1101 - PD RB Kolubara

УНАПРЕЂЕЊЕ СЕКТОРА БЕЗБЕДНОСТИ
45
И странци се баве обезбеђењем
КОЛУБАРА БРОЈ 1101
Крајем 2005. године при Привредној комори
Србије оформљено је Удружење за приватно
обезбеђење, које окупља све субјекте из те области.
Названо је приватно, иако тај назив не улази
у структуру власништва фирме, већ дефинише овај
вид услуге као виши ниво безбедности од онога који
држава пружа.
У оквиру удружења функционишу групације за
физичку заштиту, за техничку заштиту, детективску
делатност и за самозаштиту. Члан групације за самозаштиту
је и Одељење за одбрану и безбедност РБ
,,Колубара”.
На месту заменика председника Групације за физичку
заштиту од половине ове године је Љиљана
Дубоњић, специјалиста за безбедност, запослена на
месту стручног сарадника за послове обезбеђења у
,,Колубара-Услугама”.
– Предузеће је почело да ради крајем 2004, а наредне
године је разрадило активности у пуном капацитету.
Већ почетком 2006. „Услуге” су приступиле
Удружењу за приватно обезбеђење, испуњавајући
обавезе и користећи права које су добиле као чланица
– рекла је наша саговорница.
Указујући на слабости регулативе у области права
ко може да се бави заштитом имовине у Србији,
она сматра да треба контролисати улазак страних
компанија које се баве приватним обезбеђењем на
наше тржиште. Иностране компаније држе преко 80
одсто послова приватног обезбеђења у Србији. Многе
српске институције обезбеђују стране компаније
попут G4S и SECURITAS. Прво место међу домаћим
фирмама обезбеђења припада ,,Колубара-Услугама”,
а највећи корисник је „Колубара”, привредни субјекат
од посебног државног интереса.
Приватно обезбеђење је дефинисано као
један од субјеката безбедности Србије,
наглашава Љиљана Дубоњић из
„Колубара-Услуга”
Удружење за приватно обезбеђење се залаже за
професионализацију делатности, стварање бољег
статуса и имиџа у друштву, односно увођења адекватне
законске и нормативне регулативе. То би, између
осталог омогућило да запослени у Служби обезбеђења
добију статус овлашћеног службеног лица са јасним
правима, овлашћењима и обавезама.
– Један од значајнијих резултата залагања Удружења
за приватно обезбеђење јесте то што је у Стратегији
за националну безбедност из 2009. године приватно
обезбеђење дефинисано као један од субјеката
безбедности на нивоу државе. Захваљујући тој стратегији,
и ослањајући се на њене одредбе, Закон о
ванредним ситуацијама је такође уврстио приватно
обезбеђење као субјект на који држава рачуна у посебним
и ванредним условима. Све су то можда мали
кораци, али су за делатност изузетно значајни – тврди
Љиљана Дубоњић.
Љиљана Дубоњић
Почетком 2009. године је започета садржајнија сарадња
Удружења за приватно обезбеђење са МУП-ом
Републике Србије. Мешовита радна група је урадила
Нацрт закона о приватном обезбеђењу који је, након
потребних консултација и спроведене широке јавне
расправе, био у скупштинској процедури, али га
претходна влада није усвојила. Основана је Комисија
за јавно и приватно партнерство, са циљем да дефинише
међусобне односе, права и одговорности, начин
вршења делатности, размену информација и оствари
чвршћу интересну сарадњу, ради унапређења сектора
безбедности у Србији.
– Иако смо једина земља у Европи која још увек
нема Закон о приватном обезбеђењу, то не значи да
су послови рађени стихијски, без законских основа.
Напротив, ослањали смо се на низ других законских
и подзаконских аката који парцијално регулишу ову
област. Нова администрација, односно нова влада је
наследила тај Нацрт закона.
Осим Кодекса који нема обавезујући карактер, ту су
и српски стандарди из области друштвене безбедности
по којима послује и који су препорука за осигурану
законитост у раду фирми за приватно обезбеђење
– истиче на крају разговора Љиљана Дубоњић.
Радмила Лазић