 тона угља, али тренутно на обе депоније<br />
има 1.035.000 тона лигнита.<br />
Једанаестомесечна производња угља у Рударском<br />
басену „Колубара” износила је око 26.668.000<br />
тона, што је незнатно ниже од биланса. Посматрано<br />
по коповима, највише угља је дао коп „Тамнава-<br />
Западно поље”, близу 11.670.000 тона или три одсто<br />
преко плана. На Пољу „Д” је ископано око 6.470.000<br />
тона угља чиме је план остварен са 88 одсто.<br />
Неповољни технолошки услови производње утицали<br />
су на испуњење плана, али је спајањем са копом<br />
Поље „Б”, постигнут бољи квалитет угља. На Пољу<br />
„Велики Црљени” ископано је више од пет милиона<br />
тона лигнита или десет одсто више од плана. На<br />
Пољу „Б” је произведено око 3.511.000 тона лигнита,<br />
што је за око четири одсто мање од плана.<br />
У новембру је на површинским коповима РБ<br />
„Колубара” ископано преко 2.883.000 тона угља,<br />
што је за око два одсто више од плана. Копови на<br />
Тамнави („Тамнава-Западно поље” и Поље „Велики<br />
Црљени”), произвели су преко 1.685.000 тона<br />
лигнита и пребацили план за око четири одсто.<br />
Повољни временски услови у новембру коришћени<br />
су за откопавање угља у лошим партијама на копу<br />
„Тамнава-Западно поље” тако да је овај коп, са произведених<br />
милион тона лигнита, остварио план са<br />
око 92 одсто. Због веће потребе за хомогенизацијом<br />
угља са „Западног поља”, повећана је производња на<br />
Пољу „Велики Црљени”, где је ископано 611.224 тоне<br />
лигнита и план пребачен за близу 36 одсто. Поље<br />
„Д” је дало 816.658 тона угља, што је за око два одсто<br />
мање од плана. Поље „Б” је са ископаних 380.785<br />
тона, план угља пребацило за око шест одсто.<br />
Од почетка године до 18. децембра, према процени<br />
Службе производње, у РБ „Колубара” откопано<br />
је и одложено 65.340.000 кубика јаловине са<br />
прослојцима, чиме је план пребачен за око два одсто.<br />
Процењује се да је за 17 дана децембра произведено<br />
3.215.000 метара кубних откривке, што је за<br />
12 одсто више од плана.<br />
Од почетка године до 18. децембра у РБ<br />
„Колубара” ископано преко 28,2 милиона<br />
тона лигнита и 65,34 милиона кубика<br />
јаловине. Тамнавски копови 16. децембра<br />
испунили годишњи биланс од<br />
17,53 милиона тона угља<br />
За једанаест месеци на коповима „Колубара”<br />
ископано је близу 62.132.000 кубика јаловине са<br />
прослојцима, чиме је план пребачен за око пет одсто.<br />
Једанаестомесечна производња прослојака износи<br />
око 4.150.000 кубика. Коп „Тамнава-Западно<br />
поље” је остварио највећу производњу јаловине,<br />
преко 30.130.000 кубика и једини је пребацио<br />
једанаестомесечни план и то са преко 49 одсто. На<br />
Пољу „Д” је откопано око 21.158.000 кубика откривке<br />
или 78 одсто од планом предвиђених количина.<br />
Поље „Б” је дало преко 6.612.000 метара кубних<br />
откривке, што је око 92 одсто од плана. На Пољу<br />
„Велики Црљени” произведено је 4.230.000 кубика<br />
јаловине или девет одсто мање од плана.<br />
У новембру је у РБ „Колубара” откопано преко<br />
седам милиона кубика јаловине са прослојцима,<br />
чиме је план пребачен за око 28 одсто. Количине<br />
прослојака јаловине између угљених етажа у новембру<br />
су износиле 511.980 кубика. Сви копови, осим<br />
Поља „Б” су остварили пребачаје планова. Највећу<br />
производњу, од око 3.150.000 кубика и највећи<br />
пребачај плана, од преко 70 одсто остварио је коп<br />
„Тамнава-Западно поље”. Поље „Д” је, са откопаних<br />
2.550.000 кубика, план откривке пребацило за око<br />
два одсто. На Пољу „Велики Црљени” је произведено<br />
604.787 кубика јаловине, што је за 59 одсто више<br />
од плана. Поље „Б” је имало производњу од 751.466<br />
кубика откривке, што је за четири одсто ниже од биланса.<br />
Даница Вуковић
ПРВЕ СНЕЖНЕ ПАДАВИНЕ НИСУ ИЗАЗВАЛЕ ВЕЋЕ ПРОБЛЕМЕ 7<br />
„Путари” против првог снега<br />
Телефон Зимске службе „Помоћне механизације”<br />
од 8. децембра звони непрестано. Први<br />
снег забелео је површинске копове и саобраћајнице<br />
лазаревачке општине.<br />
У суботу увече када је почео да веје снег праћен<br />
јаким ветром, саобраћај је отежано функционисао,<br />
али је истог тренутка сва расположива механизација<br />
Зимске службе била на терену.<br />
– Са прилазних путева коповима и са саобраћајница<br />
је одмах уклањан снег. Током викенда је нападало<br />
око 20 центиметара снега, али су предузете све<br />
неопходне мере како би радници стигли до радних<br />
места и прилазни путеви коповима били проходни –<br />
рекао је Радован Митровић Митар, главни пословођа<br />
Зимске службе „Помоћне механизације”.<br />
Митровић каже да агрегата има довољно за целу<br />
зиму, а ових дана се очекује испорука од још 130 тона<br />
соли. На терену су три грејдера, три скипа, три камиона<br />
са посипачима и плуговима и три УЛТ-а.<br />
Због великог нагиба терена, највише проблема<br />
„путарима” представљао је силазак на угљену етажу<br />
у Медошевцу, али је посипањем шљаке и ова деоница<br />
брзо оспособљена за пролаз возила и машина. Проблематично<br />
је било и на рампи за силазак у површински<br />
коп „Тамнава-Западно поље”, где је проблем<br />
решила ризла.<br />
Раде Милутиновић је возач најста ријег скипа у<br />
Зимској служби. Због до трајалости машине и недостатка<br />
резервних делова, каже да се јављају и проблеми<br />
током зиме:<br />
– Немамо зимске гуме, а по оваквом времену је<br />
ризично и немогуће радити без адекватне опреме.<br />
Искуство и обученост нам помажу да се снађемо и у<br />
најтежим условима.<br />
Миломир Аврамовић, возач камиона са посипачем<br />
и плугом, каже да су сви приоритетни путеви<br />
проходни и да се константно одржавају.<br />
– У односу на претходну зиму, овог пута падавине<br />
нису направиле веће проблеме, бар за сада. Гориво<br />
за механиза ци ју је квалитетно и нема проблема са<br />
гашењем возила на већем мразу. Вејавица и јак ветар<br />
највише снежних наноса направили су на Волујку,<br />
где једно чишћење није било довољно, већ сам морао<br />
више пута да се враћам и посипам агрегате – каже<br />
Аврамовић.<br />
Ангажоване све расположиве машине<br />
и људство Зимске службе „Помоћне<br />
механизације”. Агрегата довољно за целу зиму<br />
На површинском копу Поље „Д” на Волујку радило<br />
се на померању и продужетку транспортера са<br />
траком 19А, као и продужетак трачног транспортера<br />
на по вратној станици у дужини од 60 метара.<br />
По речима Јовице Урошевића, шефа Трећег БТО<br />
система на Пољу „Д”, прве падавине прилично су отежале<br />
померање станице:<br />
– Шине су се заледиле, а због јаког мраза и леденог<br />
ветра људима је било напорно и тешко. Посао отежава<br />
и густа магла, видљивост је прилично смањена,<br />
али биће све у реду, научили смо да се изборимо и са<br />
најтежим условима на копу.<br />
У сваком случају, свима је лакше него прошле зиме,<br />
бар за сада. Преостаје нам само да верујемо нашим метеоролозима<br />
који овог пута предвиђају благу зиму.<br />
А. Стојановић<br />
КОЛУБАРА БРОЈ <strong>1101</strong><br />
Скип на задатку
8<br />
ПРВА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ РБ „КОЛУБАРА” У НОВОМ САСТАВУ<br />
9<br />
Раскорак производних и финансијских резултата<br />
На 48. Седници Скупштине Рударског басена<br />
„Колубара”, одржаној 7. децембра у Ди рекцији<br />
привредног друштва, усвојен је Извештај о<br />
деветомесечном пословању „Колубаре”. Како се у извештају<br />
наводи, производња угља утвр ђена електроенергетским<br />
билансом за 2012. годину, и поред отежаних<br />
услова откопавања креће се у оквирима планиране<br />
динамике и потреба републичког биланса. Од јануара<br />
до септембра, на површинским коповима произведено<br />
је 21,04 милиона тона угља, што је један проценат испод<br />
плана. У истом периоду откопано је и одложено<br />
48,3 милиона метара кубних откривке, односно један<br />
проценат изнад биланса. Изузетне производне резултате<br />
не прате и одговарајући финансијски резултати,<br />
исказан је губитак од 3,61 милијарде динара због више<br />
узрока, међу којима је и плаћање сменског рада, ако и<br />
макроекономски услови, пре свега неповољан девизни<br />
курс и предвиђена инфлација.<br />
Седницом Скупштине „Колубаре” председавао<br />
је Драгољуб Лаковић, новоименовани представник<br />
ЕПС-а као оснивача. Седници су поред чланова Скупштине,<br />
присуствовали и в. д. директора Милорад<br />
Грчић, представници менаџмента, синдиката, огранака<br />
РБ „Колубара”, предузећа „Колубара-Метал”, као<br />
и представници Министарства енергетике, развоја и<br />
заштите животне средине и Министарства природних<br />
ресурса, рударства и просторног планирања.<br />
Већи део седнице посвећен је пословању „Колубара-Метала”,<br />
са циљем финансијске и пословне<br />
консолидације овог предузећа, чији проблеми више<br />
нису само проблем „Колубаре”, већ и ЕПС-а и државе.<br />
Усвојен је Извештај о актуелној проблематици рада<br />
овог предузећа, а дата је и сагласност на закључење<br />
уговора о зајму „Металу”.<br />
Према речима Драгољуба Лаковића, на седници<br />
је наглашено да ће решавање проблема „Колубара-<br />
Метала” бити приоритет „Колубаре”, Дирекције за<br />
производњу угља и читавог ЕПС-а и изјавио:<br />
Производња угља утврђена<br />
електроенергетским билансом и поред<br />
отежаних услова откопавања креће се у<br />
оквирима планиране динамике. Подршка<br />
консолидацији „Колубара-Метала”.<br />
Представници ресорних министарстава<br />
присуствовали седници Скупштине<br />
Детаљ са седнице Скупштине<br />
КОЛУБАРА БРОЈ <strong>1101</strong><br />
Представници ресорних министарстава најавили подршку<br />
Драгољуб Лаковић<br />
Драгољуб Лаковић је рођен 1950. године у Пљевљима.<br />
Дипломирао је на Рударско-геоло шком<br />
факултету у Београду. У међувремену је радио<br />
у рудницима угља у Пљевљима и површинском<br />
копу ,,Дрмно” у Костолцу. Своју плодну каријеру<br />
у ЕПС-у наставио је у Дирекцији за угаљ, као директор<br />
ЈПКП ,,Костолац”, као саветник генералног<br />
директора ЕПС-а, ПК „Косово”, помоћник директора<br />
за производњу енергије. Драгољуб Лаковић је<br />
до сада објавио више од 20 стручних радова из области<br />
површинске експлоатације угља, учествовао<br />
у пројектовању и отварању ПК ,,Дрмно”, стварању<br />
стратегије Костолачког басена и био на челу ЕПСовог<br />
тима за реализацију ове стратегије.<br />
– Очекујем да ћемо проблеме решавати у наредном<br />
периоду јер је „Колубара-Метал” потребна угљеном<br />
сектору и електропривреди и не смемо дозволити<br />
да нестане.<br />
Због нагомиланих проблема који прате рад<br />
„Колубара-Метала” донета је одлука да се наредна<br />
седница сазове само са темом решавања ових проблема.<br />
Како стоји у извештају о проблематици, као<br />
узрочници структурне слабости „Метала” наведени<br />
су смањење прихода од послова уговорених са „Колубаром”,<br />
изузетно лоше финансијско стање уз изражену<br />
неликвидност, вишак радне снаге, мањак<br />
радионичког простора, застарела опрема, а истакнут<br />
је и проблем оштећења хале централног ремонта због<br />
напредовања рударских радова и опасност по безбедност<br />
радника и опреме. У овом извештају наведено<br />
је неколико могућих праваца изласка из кризе који<br />
морају бити размотрени на вишим инстанцама.<br />
Први пут на седници Скупштине највећег српског<br />
произвођача лигнита присуствовали су и представници<br />
ресорних министарстава Дејан Поповић, државни<br />
секретар Министарстава енергетике, развоја и заштите<br />
животне средине, Томислав Шубарановић,<br />
државни секретар Министарства природних ресурса,<br />
рударства и просторног планирања и Мирјана<br />
Филиповић, помоћник министра Сектора за електроенергетику<br />
у Министарству енергетике. Како је<br />
овом приликом истакао Дејан Поповић, присуство<br />
представника ресорних министарстава је још један<br />
показатељ колико је „Колубара” значајна за енергетски<br />
биланс и државу.<br />
– Нашим присуством данашњој седници почињемо<br />
да остварујемо што чешћи и интензивнији контакт<br />
са привредним друштвима, како би се ближе<br />
упутили у проблематику рада и могућности да помогнемо<br />
– истакао је државни секретар Поповић.<br />
На седници је усвојен и извештај о издвајању средстава<br />
за донације, спонзорства и рекламне активости<br />
од почетка године до 30. новембра, и како је наведено,<br />
све активности су реализоване по плану, без<br />
финансијских прекорачења.<br />
Н. Живковић
10 НОВОГОДИШЊИ ИНТЕРВЈУ: МИЛОРАД ГРЧИЋ, В. Д. ДИРЕКТОРА РБ „КОЛУБАРА”<br />
Повратак наде у промене<br />
За само осамдесет дана од када је на чело РБ „Колубара”<br />
постављен Милорад Грчић дошло је<br />
до нових промена које су углавном ишле у два<br />
правца – кадровско консолидовање и сагледавање<br />
производње и финансијског пословања привредног<br />
друштва.<br />
да буду пред очима пословодства и директора огранака.<br />
Сигурно је да годинама није постојала усаглашеност<br />
комерцијале и набавки са производњом и то<br />
треба превазићи. Сваку намерну грешку ћемо санкционисати.<br />
Постоје питања на макро-плану на која<br />
ми не можемо утицати, али оно што је интерно, ту се<br />
може утицати и постићи озбиљни резултати.<br />
РБ „Колубара” има велику производњу али нема<br />
финансијске ефекте, због губитака који брину<br />
све запослене. Где је излаз<br />
Кључ је успех и домаћинско пословање. Сваки<br />
радник и руководилац „Колубаре” мора се понашати<br />
као добра породица која брине о својој кући, али не<br />
тако да су једни само посматрачи, а други носиоци<br />
производње. Не могу се плаћати фиктивна радна места<br />
за производна и друга занимања, а да се она не<br />
обављају. Треба мотивисати поуздане и стручне раднике<br />
да имају далеко већу зараду. Већ смо утврдили<br />
да постоји немали број оних радника који објективно<br />
не обављају послове за које су плаћени.<br />
Каква је улога Скупштине, као највишег органа<br />
привредног друштва<br />
Милорад Грчић<br />
Одговарајући на питање – да ли су идентификовани<br />
реални проблеми у РБ „Колубара”, наш саговорник<br />
је рекао:<br />
– Циљ нам је да утврдимо што објективнију дијагнозу<br />
у различитим областима пословања, од производње,<br />
финансија, кадровског стања и мотивисаности<br />
запослених, законске регулативе, до јавних<br />
набавки и управљања привредним друштвом. „Снимање”<br />
смо обавили, од стране спољних експерата и<br />
стручњака који већ раде у „Колубари”. Укрштањем<br />
ових података, који за основу имају озбиљне анализе,<br />
дошли смо до веома важних информација које су битне<br />
за руковођење и отклањање уочених слабости.<br />
Постоје ли „уска грла” у производњи и пословању<br />
нашег привредног друштва<br />
Још је рано доносити озбиљне закључке, али већ<br />
сада смо успели да утврдимо неколико основних проблема<br />
које треба решити. Производњу треба подићи<br />
на виши ниво и не треба штедети када је у питању<br />
набавка резервних делова и обезбеђење услова за рад<br />
запослених. Треба повећати одговорност надзорнотехничког<br />
особља. Не сме се десити да нема виталних<br />
резервних делова, да енормно расту залихе и да се<br />
набавља оно што већ имамо у магацинима. Ту се налазе<br />
велике уштеде у пословању и оне треба стално<br />
Извршено је двоструко „снимање”<br />
производног и финансијског пословања<br />
привредног друштва, да би после<br />
дијагнозе уследиле адекватне мере<br />
превазилажења уочених слабости<br />
Начин управљања РБ „Колубара” мора бити далеко<br />
одговорнији и транспарентнији, како би се све<br />
одлуке доносиле после усаглашавања, расправа и<br />
добро припремљених материјала. Ако искрсне неки<br />
проблем не треба га стављати „под тепих” и одлагати,<br />
надајући се да ће то неко други решавати. У томе<br />
мора да постоји најужа спрега између нас, ЕПС-а, министарства<br />
и Владе Србије. Немамо времена да одлажемо<br />
бројне проблеме као што су вредновање запослених,<br />
исплате прековременог, сменског и ноћног<br />
рада, положај „Метала” и издвојених предузећа.<br />
Шта очекујете у наступајућој 2013. години<br />
Честитао бих свим запосленима Срећну Нову годину<br />
и пожелео им много среће, здравља, разумевања<br />
у породици, међу колегама и пријатељима. Такође би<br />
позвао све раднике, посебно менаџмент, да својим<br />
посвећеним радом, идејама и креативношћу допринесу<br />
да РБ „Колубара” буде пример не само у ЕПС-у,<br />
већ и Србији. Морамо се ослободити непријатног терета<br />
прошлости да смо легло корупције и повратимо<br />
наду свима који верују у промене – рекао је на крају<br />
разговора Милорад Грчић.<br />
Милорад Ђоковић
ЛИЧНОСТ ГОДИНЕ<br />
11<br />
Енергетска lаdy Србије<br />
Ако је судити по њеној креативности<br />
у области енергетике,<br />
препознатљивости<br />
у јавности и лакоћи у остваривању<br />
циљева, поседовању самосвести и<br />
личној харизми, као и ауторитету у<br />
представљању институције у којој<br />
ради, онда је без дилеме, по избору<br />
„Колубаре”, личност 2012. године,<br />
проф. др Зорана Михајловић,<br />
министарка енергетике, развоја и<br />
заштите животне средине. Њен<br />
ко лега из студентских дана, ко ментаришући<br />
појаву Зоране на јавној<br />
сцени Србије је рекао: „Она је личност<br />
која оно што науми то и<br />
оствари!”.<br />
Њен кредо је препознатљив,<br />
боље ју је имати за<br />
савезника него за<br />
противника<br />
КОЛУБАРА БРОЈ <strong>1101</strong><br />
Завршивши Економски факултет<br />
Универзитета у Београду у<br />
року, магистрирала је и докторирала,<br />
све до 31. године, а њене обе<br />
тезе биле су везане за енергетски<br />
сектор Европе. Променила је више<br />
радних места, од средњошколске<br />
професорке, стручњака за економска<br />
питања у ЕПС-у, до универзитетског<br />
професора. Где год је радила<br />
и политички деловала била<br />
је уочена као особа са урођеним<br />
осећајем за правду, спремна да се<br />
интелектуално конфронтира и<br />
износи своје ставове, по цену да<br />
остане усамљена. Њен политички<br />
рукопис је препознатљив, боље<br />
ју је имати за савезника него за<br />
противника. Довољно је поменути<br />
неке од њених колумни, под<br />
насловима: „Луциферов ланац у<br />
српској енергетици”, „Куда иде<br />
енергетика Србије”, „Неозбиљна<br />
игра са озбиљним потенцијалима”<br />
– па да се види са ким се има посла.<br />
Објавила је преко стотину радова<br />
о проблемима српског енергетског<br />
сектора, аутор је четири<br />
књиге. Прва је јавно проговорила<br />
о корупцији у енергетици Србије,<br />
рекавши да ће да сасече пипке тој<br />
хоботници. Увек на ветрометини<br />
друштвених збивања, била је<br />
саветник једног бившег потпредседника<br />
Владе Србије, као и саветник<br />
за енергетику Милораду<br />
Додику. Никада се није повлачила<br />
пред изазовима, већ се са њима<br />
суочавала, указујући на илузије<br />
олако датих обећања, називајући<br />
енергетику Србије „остављеном<br />
и заборављеном младом”. Није ни<br />
русофил ни европејац, већ је истовремено<br />
то обоје – а циљ јој је искористити<br />
најбоља искуства и знања<br />
Проф. др Зорана Михајловић<br />
из области енергетике, повезујући<br />
Исток и Запад.<br />
Била је чланица Женске владе<br />
која је била антипод тадашњој Влади<br />
Србије, а међу 300 најмоћнијих<br />
жена у Србији у традиционалној<br />
серији „Блица” заузела је високо<br />
треће место, одмах иза Јоргованке<br />
Табаковић и Драгице Ђурић. Као<br />
строги професор стекла је наклоност<br />
студената, разбијајући предрасуде<br />
мушког рода да жена не<br />
може истовремено бити лепа и паметна,<br />
већ је она уистину, то обоје,<br />
Зорана Михајловић, енергетска<br />
дама (lаdy) Србије.<br />
М. Ђ.
12 КАДРОВСКЕ ПРОМЕНЕ У РБ „КОЛУБАРА”<br />
Ново руководство<br />
Вршилац дужности директора Рударског басена „Колубара” Милорад Грчић именовао је руководиоце на<br />
различитим нивоима привредног друштва.<br />
На нивоу РБ „Колубара” за помоћника директора за правне послове именована је Оливера Нинковић, за<br />
помоћника директора за комерцијалне послове Игор Смиљковић, за помоћника директора за инвестиције, развој и<br />
унапређење производње мр Бранко Петровић, за помоћника директора за производно-техничке послове Михаило<br />
Петровић. У Центру за унутрашњу контролу на радно место координадор за унутрашњу контролу и послове<br />
надзора именован је Бранко Милојевић, дипломирани официр полиције. На радно место стручни сарадник за<br />
односе са јавношћу у кабинету директора распоређен је Радош Лазаревић, дипл. економиста.<br />
Остале кадровске промене објавићемо у следећем броју листа „Колубара”. Р. К.<br />
Игор Смиљковић<br />
Игор Смиљковић је рођен 1971.<br />
године у Београду. Дипломирао<br />
је на Економском факултету у<br />
Београду 1993. године, да би 1995.<br />
завршио специјалистичке студије<br />
на Универзитету за националну<br />
и светску привреду у Софији. У<br />
НИС Југопетрол Београд радио је<br />
на различитим пословима извоза<br />
и спољне трговине. У међувремену,<br />
своју струку усавршавао је у представништву<br />
лондонске фирме<br />
Yusico у Београду. Шест година<br />
(2004-2010) је био генерални директор Rudnap Global<br />
Trade у Београду. Игор Смиљковић је специјалиста за<br />
савремене процесе корпоративног управљања и пословног<br />
развоја компанија и међународне економске,<br />
политичке и корпоративне односе.<br />
Бранко Петровић<br />
Бранко Петровић је рођен 1963.<br />
године у Београду. Дипломирао<br />
је на Рударско-геолошком<br />
факултету у Београду 1988. где је<br />
завршио и магистарске студије<br />
1995. године. Радио је као професор<br />
у Образовном центру у Лазаревцу,<br />
а затим као асистент на Рударско-геолошком<br />
факултету у Београду.<br />
Био је директор „Колубара-<br />
Пројекта” од 2001. до 2004. године, а<br />
после тога главни инжењер за геомеханику.<br />
Радио је у менаџменту<br />
компаније „Stone World International Inc” – Feniks,<br />
USA. После тога, 2009. године радио је као помоћник<br />
директора „Колубаре” за инвестиције и развој, а исте<br />
године је постављен за пројект-менаџера.<br />
Оливера Нинковић<br />
Oливера Нинковић је<br />
рођена 1956. године<br />
у Обреновцу. Завршила је<br />
Правни факултет на Универзитету<br />
у Београду. После<br />
дипломирања радила<br />
је на пословима руководиоца<br />
правних и општих послова<br />
и самосталног стручног<br />
сарадника за правне<br />
послове. Била је запослена<br />
у Јавном комуналном предузећу<br />
„Обреновац” од 1983.<br />
до 1987. године. Око 25 година је обављала одговорне<br />
руководеће функције у Јавном предузећу за изградњу<br />
Обреновца, где је показала способност доброг организатора<br />
и правог стручњака у обављању сложених послова<br />
развоја ове приградске општине.<br />
Бранко Милојевић<br />
Бранко Милојевић је<br />
рођен 1979. године у<br />
Шапцу. Дипломирао је на<br />
Полицијској академији у<br />
Београду 2002. године. Запослио<br />
се у МУП-у Србије,<br />
као заменик ко мандира<br />
полицијске ста нице у<br />
Палилули. Током даљег<br />
рада обављао је различите<br />
послове на сузбијању<br />
привредног и општег криминала<br />
у Управи криминалистичке<br />
полиције на подручју Београда. За време<br />
десетогодишњег рада као припадник МУП-а, показао<br />
је посвећеност и велико залагање у борби против<br />
угрожавања јавне и приватне имовине.
Деветомесечно пословање Рударског басена „Колубара”<br />
13<br />
Финансије каскају за угљем<br />
Почетком децембра, Скупштина Рударског<br />
басена „Колубара” разматрала је и усвојила<br />
Извештај о пословању привредног друштва у<br />
пр вих девет месеци, којим су обухваћена кретања како<br />
у области производње тако и финансија са освртом<br />
на релевантне факторе који су утицали на пословање<br />
у овом периоду. Један од свакако најважнијих аспеката<br />
пословања је осварење биланса производње угља,<br />
откривке и других производа од којих привредно<br />
друштво остварује приход. И поред отежаних услова<br />
ископа у протеклом периоду, производња угља кретала<br />
се у овирима планиране и оквирима потреба<br />
електроенергетског биланса Републике Србије.<br />
техничка ефикасност неопходна за остварење електроенергетског<br />
биланса.<br />
У структури укупних трошкова, као и ранијих обрачунских<br />
периода, највеће учешће имали су трошкови<br />
запослених који су чинили 37,4 одсто, затим је<br />
амортизација учесвовала са 16 одсто, текуће и инвестиционо<br />
одржавање са 10,9 одсто, резервисања са 7,2<br />
одсто, обавезе према држави са 5,9 одсто...<br />
Упркос солидној производњи, позитивни<br />
финансијски ефекти изостали, остварен<br />
губитак од 3,61 милијарде динара<br />
КОЛУБАРА БРОЈ <strong>1101</strong><br />
g У складу са планом инвестиција које се<br />
налазе у првом приоритету за текућу годину, у<br />
Огранку „Површински копови” у првих девет<br />
месеци укупно је ангажовано 4,7 милијарди динара,<br />
што је 61 одсто у односу на годишњи план.<br />
Од ове суме из сопствених средстава плаћено<br />
је 3,7 милијарди. У Огранку „Прерада” планом<br />
инвестиција за 2012. годину планирана су средства<br />
од 761 милиона динара у првом приоритету,<br />
а од почетка године закључно са септембром<br />
утрошено је око 267 милиона или око 35 одсто.<br />
Деветомесечна производња угља у РБ „Колубара”<br />
износила је 21,049 милиона тона, што је за око један<br />
одсто мање од плана. Реализација сировог угља за<br />
индустрију и широку потрошњу била је три пута<br />
већа од планиране, док је реализација сушеног угља<br />
била мања за 4,1 одсто у односу на планирану.<br />
Упркос солидним производним резултатима, Рударски<br />
басен „Колубара” за првих девет месеци пословања<br />
осварио је негативан финансијски резултат<br />
у износу од 3,61 милијарде динара. Укупан приход<br />
који је остварен у износу од 29,97 милијарди динара,<br />
незнатно је већи у односу на онај који је остварен у истом<br />
периоду прошле године (већи је за 5,97 милиона).<br />
Укупан приход од угља продатог индустрији и<br />
широкој потрошњи износио је 3,1 милијарду и у односу<br />
на исти период претходне године већи је за 9,9<br />
одсто, а у односу на план за овај период, остварење је<br />
за око 19 одсто веће.<br />
Остварени укупни расходи од почетка године закључно<br />
са септембром у односу на исти период прошле<br />
године већи су за 16,2 одсто и износили су 33,57<br />
милијарди динара. Укупни расходи на нивоу су планираног<br />
за овај период године, тачније 100,8 одсто,<br />
што указује на чињеницу да су били под сталном<br />
контролом, у потребној мери да се тиме не угрози<br />
На негативан финансијски резултат поред рестриктивне<br />
пословне политике велики утицај су<br />
имали неповољни макроекономски услови, раст<br />
курса динара, као и остварена инфлација. Према<br />
макроекономским претпоставкама до краја године<br />
предвиђена је циљна инфлација од 4,1 одсто, а у посматраном<br />
деветомесечном периоду она је већ достигла<br />
ниво од 9,6 одсто.<br />
g За обрачун прихода, током првих девет<br />
месеци остварена је просечна цена угља за<br />
термоелектране у износу од 1.320,89 динара по<br />
тони. По основу прекостандардне производње,<br />
термоелектранама је испоручено 3,2 милиона<br />
тона угља по цени од 170,69 динара, док је количина<br />
уља од око 686.000 тона која се односи на<br />
потиснуту производњу, испоручена термоелектранама<br />
по цени од 1.169,47 динара по тони.<br />
Негативан резултат РБ„Колубара” остварен je како<br />
из пословних односа, у износу од 1,041 милијарде<br />
динара, тако и из финансијских, у износу од 1,608<br />
милијарди динара, а такође и из такозваних осталих<br />
односа у износу од 957 милиона динара. У Извештају<br />
о пословању се наводи да су остварени пословни расходи<br />
мањи за 2,4 одсто од планираних у том периоду<br />
и били би још мањи да није дошло до значајног<br />
пробијања плана трошкова резервисања од 50,5 одсто.<br />
Пословни приходи били су за 2,1 одсто већи од<br />
планираних у првих девет месеци ове године.<br />
На губитак из финансијских односа највећи<br />
утицај имало је слабљење курса динара у односу на<br />
обавезе по кредитима у страној валути, што се нарочито<br />
одразило на негативне курсне разлике које су<br />
драстично повећане у овом периоду.<br />
Мирјана Радосављевић
14<br />
СЛУЖБА ПРОИЗВОДЊЕ РБ „КОЛУБАРА”<br />
У „ПРЕРАДИ” НЕЋЕ БИТИ ИСПУЊЕН ГОДИШЊИ ПЛАН<br />
15<br />
Квалитетније информисање и управљање<br />
Увођење Производно Техничког Информационог<br />
Система (ПРОТИС) у ЕПС, па самим<br />
тим и у РБ „Колубара”, омогућило би већу поузданост<br />
и брзину протока инфор мација од извора<br />
до свих актера којима су упућене. Овај систем треба<br />
да интегрише и комбинује све релевантне техничке,<br />
финансијске и пословне информације, како би<br />
се добиле поуздане и ажурне подлоге за управљање<br />
предузећем и за доношење утемељених одлука.<br />
Тим за управљање пројектом ПРОТИС формиран<br />
је ре ше њем генералног директора ЈП ЕПС крајем<br />
2010. године. На нивоу РБ „Колубара” формирана<br />
је радна група за увођење овог пројекта. Цео<br />
посао се ради у сарадњи са консултантом, немачком<br />
фирмом „Vattenfall PowerConsult” у којој више<br />
од деценије успешно функционише информациони<br />
систем PRODAS чија копија, унапређена и прилагођена<br />
нашим потребама, је ПРОТИС. Интегративно<br />
тестирање првих девет модула пројекта је<br />
успешно обављено половином новембра и сада следи<br />
његова примена у пилот-постројењима. Пилот<br />
привредна друштва у ЕПС-у за примену ПРОТИС-а<br />
су ПД „ТЕ-КО Костолац”, ПД „ХЕ Ђердап” и ПД<br />
„Електровојводина”.<br />
Урош Марковић<br />
На изради софтвера за првих девет програмских<br />
модула ПРОТИС-а од почетка године ради<br />
конзорцијум домаћих информатичких предузећа, на<br />
челу са стручњацима из Института „Михаило Пупин”.<br />
Модули се раде на основу програмских задатака<br />
које је припремио „Vattenfall”.<br />
ПРОТИС треба да обједини податке и информације<br />
које се генеришу у техничким системима за<br />
управљање производњом и техничким процесима<br />
са информацијама и подацима који настају у пословним<br />
информационим системима, каo и у процесима<br />
управљања одржавањем.<br />
Руководилац Одељења за координацију производње<br />
у Слу жби производње РБ „Колубара” Урош<br />
Марковић, који је члан радне групе „Колубаре” за<br />
увођење ПРОТИС-а, каже да је урађен део програма<br />
који се односи на израду сменских извештаја рада система<br />
на „Површинским коповима” и у „Преради”.<br />
Урађен део програма ПРОТИС који се<br />
односи на израду сменских извештаја рада<br />
система на „Површинским коповима” и<br />
у „Преради”. Интегративно тестирање<br />
првих девет модула пројекта успешно<br />
обављено, следи његова примена<br />
у пилот постројењима<br />
– Сада се сменски извештаји раде ручно. Служба<br />
производње податке из сменских књига узима телефоном<br />
и уноси их у званична документа, односно<br />
програме у компјутер. То тражи неко време, спорије<br />
се добијају информације, мањи је обим података<br />
које узимамо и могућност грешке је стално присутна.<br />
Увођењем ПРОТИС-а сви ови параметри би били<br />
побољшани. Информације би ишле брже, обим података<br />
би био већи као и њихова поузданост – тврди<br />
Марковић.<br />
У почетку, додаје он, имали би ручни унос сменских<br />
извештаја у ПРОТИС свуда осим на копу „Тамнава-<br />
Западно поље”, где постоје техничке могућности за<br />
аутоматско преузимање података са система. Иде се<br />
ка томе да свуда унос података буде аутоматски, што<br />
захтева набавку одговарајуће опреме.<br />
Служба производње РБ „Колубара” верификује<br />
сменске из вештаје у ПРОТИС-у и даље ради дневне,<br />
месечне и годишње извештаје у овом програму.<br />
Сада се у оквиру задатака Службе производње<br />
РБ „Колубара”, по речима њеног руководиоца Љубивоја<br />
Гачића, издвајају два одељења: Одељење за<br />
координацију производње и Одељење за план и<br />
анализу. Служба има 28 запослених: 10 рударских<br />
инжењера, осам рударских техничара и 10 возача, од<br />
којих су пет у смени на санитетском а пет на теренском<br />
возилу.<br />
– Одељење за координацију производње ради 24<br />
часа сваког дана у години. У оквиру сменског рада пра-<br />
КОЛУБАРА БРОЈ <strong>1101</strong><br />
ти се, анализира и усмерава процес<br />
производње, прераде и транспорта<br />
угља и производња откривке у Рударском<br />
басену „Колубара”, као и<br />
одвоз угља за ПД „Никола Тесла”.<br />
Ово одељење непрекидно сарађује<br />
са свим одговорним техничким лицима<br />
у процесу производње и пружа<br />
неопходну помоћ техничком<br />
особљу, као што су информације о<br />
технолошком процесу откопавања<br />
угља и откривке, о количинама и<br />
квалитету угља, преради и транспорту<br />
као и о свим планским и<br />
непредвиђеним застојима у технолошком<br />
ланцу производње – објашњава<br />
руководилац Одељења за<br />
координацију производње.<br />
Одељење за план и анализу<br />
пре узима податке од Одељења за<br />
координацију и пратећи релевантне<br />
податке израђује потребну документацију<br />
која је неопходна за постизање<br />
производних резултата и<br />
сарадњу са свим потрошачима угља.<br />
– Ово одељење ради табеларне<br />
и графичке приказе као и дневне<br />
и периодичне писане извештаје.<br />
Месечни, тромесечни, шестомесечни,<br />
деветомесечни и годишњи<br />
извештаји садрже податке о производњи,<br />
реализацији и квалитету<br />
угља и откопавању откривке<br />
и податке о оствареном плану<br />
производње. Поред тога, Одељење<br />
за план и анализу, на основу биланса<br />
„Електропривреде Србије”,<br />
разрађује по месецима и погонима<br />
план производње угља и откривке<br />
за наредну годину, а такође усаглашава<br />
билансе између огранака<br />
и одвоз угља – каже Гачић.<br />
Наши саговорници су мишљења<br />
да увођењем ПРОТИС-а Служба<br />
производње РБ „Колубара” треба<br />
да на нивоу „Колубаре” функционише<br />
као диспечерски центар<br />
ЕПС-а, што значи да у сваком тренутку<br />
може да прикупља, прати<br />
и анализира податке о производном<br />
процесу, да даје мишљења и<br />
сугестије и квалитетно информише<br />
све актере у пословном ланцу.<br />
Д. Вуковић<br />
Производња зависи од<br />
испоруке угља са Поља „Д”<br />
Годишњи план производње<br />
у погонима „Колубара-Прераде”<br />
неће бити испуњен,<br />
пре свега због проблема са пре мештањем<br />
гробља у Вреоцима. Директор<br />
овог дела предузећа Саша<br />
Марјановић каже да је додатни<br />
проблем био и веома лош квалитет<br />
угља који је долазио са Поља „Д”.<br />
Уместо 10.976. 000 за 11<br />
месеци прерађено тек 9.979.<br />
879 хиљада тона лигнита<br />
– Сви погони у „Преради” били<br />
су у току године потпуно спремни<br />
да раде са максималним капацитетима<br />
али наша производња<br />
искључиво зависи од количине<br />
лигнита која се допреми са Поља<br />
„Д” – објашњава Марјановић.<br />
Од почетка године, закључно са<br />
новембром, уместо 10.976.000 прерађено<br />
је тек 9.979.879 тона лигнита.<br />
На Сувој сепарацији план је подбачен<br />
за читавих 10, а на Мокрој<br />
за око седам одсто. У Сушари је за<br />
11 месеци уместо 495.000 осушено<br />
473.808 тона лигнита. Производња<br />
у Топлани била је на нивоу плана,<br />
а највећи подбачај производње забележен<br />
је на испоруци угља за ТЕ<br />
„Никола Тесла” у Обреновцу. За 11<br />
месеци уместо 7.412000 у котловима<br />
ове ТЕ спаљено је свега 6.464.909<br />
тона угља испорученог са „Прераде”,<br />
или чак за око 13 одсто мање<br />
него што је било планирано.<br />
Производни планови на испоруци<br />
лигнита ТЕ „Колубара” у<br />
Великим Црљенима и комадног<br />
угља за широку потрошњу за 11<br />
овогодишњих месеци значајно су<br />
пребачени. У првом случају за око<br />
четири, а у другом за чак 44 одсто.<br />
У новембру највећи пад производње<br />
забележен је у Топлани због<br />
повољних временских услова тако<br />
да котлови нису радили пуном паром.<br />
Највећи пребачај плана у овом<br />
месецу забележен је на испоруци<br />
угља ТЕНТ-у. Уместо планираних<br />
169.000 пут ове ТЕ отпремљено је<br />
244.878 тона угља. План је пребачен<br />
чак за 44 одсто. За 11 дана децембра<br />
прерађено је 383.258 тона<br />
лигнита.<br />
Д. Ђорђевић
16<br />
АМБАСАДОР СЛОВЕНИЈЕ ФРАНЦ БУТ ПОСЕТИО РБ „КОЛУБАРА”<br />
Потенцијална сарадња<br />
Делегација привредника из Словеније на челу<br />
са Францом Бутом, амбасадором Словеније<br />
у Србији, посетила је 6. децембра, седиште<br />
„Колубаре”. Одржан је састанак на коме су учествовали<br />
Милорад Грчић, в. д. директора РБ „Колубара”<br />
са својим сарадницима, Драган Алимпијевић,<br />
председник Градске општине Лаза ревац, Живорад<br />
Бојичић, председник општине Лајковац и Александар<br />
Јовановић Џајић, заменик председника општине<br />
Уб.<br />
Разговарало се о потенцијалима са радње највећег<br />
произвођача угља у Србији и локалних самоуправа<br />
на чијим територијама се врши експлоатација лигнита<br />
са фирмама из Словеније.<br />
Амбасадор Франц Бут најавио је наставак разговора<br />
на оперативном нивоу и истакао оптимистичне<br />
оцене о партнерству између словеначких инвеститора<br />
са РБ „Колубара” и локалним самоуправама, на<br />
обострану корист.<br />
У изјави за медије, словеначки амбасадор је рекао:<br />
– Један словеначки инвеститор који је већ присутан<br />
на српском тржишту и запошљава око 500 радника,<br />
спреман је да инвестира у овом региону. Реч<br />
је о потенцијалном коришћењу угљене прашине из<br />
РБ „Колубара” за производњу енергије у првој фази,<br />
а потом и коришћењу комуналног отпада који се<br />
депонује на територијама Лазаревца, Лајковца и Уба.<br />
Коментаришући значај посете амбасадора Словеније,<br />
Милорад Грчић, в. д. директора „Колубаре”, нагласио<br />
је:<br />
– Свака озбиљна инвестиција у региону је добродошла,<br />
пре свега јер обезбеђује запошљавање становништва<br />
и ангажовање локалних фирми, уз висок<br />
ниво заштите животне средине и зато дајемо подршку<br />
економској сарадњи Србије и Словеније.<br />
Могуће искоришћење угљене прашине<br />
из погона „Колубаре”, као и прерада<br />
комуналног отпада који се депонује на<br />
територијама Лазаревца, Лајковца и Уба<br />
Према речима Драгана Алимпијевића, овом приликом<br />
потврђен је наставак сарадње општине Лазаревац<br />
са словеначком општином Трбовље, која је<br />
раније постојала између побратимљених општина, а<br />
престала је пре десетак година.<br />
Како су истакли Бојичић и Јовановић Џајић, потенцијални<br />
словеначки инвеститори, који су заинтересовани<br />
за ове послове, добиће партнере спремне за<br />
економску сарадњу у овим локалним самоуправама.<br />
Н. Живковић<br />
Разговори о потенцијалном партнерству
ОБЕЛЕЖЕНА 98. ГОДИШЊИЦА КОЛУБАРСКЕ БИТКЕ<br />
17<br />
„Славимо живот, а не смрт”<br />
КОЛУБАРА БРОЈ <strong>1101</strong><br />
Уорганизацији Одбора за неговање традиција<br />
ослободилачких ратова Србије при Влади<br />
Републике Србије и Градске општине Лазаревац<br />
од 6. до 15. децембра одржани су „Дани Колубарске<br />
битке”, манифестација којом је ове године<br />
обележена 98. годишњица једне од највећих битака у<br />
историји српског народа.<br />
Централна прослава одржана је 15. децембра.<br />
Након парастоса у Храму Светог великомученика<br />
Димитрија, уз почасну стражу у крипти лазаревачке<br />
цркве венце су положили председник Владе Републике<br />
Србије и министар унутрашњих послова<br />
Ивица Дачић, представници Министарства одбране<br />
и Војске Србије, председник Градске општине Лазаревац<br />
Драган Алимпијевић, председник Општине<br />
Лајковац Живорад Бојичић, представници амбасада<br />
Аустрије, Мађарске, Словачке и Чешке у Србији,<br />
представници невладиних организација које негују<br />
традиције ослободилачких ратова Србије, Рударског<br />
басена „Колубара” и Општинског одбора Српске напредне<br />
странке.<br />
Позивајући на заједништво у реализацији обележавања<br />
стогодишњице која се ближи, Алимпијевић<br />
је казао:<br />
– За победу у Колубарској бици животе су дали<br />
припадници свих слојева тадашње Краљевине Србије.<br />
Раме уз раме, у рововима око Колубаре стајали су<br />
сељаци, интелектуалци, радници и подмладак једног<br />
народа, а сви уједињени око заједничког циља. Након<br />
ове победе српски народ заслужио је поштовање<br />
својих противника не само због изузетне храбрости и<br />
вештине ратовања, већ и због односа према жртвама<br />
противника.<br />
Премијер Владе Србије Ивица Дачић је истакао да<br />
је наша обавеза да негујемо сећање на ратне хероје и<br />
невине жртве:<br />
– Колубарска битка представљала је не само доказ<br />
безмерне храбрости и пожртвовања, већ и пример<br />
вешто стратегијски изведене војне операције.<br />
Сећајући се наших предака и њиховог заповедника<br />
генерала и војводе Живојина Мишића, ми славимо<br />
живот, а не смрт. Наша је дужност и одговорност да<br />
негујемо сећање на њих, али и да истрајемо у грађењу<br />
друштва заснованог на вредностима и идеалима хуманизма<br />
и ненасиља.<br />
По завршетку пригодног музичко-драмског програма,<br />
венци су положени на Споменик српском ратнику.<br />
Одавању високих државних и војних почасти претходио<br />
је, 9. децембра, парастос у Храму Светог великомученика<br />
Георгија у Ћелијама, чему су присуствовали<br />
председници лазаревачке и лајковачке општине и<br />
представници Савеза потомака ратника 1912-1920. године<br />
из Лазаревца, Београда и Ужица. Након службе<br />
Ивица Дачић<br />
за покој душа преминулих, присутни су на споменплочу<br />
ратницима погинулим у Колубарској бици,<br />
која се налази испред храма, положили венце.<br />
Попут претходних година, пратећи програм тематски<br />
је био везан за славно доба српске историје.<br />
Библиотека „Димитрије Туцовић” је понудила фотодокументарну<br />
изложбу о краљу Александру Карађорђевићу<br />
aуторa Митрa Тодоровићa, исто ричарa<br />
чије је предавање са колегом Владимиром<br />
Цветковићем пратило отварање изложбе. О ратним<br />
циљевима Србије у 1914. години говорили су<br />
др Александар Животић и др Данило Шаренац,<br />
историчари. Одржано је и донаторско вече, током<br />
којег је представљен Музеј Колубарске битке који<br />
ће се градити у Лазаревцу. У Модерној галерији излагани<br />
су предмети и оружја из Првог светског рата,<br />
које је послењих година сакупљао Миодраг Алексић,<br />
председник Општинског одбора Савеза потомака<br />
ослободилачких ратова 1912-1920. године. У Центру<br />
за културу представљене су „Молитве на језеру”,<br />
мултимедијални пројекат урађен по истоименом<br />
делу владике Николаја Велимировића, а под благословом<br />
оца Бенедикта, игумана манастира Светог<br />
архангела Михаила код Тивта.<br />
Милеса Караџић
18<br />
разговор са СЛОБОДАНом МАРКОВИЋем, ЗАМЕНИКом ДИРЕКТОРА РБ „КОЛУБАРА”<br />
19<br />
Велики инвестициони подухвати<br />
Слободан Марковић<br />
Крај пословне 2012. године повод је за разговор<br />
са Слободаном Марковићем, замеником<br />
директора Рударског басена „Колубара” за<br />
новогодишњи број листа. О производним резултатима,<br />
који су на нивоу плана, и у години са екстремно<br />
тешком зимом, великим инвестиционим пројектима<br />
који предстоје, плановима за годину пред нама и<br />
другим питањима, разговарали смо са нашим саговорником,<br />
који је истакао да су производни резултати<br />
очекивано добри. Када је реч о производњи угља,<br />
„Колубара” је на плану годишњег биланса, тачније<br />
нешто испод плана. Узрок ове разлике није везан за<br />
производњу на колубарским коповима, већ је разлог<br />
у томе што су два блока у ТЕ „Никола Тесла” у<br />
Обреновцу била у дужим ремонтима, па електране<br />
једноставно нису могле да приме количине угља<br />
предвиђене билансом. Овај период је искоришћен да<br />
се попуне депоније на ТЕНТ-у „А” и „Б” и да се спремно<br />
сачека зимски период.<br />
Иако је у првој половини године на коповима<br />
„Колубаре” производња јаловине била испод биланса,<br />
пре свега због отежаних услова рада у фебруару,<br />
сушни период касније искоришћен је да се надокнади<br />
разлика, па је сада производња изнад плана.<br />
У претходном периоду, представници „Колубаре”<br />
и ЕПС-а имали су више стручних састанака<br />
ради израде Стратегије развоја „Колубаре” до 2017.<br />
године. Како објашњава Марковић, овим документом<br />
одређена је динамика радова за све инвестиционе<br />
објекте и планиране производне билансе угља и<br />
јаловине на коповима.<br />
О инвестиционим плановима у „Колубари” за наредну<br />
годину и обезбеђењу средстава за ове намене,<br />
Слободан Марковић је истакао:<br />
– За 2013. годину за РБ „Колубара” је одобрено<br />
9,1 милијарди динара за инвестиције, од чега је 3,1<br />
милијарди планирано за експропријацију, а око шест<br />
милијарди за „чисте” инвестиције. Када се говори о<br />
набавци нове опреме, већ је са „Крупом” уговорена набавка<br />
роторног багера SchRs740 за „Тамна ва-Западно<br />
поље” и највећи део инвестиционих средстава за наредну<br />
годину, око милијарду динара, планиран је за<br />
набавку овог багера. За несметан рад овог багера неопходно<br />
је да се уради још једна паралелна линија транспортера<br />
за Дробилану у циљу подизања капацитета<br />
рада Дробилане са 18 на 25 милиона тона на годишњем<br />
нивоу. Завршена је пројектна документација, а са<br />
„Колубара-Металом” је уговорена израда три транспортера<br />
уз ову линију. Током следеће године планирано<br />
је да урадимо највећи део ове инвестиције.<br />
Поред значајних планова за набавку основне опреме,<br />
у наредној години, пред „Колубаром” су, када је<br />
реч о инфраструктурним објектима, велики радови<br />
и завршетак пројектне документације. Говорећи о<br />
КОЛУБАРА БРОЈ <strong>1101</strong><br />
пројектима који су планирани, заменик директора<br />
„Колубаре” је оценио:<br />
– Завршавамо експропријацију на простору месне<br />
заједнице Вреоци ради измештања Ибарске магистрале<br />
од 7,4 километра, измештања реке Колубаре<br />
у другој фази, где део иде преко одлагалишта, а део<br />
преко самородног терена, у укупној дужини од 2,6<br />
километра, и измештања дела доњег тока реке Пештан<br />
на уливу у Колубару у дужини од 1,6 километра.<br />
Глави пројекат се приводи крају, очекујемо да у првом<br />
кварталу идуће године пројекат буде готов.<br />
Следећа година биће кључна у реализацији<br />
бројних пројеката и активности са циљем<br />
стварања услова за отварање нових<br />
копова и напредовање рударских радова на<br />
откопима. Очекивано добри производни<br />
резултати на коповима „Колубаре”<br />
У источном делу колубарског басена велики послови<br />
се очекују на пресељавању барошевачког гробља,<br />
што је један од услова за развој рударских радова на<br />
Пољу „Ц”. Планирано је да се до августа наредне године<br />
заврши измештање гробља. Финансијсака средства<br />
су обезбеђена, у току су процедуре за стављање старог<br />
гробља ван употребе и коришћење новог гробља.<br />
Други велики инвестициони пројекат је пресељење<br />
објеката „Помоћне механизације”. Експропријација<br />
је урађена, завршена је пројектна документација,<br />
објекат управне зграде већ је уговорен, тендерска<br />
документација за све остале објекте је припремљена,<br />
а неки тендери су већ оглашени. Очекују се велики<br />
радови на пресељавању објеката управне зграде, булдожерске<br />
радионице, пралишта, интерне бензинске<br />
пумпе, постројења за пречишћавање отпадних вода,<br />
котларнице која је предвиђена за грејање Барошевца<br />
и индустријске зоне, монтажног плаца и инфраструктуре<br />
на овом простору.<br />
Такође су планиране и активности на изради<br />
пројектне докуменатације за прву фазу измештања<br />
Пештана и прву фазу измештања пута Барошевац-<br />
Зеоке. Све ове активности су у циљу стварања услова<br />
за отварање Поља „Е” по пројекту.<br />
Како истиче Слободан Марковић, на локацији<br />
„Црне међе” по завршетку и усвајању израде планске<br />
документације радиће се техничка документација и<br />
радови на локацији „Црне међе 2” у Бурову, односно<br />
још 55 плацева за пресељење домаћинстава из Зеока.<br />
То није довољно за све захтеве, па је у току одобравање<br />
одлуке о усвајању планске документације на локацији<br />
„Кусадак”, где ће бити изграђен довољан број плацева<br />
за пресељавање становништва из Зеока и дела<br />
Медошевца који до сада није био захваћен рударским<br />
радовима, а у склопу те локације биће изграђени и<br />
објекти од општег инетреса за Зеоке.<br />
За отварање површинског копа „Радљево”, једну<br />
од највећих инвестицја у наредном периоду, још увек<br />
постоје нејасноћа о начину финаснирања.<br />
– Могуће је финансирање из кредитних линија,<br />
са стратешким партнером или из средстава ЕПС-а. За<br />
2013. су предвиђена минимална средства у оквиру оних<br />
која су нам одобрена од стране ЕПС-а, за финансирање<br />
израде плана детаљне регулације за локацију за организовано<br />
пресељење капацитета 300 домаћинстава,<br />
техничке документације за инфраструктурне и електроенергетске<br />
објекте и завршетак истражних радова.<br />
Говорећи о инвестиционим пројектима који ће бити<br />
финансирани средствима из кредитних линија,<br />
Марковић је истакао:<br />
– За кредит Европске банке за обнову и развој<br />
(EBRD) од 80 милиона евра за набавку нове опреме је<br />
завршена тендерска документација, отворене су понуде,<br />
очекују се извештаји комисија и потписивање<br />
уговора са извођачима. То су четири пакета, набавка<br />
роторног багера капацитета 6.600 кубика на сат,<br />
четири транспортера „б” 2.000, одлагач 8.800 метара<br />
кубних на сат растресите масе и трафостаница, односно<br />
напајање система. Имали смо састанак са представницима<br />
банке и договорена је динамика, до половине<br />
јануара да буде потписан уговор за багер, до<br />
краја јануара за транспортере и одлагач, а за напајање<br />
у марту. Комплетан систем треба да буде завршен<br />
у четвртом кварталу 2015. године, врло битно да се<br />
заврши у том периоду зато што ће монтажни плац,<br />
где ће бити монтирана опрема, у 2016. години бити<br />
захваћен рударскима радовима. Динамика мора бити<br />
испоштована, према документацији 30 месеци је рок<br />
за реализацију да комплетан систем буде намонтиран<br />
и пуштен у пробни рад до августа 2015-е године.<br />
Други кредитни аранжман са Немачком развојном<br />
банком (КfW) од 74 милиона евра, 65 милиона евра<br />
кредита и девет милиона евра бесповратне помоћи,<br />
ових дана је у Скупштини Републике Србије, ратификован.<br />
Предвиђен је да се финансира набавка одлагача<br />
12.000 за „Тамнава-Запад” за међуслојну јаловину,<br />
система за хомогенизацију угља, односно софтверског<br />
и хардверског пакета, изградња депоније ситног<br />
угља капацитета 600 до 700 хиљада тона и опреме<br />
која ће радити на депонији, одлагач 5.000 тона на сат<br />
и два узимача (2.500 тона на сат). Вредност пројеката<br />
је око 40 милиона евра и обезбедиће сигурну и континуирану<br />
испоруку угља и рационално управљање<br />
природним ресурсом, уз смањење атмосферског загађења<br />
у термоелектранама које користе угаљ из Колубарског<br />
басена.<br />
Наталија Живковић
20<br />
ЗОРАН БОЖОВИЋ: СУОЧАВАЊЕ СА ПРОИЗВОДНИМ МОГУЋНОСТИМА ЕПС-а<br />
21<br />
РБ „Колубара” носилац највећег терета одговорности<br />
Електропривреда Србије и РБ „Колубара” налазе<br />
се на крају пословне 2012. године. О производним<br />
резултатима, предстојећим зимским<br />
условима рада, ремонтима, финансијским<br />
тешкоћама, програму пословања за наредну годину<br />
и оспособљености привредних друштава ЕПС-а за<br />
тржишну утакмицу, за новогодишњи број листа „Колубара”<br />
говори Зоран Божовић, директор Дирекције<br />
ЕПС-а за производњу енергије.<br />
Зоран Божовић<br />
Налазимо се на крају пословне 2012. године. У<br />
којој мери ће бити испуњени годишњи биланси<br />
производње угља и електричне енергије у „Електропривреди<br />
Србије”<br />
Очекујемо да ће биланс производње угља за 2012.<br />
годину у РБ „Колубара” бити до краја децембра врло<br />
близу, а можда и на билансу. Ово ће, пре свега, зависити<br />
од броја ледених дана када се мора вршити<br />
одмрзавање вагона за превоз угља до ТЕНТ-a „А” и<br />
„Б”, што успорава истовар и обрт композиција. Знатни<br />
проблеми могу настати и на коповима ако се<br />
формирају ноћне магле или екстремно ниске температуре.<br />
Улажу се велики напори запослених у оба<br />
привредна друштва како би биланс био остварен.<br />
Треба знати да се уз процес одмрзавања у идеалним<br />
условима може превести до 65.000 тона угља дневно,<br />
а да блокови у Обреновцу дневно троше 95.000 тона.<br />
Биланс за 2012. годину износи 29.695.000, а за термоелектране<br />
28.198.000 тона. У ТЕ-КО „Костолац” се<br />
очекује извршење биланса који износи 7.865.000, а за<br />
термоелектране 7.715.000 тона уз велико залагање свих<br />
ангажованих радника. Укупни биланс производње<br />
електричне енергије у 2012. години неће бити у потпуности<br />
остварен првенствено због изузетно лоше<br />
хидрологије на Дунаву, због ограничене производње<br />
ТЕНТ-а у току фебруарских ледених дана, као и померања<br />
рока за кретање у погон после ремонта блока<br />
Б2 у ТЕ „Костолац”.<br />
Да ли се може рећи да је ЕПС одговорио захтевима<br />
за испоруком довољних количина угља и<br />
електричне енергије<br />
У сваком случају, а имајући у виду поларне<br />
хладноће на почетку године и изразито сушно лето,<br />
може се свакако одати признање запосленима и свим<br />
ангажованим извођачима на великом труду и оствареним<br />
резултатима у 2012. години. Осим мањих прекида<br />
у испоруци електричне енергије на дистрибутивном<br />
нивоу, није било ограничења – непопуларних<br />
редукција у електроенергетском сиситему Републике<br />
Србије чему су свакако допринеле ХЕ, ТЕ и рудници<br />
ЕПС-а.<br />
Не очекујемо веће проблеме када је спремност<br />
опреме у питању у месецима који су пред нама. Сигурно<br />
да се све не може предвидети, али сматрамо<br />
да су најважнији захвати на опреми током ремоната<br />
обављени. Уз правилно руковање и превентивно<br />
одржавање расположивост опреме ће бити на<br />
уобичајеном нивоу, а ако наступе већи кварови, проблеми<br />
се могу превазићи максималним анагажовањем<br />
свих учесника у процесу одржавања.<br />
На дан 12. децембра ове године, на депонијама<br />
свих термоелектрана попуњеност је на нивоу од 91<br />
посто (1.797.616 тона) од билансом предвиђених количина.<br />
Чине се напори у свим привредним друштвима<br />
да се крај године сачека са довољним количинама<br />
угља за нормалан и сигуран рад у наредној зими.<br />
Најављена отопљења и мало повољнија хидрологија<br />
омогућиће предах термосектора да би се обавиле потребне<br />
неге постројења што ће побољшати стање залиха<br />
угља, а уједно омогућити остварење билансиране<br />
производње угља на коповима.<br />
Како се недостатак финансија одразио на ремонте<br />
и ревитализацију погона за производњу<br />
електричне енергије и угља<br />
Проблеми у финасирању техничких програма<br />
инвестиција и одржавања су свакако повезани са<br />
приходима од обима производње и остварене наплате<br />
испоручене електричне енергије, угља и топлотне<br />
енергије. Због ограниченог прихода као резултата<br />
цене и губитака у ненаплаћеној енергији, за већа<br />
инвестициона улагања као извори финансирања<br />
се користе и кредити који се морају правовремено<br />
отплаћивати. Све то је утицало да је 2012. година<br />
оптерећена неоствареним планираним приливом<br />
средстава. Већина главних послова је уговорена и<br />
реализована, тако да је техничко стање постројења<br />
задовољавајуће, а обезбеђене су и минималне резерве<br />
материјала и делова. Због неизмирених обавеза<br />
добављачима и извођачима радова, постоје проблеми<br />
КОЛУБАРА БРОЈ <strong>1101</strong><br />
у њиховом наредном пословању, па се предузимају<br />
мере да се дуг измири, како би се омогућило нормално<br />
функционисање производног процеса.<br />
Каква је улога РБ „Колубара” у предстојећим<br />
зимским условима<br />
И поред врло сложене технолошке ситуације на<br />
коповима „Колубаре”, очекујемо да ће сви постављени<br />
задаци, уз традиционално велико залагање запослених,<br />
бити испуњени. Треба имати у виду да је РБ<br />
„Колубара” са својом производњом била носилац<br />
највећег терета и одговорности у свим протеклим годинама,<br />
када се сваки други киловат-сат производио<br />
од колубарског угља, а тако ће остати и у наредних<br />
неколико година.<br />
Привредна друштва улажу напор<br />
да испуне овогодишње билансе, па<br />
запосленима треба одати признање на<br />
огромном труду да се одржи производња<br />
у тешким условима. Најважнији захвати<br />
при ремонтима обављени. Половином<br />
децембра попуњеност на депонијама<br />
термоелектрана око 91 одсто. Упркос<br />
финансијским тешкоћама, већина<br />
главних послова у овој години уговорена и<br />
реализована. У наредној години планирано<br />
да „Колубара” произведе 29,9 милиона<br />
тона угља<br />
Како се остварује оперативна сарадња између<br />
Дирекције ЕПС-а за производњу енергије и привредних<br />
друштава<br />
Сарадња Дирекције за производњу енергије и<br />
површинских копова је свакодневна, без обзира на<br />
доба дана или године, лето или зиму. Основни задатак<br />
ове сарадње је координација активности и<br />
повезивање привредних друштава без обзира да ли<br />
производе угаљ или електричну енергију, а све у<br />
функцији бољих производних резултата и мањих<br />
трошкова уз максималну пажњу за безбедност особља<br />
и сигурност опреме. Осим учесника из РБ „Колубара”<br />
и ТЕНТ-а, у ланцу производње и транспорта<br />
угља значајан допринос имају „Железнице Србије”,<br />
електродистрибуција и ЈП ЕМС са којима дирекција<br />
ЕПС-а усклађује захтеве и интервенише у случају<br />
ванредних ситуација.<br />
Какви нас планови производње очекују у наредној<br />
години<br />
Биланс производње угља за 2013. годину РБ „Колубара”<br />
(29.971.000 тона) је нешто већи него у 2012.<br />
години. Основни проблем је што је због кашњења<br />
развојних планова, „Колубара” са оваквим билансом<br />
на горњој граници могућег и задатак ће бити да у годинама<br />
које су пред нама убрзаним улагањем доведемо<br />
производњу угља на ниво када ће моћи да подмири<br />
потребе термоелектрана. У ПД „Костолац” биланс<br />
производње угља за 2013. годину је 9.705.000 тона што<br />
је знатно више од онога што је билансирано за 2012.<br />
годину. По предложеном електроенергетском билансу<br />
за 2013. годину, производња електричне енергије<br />
је незнатно нижа. Због неизвесне хидрологије опет је<br />
главни ослонац термосектор, уз могуће обезбеђење<br />
угља из „Колубаре” на нивоу ове године, а из „Костолца”<br />
је планирана већа производња због одлагања<br />
капиталног ремонта блока од 350 MW. Добрим радом<br />
и смањеним трошковима, уз могућу корекцију<br />
цене електричне енергије и угља, може се остварити<br />
повољнији финасијски резултат.<br />
Најважније је да смо у ЕПС-у и „Колубари” сви<br />
сагласни да је производња угља приоритет и да се<br />
мора све учинити како би се убрзано решавали сви<br />
проблеми који су пред нама када је отварање нових<br />
копова у питању. Без добрих решења нећемо моћи да<br />
одржимо производњу на нивоу који имамо сада. У<br />
току су активности у министарствима и ЕПС-у да се<br />
утврди стратегија развоја у „Колубари” и „Костолцу”,<br />
сагледавајући текуће потребе за угљем и као базом за<br />
изградњу нових термокапацитета.<br />
У којој мери су привредна друштва ЕПС-а<br />
оспособљена за тржишну утакмицу<br />
У новој години ЕПС очекују интезивне промене у<br />
организацији и пословању, јер се отпочело са процесом<br />
корпоративизације и трансформацијом у акционарско<br />
друштво. Највеће промене у почетку се односе<br />
на делатност снабдевања и дистрибуције електричне<br />
енергије као и могућност за трговину електричном<br />
енергијом на делимично отвореном тржишту у<br />
Србији.<br />
Производна привредна друштва су техичкотехнолошки<br />
углавном спремна за остварење производних<br />
задатака, али ће бити значајних активности<br />
на реорганизацији пословања у економско<br />
– финансијској области, на пословима планирања<br />
и праћења прихода и трошкова од основних и додатних<br />
делатности, а посебно на побољшању енергетске<br />
ефикасности, смањењу трошкова набавки и<br />
ангажовања спољних услуга. Све то треба да допринесе<br />
бољем пословању привредних друштава као и<br />
ЕПС групе што уз остварену тржишну цену угља<br />
и енергије мора омогућити профитно пословање и<br />
развој у наредном периоду.<br />
Мирослав Живановић
22<br />
људи и догађаји<br />
Транспарентне<br />
промене у ЕПС-у<br />
В<br />
лада<br />
Србије је, 16. новембра, усвојила полазне<br />
основе за реорганизацију „Електропривреде Србије”<br />
како би она постала ефикасно и профитабилно<br />
предузеће, јер само такав ЕПС може бити мотор<br />
српске економије и развоја.<br />
Кроз реорганизацију и централизацију функција<br />
Влада Србије је показала јасну намеру да ЕПС постане<br />
профитабилна компанија и не послује више са губитком.<br />
Како истичу из Сектора ЕПС-а за односе са<br />
јавношћу, информације које круже у вези са полазним<br />
основама за реорганизацију ЕПС-а су нетачне, јер план<br />
за корпоративизацију и спровођење полазних основа<br />
још увек није усвојен и тек треба да се дефинише. Све<br />
што се буде радило у вези са тим, као и све статусне<br />
и организационе промене, биће у складу са Законом<br />
о енергетици. Све до сада изнете информације<br />
представљају неистину, јер план реорганизације још<br />
није ни разматран, па ни усвојен.<br />
Нови дневни рекорди<br />
термоелектрана<br />
После завршених ремоната, ревитализација и<br />
пробног рада, овог децембра расположиви блокови<br />
термоелектрана ЕПС-а постижу нове рекорде<br />
у производњи. Термоелектране на лигнит, осам<br />
највећих термоблокова, постигле су два нова дневна<br />
рекорда 14. децембра остваривши производњу од 91,5<br />
милиона киловат-часова и 18. децембра - 92,6 милиона<br />
киловат-часова. Најбољи период рада ТЕ је био у<br />
периоду од 14. до 20. јануара ове године, када се просечно<br />
дневно производило 89,14 GWh. Ранији дневни<br />
максимум у производњи блокови ПД ТЕНТ-а и ПД<br />
ТЕ „Костолац” постигли су 9. јануара 2009. године.<br />
За сигурну и поуздану производњу морају се квалитетно<br />
обавити неопходни радови на опреми и<br />
објектима електрана. За позитивне ствари, као што су<br />
повећање енергетске ефикасности и искоришћења,<br />
треба доста времена, знања, одговорности, али и финансијских<br />
средстава.<br />
Пројекти ЕПС-а међу<br />
најважнијима<br />
П<br />
риоритетни<br />
пројекти Министарства енергетике,<br />
развоја и заштите животне средине представљени<br />
су 14. децембра у Дому Војске Србије. Међу<br />
најважнијим пројектима овог министарства су и<br />
водећи развојни пројекти „Електропривреде Србије”:<br />
изградња реверзибилне хидроелектране „Бистрица”,<br />
трећег блока у ТЕ „Никола Тесла”, отварање површинског<br />
копа „Радљево”, ТЕ „Колубара”, ТЕ „Костолац Б3”,<br />
РХЕ „Ђердап 3”, ТЕ-ТО „Нови Сад”.<br />
Министарка енергетике, развоја и заштите животне<br />
средине проф. др Зорана Михајловић је указала<br />
да је циљ рада овог министарства и Владе Србије<br />
подизање енергетске безбедности Србије и стварање<br />
здраве животне средине.<br />
– У пројекте улагања у енергетику и заштите животне<br />
средине могуће је уложити од седам до 12 милијарди<br />
евра, а кроз реализацију би могло да буде отворено<br />
на десетине хиљада радних места. И привредни<br />
раст Србије могао би да буде оптимистичнији, ако се<br />
крене у реализацију свих инвестиција. Циљ је да не<br />
губимо време, јер је то најдрагоценије за Србију. Време<br />
је да што пре почнемо да потписујемо уговоре за<br />
изградњу нових електрана, отварање нових рудних<br />
поља, регионалних депонија и рециклажних центара<br />
– рекла је др Зорана Михајловић.<br />
Представљању приоритетних пројеката присуствовали<br />
су Венсан Дежер, шеф делегације ЕУ у Србији,<br />
Верица Калановић, министар регионалног развоја и<br />
локалне самоуправе, Костин Борк, председник Савета<br />
страних инвеститора у Србији, КирилКравченко,<br />
генерални директор НИС-а, као и многобројни<br />
амбасадори, представници највећих енергетских компанија<br />
у Србији, банака и консултантских кућа.<br />
Припремила: Оливера Шолтиш<br />
Карикатура: Милан Гамбелић
РАДНИЦИ „ПРИПРЕМЕ” РАДЕ НАЈТЕЖЕ ПОСЛОВЕ НА КОПОВИМА<br />
23<br />
Чета мала, али одабрана<br />
Ина снегу, и по киши, и на сунцу и у хладу,<br />
и кад је лето или зима, и на угљу и у блату,<br />
био дан или ноћ, ту су они, и кад се носи, и<br />
кад се вуче, кад се качи или раскачује, кад се сече или<br />
спаја, и када се премешта или смешта, гура или ваља!<br />
Углавном кад је мука ту су они, радници „Припремних<br />
радова” на Пољу „Д”.<br />
Свима њима именитељ је заједнички: „Много раде,<br />
али мало зарађују!”<br />
– Леба овде буразеру нема, можеш само да се огребеш<br />
за понеку повреду. Пре шест месеци једном нашем<br />
колеги сајла је пребила обе ноге. Ено га још увек<br />
у болници, имао је три операције и још увек лежи у<br />
кревету – добацује један помоћни радник док покушава<br />
да малотну закачи за куку клизног воза.<br />
„Леба овде буразеру нема,<br />
можеш само да се огребеш за понеку<br />
повреду, од нас су и балетани<br />
повлашћенији”, кажу помоћни<br />
радници „Припреме”<br />
КОЛУБАРА БРОЈ <strong>1101</strong><br />
Овде су ашов и лопата отхраниле многе фамилије.<br />
Као да се тежак физички рад попут животне одреднице<br />
понекад генетски преноси са колена на колено.<br />
Породици Јовичић из Бурова мучење је годинама<br />
у опису посла. После деде Будисава и оца Миодрага<br />
и најмлађи Ивица наставио је породичну традицију.<br />
Од плате која месечно износи 25.000 динара живе он,<br />
супруга и два мала сина. Али се не жали.<br />
– Добро је што радим сваки други дана па у паузама<br />
могу да „убијем” још понеку надницу. Важно је да<br />
се преживи од првог до првог – искрен је Ивица.<br />
Ненад Никић из Барзиловице у „Припреми” ради<br />
већ двадесет година, па је, као стара кука, недавно<br />
напредовао у служби, и сада квалификовани физикалац.<br />
– Видиш ли где радимо Онда кажу да су нам плате<br />
велике. Е, мој синовац у овој земљи су и балетани<br />
повлашћенији од нас физикалаца. Они на годину зараде<br />
четири месеца бенефицираног стажа, а ми само<br />
три. И то је правда Изем ти ја такву правду – цедећи<br />
кроз зубе закључује Никић.<br />
Они су по свему другачији, па им је и радно време<br />
посебно јер на посао долазе сваки други дан и ту<br />
остају по 12 сати. Чета мала али одабрана, сваког дана,<br />
у два турнуса, без престанка, патролира коповским<br />
беспућем радећи најтеже физичке послове којих овде<br />
на Пољу „Д” има напретек. Од алата имају само руке<br />
и својих десет прстију!<br />
Текст и фото: Д. Ђорђевић
24 ОБИЧНА НОЋ СА ПОСАДОМ „ГЛОДАРА 3” НА ПОЉУ „Б”<br />
25<br />
Породица од 150 радника<br />
Прва суснежица ове зиме<br />
посустала је већ око поднева,<br />
пред нама ведра<br />
децембарска ноћ. Температу ра се<br />
незнатно спустила испод нуле,<br />
али као и увек, чини нам се да је<br />
на копу зна тно хладније. На Поље<br />
„Б” стижемо нешто раније, баш на<br />
примопредају смене. Судећи по<br />
договору старешина, чини се да је<br />
пред њима, али и нама поприлично<br />
мирна ноћ.<br />
Старешина смене „Д” Милан<br />
Вукић и главни пословођа Миливоје<br />
Симић пуни су хвале за<br />
ову смену. Кажу да је специфична<br />
по томе што око 150 радника,<br />
колико броји, више су породица<br />
него колеге. Довољно говоре и<br />
речи Миливоја који је од 1980. године<br />
са њима:<br />
– Мислим да ће ми најтежи тренутак<br />
у животу бити када одем у<br />
пензију, када их оставим. Овде се<br />
не гледа да ли је неко рудар, машинац<br />
или електричар, у сваком<br />
погледу човек може да рачуна на<br />
њих. И у послу, а и приватно.<br />
Смена је развезена, све је организовано<br />
како треба, сада је на нас<br />
ред да идемо на коп. Ноћашња<br />
„дестинација” нам је „глодар 3”,<br />
багер коме је 2012. година била<br />
веома узбудљива. Вођен сигурном<br />
руком возача, „газ” се пробија<br />
кроз коп. Ноћну тмину разбијају<br />
светла багера.<br />
Дубоко у угљеном блоку, врти<br />
се радни точак „глодара 3”. Наткриљује<br />
га облак угљене прашине.<br />
У корак са „кашиком” иде<br />
пла нир-мајстор. Већ се нахватао<br />
зиме, а ноћ је тек почела. Ми из<br />
„газа” право у бару. На наше и неизговорено<br />
питање одговара уз полуосмех,<br />
да ето, и поред тога што<br />
је угаљ овде веома „тврд” во да из<br />
њега нон-стоп тече. На ње гове речи<br />
Трећа смена посаде „глодара 3” и „банда”<br />
надовезује се рудар ски пословођа у<br />
смени „Д” Драган Вукадиновић,<br />
објашња ва јући да је ово најни жа<br />
тачка копа, где је рад справе ограничен<br />
јер су близу подине. Терен је<br />
заводњен, тежак за рад, па је неопходна<br />
максимална концентрација<br />
комплетне посаде.<br />
– „Глодар 3” је од почетка године<br />
више пута мењао позицију рада.<br />
Најпре смо радили на Другом БТО<br />
систему, потом смо сишли на угаљ,<br />
у априлу je ремонтован, па смо радили<br />
међуслојну јаловину. Скоро<br />
КОЛУБАРА БРОЈ <strong>1101</strong><br />
за месец дана дешавало се и да<br />
два пута идемо у транспорт. При<br />
томе, дужина транспорта је од 600<br />
до 800 метара. Често и дуго транспортовање<br />
лоше утиче на способност<br />
багера, па смо стога током<br />
године и имали више хаварија –<br />
истиче Вукадиновић.<br />
До кабине багеристе, уз блатњаве<br />
гелендере и клизава газишта и<br />
још клизавије ципеле, сигурно дођосмо.<br />
У кабини угашена светла.<br />
Ту је и онај добро познати<br />
звук копа, тупо брујање<br />
трака које надјачава звук<br />
кашика које се заривају у<br />
земљу. Овде је овај звук<br />
благодетан, значи да<br />
системи раде, да<br />
нема застоја<br />
– Битно је да се екран компјутера<br />
и „кашика” багера виде. Оћоравих<br />
од овога – показује руком багериста<br />
Раде Алексић према компју тер ском<br />
екрану који прати кретање трака.<br />
– Посао багеристе је изузетно<br />
одговоран и напоран, концен трација<br />
не сме да ти попусти ни за<br />
секунд, није важно да ли је дневна<br />
смена или ноћна, увек мораш бити<br />
на опрезу. Пошто на багеру због<br />
видео надзора нема тракисте, то<br />
ми доноси само додатну главобољу<br />
при раду. Није само сести за команде,<br />
у овом послу константно смо<br />
изложени и притиску што веће<br />
производње – каже Алексић.<br />
На наше питање како је бити<br />
багериста „глодара 3”, уз шеретски<br />
осмех прича да је са овим багером,<br />
од почетка његовог укључења у<br />
рад, дакле пуних 24 година.<br />
– Добра је ово машина, знам ја<br />
њу али зна и она мене, па са њом<br />
сам провео више ноћи него са женом<br />
– шаљиво каже Раде.<br />
Верни „сапатник” овог багера<br />
од ње гових почетака је и бравар<br />
Славко Бранковић.<br />
– Евидентно је да се на Пољу<br />
„Б” енормно повећао обим посла,<br />
нарочито када је наша струка у<br />
питању. Доласком нових система,<br />
нажалост, није се повећао број бравара,<br />
тако да је највећи део посла<br />
спао на сменске браваре. Да би багер<br />
несметано радио, неопходно је<br />
при сваком преузимању смене обавити<br />
визуелни пре глед свих виталних<br />
делова багера и банда и морају<br />
се отклонити сви недостаци. Наш<br />
посао је такав да смо константно<br />
напољу, значи изложени смо и<br />
снегу и киши, врућинама. Поред<br />
редовног посла, због техничких<br />
карактеристика багера, обавезно<br />
је и праћење његовог транспорта,<br />
а у овој години их је било... Можда<br />
је овај посао један од најтежих на<br />
копу, нарочито у зимским условима<br />
– објашњава Бранковић.<br />
Док ноћ одмиче, не можемо да<br />
не при метимо како нам сви ови<br />
људи, говоре допуњавајући један<br />
другог. Посао није стајао, само је<br />
разговор једноставно текао. Споља<br />
допире звонки звук лопате док се<br />
зарива у залутале масе. Пршти<br />
угаљ у ноћи. По ко зна који пут<br />
одгрћу их помоћни радници запослени<br />
преко „Колубара-Услуга”.<br />
Наши саговорници, када већ<br />
говоримо о посади, искусни су<br />
„угљени вуци”, сваки са преко 25<br />
година радног стажа. И сви у један<br />
глас траже да се похвале радници<br />
који су запослени на одређено време.<br />
Они времена за разговор нису<br />
имали, али су зато њихови старији<br />
рекли све. Да раде за мала примања,<br />
да раде све најтеже физичке послове<br />
по свакаквим временским условима,<br />
и што је параметар за ову посаду<br />
и ову смену, да раде добро.<br />
Текст: Драгана Весковић<br />
Фото: Милан Цвијетић
26<br />
СУДАР ТРАДИЦИЈЕ СА САВРЕМЕНИМ ВРЕМЕНОМ<br />
27<br />
Дрво-запис одолева сеоби<br />
Пресељени живи! Премештени<br />
мртви! Али страх од<br />
дрвета-записа, које по на родном<br />
предању представља светињу<br />
у коју се не дира, јер ће онога ко то<br />
учини наводно задесити несрећа,<br />
сада прети да заустави рударске<br />
радове. Страх је надјачао намеру да<br />
се са вреочког гробља, са ког је исељено<br />
око 4.500 гробова, премести и<br />
стабло дивљег кестена. Радници<br />
„Колубаре” одбили су да пресаде<br />
свето дрво јер се плаше – клетве.<br />
Грех је када запис неко<br />
намерно посече. Ипак, када<br />
постоје ваљани разлози,<br />
као што је то случај са<br />
ширењем копова, без кога би<br />
и мештани Вреоца остали<br />
без струје, приступа се<br />
обреду благодарења за<br />
испуњење молбе и за свако<br />
доброчинство божије,<br />
после чега је могуће, без<br />
последица, уклонити свето<br />
дрво, кажу свештеници<br />
Дивљи кестен, који спречава ширење<br />
копова, посађен је још 1986. у<br />
близини гробља, али је оно касније<br />
проширено, па се и ово дрво-запис<br />
нашло унутар вечног почивалишта.<br />
Годинама је поред кестена, на дан<br />
сеоске славе, пролазила литија, а<br />
мештани су се према њему односили<br />
са великим страхопоштовањем.<br />
Када је почетком октобра старо<br />
гробље пресељено, мештани су од<br />
управе „Колубаре” захтевали да се<br />
дрво сачува и пресади на ново вреочко<br />
гробље.<br />
Благоје Алексић, председник<br />
Одбора за пресељење гробља, објашњава<br />
да је управа рудника решила<br />
да изађе у сусрет мештанима<br />
КОЛУБАРА БРОЈ <strong>1101</strong><br />
Вреоца и да о свом трошку свети кестен пресади на<br />
нову локацију. Да би све испало по прописима ангажовани<br />
су и стручњаци са Института за шумарство,<br />
урађен је елаборат, али је читав посао одложен јер нико<br />
није смео да дотакне дрво, из страха од проклетства.<br />
g Пре две године посечен<br />
запис у Барошевцу<br />
Са сличним проблемом управа рудника<br />
била је суочена и пре две године када је готово<br />
заустављена производња на Пољу „Б” јер нико<br />
није хтео да посече барошевачки запис, храст<br />
стар преко 100 година. Тек после великих<br />
перипетија пронађен је један пензионисани<br />
дрвосеча који је уз благослов локалних<br />
свештеника исекао свето дрво. Грађа од овог<br />
хрста биће употребљена за доградњу цркве у<br />
Барошевцу тако да ће свето дрво и даље имати<br />
своју заштитничку улогу.<br />
– Због тога што код мештана постоји јако веровање<br />
о значају кестена планирамо да га спасимо и да га<br />
пресадимо на ново вреочко гробље. Струја је потребна<br />
Србији, а ово је, нажалост данак који плаћамо цивилизацији<br />
и развоју – каже Алексић.<br />
У Вреоцима је било седам записа, али се пре две<br />
године један осушио, док се осталих шест налазе у<br />
зони будућег проширења копа.<br />
– Поред кестена имамо још пет светих дрвета, три<br />
храста и по једну крушку и трешњу. Њима смо обележили<br />
границе села и сваке године на дан месне<br />
славе литија обилази сваку ову светињу – објашњава<br />
заменик председника Месне заједнице Вреоци Славко<br />
Саватијевић, који је већ припремио место на које<br />
ће свети кестен бити пресађен, чим се пронађе<br />
довољно храбар багериста да дрво ископа.<br />
Најтежи проблем рудник „Колубара” би могао да<br />
има са највећим светим дрветом, храстом високим<br />
преко тридесет метара, који је пре 250 година засађен<br />
у порти сеоске цркве. Ипак, свештеници тврде да<br />
црква за овакве ситуације има решење у молитви која<br />
је осмишљена баш за овакве прилике.<br />
– Када постоје ваљани разлози, као што је то случај<br />
са ширењем рудника, без кога би и мештани Вреоца<br />
остали без струје, приступа се обреду благодарења за<br />
испуњење молбе и за свако доброчинство божије, после<br />
чега је могуће, без последица, уклонити свето<br />
дрво – објашњавају свештеници.<br />
Да је народно веровање за сада моћније чак и од<br />
божије речи, најбоље се види на примеру Мирољуба<br />
Милинковића, у чијем дворишту се налази један од<br />
вреочких записа, крушка посађена 1957. године. Он је<br />
убеђен да су велике несреће које су га погодиле делом<br />
везане и за лош третман који је његова породица имала<br />
према овом светом дрвету.<br />
– За крушку, у коју је још стари вреочки поп урезао<br />
крст, нисмо марили све док, почетком 90-их није<br />
обновљена литија. Чак смо поред дрвета ископали и<br />
септичку јаму – објашњава Мирољуб разлоге својих<br />
недаћа, тврдећи да је крушка почела боље да рађа од<br />
како јој је породица указала више поштовања.<br />
У Вреоцима кружи и прича о једном ме штанину<br />
који је без разлога посекао запис. Он је умро веома<br />
млад, али је пре тога, изгубио сина кад је као беба,<br />
упао у лонац с водом и удавио се. Његов други син<br />
погинуо је у несрећи, док је трећи умро такође веома<br />
млад. Према овој застрашујућој причи проклетство се<br />
пренело чак и на треће колено непромишљеног<br />
„дрвосече”, када је на послу изненада преминуо и<br />
један од његових унука.<br />
Занимљива је и прича Милојка Антонијевића,<br />
који ће се ускоро иселити са свог имања на коме се налази<br />
једна од две вреочке свете воћке, које су годинама<br />
чувале његово село од несреће. Овде је још његов прадеда<br />
Матеја засадио крушку, која се осушила. Из тог<br />
сасушеног дрвета, незнано како, изникла је дивља<br />
јабука, али је и ова воћка убрзо доживела исту судбину<br />
као и њена претходница.<br />
g Пелцер за Гиниса<br />
Кестен који је требало да буде пресађен висок<br />
је осам метара, а процењује се да ће његова<br />
тежина, када буде ископан, са бусеном износити<br />
близу 10 тона. Милорад Веселиновић,<br />
заменик директора београдског Шумарског<br />
института, каже да се у Србији веома ретко<br />
пресађује овако велико дрвеће, због високе<br />
цене таквих подухвата. Највеће дрво које је до<br />
сада пресађено била је једна секвоја стара две<br />
деценије, висока 25 метара и тешка преко 20<br />
тона. Пре неколико година ово џиновско дрво<br />
са успехом је пресађено из расадника „Лепо<br />
поље” код Љига на једно приватно имање у<br />
120 километара удаљено село Горњи Добрић у<br />
подножје планине Цер.<br />
После неког времена, на чудесан начин, из осушеног<br />
јабу ковог корена процветала је раскошна трешња.<br />
Ова необична прича дошла је и до месног свештеника<br />
који је дрво освештао и у њега урезао крст.<br />
– Сва имовина, осим трешње, уредно ми је пописана.<br />
Паре ми од ове светиње не требају. Нисам ваљда<br />
луд да наплатим запис – искрен је Милојко.<br />
Драгољуб Ђорђевић
28 СА РУКОВАОЦИМА САМОХОДНИХ ДИЗАЛИЦА „ПОМОЋНЕ МЕХАНИЗАЦИЈЕ” НА ПОЉУ „Д”<br />
Први дођу, последњи оду<br />
Живковић, Хајзери и Матијашевић<br />
Без самоходне дизалице на гусеницама, такозваног<br />
цевополагача који, осим подизања и<br />
ношења терета служи и за вучу и померање<br />
трачних транспортера, рад на копу не може се замислити.<br />
Руковаоци ове специфичне рударске машине<br />
избројали су преко 120 различитих операција које је<br />
она способна да уради. Посао руковаоца цевополагача<br />
важи за најзахте внији, најодговорнији, а самим<br />
тим и најтежи на копу. Одговорност радника је вишеструка,<br />
не само за терет који подижу и превозе, већ и<br />
за људе који се налазе непосредно око машине.<br />
Драган Хајзери, главни пословођа експлоатације<br />
машина „Помоћне механизације” на Пољу „Д” каже<br />
да је тренутно на овом копу ангажовано шест самоходних<br />
дизалица.<br />
– Четири машине имају хидрауличне команде и<br />
са њима је сигурније радити, док старе машине поседују<br />
механичке команде и задају нам невоље. Тешко<br />
их је одржавати јер су израубоване и дотрајале, а<br />
највише тешкоћа има са кочницама за куку и кран<br />
– објашњава Хајзери.<br />
Почетком децембра самоходне дизалице биле су<br />
ангажоване на премештању свих система са Поља<br />
„Д” на Волујак. Да невоље буду веће, глиб и блато на<br />
копу додатно су успоравали посао.<br />
Радишу Живковића, руковаоца новог цевополагача,<br />
затекли смо док је паковао чланке трачног<br />
транспортера за траку А-12.<br />
– Да машина није нова, не бих се изборио данас<br />
са овим послом. Дигитализована је и показује комплетне<br />
податке о терету, тако да нема ризика да се<br />
цевополагач преврне приликом подизања већег терета<br />
– објашњава Живковић, који рукује самоходним<br />
дизалицама 16 година.<br />
Он каже да сваки дан овај посао са собом носи<br />
много опасности и стресова које подносе захваљујући<br />
међусобном разумевању и колегијалности. Само тако<br />
могу психички да поднесу чињеницу да раде са<br />
сајлама које су везане жабицама (јер немају атестиране),<br />
да не размишљају како ће се стара машина<br />
преврнути под теретом и повредити људе око ње, да<br />
се не нервирају када им из базе јаве да је пут проходан<br />
а пута нема... и забораве на коментаре оних који<br />
су коп видели само на телевизији, али су „поуздано<br />
упућени” да су коповске плате срамно велике.<br />
Живковић каже да никада неће заборавити период<br />
од осам година које је провео у смени:<br />
– Свака ноћ је била попут праве ноћне море.<br />
Смањена видљивост, непрегледан терен, па се у<br />
једном тренутку запиташ да ли уопште знаш где си<br />
кренуо.<br />
За цевополагаче на Пољу „Д” нема довољно руковалаца.<br />
Неколицина храбрих младих људи најпре се<br />
учи на лакшим машинама, те се након пар месеци<br />
међу њима бирају најбољи за руковање самоходном<br />
дизалицом.<br />
Све више посла, а старе машине<br />
непоуздане. Најновији цевополагач<br />
набављен пре две године<br />
Славко Матијашевић обучио је десетине младих<br />
овом послу. Радни век започео је са деветнаест година<br />
као руковалац булдожера, да би након четири године<br />
прешао на цевополагач. Много нових година дочекао<br />
је на копу и каже да је дошло време да оде у пензију.<br />
– Некада је обука за руковаоце овом машином<br />
трајала пуних годину дана, али је тада било више<br />
људи на копу. Машине су до деведесетих година<br />
прошлог века имале само механичке команде, па<br />
иако нису биле модерне, биле су безбедније, јер нисмо<br />
имали проблема са набавком резервних делова.<br />
Лакше смо их одржавали и нису се често квариле –<br />
присећа се најстарији и најискуснији руковалац самоходне<br />
дизалице.<br />
За овај посао нема безбедносних гаранција. Све<br />
зависи искључиво од човека у кабини цевополагача,<br />
његове пажње и спретности. На коп први долазе, а<br />
последњи одлазе. Најтежи тренутак им је, кажу, на<br />
крају радног дана када сви оду својим кућама, а они<br />
остану сами чекајући „газ” да их одвезе с копа.<br />
Живот руковалаца самоходних дизалица Славко<br />
Матија ше вић описао је кратко: „Овај посао је као<br />
одслужење војног рока. Сваког дана прецртаваш<br />
по један дан на календару, али када стигнеш до<br />
последњег – ипак ти буде жао!”<br />
А. Стојановић
КОЛУБАРА 2013
НЕОБИЧНО ЗАНИМАЊЕ 33<br />
За воланом најтежег воза<br />
Нема ни свој канцеларијски сто, ни компјутер,<br />
нити може у 15 часова да се врати свом дому<br />
и породици, а до прошле године није имао<br />
ни клима-уређај. Ипак, за себе каже да се осећа привилеговано,<br />
јер у данашње време, када су људи због<br />
егзистенције приморани да раде послове које не воле,<br />
Предраг Живановић је срећан на свом радном месту<br />
и не би га мењао ни за шта на свету.<br />
У кабини од пола квадрата Предраг<br />
Живановић свој посао не би мењао ни за<br />
један други на свету<br />
Он је возач најтежег теретног возила у „Помоћној<br />
механи зацији” – вучног воза, чији се волан поверава<br />
само најбољим и најодговорнијим радницима. Радни<br />
дан му почиње у седам сати, када у кабини од пола<br />
квадратног метра пали мотор нисконосеће приколице<br />
дуге 21 метар, натоварене тонама терета (рударска<br />
механизација, радни точак багера, делови тешке<br />
механизације) и креће на пут. Упућени кажу да су<br />
за овај посао потребни челични живци, проблеми се<br />
остављају код куће, а концентрација мора бити максимална,<br />
јер се овде и најмања грешка прескупо плаћа.<br />
Међутим, за Предрага који слови за најбољег возача<br />
теретног саобраћаја у ру довачкој ауто-гаражи, не<br />
постоји тежак задатак.<br />
– Камион је мој живот. То је одговор на питање<br />
зашто толико волим свој посао који није ни атрактиван,<br />
ни једноставан. Одрастао сам у Рудовцима,<br />
где се у близини моје куће налазио површински коп<br />
глине „Шамот”. Дечачке дане проводио сам у радионици<br />
са механичарима и једва чекао тренутак да ми<br />
возачи камиона дозволе да се возим са њима. Чак<br />
ми је и омиљена играчка била камион – присећа се<br />
детињства наш саговорник.<br />
У „Колубари” је почео да ради са 17 година на<br />
Пољу „Д”, као помоћник возача цистерне за воду. Након<br />
одслуженог војног рока, постао је возач цистерне<br />
и на том месту провео 11 година. Каже да су му године<br />
пролазиле у нади да ће му се остварити највећи сан<br />
– да пређе у „Помоћну механизацију” као возач вучног<br />
воза. У погон је дошао 1999, а годину дана касније<br />
жеља му се остварује – коначно је сео за волан вучног<br />
воза. Од прошле године вози нову нисконосећу приколицу<br />
која има климу у кабини.<br />
Након 30 година радног стажа, од ко јих је 13 за<br />
воланом вучног воза, Предраг иза себе има више ласкавих<br />
признања. Са две бронзане медаље окитио се<br />
2007. године (такмичење возача у Лазаревцу и екипно<br />
такмичење возача „Помоћне механизације” на<br />
међународном такми чењу у Црној Гори). Исте године<br />
изабран је и за најбољег возача теретног саобраћаја<br />
„Помоћне механизације”.<br />
g Обавезна полицијска пратња<br />
Вучни воз је нисконосећа полуприколица<br />
или приколица која превози терет тежине до 40<br />
тона.<br />
С обзиром да су углавном сви терети<br />
ван габарита, овај „теретњак” има обавезну<br />
полицијску пратњу ради безбедности на путу<br />
и евентуалног заустављања саобраћаја, а<br />
неопходна је и дозвола коју одобрава Јавно<br />
предузеће „Путеви Србије”. По важећем Закону<br />
о саобраћају, максимална дужина вучног воза је<br />
21 метар.<br />
У слободно време чита стручне часописе о камионима<br />
и сваког дана научи нешто ново. Много му значи<br />
подршка колега и шефова, узајамно разумевање и<br />
поштовање. Он је човек коме је довољна и сама похвала<br />
колега за добро обављен посао. Након напорног<br />
дана, топла људска реч му вреди више од новца. Зато<br />
је сре ћан у својој „покретној канцеларији” од пола<br />
квадрата.<br />
Ана Стојановић<br />
КОЛУБАРА БРОЈ <strong>1101</strong><br />
Предраг Живановић
34<br />
зелена страна: ТРЕЋА КОНФЕРЕНЦИЈА „ ИЗВЕШТАВАЊЕ ЗА ОДРЖИВОСТ“<br />
35<br />
Србија добија Центар за управљање животном средином<br />
Имплементација пројекта „Успостављање Центра<br />
за управљање животном средином” у<br />
Србији (EMC – Environmental Menagement<br />
Center Serbia) је у завршној фази и тим поводом 10.<br />
децембра у Београду, у организацији националне<br />
канцеларије Регионалног центра за животну среди ну<br />
– РЕК (REC – Regional Environmental Center) – и Агенције<br />
за заштиту животне средине Републике Србије<br />
(SEPA – Serbia Environmental Protection Agency), уз подршку<br />
Министарства енергетике, развоја и заштите<br />
животне средине Србије, одржан је трећи промотивни<br />
скуп под називом „Извештавање за одрживост”.<br />
Овај, за Србију веома значајан пројекат, започет је<br />
крајем 2010. године, уз финансијску подршку Министарства<br />
спољних послова Владе Краљевине Норвешке,<br />
које је донирало 2,9 од укупно 3,4 милиона евра,<br />
колика је вредност пројекта, и који би према плану<br />
требало да се заврши у мају наредне године. Центар<br />
за управљање животном средином, који се имплементира<br />
у оквиру Агенције, убудуће ће пружати услуге<br />
компанијама које имају постројења или обављају послове<br />
који могу имати негативан утицај на здравље<br />
људи и животну средину.<br />
Скупу у Београду, уз представнике Министарства<br />
енергетике, EMC, REC и SEPA, присуствовали су<br />
и госпођа Сирен Берге (Siren Berge), извршни директор<br />
норвешке компаније „EMISOFT”, која је израдила<br />
специјални софтвер „TEAMS” (користити се<br />
за прикупљање, обраду података и извештавање о<br />
животној средини), директорка Агенције за животну<br />
средину Црне Горе, госпођа Радивојка Пејовић, као<br />
и представници десет компанија – партнера (види<br />
оквир) које су укључене у пројекат. „Колубару” је<br />
представљала руководилац Сектора за заштиту и<br />
унапређење животне средине мр Вукица Попадић<br />
Њуњић са групом сарадника.<br />
Директор Агенције за заштиту животне средине<br />
Републике Србије Момчило Живковић истакао је да<br />
је покретањем пројекта „EMC” препознат значај наставка<br />
интензивне сарадње Агенције са индустријом<br />
и уочено је да кроз овакву врсту контаката најбоље<br />
градити свест о значају извештавања у области животне<br />
средине.<br />
„Колубара” међу првима постала партнер<br />
у пројекту „EMC”, који је Влада Краљевине<br />
Норвешке донирала са 2,9 милиона евра<br />
– Центар је пружена рука индустрији да бисмо<br />
заје днички промовисали изазове управљања животном<br />
средином и постизање високих стандарда контроле<br />
процеса емисије загађујућих супстанци у све<br />
медије животне средине – рекао је Живковић и изразио<br />
очекивање да ће пројекат, и по формалном завршетку,<br />
наставити да се развија, а Србија, као крајњи<br />
циљ, добити ефикасан општи систем за извештавање<br />
о емисијама у животној средини.<br />
Како је нагласио директор пројекта „EMC” у Србији<br />
Радоје Лаушевић, заменик извршног директора<br />
Регионалног центра за животну средину за централну<br />
и источну Европу, на многим међународним<br />
скуповима у последње време све је присутнија констација<br />
да је сувише касно да се климатске промене<br />
спрече, већ да се мора радити на прилагођавању последицама<br />
промена климе и њиховом ублажавању.<br />
g Одрживост и развој се<br />
морају хитно решавати<br />
– У наредне четири године Србија треба<br />
да постане институционално, економски<br />
и инфраструктурно развијена држава, без<br />
системске корупције и криминала, земља<br />
компатибилна са стандардима Европске уније,<br />
са привредом заснованом на знању, ефикасном<br />
коришћењу ресурса, са већом ефикасношћу и<br />
продуктивношћу.<br />
Одрживост и развој су наши стални друштвени<br />
проблеми, које сви морамо хитно да решавамо,<br />
а примена стратегије одрживог развоја утицаће<br />
у Србији на смањење притиска на природне<br />
ресурсе и већу запосленост – рекла је, поред<br />
осталог, Мирјана Кнежевић, представница<br />
Министарства енергетике, развоја и заштите<br />
животне средине.<br />
КОЛУБАРА БРОЈ <strong>1101</strong><br />
– Отприлике, сва та ублажавања последица су<br />
адресирања проблема који се виде као врх леденог<br />
брега и лично мислим да када данас говоримо о<br />
унапређењу управљања за одрживост и унапређењу<br />
зелене економије у суштини говоримо само о врху леденог<br />
брега, а не и оном што се налази испод површине<br />
воде и где је главна маса проблема. Зато је промена<br />
става и понашања у суштини решавања проблема и<br />
верујем да ће и овај скуп томе дати додатни допринос,<br />
како у сектору индустрије, тако и у сектору државне<br />
управе – рекао је Лаушевић.<br />
– Веома сам задовољна што се „EMC” пројекат у<br />
Србији налази у завршној фази, што ће се успешно<br />
и без кашњења реализовати и да смо сви укључени<br />
у њега успели да остваримо очекиване резултате.<br />
„EMISOFT” је имао част да у протекле две године ради<br />
са REC и SEPA, а софтверски програм „TEAMS”, заснован<br />
на модерној технологији „Мајкрософта” и захтевима<br />
Европске уније, омогућио је да су српске власти<br />
сада потпуно спремне да европске институције<br />
извештавају о животној средини у сагласности са<br />
СТУДЕНТИ МАШИНСКОГ ФАКУЛТЕТА У „КОЛУБАРИ”<br />
Блиски сусрет са изазовима<br />
Група од четрдесетак студената пете године и<br />
асистената и сарадника на Катедри за процесну<br />
технику и заштиту животне средине Машинског<br />
факултета Универзитета у Београду била је<br />
почетком децембра гост Рударског басена „Колубара”.<br />
Они су најпре обишли површинске копове, а затим се<br />
у Дирекцији компаније упознали са активностима и<br />
достигнућима Сектора за заштиту и унапређење животне<br />
средине у протекле две и по године.<br />
Како су, износећи импресије, медијима рекли студенти<br />
Иван Тасковић и Саша Добрић, било је то<br />
за њих веома интересантно искуство, које ће им доста<br />
значити и захвалили „Колубари” што им је омогућила<br />
да се директно упознају са активностима у<br />
највећој компанији „Електропривреде Србије”, a Душан<br />
Тодоровић, асистент на Машинском факултету,<br />
истакавши досадашњу добру сарадњу ове образовне<br />
установе са ЕПС-ом и Рударским басеном „Колубара”.<br />
Оно шта је Сектор за заштиту и унапређење животне<br />
средине од оснивања, пре две и по године,<br />
успео до сада да уради у овој области, гостима су<br />
представили мр Вукица Попадић Њуњић, руководилац<br />
Сектора и мр Александар Симић, задужен за<br />
мониторинг животне средине.<br />
g Учесници - партнери у „EMC”<br />
Уз ПД РБ „Колубара”, која је прва приступила<br />
пројекту, у њега се укључило још девет компанија<br />
у Србији: Железара Смедерево, Сојапротеин<br />
(Бечеј), Агропродукт Шинковић (Бечеј), Железнице<br />
Србије, РТБ Бор, Тигар (Пирот), Петрохемија<br />
(Панчево), Београдске електране и Делтааграр<br />
(Београд).<br />
постављеним стандардима – рекла је Сирен Берге,<br />
извршни директор норвешке компаније.<br />
Како је најављено, нова конференција посвећена<br />
имплементацији пројекта „Успостављање Центра<br />
за управљање животном средином у Србији” биће<br />
одржана у марту, а завршни скуп у мају наредне године.<br />
С. Младеновић<br />
– У развијеним европским државама посете академаца<br />
значајним компанијама је поодавно уобичајена<br />
ствар – рекла је Попадић Њуњић и изразила наду<br />
да ће и у Србији пример добре праксе постати тесна<br />
сарадња „Колубаре” и других компанија са свим<br />
факултететима и школама на којима се учи о заштити<br />
животне средине. Она је „машинцима” посебно<br />
указала на то да ће се сутра, код практичног<br />
бављења проблемима из ове области, сусрести и са,<br />
не баш увек, благонаклоним дочеком, али да због<br />
тога не смеју бити обесхрабрени, већ још истрајнији<br />
и упорнији.<br />
Студентима и асистентима Машинског факул тета<br />
представљени су, између осталог, и значај до бијања и<br />
реализације првог „зеленог” кредита у рударству (182<br />
милиона евра од EBRD и KfW) у смањењу емисије<br />
„гасова стаклене баште” из српских термоелектрана,<br />
важност стриктног придржавања стандарда. У презентацији<br />
мр Александра Симића, најзанимљивији<br />
део био је поређење тренутног стања на плану пречишћавања<br />
отпадних код нас („Колубари”) и у Јапану,<br />
илустровано низом први пут виђених снимака, које<br />
је Симић начинио током прошлогодишњег боравка у<br />
овој далекоисточној земљи.<br />
С. Младеновић
36 У ТРЕЋОЈ СМЕНИ на „ТАМНАВа-западном пољу”<br />
У очекивању сибирске зиме<br />
Петак је, 7. на 8. децембар. Време хладно, али<br />
суво. Метеоролози од сутра најављују снег.<br />
И били су у праву. Кренули смо на површински<br />
коп „Тамнава-Западно поље” у посету Првом<br />
јаловинском систему који је 14. новембра испунио<br />
годишњи план производње од 11 милиона кубика и<br />
тиме допринео да овај угљенокоп у потпуности оствари<br />
планирану производњу откривке за ову годину.<br />
Стижемо на почетак треће смене, дочекује нас<br />
помоћник управника копа Горан Томић. Говори нам<br />
како су планови за производњу јаловине велики, али<br />
да њихови системи веома добро раде.<br />
– Ове године ћемо имати око 13 милиона на Првом<br />
и рекордних 16 милиона метара кубних откривке на<br />
Другом БТО систему. До сада у „Колубари” нисмо<br />
имали тако велике резултате на јаловинским системима.<br />
Околности су биле добре, повољни временски<br />
услови, али и много доброг рада, труда и залагања. И<br />
производња на угљеним системима је у оквиру плана,<br />
сматрамо да ћемо годину завршити са 200 до 300<br />
хиљада тона више од планираних.<br />
Одлазимо на коп, призор скоро нестваран. Пред<br />
нама се појављује мали осветљен град. На „глодару<br />
2000” комплетна посада је, осим багеристе, напољу.<br />
Кажу, није хладно, само је три степена испод нуле. Не<br />
заборављају и неће никада овогодишњи фебруар.<br />
Нико од чланова посаде не осећа се повлашћено у<br />
односу на друге копове. Напротив. Рударски пословођа<br />
Првог система Драган Симић каже да према<br />
обиму производње имају знатно мање запослених<br />
него Поље „Д”. Три месеца послове обавља пешице,<br />
јер нема теренски превоз. Свима тешко пада недостатак<br />
возила. У овој смени имали су четири газа и<br />
један камион за масовни превоз. Њима треба одвести<br />
смену на размену, вратити другу на време да радници<br />
стигну на аутобусе, одвести надзорно-техничко<br />
особље на отклањање кварова...<br />
На помолу рекордна производња откривке,<br />
чији је план испуњен 14. новембра<br />
Радник „Помоћне механизације” Александар Зарић<br />
ради на булдожеру и прати „глодар 2000”. Младић<br />
од 25 година прошао је пут дуг пет година од<br />
радника преко задруге, да би прошле године у новембру<br />
добио решење на неодређено у „Колубари”.<br />
Сви до једног су сагласни да једино тимски рад даје<br />
добре резултате и истичу да су као екипа врло компактни.<br />
Лепо се друже, с времена на време направе и неку<br />
прославу на багеру. Али свако се жали на оно што њега<br />
највише дотиче. Зато Жарко Миловановић, ВК бравар<br />
на багеру најпре истиче недостатак резервних делова.<br />
Осећа се да је температура пала и да ће падати<br />
снег. Они остају да раде и да једни другима „чувају<br />
леђа”. Без тога би много тога било другачије.<br />
М. Димитријевић<br />
Посада „глодара 2000”
ЗАПИС СА КОПА „ВЕЛИКИ ЦРЉЕНИ”, КРАЈ ИБАРСКЕ МАГИСТРАЛЕ<br />
37<br />
Знају људи ко их хлебом храни<br />
КОЛУБАРА БРОЈ <strong>1101</strong><br />
Ноћну посету „Д” смени површинског копа<br />
„Велики Црљени” започели смо, како то<br />
обично бива, у тзв. Старој управи. Зоран<br />
Миленковић, шеф „А” смене, био је веома задовољан<br />
што је још једна „осмица” остала иза њега.<br />
Тачно један сат пре поноћи преузели су бригу о<br />
најмлађем копу „Колубаре” Жељко Маринковић,<br />
шеф „Д” смене, Марина Блажић, сменски евидентичар,<br />
Милун Маринковић, диспечер, Милан Росић,<br />
електроинжењер, Радомир Гордић, машински<br />
инжењер и координатори Мирослав Стаменковић<br />
и Зоран Банковић.<br />
Крећемо ка нашој првој станици, БТО систему и<br />
„глодару 1”. Систем који је, услед вишемесечних проблема<br />
са нерешеном експропријацијом бележио велики<br />
број застоја, од септембра је отпочео рад пуним капацитетом.<br />
На неопходност брзог решавања питања<br />
измештања великих инфраструктурних објеката<br />
јасно указује податак да се поље рада ове рударске машине<br />
у веома кратком временском периоду померило<br />
у непосредну близину Ибарске магистрале.<br />
Посада „глодара 1”, смена „Д”: Миладин Драгићевић<br />
Пепси, планир-мајстор, Зоран Цвијановић,<br />
бравар, Срећко Миладиновић, тракиста, Предраг<br />
Пакић, електричар, Милош Петровић, бандиста и<br />
помоћни радници Слободан Станојловић и Зоран<br />
Томић, спремно су дочекали долазак наше екипе<br />
уобичајним питањем у ово доба године: „Хоће ли<br />
бити каквих пара”<br />
Избегавши одговор на постављено питање окупили<br />
смо се у јединој топлој просторији багера који ових<br />
дана копа шодерску масу на висинском блоку. Дејана<br />
Матића, багеристу, чули смо само преко интерне везе<br />
јер се производња није прекидала ни за моменат.<br />
Полако, преко залеђеног копа, до багера стиже и<br />
Живомир Живојиновић Чича, који је рекао:<br />
– Догурао је чича багерчићем на само годину дана<br />
до пензије и једва чека још то мало да прође и оде!<br />
Оматорило се... Време је да се иде кући. Све што је<br />
било тешко на копу, пензија ће да излечи!<br />
Слободан Станојловић, помоћни радник, тридесет<br />
пуних година провео је на копу „Тамнава-Источно<br />
поље”. Радио је све и свашта, успешно је мењао колеге<br />
на тракама, чак је у неколико наврата носио и решење<br />
планир-мајстора, али се све брзо заборављало чим<br />
престане потреба за послом.<br />
– Ја већ шест година радим преко „Услуга” и изгубио<br />
сам сваку наду да ћу добити посао у „Колубари”.<br />
Ма, ништа то мени не би сметало само кад би се<br />
колега Станојловић и ја оженили. Овако, све мислим<br />
да је због тога. Ко да се уда за мене кад немам посао у<br />
„Колубари”! – кроз смех прича Зоран Томић.<br />
Срећко Миладиновић, тракиста, са само годину<br />
дана брачног стажа не учествује много у „женидбеној”<br />
дискусији, али сија од среће! Од овог јутра најмлађи је<br />
бандиста на копу „Велики Црљени”. Потписао је ново<br />
решење.<br />
И док прича необавезно тече, моменат је да се<br />
запитамо шта ли се то променило у свима нама у<br />
последњих неколико година. Некада смо на багерима<br />
слушали приче о ударничкој производњи, тешким<br />
условима рада, хладноћи, укидању бонова за топли<br />
оброк итд. Сада, прича је сасвим другачија. Топлија,<br />
људска... Да ли су људи схватили да је посао сасвим<br />
обичан део живота и да увек од горег има и горе<br />
– Знају људи ко их хлебом храни! Мора да се воли<br />
оно од чега живиш – каже Миладин Јованић, возач<br />
УАЗ-овог комбија, од чије је возачке вештине ове ноћи<br />
зависила наша безбедност на залеђеним коповским<br />
путевима и стазама. Гледамо га, млад човек, а 30 година<br />
стажа у „Колубари”.<br />
– Почео сам као помоћни радник, затим као планир-мајстор,<br />
а после 15 година прешао сам на радно<br />
место возача. И тако још петнаест година. Имаћу ја<br />
брзо одрађене године за пензију, али ће ми фалити<br />
пуно година до старосне границе. Не мислим много<br />
о томе. Тако је, како је... Већа ми је брига то што седам<br />
година нисам користио одмор као човек. Све пабирчим<br />
по неколико дана – наглашава Јованић.<br />
Стижемо до угља, до „глодара 2”. Смена „Д”, печанска<br />
екипа. У њој Душан Ивановић, планирмајстор,<br />
Драган Крсмановић, тракиста и Небојша<br />
Росић, багериста. „Боје” убске општине брани Зоран<br />
Продановић, бравар.<br />
Багер не стаје ни за тренутак иако је годишњи<br />
план угља пребачен још крајем новембра. Копа се висински<br />
блок са четири реда угља доброг квалитета.<br />
Појавило се мало прослојака у трећем реду, али то не<br />
може у битнијој мери утицати на калоријску вредност<br />
лигнита. Много већи проблем су хладноћа и снег.<br />
М. Микић
38<br />
хроника с поводом<br />
Чекајући музеј рударства<br />
Пише:<br />
Мирослав<br />
Живановић<br />
Идеја о потреби да се у рударском<br />
басену оваквог формата<br />
и значаја, богате рударске традиције,<br />
формира музеј рударства, започета<br />
jе поодавно.<br />
Одмах после Другог светског рата,<br />
наставком рада рударских јама, угаљ се у<br />
њима копао из утробе земље примитивно,<br />
уз помоћ крампа и лопате. Било је то<br />
време лампи „карбитуша”, рударских<br />
шлемова, шремера.<br />
Онда долази време престанка рада<br />
јама: „Колубара” I (1950), „Пркосава”<br />
(1958), „Колубара” II (1965), „Радљево”<br />
(1967), „Колубара” III (1968), „Звиздар”<br />
(1969) и „Јунковац” (1974). Њихово<br />
гашење распламсало је мисао да их по<br />
сваку цену треба отргнути од заборава<br />
а бивше јаме, после затварања, уприличити и обележити,<br />
као неме а речите сведоке једног времена.<br />
У међувремену површинска експлоатација лигнита<br />
била је додатни мотив заговорницима идеје који су радо<br />
нудили популарну причу о музеју рударства на различитим<br />
прославама републичког и локалног значаја.<br />
Истине ради, неки кораци су прављени шездесетих, седамдесетих<br />
и осамдесетих година прошлог века, али више<br />
су били симболичне природе. Сводили су се на доношење<br />
закључака и формирање одбора за оснивање музеја. Касније,<br />
подршка је дошла и од општинских друштвенополитичких<br />
структура за формирање за вичајног музеја у<br />
коме би се налазило одељење рударства и енегретике.<br />
Рударски басен „Колубара” најближи је био да музејска<br />
збирка као стална поставка угледа светлост дана почетком<br />
деведесетих година. У то време почела је добро<br />
осмишљена активност у ЕПС-у око оснивања Одељења<br />
енергетике Србије у склопу Музеја науке и технике 1993.<br />
године. Намера је била да се од прикупљеног материјала,<br />
један део одвоји за Одељење енергетике, а од другог формира<br />
музеј у Лазаревцу.<br />
Четири повереника Музеја науке и технике у „Колубари”<br />
(од којих двојица у Одељењу за информисање) за неколико<br />
година истраживања прикупила су завидну музејску<br />
збирку. У две просторије у Вреоцима депоновани су стара<br />
рударска опрема и алати (шлемови, карбитне лампе, шремери,<br />
тестере, пијуци, макете старих багера, ТЕ „Колубара”<br />
и будуће ТЕ-ТО„Колубара Б”). Израђене су колорне<br />
фотографије (велики формат, метар са метар), десетине<br />
старих ретких црно-белих фотографија. Прикупљени<br />
су разни документи из архива Србије, Београда и Ваљева.<br />
Десетак печата са „Колубариним” анаграмом, документарни<br />
филмови на целулоидној траци, видео-записи и<br />
археолошки налази, уредно су евидентирани према методологији<br />
Српске академије наука. Идентификовани су и<br />
објекти од посебног значаја за техничку културу.<br />
Збирка је први (и последњи) пут угледала светлост<br />
дана 1996. године. Поводом 100. годишњице од почетка<br />
експлоатације угља у рударском басену у Дому културе у<br />
Лазаревцу приказан је део збирке.<br />
У међувремену Одељење за информисање је направило<br />
и пројекат музејске збирке рударства са евидентираним<br />
експонатима.<br />
Потом, нажалост, долазе друга времена. Захуктала<br />
идеја о музеју почела је да јењава. Исхитреним потезима<br />
осионих и осорних на важним положајима у „Колубари”,<br />
мисао о оснивању музеја почиње да се урушава.<br />
Прво је неком засметало што се у две просторије у<br />
Вреоцима чувају „неке слике и шлемови”, па је кутак за<br />
чување музејске збирке, кога су повереници љубоморо чували,<br />
сведен на једну просторију, а предмети згурани, набацани,<br />
а неки и оштећени.<br />
Или: како се идеја о формирању музеја<br />
рударства, која је била на корак од<br />
остварења почетком деведесетих<br />
година прошлог века, распршила<br />
као мехур од сапунице<br />
Тежак ударац идеји музеја рударства „Колубаре” представљало<br />
је рушење старе Топлане у Вреоцима, која је евидентирана<br />
као објекат од посебног значаја.<br />
Тих година као да је кренуло утркивање у затирању<br />
сваког трага музејске збирке. Најстарији багер-каши кар у<br />
„Колубари” познат као „Будин багер”, који је дуго одолевао<br />
зубу времена у Вреоцима, исечен је у комаде и продат у<br />
старо гвожђе. Дарежљиво смо поклонили стару локомотиву<br />
„пар ња чу” ужичком музеју на управном одбору „Колубаре”,<br />
а да се нико није запитао да ли ће тај експонат<br />
требати Лазаревцу!<br />
Са највишег врха „Колубаре” наређено је 2006. године<br />
да Одељење за информисање преда комплетну збирку<br />
Центру за културу Лазаревац, где и данас чами у његовим<br />
депоима.<br />
Да понекад у документацији Редакције листа „Колубара”<br />
не налетимо у старим бројевима на текстове о рудницима,<br />
залуталу стару фотографију, имена јамских<br />
вукова, сачуване радне књижице рудара јама, били бисмо<br />
близу помисли да су затрти трагови оних рудара од којих<br />
је све почело у „Колубари”.<br />
Будући да се ближи средина 2014. године, када се очекује<br />
да „Колубара” ископа милијардиту тону угља, можда је<br />
то добра прилика да се преостало расејано музејско благо<br />
поново прикупи и покаже. Да се види да нисмо без рударске<br />
традиције, и техничке, и људске културе, да су нам прадедови,<br />
и дедови, и очеви копали угаљ на овим просторима.<br />
Коначно, да исправимо деценијски пропуст и одужимо<br />
се онима који су нам тајне копања оставили у аманет. Да<br />
то поштујемо, можемо да покажемо и отварањем музеја<br />
рударства.
ПОСЛЕДЊИ ДАНИ ПОВРШИНСКОГ КОПА – ПОЉА „А” 39<br />
Исцрпљене резерве угља<br />
КОЛУБАРА БРОЈ <strong>1101</strong><br />
Најстарији површински коп<br />
РБ „Колубара” – Поље „А”<br />
активно је радио од 1950.<br />
до 1966. године. У том периоду успона<br />
и падова, карактеристичних за<br />
нову технологију откопавања лигнита<br />
у рударском басену, укупно<br />
је откопано 6.397.621 тона угља и<br />
12.681.701 кубика откривке.<br />
Када је Раднички савет РБ „Колубара”<br />
одлучио да престане рад<br />
Поља „А”, било је јасно да су „одбројани<br />
дани” руднику који је, из<br />
милоште назван „првом школом<br />
површинске експлоатације угља у<br />
Колубарском лигнитском басену”.<br />
Преносећи одлуке органа управљања<br />
лист „Колубара”, од 1. јула<br />
1966. године, на петој страници,<br />
пише:<br />
„Раднички савет је одлучио да<br />
се обустави експлоатација угља на<br />
Површинском копу Поље „А” у<br />
Рудовцима пошто су резерве овог<br />
поља исцрпљене и то са даном 31.<br />
маја 1966. године. Обуставом радова<br />
експлоатације угља на Пољу „А”<br />
извршено је и расходовање појединих<br />
основних средстава. Средства<br />
амортизације која бу ду формирана<br />
расходовањем основних средстава<br />
Поља „А”, а у укупном износу од око<br />
186 милиона по одлуци Радничког<br />
савета имају бити употребљена за<br />
просту репродукцију, а посебним<br />
одлукама Радничког савета с тим<br />
што се износ од 100 милиона динара<br />
може одмах употребити за<br />
финансирање проширене ре продукције...”<br />
У празничном броју листа „Колубара”<br />
од 24. априла 1966. године,<br />
(на другој страници) под<br />
насловом „Поље А – хвала” у тексту<br />
о сећањима првог управни ка<br />
копа у Рудовцима Симе Устића,<br />
Лазар Смиљанић пише: „Било је<br />
то 26. јуна 1950. године. За некога<br />
прилично давно, али мени још<br />
увек свеже у сећању. Не знам одакле<br />
треба почети Идући и транспортујући<br />
средства механи зације,<br />
коју смо скупљали са разних<br />
страна Југославије, приликом транспорта,<br />
дизали смо мо стове са вагона<br />
помоћу багера. Сви возови на<br />
успутним станицама куда смо пролазили<br />
морали су да се заустављају,<br />
и ми смо имали предност у транспорту.<br />
Били су то мали багери „Федершафти”,<br />
„Фиорентнине”, „Аорхемани”<br />
и други.<br />
Одлуком Радничког савета<br />
„Колубаре”, после 12 година<br />
рада, 31. маја 1966. године,<br />
престало откопавање<br />
лигнита на најстаријем<br />
откопу нешег<br />
рударског басена<br />
Вагони од 1, 1,75, 3, и 6 кубних<br />
метара у дрвеној или гвозденој<br />
конструкцији, колосеци од 0,60,<br />
075, 090 цм и Локомотиве серије<br />
0,60, 075, 052 и друго. Свега и свашта.<br />
Када је ово стизало у Рудовце,<br />
народа је било као да је неки вашар.<br />
Спавали смо ту и тамо, а по десетак<br />
дана нисмо знали где ко спава (...)<br />
Пешачило се и пешачило. Кадрови:<br />
Риста Дрињак, Драго Недић,<br />
Вахид Бешлагић, Иван Керин,<br />
инж. Љубо Ковачић, а касније инж.<br />
Бора Спасојевић, инж. Бора Недељковић,<br />
инж. Момчило Тасић<br />
и други. Све у свему једна велика<br />
битка за угаљ, кога је први пут закопао<br />
друг Буда Влаисављевић. Могао<br />
бих вам причати још пет са ти,<br />
али...” заврши друг Сима Устић.<br />
Аутор текста нуди и поуке из<br />
два наестогодишње експло атације<br />
угља на Пољу „А”, које се своде на то<br />
да „...није све у инжењерима и дипломама,<br />
него у људима, који своје<br />
способности, вољу и љубав максимално<br />
и несебично унеше у свој свакодневни<br />
рад (...) да је од тих људи<br />
површинских копова створена тимска<br />
екипа – колективни тим, који<br />
се у свом раду нису ослањали само<br />
на знање из школе, него су упорно<br />
и савесно радили на сопственој<br />
изградњи (...) да се не може у бесконачност<br />
ићи са старим машинама<br />
(...) да је савременим произвођачима<br />
потребно не само добро познавање<br />
основа одређене струке, већ шира и<br />
дубља техничка култура.”<br />
Текст се завршава речима захвалности:<br />
„...гашењем Поља „А”,<br />
првом школом у историји Рударског<br />
басена „Колубара”, а у вези<br />
површинских откопа, сваки од нас<br />
је спреман да каже – Поље „А” –<br />
Хвала!”<br />
Мирослав Живановић<br />
Први управник Поља „А”<br />
Сима Устић (стоји)
40<br />
ЈУБИЛЕЈ НАЈСТАРИЈЕГ АКТИВНОГ ПОВРШИНСКОГ КОПА ПОЉА „Б”<br />
41<br />
Шест деценија копа који истрајава<br />
Поље „Б”, најстарији активни<br />
површински коп „Колубаре”<br />
у овој години обележава<br />
60 година од настанка. Све<br />
је почело давне 1952. године, када<br />
су упоредо са првим откопаним<br />
тонама угља са првенца површинског<br />
откопавања Поља „А”, започели<br />
опсежни радови на отварању<br />
другог површинског копа Поља „Б”.<br />
Из архиве нашег листа преносимо<br />
сведочење Борисава Спасојевића,<br />
директора „Колубаре” у<br />
том периоду:<br />
– Одлука Владе СРС о изградњи<br />
површинских копова и Сушаре<br />
у „Колубари” донета је у<br />
циљу побољшања тешке енергетске<br />
ситуације у СРС. Изградња I<br />
фазе басена започета је дословно<br />
на ледини, без стручних радника,<br />
стручњака, станова и ма каквог<br />
искуства у разним технологијама<br />
као што су површинска експлоатација<br />
са багерима континуираног<br />
копања, електрифицирана вуча<br />
са најтежим возним средствима,<br />
прање лигнита у тешкој течности<br />
са песком, сушење лигнита. Изградња<br />
је била суочена са знатним<br />
тешкоћама које су тада владале у<br />
„Ведричар” био „главни” багер за јаловину<br />
целој земљи. Ове тешкоће су нарочито<br />
биле изражене на коповима,<br />
где је млади и неискусни колектив<br />
који се постепено прикупљао и<br />
обучавао, морао од самог почетка<br />
бити и извођач инвестиционих<br />
рударских радова и под надзором<br />
испоручиоца извести монтажне<br />
радове машина. Пројектована технологија<br />
и машине за површинску<br />
експлоатацију и за прање и<br />
сушење угља први пут су у „Колубари”<br />
примењени у рударству<br />
СФРЈ – говорио је Спасојевић.<br />
Прве тоне лигнита<br />
ископане 1956. године.<br />
Најбољи резултати<br />
забележени на угљу и<br />
јаловини 2011.<br />
Сушара је била друга и највећа<br />
у Европи. Дробилица за примарно<br />
дробљење, која се и данас<br />
једино користи на Пољу „Б”, као и<br />
випер за вагоне, били су такође по<br />
величини јединствени и једини у<br />
Европи.<br />
Због тешке ситуације у земљи, у<br />
почетку је купљен недовољан број<br />
машина, па су се оне накнадно<br />
морале поручивати што је отежавало<br />
„освајање” производње. Да би<br />
што пре надокнадили оскудицу у<br />
угљу исфорсирани су сви рокови<br />
изградње.<br />
Тако је роторни багер „глодар<br />
3” пуштен у пробни рад у септембру<br />
1952, док је главни багер за<br />
јаловину, „ведричар” почео да се<br />
користи у августу 1954. године.<br />
Оба без кашњења у испоруци и<br />
монтажи. Интересантно је сведочење<br />
Милорада Симића Дуће,<br />
ко ји је испричао како је приликом<br />
транспорта делова „глодара 3” морао<br />
да се направи надвожњак у Копљарима.<br />
Ништа лакше није било<br />
ни скидање тих делова јер није<br />
било довољно дизалица. Машина<br />
тешка 209 тона била је прави гигант<br />
у односу на дотадашње машине<br />
са којима су радили.<br />
Дакле, са веома оскудном механизацијом,<br />
за веома кратко време<br />
било је неопходно да се јаловина<br />
открије, отвори већа количина угљеног<br />
слоја и освоји технологија и<br />
организација производње и пре<br />
КОЛУБАРА БРОЈ <strong>1101</strong><br />
раде угља у целом технолошком<br />
ланцу. Први блок ТЕ „Колубара”<br />
у Великим Црљенима стављен је<br />
у погон у септембру 1956. године,<br />
док су прве тоне лигнита са Поља<br />
„Б” потекле 20. октобра 1956. године.<br />
До краја године, са овог копа<br />
произведено је 5.853 тоне угља.<br />
У то време, за рад површинских<br />
копова, сепарације, пралишта и<br />
Сушаре, централне радионице као<br />
и помоћних радионица, железничког<br />
а касније и аутосаобраћаја,<br />
дирекције и управа погона, требало<br />
је за нове послове стручно<br />
обучити око 2.500 радника разних<br />
специјалности. Највише радника,<br />
(око 90 одсто) није могло доћи са<br />
стране, јер је тада свуда, а нарочито<br />
у рудницима била оскудица<br />
g За 60 година 81<br />
милион тона угља<br />
Површински коп Поље<br />
„Б”, са својих 60 година<br />
постојања, најстарији је<br />
активни коп „Колубаре”.<br />
Од првих тона ископаних<br />
1956. године до 2012. са овог<br />
откопа отпремљено је 81.<br />
994.533 тоне угља. Резултати<br />
производње јаловине су<br />
импозантни. Од 1952. године<br />
до 2012. одложено је 191.<br />
701.533 кубика јаловине.<br />
Најбољи производни<br />
резултати и на угљу и на<br />
јаловини постигнути су 2011.<br />
године, када је ископано три<br />
милиона тона угља и 6.900.000<br />
кубика јаловине. Данас Поље<br />
„Б” има 702 радника који<br />
ће вероватно и ову годину<br />
завршити са рекордом од<br />
четири милиона ископаних<br />
тона угља.<br />
у квалификованој радној снази.<br />
Осим тога у „Колубари” није било<br />
станова. Услед такве ситуације,<br />
управа рудника морала се преори<br />
јентисати на неквалификоване<br />
младе људе из околних села, њихово<br />
убрзано оспособљавање путем<br />
праксе и кратких курсева. Они су<br />
становали у својим кућама и сваки<br />
дан пешачили на посао. Били су<br />
способни да брзо савладају нову<br />
технику. Највећи број радника<br />
стекао је квалификацију на тај начин.<br />
У Вреоцима је формирана<br />
Школа ученика у привреди која<br />
је за десет година ишколовала око<br />
400 врло добрих радника разних<br />
специјалности, пре свега за радионице,<br />
монтирање и одржавање<br />
механизације.<br />
Производња угља са Поља „Б”<br />
расте и у 1962. години достиже преко<br />
два милиона, док се већ 1966.<br />
приближава цифри од три милиона<br />
тона. Међутим, 1969. године долази<br />
до великог руча. За санацију<br />
откопа требало је више од годину<br />
дана. Од 1984. производња „силази”<br />
испод два милона тона. Тенденција<br />
пада нарочито је изражена<br />
за време и након укидања<br />
санкција. Остаће забележена као<br />
„црна” и 2002. година када је пао<br />
„ведричар”. У априлу 2006. године<br />
поново долази до руча, који затрпа<br />
пола милиона тона лигнита. Због<br />
тога је одлагање јаловинских маса<br />
пребачено на спољно одлагалиште<br />
док се унутрашње одлагалиште<br />
санирало методом немачке фирме<br />
Huesker тек наредне године. У<br />
истом периоду, коп су мучили и<br />
остаци јамског рударења на овом<br />
простору па се морало радити уз<br />
Угаљ се директно товарио у вагоне<br />
додатни опрез да се не угрозе животи<br />
радника и механизација.<br />
Знатне промене у раду Поље<br />
„Б” доживљава 2010. године, када се<br />
услед проблема са експропри јацијом<br />
Вреоца, Поље „Д” налази у незавидном<br />
положају, па се производња угља<br />
фокусира на Поље „Б”. Фактички,<br />
овај коп је у то време већ загазио у<br />
пројектовану позицију Поља „Ц”.<br />
У августу 2010. са Поља „Д” долази<br />
Први Ц систем са „глодарем 6”.<br />
Због повећања производње угља,<br />
у наредној, 2011. години, формира<br />
се заједнички систем, БТС<br />
угљена линија где се путем транспортних<br />
трака угаљ одвози до III<br />
фазе Суве сепарације. Управо те<br />
године остварује се и највећа производња<br />
угља и јаловине од настанка<br />
копа.<br />
У 2012. годину, ушло се са производним<br />
планом од четири милиона<br />
тона угља и осам милиона<br />
кубика јаловине. Да би се ови производни<br />
резултати остварили, са<br />
Поља „Д” на најстарији угљенокоп<br />
стиже Први Б БТО систем са „глодарем<br />
5”. Нешто касније, придружује<br />
им се и „глодар 1” у циљу<br />
формирања још једног јаловинског<br />
система. На овај начин, Поље „Б”,<br />
у својој 60. години имаће три јаловинска,<br />
два угљена као и систем<br />
међуслојне јаловине.<br />
Кроз деценије постојања Поље<br />
„Б” оставило је огроман траг у<br />
историји не само рударства „Колубаре”<br />
него и овог кра ја. У неким<br />
породицама, трећа генерација ради<br />
и наставља рударење управо<br />
на овом копу. Колико је уста нахранио<br />
и колико ишколовао<br />
Д. Весковић
42 ИЗ СТРУЧНОГ УГЛА<br />
Одржавање у функцији профита<br />
Пише:<br />
доц. др<br />
Милорад<br />
Пантелић<br />
Ако су многобрајне анализе и<br />
студије прести жних научних<br />
и истраживачких установа<br />
код нас и у свету показале да трошкови<br />
одржа вања сложених техничких система,<br />
какве имамо на површинским<br />
откопима Рударског басена „Колубара”,<br />
износе од 15 до 40 одсто вредности<br />
средстава за производњу, онда је јасно<br />
од каквог су значаја за профитабилност<br />
предузећа.<br />
Да би се добила потпунија слика о<br />
значају одржавања за пословну успешност<br />
„Колубаре”, неопходно је указати<br />
да на чињенично стање.<br />
Такозвани континуални системи<br />
БТО (багер, трака, одлагач), БТД (багер,<br />
трака, дробилана) и БТУ (багер, трака,<br />
утоварно место) чине жиле куцавице на површинским<br />
рудницима и од њиховог рада зависи откопавање<br />
јаловине и угља. На површинским коповима Рударског<br />
басена „Колубара” ради на ископу јаловине и угља 18<br />
роторних багера, један багер ведричар, 8 самоходних<br />
транспортера – бандвагена, 12 одлагача и 22 багера<br />
дреглајна – такозваних ешева, „мариона” и користи се<br />
око 120 километара трачних транспортера.<br />
Да би се остварила билансна производња од око 70<br />
милиона кубика јаловине и око 30 милиона тона угља,<br />
потребно је да ови системи раде поуздано, што значи<br />
са што мање непланираних застоја и сигурно, што<br />
подразумева безбедан и сигуран рад, како за саму посаду<br />
багера, раднике око багера, саме машине и за окружење<br />
где машине раде.<br />
Постоји стална брига и стални изазов за пословодство<br />
РБ „Колубара”: на који начин организовати<br />
добро и ефикасно одржавање машина старих у просеку<br />
25 година, при томе остварити планиране велике<br />
билансе производње у функцији предвиђених новчаних<br />
средстава.<br />
С обзиром да смањење буџета за трошкове одржавања<br />
аутоматски доводи предузеће до губитка положаја<br />
на тржишту, неопходно је студиозно разматрање „који<br />
проценат капитала се инвестира у оправку или замену<br />
техничких система”.<br />
Многа предузећа инвестирају у замене техничких<br />
система док друга раде ревитализацију постојеће<br />
опреме, чиме продужавају животни век рударских машина.<br />
Ако се примењују исправне технике одржавања,<br />
најверо ва тније се може повећати расположивост техничких<br />
система на око 90 до 95 одсто.<br />
Финалну тачку за разматрање представља вредност<br />
стварних тро шкова због застоја или застарелости,<br />
који износе много више него трошкови за резервне<br />
делове и тимове за оправке.<br />
Искуство нам говори да су стварни трошкови због<br />
застоја у просеку четири пута већи од трошкова за<br />
оправку, а негде и до петнаест пута.<br />
Када се истражује стварни утицај одржавања на<br />
профитабилност пре дузећа, поставља се питање да ли<br />
се прави трошкови заиста разматрају и исказују Ако<br />
се све ове ставке узму у обзир, уочљиво је да одржавање<br />
може бити значајан фактор смањења трошкова.<br />
За менаџмент РБ „Колубара” стална је<br />
брига и изазов на који начин организовати<br />
добро и ефикасно одржавање машина<br />
старих у просеку 25 година, а при томе<br />
остварити планиране велике билансе<br />
производње у функцији предвиђених<br />
новчаних средстава<br />
Животни циклус континуалних система за ископ<br />
јаловине и угља има сложену структуру. Он захвата<br />
низ посебних, али међусобно повезаних и, временски<br />
усклађених, група активности. Однос ових временских<br />
сегмената одређен је дејством великог броја чинилаца.<br />
Зато начин интерпретације животног циклуса може<br />
бити различит, зависно пре свега од врсте система и<br />
начина посматрања, односно жеља и циљева анализе.<br />
Уобичајено је, међутим, тумачење (а то одговара<br />
и препо рукама међународног стандарда ИЕЦ-а) да<br />
жи вотни циклус оваквих техничких система укључује<br />
пет временских фа за, које обухватају пет група<br />
активности: концепцијско и идејно решење, развој и<br />
пројектовање (конструисање), производња и постављање<br />
(пуштање у рад), коришћење и одржавање и расходовање<br />
(регенерација, секундарне сировине, декон тамин<br />
а ција).<br />
Остваривање сваке активности у такозваном животном<br />
циклусу, па и сваког његовог сегмента захтева<br />
улагања одређених материјалних средстава, односно<br />
одговарајуће напоре. У том смислу се може говорити и<br />
о укупним трошковима животног циклуса или о укупним<br />
уложеним средствима.<br />
О томе како многобројна руководства рудника у<br />
свету и код нас имају различите визије одржавања,<br />
кружи занимљива анегдота: Руководилац пословања<br />
види одржавање као „полису осигурања”, руководилац<br />
производње као „ватрогасце”, док руководилац погона<br />
пред собом има калкулацију „непотребних трошкова”.<br />
(Аутор је дипломирани инжењер машинства,<br />
заменик директора „Колубара-Метала”)
ВИЂЕЊА ЗАПОСЛЕНИХ У „КОЛУБАРА-МЕТАЛУ” 43<br />
Имају знање, немају посла<br />
КОЛУБАРА БРОЈ <strong>1101</strong><br />
Упркос чињеници да се „Колубара-Метал” на<br />
крају ове пословне године налази у незавидној<br />
позицији (статусној и финансијској), када је<br />
обим посла прилично смањен у односу на прошлу<br />
годину и капацитети овог издвојеног предузећа, чији<br />
је оснивач РБ „Колубара”, недовољно искоришћени,<br />
профитни центри дају све од себе да послове које<br />
раде, ураде квалитетно.<br />
Сезона ремоната на површинским коповима је<br />
прошла, али посла колико-толико има у радионицама<br />
за одржавање, у затвореном простору у Вреоцима.<br />
Електромашинска радионица бави се искључиво<br />
ремонто вањем постојеће рударске опреме, а већина<br />
послова обавља се у Профитном центру „Машински<br />
ремонт у радионици” и Профитном центру „Ремонт<br />
електричних машина”. Њихов задатак је да у току<br />
планираних годишњих ремоната све делове који се<br />
демонтирају са рударских машина дотерају у своје<br />
радионице и на њима изврше комплетан ремонт.<br />
Најсложенији послови обављају се у Профитном<br />
центру „Производња и регенерација”, где се раде<br />
најсложенији склопови (редуктори, бубњеви, велики<br />
делови челичних конструкција). Тако регенерисани<br />
делови из „Колубара-Метала” излазе са високим<br />
стандардом квалитета и имају велику поузданост у<br />
даљем раду.<br />
Надају се да ће у 2013. години наставити<br />
производњу и финансијску консолидацију<br />
Извршни директор Профитног центра Машински<br />
ремонт у радионици Драган Јовановић истиче<br />
да су резултати пословања у овој години солидни:<br />
– Ове године урадили смо преко 150 колица возног<br />
механизма багера, више од 300 кашика за глодаре,<br />
преко стотину папуча, 40 вагона, више локомотива.<br />
У радионици ради око 250 људи, а обим посла<br />
је од стране инвеститора смањен у односу на прошлу<br />
годину.<br />
Највише посла тренутно има у радионици за машинску<br />
обраду. Шеф радионице Предраг С т оја но <br />
вић наглашава да се овде израђују делови за потребе<br />
РБ „Колубара” и израђују машински елементи за<br />
ревитализацију система на површинском копу „Гацко”.<br />
– Циљ нам је да кроз сарадњу са другим одељењима<br />
„Ко лубара-Метала” постојећи квалитет рада буде још<br />
бољи. Међу тим, велики проблем представља оскудица<br />
делова, алата, прибора и репроматеријала – каже<br />
Стојановић.<br />
Са истим проблемом суочено је и 150 радника „Ремонта<br />
електричних машина”, који у просеку годишње<br />
ремонтују око 400 машина снаге преко 100 КW.<br />
Детаљ из радионице<br />
Управник овог Профитног центра Зоран Степановић<br />
је рекао:<br />
– Интересантно је да је због смањеног интензитета<br />
планираних ремоната електричних машина увећан<br />
број хаварисаних, што је последица неблаговременог<br />
ремонтовања. Упркос недостатку резервних делова<br />
и репроматеријала, успевамо да одржимо погонску<br />
спремност машина, тако да ниједан систем није био<br />
угрожен.<br />
Главни пословођа на сервису електричних машина<br />
Срећко Митровић са екипом ради на поправци<br />
генераторских група „мариона 6” и „мариона 8” за<br />
површински коп Поље „Д”. Каже да је питање да ли ће<br />
ова два посла завршити до краја децембра, јер немају<br />
резервне делове. Иначе, електричне машине старе су<br />
преко 30, а најстарија датира из педесетих година.<br />
„Колубара-Метал” има потенцијале да направи<br />
све, од игле до локомотиве, али ниједан од ових профитних<br />
центара нема могућност за формирање нових<br />
технолошких линија. Главна кочница је скучен<br />
радионички простор, па се радници надају да ће до<br />
краја следеће године успети да га прошире и добију<br />
боље услове за рад.<br />
Безбедност људи и опреме је угрожена, јер се зграда<br />
у којој су смештене радионице све више урушава,<br />
што је последица ископавања угља у непосредној<br />
близини. Радници електромашинског одржавања се<br />
надају да ће им нова година донети више посла за потребе<br />
РБ „Колубара”, али и за остале делове ЕПС-а, као<br />
и да ће у 2013. години, најзад, наставити производњу<br />
и финансијску консолидацију.<br />
А. Стојановић
44 ИЗ ЖИВОТА „КОЛУБАРА-ГРАЂЕВИНАРА”<br />
Асфалт за многе градове Србије<br />
Зимски услови утичу на рад свих погона у<br />
„Колубара-Грађевинару”, те због тога „Високоградња”<br />
ради у затвореном, односно објектима<br />
стављеним под кров. У току су завршни радови,<br />
и то израда спуштених плафона, молерски радови,<br />
керамика.<br />
Према речима управника овог погона Далибора<br />
Чучка, радници су ангажовани на пословима доградње<br />
административног објекта и постројења за<br />
прераду воде у Вреоцима, које се ипак ради споља,<br />
као и завршним радовима на новој управној згради<br />
у Лазаревцу.<br />
Од укупно 195 запослених у овом погону, од тога<br />
40 на уговор, тренутно стање износи 90 радника, јер<br />
су капацитети преполовљени током зимске сезоне.<br />
Осим поменутих послова, радници „Високоградње”<br />
су ангажовани и на пословима у ПВЦ радионици,<br />
где се ради са немачким „алупласт” профилима, где<br />
је производња усмерена и ка трећим лицима, као и<br />
Радној јединици „Метал”, која се бави израдом челичних<br />
конструкција.<br />
У Погону „Нискоградње” упослено је између 100<br />
и 120 радника, у зависности од сезоне. У свом саставу<br />
има све што је потребно за изградњу комплетне<br />
инфраструктуре, саобраћајница, инсталација. Тренутно,<br />
већи број радника је на одседању, јер им се не<br />
плаћа за прековремени рад.<br />
Управник овог погона Дарко Милидраговић<br />
ис тиче да је у 2008. години купљена нова асфалтна<br />
база, чиме је употпуњен програм за изградњу саобраћајница,<br />
јер се сада почело и са прављењем асфалтних<br />
слојева.<br />
– У почетку је било тешко, то је био производни<br />
процес нама до тада непознат. Међутим, у последње<br />
две године са групом асфалтера које смо, морам да<br />
кажем, сами обучили, извршили асфалтирање у<br />
свим околним општинама као и у Чачку, Шапцу и<br />
Обреновцу и није било ниједне примедбе – са поносом<br />
истиче Милидраговић. Он је додао да је приликом<br />
извршења анализа, које је спровео Грађевински<br />
факултет из Београда, а тиче се квалитета асфалта,<br />
КГЛ био у самом врху. Асфалтна база је капацитета<br />
110 тона на сат, а две бетонске су по 30 кубика на сат,<br />
што ће рећи да се за сат времена „избаци” 60 кубика<br />
асфалта. То је у овом региону завидан капацитет.<br />
Што се тренутних активности тиче, готово све је у<br />
фази мировања. Прекинути су, за сада, радови на<br />
Железничкој улици, затим на барошевачком и лазаревачком<br />
гробљу 2 и Карађорђевој улици.<br />
Радови на поплочавању главне лазаревачке улице<br />
су могући и током зиме, уколико временски услови не<br />
буду екстремно лоши и не буде снега. Укупна површина<br />
је 13 хиљада квадрата, а радници су спремни<br />
да овој улици дају потпуно нов изглед. Р. Лазић
УНАПРЕЂЕЊЕ СЕКТОРА БЕЗБЕДНОСТИ<br />
45<br />
И странци се баве обезбеђењем<br />
КОЛУБАРА БРОЈ <strong>1101</strong><br />
Крајем 2005. године при Привредној комори<br />
Србије оформљено је Удружење за приватно<br />
обезбеђење, које окупља све субјекте из те области.<br />
Названо је приватно, иако тај назив не улази<br />
у структуру власништва фирме, већ дефинише овај<br />
вид услуге као виши ниво безбедности од онога који<br />
држава пружа.<br />
У оквиру удружења функционишу групације за<br />
физичку заштиту, за техничку заштиту, детективску<br />
делатност и за самозаштиту. Члан групације за самозаштиту<br />
је и Одељење за одбрану и безбедност РБ<br />
,,Колубара”.<br />
На месту заменика председника Групације за физичку<br />
заштиту од половине ове године је Љиљана<br />
Дубоњић, специјалиста за безбедност, запослена на<br />
месту стручног сарадника за послове обезбеђења у<br />
,,Колубара-Услугама”.<br />
– Предузеће је почело да ради крајем 2004, а наредне<br />
године је разрадило активности у пуном капацитету.<br />
Већ почетком 2006. „Услуге” су приступиле<br />
Удружењу за приватно обезбеђење, испуњавајући<br />
обавезе и користећи права које су добиле као чланица<br />
– рекла је наша саговорница.<br />
Указујући на слабости регулативе у области права<br />
ко може да се бави заштитом имовине у Србији,<br />
она сматра да треба контролисати улазак страних<br />
компанија које се баве приватним обезбеђењем на<br />
наше тржиште. Иностране компаније држе преко 80<br />
одсто послова приватног обезбеђења у Србији. Многе<br />
српске институције обезбеђују стране компаније<br />
попут G4S и SECURITAS. Прво место међу домаћим<br />
фирмама обезбеђења припада ,,Колубара-Услугама”,<br />
а највећи корисник је „Колубара”, привредни субјекат<br />
од посебног државног интереса.<br />
Приватно обезбеђење је дефинисано као<br />
један од субјеката безбедности Србије,<br />
наглашава Љиљана Дубоњић из<br />
„Колубара-Услуга”<br />
Удружење за приватно обезбеђење се залаже за<br />
професионализацију делатности, стварање бољег<br />
статуса и имиџа у друштву, односно увођења адекватне<br />
законске и нормативне регулативе. То би, између<br />
осталог омогућило да запослени у Служби обезбеђења<br />
добију статус овлашћеног службеног лица са јасним<br />
правима, овлашћењима и обавезама.<br />
– Један од значајнијих резултата залагања Удружења<br />
за приватно обезбеђење јесте то што је у Стратегији<br />
за националну безбедност из 2009. године приватно<br />
обезбеђење дефинисано као један од субјеката<br />
безбедности на нивоу државе. Захваљујући тој стратегији,<br />
и ослањајући се на њене одредбе, Закон о<br />
ванредним ситуацијама је такође уврстио приватно<br />
обезбеђење као субјект на који држава рачуна у посебним<br />
и ванредним условима. Све су то можда мали<br />
кораци, али су за делатност изузетно значајни – тврди<br />
Љиљана Дубоњић.<br />
Љиљана Дубоњић<br />
Почетком 2009. године је започета садржајнија сарадња<br />
Удружења за приватно обезбеђење са МУП-ом<br />
Републике Србије. Мешовита радна група је урадила<br />
Нацрт закона о приватном обезбеђењу који је, након<br />
потребних консултација и спроведене широке јавне<br />
расправе, био у скупштинској процедури, али га<br />
претходна влада није усвојила. Основана је Комисија<br />
за јавно и приватно партнерство, са циљем да дефинише<br />
међусобне односе, права и одговорности, начин<br />
вршења делатности, размену информација и оствари<br />
чвршћу интересну сарадњу, ради унапређења сектора<br />
безбедности у Србији.<br />
– Иако смо једина земља у Европи која још увек<br />
нема Закон о приватном обезбеђењу, то не значи да<br />
су послови рађени стихијски, без законских основа.<br />
Напротив, ослањали смо се на низ других законских<br />
и подзаконских аката који парцијално регулишу ову<br />
област. Нова администрација, односно нова влада је<br />
наследила тај Нацрт закона.<br />
Осим Кодекса који нема обавезујући карактер, ту су<br />
и српски стандарди из области друштвене безбедности<br />
по којима послује и који су препорука за осигурану<br />
законитост у раду фирми за приватно обезбеђење<br />
– истиче на крају разговора Љиљана Дубоњић.<br />
Радмила Лазић
46<br />
ПРЕДСЕДНИК ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ ЛАЗАРЕВАЦ ДРАГАН АЛИМПИЈЕВИЋ<br />
Вратити надлежности и паре<br />
Градска општина Лазаревац је у јулу добила<br />
ново руководство на челу са Драганом Алимпијевићем,<br />
машинским инжењером из Лазаревца.<br />
Крај године је прилика за краћи осврт на неке<br />
проблеме и могућа решења.<br />
Овог децембра обележена је 98. годишњица Колубарске<br />
битке, током које је јавности представљен<br />
пројекат изградње Музеја Колубарске битке. Шта<br />
треба урадити да би се стогодишњица обележила<br />
на достојанствен начин<br />
Драган Алимпијевић<br />
Најпре се мора решити питање крипте у Храму<br />
Светог великомученика Димитрија, затим ограде<br />
око цркве и требало би започети изградњу Музеја<br />
Колубарске битке. Биће тешко сакупити новац, али<br />
ћемо покушати на све начине. Свакако да ће и Влада<br />
Србије морати да учествује, јубилеј није заначајан<br />
само за Лазаревац.<br />
Каква је сарадња са Рударским басеном „Колубара”<br />
У последње време „Колубара” не издваја довољно,<br />
а много узима. У Лазаревцу сада живи доста житеља<br />
Вреоца и Медошевца, биће и Зеочана и онда се јавља<br />
проблем воде и канализацијe, која већ постаје уско<br />
грло. Путну мрежу нису израубовала возила грађана,<br />
већ транспорт „Колубаре”. Тражићемо много више<br />
него што су тражили неки наши претходници, иако<br />
нисмо неразумни, знамо каква је ситуација у држави.<br />
Ако се не буде нешто предузело, Лазаревац улази у<br />
сиву зону. Србија живи од „Колубаре” која се налази<br />
у Лазаревцу. То што ми имамо ту срећу или несрећу,<br />
то мора неко да нам врати.<br />
Какав је однос Града Београда и Републике према<br />
Лазаревцу<br />
Од 17 београдских општина само четири у свом<br />
буџету немају капиталну инвестицију. Лазаревац<br />
је једна од те четири. Статут је смањио наше ингеренције<br />
и, што је много важније, узео нам је новац.<br />
На годишњем нивоу узима нам око 600 милиона динара<br />
за грађевинско земљиште. Од екотаксе узима<br />
180 милиона динара и са поменутих 600 то је 780, тј.<br />
око 800 милиона динара на нивоу године, а толики је<br />
наш буџет. Тим новцем покривамо ово што сада треба<br />
да радимо, а да не говорим о томе да држава узима<br />
60 одсто за минералне сировинe, а враћа 40. Када се<br />
погледа шта нам узимају Србија и Београд, то је око<br />
милијарду и по динара и са овим што добијамо, то<br />
су две милијарде динара, а нама не треба већи буџет.<br />
Покушавамо да успоставимо неку равнотежу, а то иде<br />
тешко и споро. Тешки односи су остали вероватно и<br />
зато што је власт у Лазаревцу у последњем периоду<br />
била другачија од републичке и београдске, али то<br />
не сме да буде значајно ни у једном тренутку.<br />
Каква је сарадња са суседним општинама<br />
Лазаревац жели добру сарадњу. Аранђеловац припада<br />
другој регији, али је сарадња неопходна, зато<br />
што велики број Аранђеловчана ради у „Колубари”,<br />
док се сарадња са општинама Лајковац, Уб, Обреновац,<br />
Љиг и Мионицa подразумева. Треба направити<br />
концепт, видети шта је интересантно за цео округ<br />
у којем живи око 300.000 људи и то радити. Боље је<br />
имати и тврђу сарадњу са општинама, него се декларативно<br />
изјашњавати.<br />
Треба побољшати однос „Колубаре”,<br />
Београда и државе према Лазаревцу<br />
Експлоатација колубарског угља трајаће још<br />
неколико деценија. Како у моноиндустријској<br />
средини развијати свест људи о нерударским делатностима<br />
Нико још нема визију развоја после угља. Сви<br />
размишљамо по принципу „шта ме брига шта ће<br />
бити после мене”. Имам жељу да направим тим младих<br />
људи, да уложимо новац у њих и пошаљемо их у<br />
Европу, како би нам се то вратило то у неко догледно<br />
време. И да прође пет визија које ти млади људи<br />
имају у својој глави, ми ћемо моћи казати да је то<br />
будућност Лазаревца. Ако ми то немамо, а немамо,<br />
онда смо пропали.<br />
Шта бисте поручили грађанима<br />
Нећу бити у власти ради власти, ни председник<br />
ради председниковања. Ако не будем могао да направим<br />
неки помак, нећу ни остати до краја мандата,<br />
наравно уколико околности буду регуларне. У<br />
последњих 12 година ниједна капитална инвестиција<br />
није урађена у Лазаревцу. И ако сада не урадимо ништа,<br />
ја нећу седети на овом месту. Свим грађанима у<br />
2013. години желим добро здравље и што више деце.<br />
Милеса Караџић
НАТАЛИТЕТ И СЕОБЕ<br />
47<br />
Роде (не) доносе децу<br />
КОЛУБАРА БРОЈ <strong>1101</strong><br />
У последњој деценији смањен број житеља<br />
Лазаревца са 58.511 на 58.224<br />
Према прелиминарним резултатима Републичког<br />
завода за статистику, прошлогодишњи<br />
попис показао је да у Србији, без Косова<br />
и Метохије, живи 7.186.862 становника што је за<br />
311.139 мање него пре десет година. За неверицу је податак<br />
да се у 50 општина становништво смањило за<br />
десет одсто. Стручњаци за ову област кажу да су овакви<br />
резултати очекивани јер је природни прираштај<br />
негативан, велике су миграције у иностранство и у<br />
неким општинама на југу државе попис услед бојкота<br />
није ни урађен. Са 83,3 процента од укупног броја пописаних<br />
становника Срби су већински народ, а пад<br />
броја становника бележи се и код других народа који<br />
овде живе. Пораст су забележили само Роми, који су<br />
уједно и најмлађа етничка заједница са просеком од<br />
28 година, док је просечна старост свих осталих народа<br />
нешто преко 42 године. Београдски регион једини<br />
је који је забележио пораст. Пре десет година главни<br />
град имао је 1.576.124 житеља, а данас 1.659.440, који<br />
су у просеку стари 42,58 година. Од 17 београдских<br />
општина број становника је већи у 11 у односу на<br />
претходни попис. На неславном списку мањег броја<br />
становника, поред Врачара, Новог Београда, Старог<br />
града, Савског венца и Сопота нашао се и Лазаревац,<br />
који ову појаву бележи други пут.<br />
Према подацима од пре десет година у лазаревачкој<br />
општини живело је 58.511 људи, док је у октобру 2011.<br />
пописано 58.224 становника. У односу на неке друге<br />
средине у Србији, где се мањак у броју становника<br />
мери хиљадама, ова разлика од неколико стотина<br />
није застрашујућа, али свакако јесте аларм за узбуну,<br />
посебно ако се имају у виду неке раније деценије и<br />
пописи становништва који су бележили сигуран раст.<br />
Попис из 1981. године показао је 51.068 становника,<br />
да би десет година касније, у складу са економским<br />
и привредним растом на територији лазаревачке општине<br />
живело 58.882 житеља.<br />
Нашу реалност потврђује и статистика лазаревачког<br />
Дома здравља. Посматрајући податке из последњих<br />
30 година, највише деце рађало се осадесетих година<br />
прошлог века. На почетку те девете деценије, 1982. године<br />
наша општина је имала 820 новорођених становника,<br />
док 1984. година може да се похвали са најбољим<br />
резултатом од 869 беба и стопом наталитета од 16,1 посто.<br />
Наредне, 1987. године на свет је дошло 863 бебе. Без<br />
обзира што је у следећих десет година наталитет дискретно<br />
опадао, природни прираштај био је позитиван.<br />
Тешке, ратне и болне деведесете године прошлог века<br />
своје најлошије лице показале су у односу броја наших<br />
новорођених и умрлих суграђана, па тако од 1997. године<br />
бележимо негативни природни прираштај. На<br />
хиљаду становника имали смо једног човека мање, да<br />
би се 2008. године ова цифра повећала на скоро четири.<br />
Др Михаило Марјановић, специјалиста социјалне<br />
медицине у Дому здравља „др Ђорђе Ковачевић”, каже<br />
да су пад наталитета и повећање негативног природног<br />
прираштаја алармантни већ од 1997. године, што<br />
се може и мора посматрати као одумирање биолошке<br />
масе становника Лазаревца. У прошлој, 2011. години,<br />
на свет је дошло 590 наших малих суграђана, што је<br />
за 279 мање него у оној изузетној 1984. Међутим, без<br />
обзира на малу стопу наталитета после дужег времена<br />
уочава се позитиван природни прираштај, захваљујући<br />
мањем броју умрлих и продуженом животном<br />
веку становника наше општине.<br />
Према речима доктора Марјановића, ови коначно<br />
бољи резултати тековина су добре здравствене заштите<br />
која се остварује у лазаревачком Дому здравља, али и<br />
у приватним лекарским ординацијама у граду. Та кође,<br />
као добра пракса показали су се и редовни систематски<br />
прегледи који се организују за децу, жене и скоро<br />
комплетну радну популацију наших суграђана.<br />
Д. Матић
48<br />
СТРАСТ ЈЕДНОГ ПЕНЗИОНЕРА<br />
Ослушкује зрење црног вина<br />
Онај ко крене неистраженим путевима вина,<br />
трагајући за његовим тајнама, унапред је<br />
осуђен да као морепловац лута бродом без<br />
кормилара, не знајући шта га чека на том путу.<br />
У такву авантуру без повратка упутио се Родољуб<br />
Миловановић Роки (1954), кога је као сенка пратила<br />
идеја да се посвети виноградарству и производњи<br />
квалитетних вина. Када је пре три године отишао у<br />
пензију са копа ,,Тамнава” Родољуб је свакодневицу<br />
звука рударских машина заменио духовним миром<br />
винограда и ослушкивањем зрења црвених вина.<br />
У његовим венама текла је крв деде и оца који су<br />
се у младости бавили виноградарством на падинама<br />
Шушњара, на периферији Лазаревца, узгајајући квалитетне<br />
сорте грожђа које је у његовој свести усликано<br />
као права бајка.<br />
У почетку опрезно а касније све храбрије наставио<br />
је стазама које су започели његови преци, да би данас,<br />
после минулих година слушања и учења, црвено<br />
вино постало његова страст и опсесија.<br />
– Виноградарство и производња вина су приче никада<br />
до краја испричане. Треба познавати утицај климе,<br />
састав зе мљи шта, имати посебну технологију и<br />
поред услова, много стр пљења, упорности и вере, да<br />
се може доћи до жељеног циља. Најважније је знати<br />
управљати процесом ферментације, одре ђивати температуру,<br />
јер ако се направи и најмањи пропуст вино<br />
више није вино – у заносу каже Роки који је после наступа<br />
на изложби вина у Београду, препун утисака и<br />
нових идеја.<br />
Неговано у дрвеним бурадима Рокијево<br />
барик вино оплемењује својим укусом<br />
врхунске дегустаторе<br />
Његово прво искуство било је вино каберне<br />
совињон, сорта позног сазревања и у нашим климатским<br />
условима пожељна за производњу црвених<br />
вина. Тешко достиже пуну зрелост, а врло ретко улази<br />
у презрело стање и баш то даје драж овом вину које<br />
улази у ред специјалних вина за сладокусце високог<br />
ранга.<br />
У последње време, док показује специјално метално<br />
посуђе и скупоцену металну бурад у свом винском<br />
подруму у Лазаревцу, Роки не крије опседнутост чарима<br />
барик вина које за разлику од других вина и<br />
постаје најтраженији бренд у свету винарства. Тајна<br />
овог вина лежи у специјалним бурадима од дрвета<br />
чије се дуге (дрвени елементи бурета) нагоревају са<br />
унутрашње стране, услед чега долази до формирања<br />
пожељних аромати чних једињења која из дрвета прелазе<br />
у вино током процеса сазревања. Хармонично<br />
слагање дрвета и вина условљава суптилне промене<br />
услед успорене оксидације, стварајући префи њени<br />
укус који само најбољи умеју препознати. Ова врста<br />
вина је вишеструко скупља од обичних и налази се на<br />
трпези светских хотела и ресторана.<br />
Зато је Рокијево барик вино на Сајму етно хране<br />
и пића у Београду за пробирљиве дегустаторе било<br />
право изненађење. Они су одмах препознали да је<br />
оно резултат високе технологије, времена и велике<br />
љубави. О своме искуству Родољуб, пензионер кога<br />
вино враћа у младост, вели:<br />
– Најважније је да моје барик вино буде најбоље<br />
међу овим винима. Ко једном проба барик вино он га<br />
пије до краја живота. Благотворна дејства овог вина<br />
су описали многи песници и уметници.<br />
Да би Родољуб Миловановић остварио свој сан, потребно<br />
је да своја вина заштити, добије одговарајуће<br />
међународне сертификате, изађе на тржиште и буде<br />
у конкуренцији са најбољима. Треба веровати да ће<br />
његова визија бити и остварена и да ће на његовом<br />
дрвеном столу барик вино засијати пуним сјајем, на<br />
опште задовољство оних који га пију.<br />
Оливера Шолтиш
ИНТЕРВЈУ СА ЖИВОРАДОМ БОЈИЧИЋЕМ, ПРЕДСЕДНИКОМ ОПШТИНЕ ЛАЈКОВАЦ<br />
49<br />
Почетак нове сарадње<br />
КОЛУБАРА БРОЈ <strong>1101</strong><br />
Конститутивна седница општинског<br />
руководства Скупштине<br />
општине Лај ко вац,<br />
прва након мајских избора, одр жана<br />
је 12. јула ове године и означила је<br />
почетак новог правца у развоју читавог<br />
Колубарског округа.<br />
Према последњем попису из<br />
2004. године, општина Лајковац<br />
броји нешто више од 17.000 становника,<br />
од чега је 3.200 људи у радном<br />
односу.<br />
Живорада Бојичића, првог<br />
човека општине, питамо колико<br />
је становника са територије општине<br />
Лајковац запослено у РБ<br />
„Колубара”<br />
У овом тренутку то је преко<br />
2.000 људи, што је веома велики<br />
проценат према укупном броју<br />
запослених. Нама је то важно из<br />
више разлога. Један од разлога је<br />
и преко планска наплата пореза,<br />
услед знатно већих примања у<br />
„Колубари”, што је само један од<br />
видова увећања буџета. Такође,<br />
већа куповна моћ грађана у локалним<br />
трговинским објектима је<br />
веома важна. Наша је тенденција<br />
да се и у наредним годинама одржи<br />
овај број запослених на коповима,<br />
па чак и увећа, што је сасвим<br />
разумљиво, ако се има у виду<br />
будући план и стратегија развоја<br />
рударског басена.<br />
У коликој мери Вам је то омогућило<br />
да се лакше и брже суочите<br />
са затеченим проблемима<br />
и која су горућа питања у овом<br />
тренутку<br />
Велика је предност, у сваком<br />
случају. Посебно је важно због инвестиција<br />
које су започете пре неколико<br />
година и чији је завршетак<br />
изградње известан у скоријој<br />
будућности, као и пројеката за које<br />
је пратећа документација дуги низ<br />
година остављана по страни, а ми<br />
желимо да их што пре реализујемо.<br />
Милорад Грчић, вршилац дужности<br />
директора РБ „Колубара”,<br />
крајем октобра са сарадницима<br />
посетио је градску кућу у<br />
Лајковцу. Колики је значај ове<br />
посете и колико сте задовољни<br />
досадашњом реализацијом одлука<br />
са овог састанка<br />
Неколико пута сам већ истакао<br />
да је ово прва оваква посета након<br />
тринаест година. Окосница разговора<br />
била је реализација уговора<br />
између РБ „Колубара” и општине<br />
Лајковац, са акцентом на обавезама<br />
овог гигантског преду зећа<br />
по основама законских накнада<br />
за коришћење минералних сировина,<br />
грађевинског земљишта и<br />
у области заштите животне средине.<br />
Разматрана је и планска<br />
документација која се тиче проширења<br />
копова и зоне њиховог<br />
утицаја. Као што сам већ рекао,<br />
разговарали смо о запошљавању<br />
грађана са територије наше општине,<br />
о глобалној политици запошљавања,<br />
статусу радника који<br />
већ раде на коповима итд. Оно око<br />
чега смо сви били посебно забринути<br />
је проблематика санације<br />
последица експлоатације угља са<br />
територије месних заједница Скобаљ<br />
и Мали Борак. Разматран је<br />
уговор о расељавању социјалне инфраструктуре<br />
из Малог Борка, проблем<br />
ерозије земљишта гробља у<br />
Скобаљу, снабдевања водом Скобаља<br />
и Јабучја, одржавање локалних<br />
и некатегорисаних путева, расељавање<br />
објеката под заштитом<br />
државе итд. Морам признати да<br />
сам веома задовољан постигнутим<br />
договорима, а непуна два ме сеца<br />
након одржаног састанка видљиви<br />
су први резултати. Што је најважније,<br />
овде није реч о уоби чајном<br />
радном састанку. Мислим да<br />
смо се удружили по једној људ ској,<br />
пријатељској основи, што не може<br />
остати без резултата.<br />
Општепозната чињеница била<br />
је дугогодишња лоша сара дња и<br />
веома негативни пословни односи<br />
јавних комуналних предузећа<br />
из Лазаревца и Лај ковца. Приликом<br />
поменуте по сете крајем<br />
октобра добрим делом сарадња<br />
је поново покренута. Шта је конкретно<br />
учињено<br />
Просто је несхватљиво у коликој<br />
мери су били поремећени<br />
међуљудски односи између ова два<br />
предузећа. Скоро да је дошло до нивоа<br />
личне увређености. Та кви исполитизовани<br />
односи ни како нису<br />
могли дати добре пословне резултате<br />
и сасвим су супротни тржишним<br />
условима при вређивања. Због<br />
свега, оба пре дузећа су бележила<br />
негативне резултате. Састанак који<br />
смо ини цирали у старту је дао<br />
изузетне резултате, због чега сам<br />
Живорад Бојичић<br />
лично веома задовољан. Са руководством<br />
Јавног предузећа за комуналну<br />
привреду „Лазаревац”<br />
извршили смо хитан репрограм<br />
дуговања. Договорено је да се дуг<br />
од 32 милиона динара исплати у<br />
року од годину дана, путем месечне<br />
отплате. Такође, постигнут је и<br />
договор о суфинансирању пројекта<br />
повећања капацитета постројења<br />
за производњу пијаће воде у Непричави,<br />
а све у склопу сарадње<br />
општина Лазаревац и Лајковац.<br />
Председник општине Лајковац<br />
Живорад Бојичић искористио је<br />
прилику да на крају разговора<br />
честита свим суграђанима, пријатељима<br />
из суседних општина и<br />
радницима Рударског басена „Колубара”<br />
новогодишње и бо жићне<br />
празнике и пожели им све најбоље<br />
у години пред нама.<br />
Марија Микић
50 ЗАПИС О ГРАДУ КОГА (НЕ) ПОЗНАЈЕМО<br />
Сав тај Лајковац<br />
Пише:<br />
Гордана<br />
Пауновић<br />
Живановић<br />
Лајковац кога више нема: Сви<br />
путеви негде воде, а раскрсница<br />
у Лајковцу била је непогрешива<br />
где год да сте кренули -према Београду,<br />
Ваљеву, Ужицу или Аранђеловцу.<br />
Лајковац кога више нема био је највећа<br />
раскрсница уских пруга у бившој Југославији. Лајковачка<br />
станица имала је 41 колосек, а ложионица 50 парних локомотива<br />
које су вукле возове у четири пружна правца<br />
и пролазиле кроз станицу сваких 10 минута. На железници<br />
у Лајковцу радило је 1.500 људи, а у Лајковац је са<br />
пругом стигло и 25 нација.<br />
На то време данас само подсећају ложионица, водоторањ<br />
или како га Лајковчани зову „бузометар”, јединствена<br />
грађевина по којој је Лајковац препознатљив,<br />
окретница и опет лајковачки „трешајба” и пар десетина<br />
метара уског колосека.<br />
Лајковачки „бузометар”<br />
Још понека чињеница: Лајковац – варош на левој<br />
обали Колубаре, центар истоимене општине, настао<br />
је захваљујући железници. Од 1908. године, када је прошао<br />
популарни „ћира”, почиње стварање насеља, ближе<br />
железничкој прузи, уз постепени настанак вароши.<br />
Пруга је била и логистички услов да се у Лајковцу, осим<br />
железнице, одмах после рата заметну и друге привредне<br />
гране – пољопривреда и рударство.<br />
Лајковац данас: Општина Лајковац је познато пољопривредно<br />
по дручје, једно од најзначајнијих центара у<br />
Србији за одгој квалитетних приплодних говеда сименталске<br />
расе у којој се одржава најдуговечнија изложба<br />
крава и јуница у Србији – већ 30 година, сваког 27. септембра.<br />
Осим сточарства, развијено је ратарство и<br />
воћарство, а постоје и значајни прерадни капацитети.<br />
Постојећа индустријска зона се простире на путу<br />
М4, од Профитног центра „Елмонт” до Ибарске магистрале.<br />
У току је и израда Плана детаљне регулације<br />
Ин дустријска зона 2 која ће пратити Коридор 11. Индустријска<br />
зона обухвата значајне прерадне капаци тете,<br />
пре свега, прехрамбену индустрију млечних производа<br />
предузећа „Виндија” из Вараждина, хладњачу за воће<br />
„Фрувела”, а ту су и домаћа „Млекара Бабић” и Млинскопекарско<br />
предузеће „Аграриа кампо” из Београда. Сви<br />
прерадни капацитети налазе се у непосредној близини<br />
Ибарске магистрале и пруге Београд-Бар, тако да су са<br />
саобраћајно-транспортног аспекта погодно лоцирани.<br />
У Лајковцу је и погон предузетника Небојше Матића<br />
„Микроелектроника” који са 44 радника производи алате<br />
за микроконтролоре, који се уграђују у уређаје од кућних<br />
апарата до војних авиона, а клијенти су им „Сони”, „Хитачи”,<br />
„Ферари” и још понеко, не мање познат.<br />
Незаобилазно име успешног пословања већ две деценије<br />
је „Borverk Eurotrade” произвођач пет-амбалаже,<br />
као и компанија „Ива аграр” која је лидер у производњи<br />
грађевинског камена и свих врста камених агрегата у<br />
каменолому Остреш.<br />
Наша општина се такође недавно побратимила<br />
са градом Марибором у Словенији, што ће заједно са<br />
пројектом „Србија у ритму Европе” отворити нове<br />
могућности за привредно повезивање и долазак страних<br />
инвеститора.<br />
Лајковац, на само њему својствен начин, од заборава<br />
чува Радован Бели Марковић кога Лајковчани без<br />
изузетка зову Књи жевник „са подразумеваним великим<br />
словом на почетку...”, како и налаже варошки ред.<br />
У оквиру дана Лајковца одржава се надметање у кулинарским<br />
вештинама на обалама реке Колубаре или<br />
сада већ традиционални „Колубарски котлић”. И лева<br />
и десна обала реке подељене су на плацеве на којима су<br />
направљене кућице, тачније сојенице, где људи преко<br />
лета проводе слободно време, а сви Лајковчани се надају,<br />
вероватно не без разлога, да би овај део нашег града, временом<br />
могао постати и туристичка атракција.<br />
Један од симбола вароши је и ФК „Железничар”, који<br />
је већ 85 година у срцима лајковачких навијача. Основан<br />
давне 1927. године, тренутно се такмичи у Српској<br />
лиги-група Запад, трећем рангу такмичења српског<br />
фудбала, по квалитету.<br />
Посебан понос Лајковца су плаве девојке, одбојкашице<br />
„Железничара”, које су у сезони 2011/2012. постигле<br />
највећи успех у историји лајковачке одбојке пласманом<br />
у елитно одбојкашко такмичење за жене, Суперлигу<br />
Србије.<br />
И тако, кроз мање од једног века постојања Лајковца,<br />
кад таман помислите да су сви заборавили да Лајковац<br />
и постоји, он на неки, само њему објашњив начин, привуче<br />
пажњу јавности. Зато, ако пролазите Ибарском<br />
магистралом на путу за Мајами Бич обавезно скрените<br />
ЛЕВО код Лајковца, јер у супротном можете завршити<br />
на Северном полу, а ако скренете, можда најзад и сазнате<br />
– да ли Миле још иде лајковачком пругом, и зашто је<br />
баш њом изабрао да иде.<br />
(Аутор је новинар, директор Радио „Пруге”)
ОПШТИНА УБСКА<br />
51<br />
Лигнит наш насушни<br />
Уубској општини квалитетан лигнит је експлоатисан<br />
још давних педесетих и шездесетих година<br />
прошлог века. Старије генерације се сећају<br />
звиздарског рудника, а некадашње рудничке управне<br />
зграде, испод некадашње „пескане” (сада је ту Занатски<br />
центар), многи се сете и данас када пођу Првомајском<br />
улицом према Звиздару и Памбуковици.<br />
Наиме, готово идентично „здање”, на неких 700-800<br />
метара од центра, и дан-данас је управна зграда слатинских<br />
„Копова” (квалитетан кварцни песак и бела глина).<br />
Уб је од друге половине прошлог века по<br />
свему био, поред осталог, и рударски<br />
центар. Да ли и будућност припада<br />
тамнавском „црном злату”,<br />
па и оном из Звиздара<br />
Лигнит из Звиздара био је међу најбољим рудама<br />
угља у Југославији. Многи тврде да је био, по калоричности<br />
и чистоћи, раван мрком угљу, „пљеваљцу” и сличнима.<br />
Али, средином шездесетих показало се да јамска<br />
експлоатација није рентабилна, па је рудник затворен.<br />
Било је, ипак, стручњака који су тврдили да рудник у<br />
Звиздару није требало затварати... Тадашњи политичари<br />
су одлучили другачије. Руководиоци су се распоредили<br />
на друге руководне функције, инжењерски кадар се<br />
преселио у друге руднике, а у Убу су остали рудари, бар<br />
онај део који није нашао ухлебљење по другим рудницима<br />
или површинским коповима. Остала је и једна стамбена<br />
зграда коју старији Убљани и данас зову „Рудничка”,<br />
јер је изграђена са циљем да се задовоље стамбене потребе<br />
тадашњих стручних кадрова.<br />
Прошле су године. На другом крају општине отворени<br />
су површински копови, „закачила” нас је и „Тамнава-<br />
Западно поље”...<br />
А, сада! Увелико се ради на припремама за отварање<br />
површинског копа у Радљеву. Уб остаје подручје<br />
значајно у области експлоатације лигнита.<br />
А што се тиче Термоелектране<br />
„Колубара Б” у Каленићу, постоји нада<br />
да све што је ранијих година уложено<br />
неће, баш, потпуно пропасти, ако ни<br />
због чега другог оно због озбиљности<br />
оних који (сада) одлучују о споразумима<br />
са иностраним инвеститорима.<br />
Јер, оправдана би била питања: Како<br />
је могуће да се почиње са градњом нових<br />
термоелектрана у непосредној<br />
близини, а у Каленићу стоје започети<br />
објекти Зар се, збиља, показало да је<br />
Термоелектрана (и топлана) „Колубара<br />
Б” – промашена инвестиција<br />
Актуелно руководство убске општине,<br />
за разлику од готово свих<br />
Пише:<br />
Милан<br />
Миловановић<br />
досадашњих, а поготову оних у „постпетооктобарском”<br />
периоду, одлучно је да грађанима приушти бар<br />
нешто од оних погодности које су општине у окружењу<br />
копова имале захваљујући управо тој чињеници да се<br />
лигнит експлоатише на овом подручју. Одређени кораци<br />
на том плану су постигнути.<br />
– Изборићемо се за много више радних места за<br />
грађане убске општине – поручује Дарко Глишић,<br />
председник општине Уб, а Драган Јелић, председник<br />
локалног парламента, додаје да ће упоредо са свим другим<br />
пословима „гурати” и планове за поновно отварање<br />
рудника у Звиздару.<br />
– Наравно, предстоје подробнија истраживања и<br />
разне студије, али они подаци којима у овом тренутку<br />
располажемо, указују на апсолутну оправданост<br />
експлоатације звиздарског угља – закључује Јелић.<br />
Коначно, Убљани кажу да су на чело општине дошли<br />
људи који истински теже бољитку свих грађана. Време<br />
ће показати да ли су и колико у праву. У овом тренутку,<br />
ако се све има у виду, а нарочито експлоатација лигнита,<br />
није спорно да заслужују подршку.<br />
(Аутор је главни и одговорни уредник „Гласа<br />
Та мнаве”)<br />
КОЛУБАРА БРОЈ <strong>1101</strong>
52 ЈУБИЛЕЈ СПЕЦИЈАЛНЕ БОЛНИЦЕ ЗА ЕНДЕМСКУ НЕФРОПАТИЈУ<br />
Четири деценије стручности<br />
Лазаревачка Специјална болница за ендемску<br />
нефропатију недавно је обележила 40 година<br />
постојања. На свечаности која је тим поводом<br />
одржана у Библиотеци „Димитрије Туцовић”,<br />
чланови подружнице Српског лекарског друштва и<br />
Нефролошке секције изразили су многобројне речи<br />
хвале за ову угле дну установу која се већ четири деценије<br />
једина у Србији и на Балкану бави истраживањем<br />
и лечењем ендемског нефритиса.<br />
Обраћајући се гостима, директор бол нице др Ивко<br />
Марић подсетио је да је ова специјализована здравствена<br />
установа ос нована на предлог Медицинског факултета,<br />
а под покровитељством Скупштине града Београда,<br />
1972. године и једина је установа у земљи која<br />
се бави проблемима ендемског нефритиса. Стационар<br />
са одсеком за хемодијализу основан је 1974. године са<br />
пет апарата за хемодијализу. У првој години обављено<br />
је 1.026 дијализа. Дана шњи стационар поседује 30<br />
болесничких постеља и 26 дијализних места за 100<br />
пацијената. Годишње се уради око 16.000 дијализа, а<br />
диспанзер за бубрежне болести обави око 15.000 прегледа.<br />
Војислав Даниловић, Бранислав Стојимировић,<br />
Драгиша Велимировић, Тодор Наумовић, Живојин<br />
Радовановић, само су нека од имена лекара којa би житељи<br />
овог краја требало да памте по стручности и несебичном<br />
зала гању у откривању и лечењу ове болести.<br />
Ова тешка, хронична, прогресивна болест бубрега<br />
забележена је још четрдесетих година прошлог века.<br />
Академик др Војислав Даниловић 1957. године приметио<br />
је да становници уз реку Колубару појачано<br />
оболевају и болест означио као хронични нефритис.<br />
Од 1959. користи се назив ендемска нефропатија, а после<br />
конференције у Дубровнику 1964. године и Светска<br />
здравствена организација региструје ово обољење.<br />
Болест је до сада описана у југоисточној Европи: Румунији,<br />
Бугарској, Македонији, Босни и Херцеговини,<br />
Хрватској и Србији, која представља део Балкана са<br />
највише ендемских жаришта која се већином налазе у<br />
непосредној близини водених то кова који припадају<br />
дунавском сливу. До сада је највише испитивано<br />
подручје средњег тока реке Колубаре и њених притока<br />
и села Шопић и Петка. Многобројна истраживања<br />
показала су да оболелих нема у горњем и доњем току<br />
Колубаре, а главне карактеристике ендемских насеља<br />
су близина споротекуће воде, надморска висина до<br />
200 метара, сеоска средина и породични карактер.<br />
Да би се село прогласило жариштем, потребно је да у<br />
њему живе бар три оболела од ове болести која никада<br />
нису мењала место боравка. Број укупно оболелих<br />
на целом подручју југоисточне Европе је око 100.000.<br />
Процене су да их је у Србији око 12.000.<br />
Данашњи стационар поседује 30<br />
болесничких постеља, а Центар за<br />
хемодијализу има 26 апарата<br />
Остале су успомене и велика дела<br />
Запослени се и данас баве научно-ис траживачким<br />
радом у области ендемске нефропатије и других бубрежних<br />
болести и истраживањима у области хе модијали<br />
зе. Поред тога, свакодневно се пружају превентивне,<br />
дијагностичке, те рапијске и рехабилитационе<br />
услуге из области интерне медицине, нуклеарне медицине,<br />
ра диологије, медицинско-кли ничке биохе мије,<br />
урологије, мале хи рур гије и социјалне медицине и<br />
статистике. Као највећи проблем истичу недостатак<br />
простора за рад, што ускраћује и паци јенте и медицинско<br />
особље.<br />
Данијела Матић<br />
g Додељена признања<br />
Поводом јубилеја, директор Института за<br />
ендемску нефропатију др Ивко Марић доделио<br />
је захвалнице институцијама које су заслужне<br />
за дугогодишњи квалитетан рад ове установе.<br />
Признања су додељена Градској општини<br />
Лазаревац, Рударском басену „Колубара”,<br />
Клиници за нефрологију Клиничког центра<br />
Србије, Клиничко-болничком центру „Звездара”,<br />
Клиници за нефрологију ВМА, Клиничкоболничком<br />
центру „Земун”, Дому здравља<br />
„Др Ђорђе Ковачевић”, проф. др Љубици<br />
Ђукановић и проф. др Стеви Плеши.
НЕОБИЧНЕ КЊИГЕ: НАНОМЕДИЦИНА, НАЈВЕЋИ ИЗАЗОВ 21. ВЕКА<br />
53<br />
Адам је био први донор<br />
КОЛУБАРА БРОЈ <strong>1101</strong><br />
Књига „Наномедицина, највећи изазов 21. века”<br />
настала је на посве необичан начин, спајањем<br />
знања и информација из различитих области<br />
технологија и науке усмерених ка одгонетању<br />
најбитнијих питања живота која се односе на здравље,<br />
дужину живота, смрт и досезање могуће вечности.<br />
Временом су се отварале бројне теме и мистерије<br />
људског постојања. Био сам све више свестан да је граница<br />
између мита и стварности, истине и илузије<br />
тако бескрајно танка да је најчешће немогуће разликовати.<br />
Библијска прича о Адаму и Еви, која је направљена<br />
од Адамовог ребра, вероватно је први забележен пример<br />
ткивног инжењерства, креације себе у другом.<br />
Адам је први донор људске врсте. Пример ткивног<br />
инжењерства је легенда о Прометеју, чија се јетра константно<br />
обнављала. За истраживаче у области молекуларне<br />
биологије и медицине данас је то метафора<br />
обнављања људских органа кроз коришћење људских<br />
матичних ћелија, које су постале алат за регенерацију<br />
различитих ткива и органа.<br />
Монографија „Наномедицина,<br />
највећи изазов 21. века” је књига<br />
мултидисциплинарног карактера,<br />
намењена стручњацима и посебно младим<br />
истраживачима из различитих области<br />
усмерених на истраживања која имају<br />
примену у медицини<br />
У „Епу о Гилгамешу” главни јунак, који је трећином<br />
човек а две трећине бог, сања о бесмртности. У уметности<br />
су бројни примери у којима се изражава идеја<br />
креирања живих индивидуа или пак делова индивидуа у<br />
којима је човек сам креатор, преузимајући на себе улогу<br />
Створитеља. Неки од највећих умова човечанства, попут<br />
Гетеа у „Фаусту”, бавили су се односом индивидуе<br />
према знању, смрти и теологији. Прича о Франкештајну<br />
Мери Шели такође описује визуелизацију креатуре<br />
направљене од различитих делова тела.<br />
Примери показују вечиту тежњу човека да освоји<br />
бесмртност и да одговор који пружа наду на вечна<br />
питања да ли је могуће превазићи смрт и остварити<br />
вечност. Таква тема из домена легенди и вековних практичних<br />
покушаја да, ако бар није могуће досегнути вечност,<br />
учини живот здравијим и дужим, присутна је и<br />
данас, као и у свим претходним временима. Вештачке<br />
заменике ткива у некој врсти реконструктивне медицине<br />
користили су већ стари Римљани и Етрурци.<br />
Физичари старе Индије користили су графтове коже у<br />
реконструкцији 800 година пре нове ере.<br />
Трансплантација органа и инже њерство<br />
ткива у модерном смислу датирају<br />
од 1980. године, односно од 1988. године.<br />
Напредак у области трансплантације<br />
органа и инжењерства ткива директно<br />
су повезани са развитком клиничке<br />
медицине и биологије. Кључна прекретница<br />
у развоју нанотехнологија<br />
и молекулског инжењерства везана<br />
је за дело ”Ther’s Plenty of Room at the<br />
Bottom” Richard Feynma-a из 1959. године<br />
и ”Еngines of Creation The Coming Era of<br />
Nanotechnology” K. Eric Drexler-a из 1980.<br />
године, у коме је промовисана примена и<br />
импликације примене нанотехнологија<br />
и наномашина у медицини и тако ударени<br />
темељи наномедицине.<br />
Пише:<br />
др Вукоман<br />
Јокановић<br />
Наномедицина јесте дисциплина која у себе укључује<br />
нанотехнологије и користећи све друге науке и знања<br />
ствара простор за бољи и здравији људски живот. Неки<br />
научници тврде да ће људска бесмртност бити реална<br />
већ током првих неколико деценија 21. века, док други<br />
верују да ће значајно продужење живота, као много<br />
реалнији циљ, бити са сигурношћу реализовано, док ће на<br />
освајање бесмртности још морати да се сачека. Биолози<br />
покушавају да креирају свет бесмртности дизајнирањем<br />
ћелија које нису ограничене Hayflick-овим ограничењем,<br />
код кога се ћелије не деле више због ДНК оштећења или<br />
скраћења теломера. Спречавајући ћелије да остаре, постиже<br />
се биолошка бесмртност. Узрок старења везан је<br />
за скраћење теломера које се налазе на крају ДНК. Научници<br />
се надају да ће омогућити заједно са матичним<br />
ћелијама раст и трансплантацију органа без ризика од<br />
одбацивања. Идивидуална меморија моћи ће да се надогради<br />
на ум код новорођене бебе, као код компјутерта.<br />
Беба ће тада расти са својом персоналношћу и са додатном<br />
свешћу уграђеном у њену меморију. Применом<br />
кибернетике компјутер ће иницијално бити инсталисан<br />
у људски мозак да би помогао процесима сортирања<br />
меморије и убрзања њеног процесирања. Компоненте ће<br />
бити додаване постепено, да би се избегле нагле промене,<br />
које би могле угрозити идентитет појединца. Након<br />
тога, људско тело ће бити третирано као део опреме<br />
(хардвера), који омогућује да се ум трансферује унутар<br />
меморије било ког компјутера довољне снаге. Други<br />
могући механизам складиштења ума је да се направи<br />
детаљно скенирање дате индивидуе, односно њеног мозга<br />
и да се његове свесне функције симулирају унутар<br />
структуре компјутера. Ускладиштени ум био би бесмртан<br />
и ослобођен трауматског дејства машина.<br />
Остаје само још на крају етичко питање шта остаје<br />
од нас у тој Фаустовској погодби са ђаволом.<br />
(Аутор је професор и научни саветник са Института<br />
за нуклеарне науке „Винча”)
54<br />
УДРУЖЕЊE ПЕНЗИОНЕРА ОПШТИНЕ ЛАЗАРЕВАЦ<br />
Међу најуспешнијима у земљи<br />
Са око 5.000 регистрованих чланова и месним<br />
организацијама по целој општини, Удружење<br />
пензионера општине Лазаревац је и током<br />
године на измаку било међу најактивнијима у<br />
земљи. Протеклих 12 месеци обележиле су бројне и<br />
разноврсне акције, како би се развили и унапредили<br />
социјално-хуманитарни, друштвени, културнозабавни<br />
и рекреативни аспекти живота пензионера.<br />
Најугроженијим пензионерима помоћ у<br />
намирницама и огреву. Годишње 70-80<br />
места за бесплатно бањско лечење<br />
– Веома сам задовољан радом у 2012. години. Наша<br />
сарадња са локалним установама и предузећима је<br />
изванредна. Такође, имамо велику подршку Рударског<br />
басена „Колубара”, као и његових синдиката, а<br />
много је бивших радника „Колубаре” међу нашим<br />
члановиа. Као и радници „Колубаре” у 2012. години<br />
добили смо око 20.000 тона угља, што за кредит, што<br />
за готовину – објаснио је Мирослав Илић, секретар<br />
Удружења пензионера општине Лазаревац.<br />
Мирослав Илић<br />
На челу са председником Радомиром Петровићем<br />
удружење, поред осталог, пружа помоћ угроженим и<br />
болесним пензионерима, обезбеђује угаљ и намирнице,<br />
сарађује са Републичком фондом за пензијско<br />
и инвалидско осигурање, пружа помоћ у лековима<br />
и ортопедским помагалима, организује предавања и<br />
округле столове, као и дружења пензионера по месним<br />
организацијама.<br />
У сарадњи са Центром за социјални рад лазаревачки<br />
пензионери су покренули иницијативу за<br />
отварање Дома за стара лица у Лазаревцу.<br />
Пензионерима, у првом реду најсиромашнијима,<br />
удружење обезбеђује намирнице по најповољнијим<br />
условима, а од државе годишње добија 70-80 места<br />
за бесплатно бањско лечење својих чланова. Сваке<br />
године око 100 тона угља бесплатно се подели<br />
најсиромашнијим пензионерма. Чланови који један<br />
проценат своје пензије одвајају за Фонд солидарности<br />
имају могућност подизања позајмица и других погодности.<br />
Иако константно ради, удружење је најактивније<br />
у октобру, Месецу старих. Ове године Светски дан<br />
здравља обележило је организовањем Базара здравља<br />
у Миросаљцима и Рудовцима, где су најстарији житељи<br />
могли да контролишу своје здравље.<br />
У оквиру својих образовних делатности старији<br />
суграђани обилазе школе и предшколске установе,<br />
којима поклањају дидактички материјал. Мрежа<br />
њихових хуманитарних активности јесте, такође,<br />
развијена. Учествовали су у прикупљању средстава<br />
за лечење Дарка Јеремића из Рудоваца и Уроша<br />
Жарковића из Вреоца, као и за изградњу дома вишечлане<br />
породице Гојковић. Пензионери напомињу<br />
да и даље прикупљају помоћ, како би, поред осталог,<br />
код младих људи развијали хуманост.<br />
М. Караџић
ПРЕДСТАВЉЕН ПРОЈЕКАТ БУДУЋЕГ МУЗЕЈА КОЛУБАРСКЕ БИТКЕ<br />
55<br />
Сачувати сећања на претке<br />
Уциљу достојанственог обележавања стогодишњице<br />
Колубарске битке Градска општина<br />
Лазаревац је покренула иницијативу за<br />
изградњу Музеја Колубарске битке. Тим поводом у Библиотеци<br />
„Димитрије Туцовић”, 14. децембра, одржано<br />
је донаторско вече и представљен пројекат будућег<br />
музеја посвећеног једној од највећих и најславнијих<br />
битака српске војске.<br />
Бројним грађанима, стручној јавности, представницима<br />
локалних самоуправа, дипломатског кора<br />
и РБ „Колубара” обратио се председник Градске општине<br />
Лазаревац Драган Алимпијевић:<br />
– Млади људи из Лазаревца схватили су колико<br />
је Колубарска битка значајна историјска одредница<br />
српског народа и у том духу преузели су<br />
иницијативу о покретању и реализацији овог пројекта.<br />
Стогодишњица, као велики јубилеј, јесте шанса,<br />
али и обавеза свих нас да смогнемо снаге и оставимо<br />
трајан споменик, како бисмо овековечили сећања на<br />
наше претке.<br />
О историјском аспекту и значају Колубарске битке<br />
за српски народ говорио је професор историје Ратко<br />
Вукелић, вршилац дужности директора Библиотеке<br />
„Димитрије Туцовић”. Историчар уметности Тадија<br />
Стефановић, који је и аутор монографије „Споменцрква<br />
Светог Димитрија са костурницом у Лазаревцу”,<br />
говорио је о подизању и важности лазаревачког<br />
меморијала у којем су похрањене мошти српских и<br />
аустроугарских војника погинулих у бици на Колубари.<br />
Такође, емитована је и „Колубарска битка”, документарни<br />
филм Пулс театра из 2005. године, док<br />
су у музичком делу програма учествовали ученици<br />
Музичке школе „Марко Тајчевић” из Лазаревца.<br />
О концепту Музеја Колубарске битке говорили<br />
су архитекта Дарко Свилар, аутор идејног решења<br />
музеја, потом сликар Никола Новаковић, иницијатор<br />
пројекта, као и историчар уметности Даринка<br />
Станојевић, кустос Модерне галерије.<br />
Између Центра за културу и Карађорђеве<br />
улице градиће се модеран музеј са<br />
панорамски осликаном битком<br />
Музеј треба да се гради између Центра за културу<br />
и главне пешачке зоне, што се, са архитектонског<br />
аспекта, сматра сјајном позицијом. Колубарска битка,<br />
као централни мотив, биће представљена у кругу,<br />
панорамски осликана, па ће посетиоци имати утисак<br />
да се налазе у центру битке. Полазећи од Музејапанораме<br />
Бородинске битке, панорама Колубарске<br />
битке треба да дочара униформе, оружје и целу атмосферу,<br />
а требало би да је прате и звучни ефекти.<br />
Копмлекс неће бити посвећен само Колубарској<br />
бици, а како је Лазаревац рударски град, аутори ће се<br />
потрудити да га неким решењима и поставкама, због<br />
економске одрживости, повежу са рударством. Део<br />
објекта биће посвећен археолошкој збирци и збирци<br />
завичајних поставки.<br />
Покренуто је оснивање Фондације за изградњу<br />
Музеја Колубарске битке. Градска општина Лазаревац<br />
је отворила наменски рачун који ће вршити<br />
функцију фондације до њеног отварања. Број наменског<br />
рачуна „Изградња Музеја Колубарске битке” је<br />
840-2745741-48. М. Караџић<br />
Музеј Колубарске битке (модел)<br />
КОЛУБАРА БРОЈ <strong>1101</strong>
56 НЕОБИЧАН ХОБИ<br />
Млади мађионичар<br />
Да Лазаревац није само рударски град, доказују<br />
разни културни програми, који све више<br />
заокупљују пажњу наше јавности. Позоришне<br />
представе, књижевне вечери, изложбе су само део<br />
културног живота у нашем граду, а да се тај дијапазон<br />
шири, потврђује још један догађај, који се десио у лазаревачком<br />
Центру за културу, и то први пут.<br />
Трикове учи код најстаријег мађионичара<br />
у Србији Видосава Ђорђевића<br />
,,Мађионичарски спектакл у Лазаревцу” била је<br />
прилика да се своме граду, са колегама, представи и<br />
Бојан Богдановић (1997), млади мађионичар, ученик<br />
првог разреда Гимназије. Пуна сала, емоције, узвици<br />
одушевљења, али и доза страха и знатижеље, само су<br />
део вечери у којој је све било магично!<br />
Иначе, Бојан је мађионичарским триковима почео<br />
да се бави пре пет година кроз игру. Интересовање није<br />
јењавало, напротив. Своје прве мађионичарске трикове<br />
научио је на приватним часовима код Видосава<br />
Ђорђевића, најстаријег мађионичара у Србији. Данас<br />
је члан удружења АРТИСТ, а пре две године је<br />
положио испит за млађег мађионичара. Р. Лазић<br />
ПРВА ИЗЛОЖБА РАДОВА ЛАЗАРЕВЧАНИНА МИЛЕНКА СТЕВАНОВИЋА<br />
Класичан свет свакодневице<br />
Улазаревачкој Модерној галерији, 28. новембра,<br />
свечано је отворена изложба слика и цртежа<br />
академског сликара Миленка Стевановића<br />
из Лазаревца. Млади уметник се први пут самостално<br />
представио својим суграђанима циклусом радова<br />
који су ретроспектива његовог стваралаштва од 2009.<br />
до 2012. године.<br />
Отварајући изложбу Даринка Станојевић, кустос<br />
Модерне галерије, поздравила је многобројну ликовну<br />
публику и рекла:<br />
– Ово је прва самостална изложба Миленка Стевановића,<br />
прва у његовој каријери и управо у родном<br />
граду. Уметнички радови овог талентованог сликара<br />
подељени су у тематске целине које прате различите<br />
ликовне технике. Вечерас се представља серијом<br />
својих цртежа, уља на платну и илустрација.<br />
У свом раду лазаревачки уметник је фокусиран<br />
на интерпретације света свакодневице, класичног<br />
у реализацији, а емотивног и сензуалног у изразу.<br />
Његови цртежи су лична прича којом на романтичан<br />
начин преноси портрете пријатеља, градске пределе<br />
и пејзаже. Другачији Миленко се упознаје у серији карикатура,<br />
где хумористички критикује свакодневицу.<br />
Иако припада млађој генерацији, овај свестрани<br />
уметник негује класичан приступ уметности што се<br />
види у серији његових уља на платну.<br />
Миленко Стевановић је рођен 1983. године.<br />
Основну и средњу школу завршио је у Лазаревцу,<br />
а дипломирао је 2009. године на Факултету примењених<br />
уметности у Београду, одсек графика и<br />
књига. До сада је излагао на више групних изложби.<br />
Члан је УЛУС-а од прошле године. Тренутно<br />
овај млади, талентовани лазаревачки уметник своје<br />
ликовно умеће усавршава у Фиренци, у Италији,<br />
због чега није био у могућности да присуствује<br />
отварању, што сигурно не умањује значај и лепоту<br />
његове изложбе.<br />
О. Шолтиш
општински САВЕЗ СПОРТОВА ЛАЗАРЕВЦА<br />
57<br />
Пребродили 2012. годину<br />
КОЛУБАРА БРОЈ <strong>1101</strong><br />
Бројну лазаревачку спортску<br />
породицу, чак 90 клубова и<br />
око 5.000 спортиста из 24<br />
спортске гране, обједињује Савез<br />
спортова Лазаревца, организација<br />
на чијем је челу др Драган Синђелић.<br />
Чланови Савеза спортова<br />
су сви клубови који су „забележени”<br />
код Агенције за привредне регистре,<br />
али новосновани клубо ви<br />
морају сачекати две године, пошто<br />
се тражи и двогодишње искуство у<br />
спортском битисању за чланство у<br />
Савезу спортова Лазаревца. Основна<br />
функција Савеза јесте окупљање<br />
клубова, вођење спортске политике<br />
и расподела средстава, иако<br />
се у пракси рад ве ћином своди на<br />
ово последње, ди стрибуцију новца<br />
који пристиже са разних страна,<br />
почев од општине, синдиката, Рударског<br />
басена „Колубара” до приватних<br />
предузетника. Да би све<br />
што боље функционисало, осим<br />
председника који је волонтер, ту су<br />
и два професионалца, генерални<br />
секретар и референт за школски<br />
спорт. Закључно са овом годином<br />
средства за њихове личне дохотке<br />
обезбеђивао је Спортски савез Београда,<br />
а у новој години неће бити<br />
тако, мораће то на себе да преузме<br />
лазаревачка општина.<br />
Више од три године први човек<br />
ове организације је др Драган<br />
Синђелић, личност богате спортске<br />
и радне биографије.<br />
– Срж нашег деловања је обе з<br />
беђивање и расподела финан сијских<br />
средстава како бисмо колико-толико<br />
помогли нормалан рад<br />
клубова. Превасходни циљ нам је<br />
финансирање школског спорта, лигашких<br />
та кмичења и наступа на<br />
међународној сцени. Морам рећи<br />
да је последњих година средстава<br />
све мање, а клубова све више.<br />
О тој теми може се много тога испричати,<br />
али мислим да је боље да<br />
останемо само на претходној констатацији.<br />
Не знам колико је моја<br />
оцена тачна, али успешно смо пребродили<br />
још једну годину – каже<br />
Синђелић.<br />
Лазаревачки спортски савез<br />
члан је београдског, као и Спортског<br />
савеза Србије у чијем раду<br />
узима активно учешће.<br />
Први човек ове организације<br />
је стоматолог –<br />
специјалиста оралне<br />
хирургије и лекар опште<br />
праксе. Већ двадесет година<br />
председник је Карате клуба<br />
„Колубара” и доста дуже<br />
карате тренер, за који је<br />
везан велики део његове<br />
спортске каријере. Носилац<br />
је црног појаса – четврти<br />
дан и потпредседник Српске<br />
карате уније, већ десет<br />
година председник лекарске<br />
комисије Светске карате<br />
конфедерације и један од<br />
два лиценцирана лекара за<br />
велика такмичења<br />
– Савез спортова Лазаревца ба ви<br />
се и органи зовањем великих јав них<br />
манифестација, као што је Улична<br />
трка, са скоро пола века традиције,<br />
на којој учествују најквалитетнији<br />
такмичари из Србије и иностранства,<br />
морају се поменути<br />
Амела Терзић, Мирко Петровић,<br />
Ана Суботић... Избор спортисте<br />
Лазарев ца ми организујемо, прогла<br />
шава јући нај боље спортисте,<br />
екипе и спортске раднике, као и<br />
нај пер спективније такмичаре за<br />
једну календарску годину. Ту су и<br />
манифестације „Шетњом до здравља”<br />
и „Окрени педалу”, односно<br />
популарна Бициклијада, где се појављујемо<br />
као суорганизатори са<br />
Планинарским друштвом „Вис”.<br />
Доста средстава одлази и за школски<br />
спорт, где се остварују запажени<br />
резултати, односно лазаревачке<br />
школске екипе прваци су Србије<br />
у кошарци, рукомету фудбалу и<br />
одбојци. Ипак, издвојио бих наступ<br />
наших спортиста на TAFISA<br />
играма у Литванији, када је карате<br />
репрезентација Србије (већином<br />
састављена од лазаревачких каратиста)<br />
освојила златну медаљу, као<br />
и организовање, у сарадњи са новооснованим<br />
Боксерским клубом<br />
„Колубара”, полуфиналних мече ва<br />
Боксерског турнира „Златна рукавица”<br />
овог децембра у нашем граду.<br />
Волели бисмо да у сарадњи са<br />
Удружењем рекреатора и рекреаторима<br />
СРЦ „Колубара” обнови мо<br />
манифестацију „Дани здравља” на<br />
језеру Очага – детаљније о активно<br />
стима Савеза спортова говори<br />
Синђелић.<br />
Др Драган Синђелић<br />
Чињеница је да лазаревачка<br />
општина може да се похвали богатим<br />
спортским животом, да неколико<br />
клубова остварује одличне<br />
резултате у врхунским ранговима<br />
такмичења, као и да највише клубова,<br />
чак 35, има реч „фудбалски”<br />
на почетку свог имена. Осетљиво<br />
питање обезбеђивања и расподеле<br />
средстава увек је хит тема у<br />
спортским кулоарима, често има<br />
и примедби. Клубови се на различите<br />
начине довијају да преживе, а<br />
помоћ Савеза спортова, ма колика<br />
била, помаже им у томе.<br />
Зоран Станковић
58 КОШАРКА: С МИНИМАЛНИМ БУЏЕТОМ МАКСИМАЛНО<br />
Само право ка Првој Б<br />
После 11 одиграних кола у<br />
Регионалној лиги – група<br />
Центар, кошаркаши<br />
„Колубаре ЛА 2003” сасвим заслужено<br />
се налазе на првом месту, са<br />
десет победа и једним поразом.<br />
У последњем колу гостовали су у<br />
Борчи, где су против истоименог<br />
тима забележили победу 88:76,<br />
иако је за лидера првенства меч<br />
био многи тежи него што то говори<br />
резултат. Домаћини су пружили<br />
јако добру партију, можда<br />
најбољу у досадашњем току првенства,<br />
„напаљени” да лидера скину<br />
са трона. Нису успели, „Колубара“<br />
је сачувала прву позицију, са 21<br />
бодом и кош-разликом 1053:859 и<br />
даље је на челу.<br />
У свом трећем узастопном походу<br />
ка Првој Б лиги, претходна два<br />
су била неуспешна, Лазаревчани<br />
се ослањају на „домаће” иг раче, а<br />
терет првенствених мечева износи<br />
њих седморо. Први стрелац екипе<br />
је Никола Симић, истовремено је и<br />
најбољи стрелац лиге, остварујући<br />
просечно 27,7 поена по мечу. Асистенцијама<br />
се истиче Ненад Ђорић<br />
(просек 7 по мечу), искусни<br />
Душан Виријевић даје ритам<br />
еки пи, а ту су капитен Момчило<br />
Момчиловић, ПредрагЈокић, Стеван<br />
Синђелић и Милош Радовановић.<br />
Од седмог првен ственог<br />
кола први тренер је Жарко Симић<br />
(29), човек који је скоро комплетну<br />
кошаркашку каријеру везао за тим<br />
који сада води.<br />
– Други део првенства креће<br />
крајем јануара, уз два појачања<br />
на одређеним позицијама верујем<br />
да можемо да наставимо успешну<br />
серију. Борићемо се максимално<br />
да сачувамо водећу позицију, па<br />
да буде по оној трећа срећа, односно<br />
да из трећег покушаја стекнемо<br />
статус Б прволигаша – каже<br />
Симић.<br />
Екипа КК „Колубара 2003”<br />
У односу на неке претходне године<br />
„Колубара ЛА 2003” функционише<br />
са минималним буџетом, у<br />
првом тиму има само четири играча<br />
старија од 24 године, подршка<br />
публике из меча у меч се повећава,<br />
као да се кошарка поново усељава<br />
у срца лазаревачких поклоника<br />
спорта.<br />
– Ангажовали смо плеј-мејкера<br />
Миодрага Вуковића (21), жеља<br />
нам је да се појачамо и на позицији<br />
крилног центра, тако да за све<br />
позиције имамо квалитетне играче<br />
и у резерви. Не смемо дозволити<br />
још једно изненађење, никако<br />
се не сме десити да улазак у виши<br />
ранг прокоцкамо у последњим<br />
ко лима – каже Бобан Синђелић,<br />
спортски директор клуба.<br />
З. С.<br />
Ослонац на<br />
сопствене снаге<br />
Такмичење у Првој футсал<br />
лиги Србије почело је нешто<br />
касније. Разлог томе је Светско<br />
првенство на Тајланду на коме<br />
је наша репрезентација била<br />
шеста. Лазаревачки мајстори игре<br />
на малом простору у прва<br />
четити кола забележили су две<br />
победе и два пораза. Тренутно<br />
место у горњем делу табеле<br />
лиге, која броји десет клубова,<br />
ништа не значи, по прорачунима<br />
руководства клуба за опстанак<br />
је неопходно освојити 18<br />
бодова.<br />
Комплетна прва постава напустила<br />
је „Колубару” по завршетку<br />
минулог првенства, тако<br />
да су сада носиоци игре лазаревачког<br />
тима искусни Бошко<br />
Суручић и Предраг Ранковић<br />
Пеле, уз низ младих и неафирмисаних<br />
играча. Тренер екипе<br />
и даље је Милош Алиловић, а<br />
тренинзи се одржавају три пута<br />
недељно. Убедљиве победе<br />
против „Бечеја” (8:3) на домаћем<br />
паркету и 8:2 на гостовању у<br />
Смедереву охрабрују, али тек<br />
у наредним колима Лазаревчани<br />
се срећу са стварно тешким<br />
противницима. Охрабрује<br />
и до ста већа подршка лазаревачких<br />
љубитеља малог фудбала,<br />
много је више гледалаца<br />
на трибинама нове хале СРЦ<br />
„Колубара”.<br />
Иначе, Футсал клуб „Колубара”<br />
велику пажњу посвећује<br />
раду са млађим категоријама.<br />
Тренутно око стотинак „клинаца”<br />
рођених између 2000. и<br />
2007. вредно тренира у четири<br />
селекције, а селекција петлића<br />
заузима прво место у Другој<br />
ли ги петлића Београда. Уколико<br />
задрже позицију, чему се сви<br />
у клубу надају, идуће године<br />
такмичиће се у квалитетној лиги<br />
Београда са вршњацима из<br />
најеминентнијих српских клубова.<br />
З. С.
СРЕЋНИ<br />
НОВОГОДИШЊИ<br />
И БОЖИЋНИ ПРАЗНИЦИ