1101 - PD RB Kolubara

26
СУДАР ТРАДИЦИЈЕ СА САВРЕМЕНИМ ВРЕМЕНОМ
27
Дрво-запис одолева сеоби
Пресељени живи! Премештени
мртви! Али страх од
дрвета-записа, које по на родном
предању представља светињу
у коју се не дира, јер ће онога ко то
учини наводно задесити несрећа,
сада прети да заустави рударске
радове. Страх је надјачао намеру да
се са вреочког гробља, са ког је исељено
око 4.500 гробова, премести и
стабло дивљег кестена. Радници
„Колубаре” одбили су да пресаде
свето дрво јер се плаше – клетве.
Грех је када запис неко
намерно посече. Ипак, када
постоје ваљани разлози,
као што је то случај са
ширењем копова, без кога би
и мештани Вреоца остали
без струје, приступа се
обреду благодарења за
испуњење молбе и за свако
доброчинство божије,
после чега је могуће, без
последица, уклонити свето
дрво, кажу свештеници
Дивљи кестен, који спречава ширење
копова, посађен је још 1986. у
близини гробља, али је оно касније
проширено, па се и ово дрво-запис
нашло унутар вечног почивалишта.
Годинама је поред кестена, на дан
сеоске славе, пролазила литија, а
мештани су се према њему односили
са великим страхопоштовањем.
Када је почетком октобра старо
гробље пресељено, мештани су од
управе „Колубаре” захтевали да се
дрво сачува и пресади на ново вреочко
гробље.
Благоје Алексић, председник
Одбора за пресељење гробља, објашњава
да је управа рудника решила
да изађе у сусрет мештанима
КОЛУБАРА БРОЈ 1101
Вреоца и да о свом трошку свети кестен пресади на
нову локацију. Да би све испало по прописима ангажовани
су и стручњаци са Института за шумарство,
урађен је елаборат, али је читав посао одложен јер нико
није смео да дотакне дрво, из страха од проклетства.
g Пре две године посечен
запис у Барошевцу
Са сличним проблемом управа рудника
била је суочена и пре две године када је готово
заустављена производња на Пољу „Б” јер нико
није хтео да посече барошевачки запис, храст
стар преко 100 година. Тек после великих
перипетија пронађен је један пензионисани
дрвосеча који је уз благослов локалних
свештеника исекао свето дрво. Грађа од овог
хрста биће употребљена за доградњу цркве у
Барошевцу тако да ће свето дрво и даље имати
своју заштитничку улогу.
– Због тога што код мештана постоји јако веровање
о значају кестена планирамо да га спасимо и да га
пресадимо на ново вреочко гробље. Струја је потребна
Србији, а ово је, нажалост данак који плаћамо цивилизацији
и развоју – каже Алексић.
У Вреоцима је било седам записа, али се пре две
године један осушио, док се осталих шест налазе у
зони будућег проширења копа.
– Поред кестена имамо још пет светих дрвета, три
храста и по једну крушку и трешњу. Њима смо обележили
границе села и сваке године на дан месне
славе литија обилази сваку ову светињу – објашњава
заменик председника Месне заједнице Вреоци Славко
Саватијевић, који је већ припремио место на које
ће свети кестен бити пресађен, чим се пронађе
довољно храбар багериста да дрво ископа.
Најтежи проблем рудник „Колубара” би могао да
има са највећим светим дрветом, храстом високим
преко тридесет метара, који је пре 250 година засађен
у порти сеоске цркве. Ипак, свештеници тврде да
црква за овакве ситуације има решење у молитви која
је осмишљена баш за овакве прилике.
– Када постоје ваљани разлози, као што је то случај
са ширењем рудника, без кога би и мештани Вреоца
остали без струје, приступа се обреду благодарења за
испуњење молбе и за свако доброчинство божије, после
чега је могуће, без последица, уклонити свето
дрво – објашњавају свештеници.
Да је народно веровање за сада моћније чак и од
божије речи, најбоље се види на примеру Мирољуба
Милинковића, у чијем дворишту се налази један од
вреочких записа, крушка посађена 1957. године. Он је
убеђен да су велике несреће које су га погодиле делом
везане и за лош третман који је његова породица имала
према овом светом дрвету.
– За крушку, у коју је још стари вреочки поп урезао
крст, нисмо марили све док, почетком 90-их није
обновљена литија. Чак смо поред дрвета ископали и
септичку јаму – објашњава Мирољуб разлоге својих
недаћа, тврдећи да је крушка почела боље да рађа од
како јој је породица указала више поштовања.
У Вреоцима кружи и прича о једном ме штанину
који је без разлога посекао запис. Он је умро веома
млад, али је пре тога, изгубио сина кад је као беба,
упао у лонац с водом и удавио се. Његов други син
погинуо је у несрећи, док је трећи умро такође веома
млад. Према овој застрашујућој причи проклетство се
пренело чак и на треће колено непромишљеног
„дрвосече”, када је на послу изненада преминуо и
један од његових унука.
Занимљива је и прича Милојка Антонијевића,
који ће се ускоро иселити са свог имања на коме се налази
једна од две вреочке свете воћке, које су годинама
чувале његово село од несреће. Овде је још његов прадеда
Матеја засадио крушку, која се осушила. Из тог
сасушеног дрвета, незнано како, изникла је дивља
јабука, али је и ова воћка убрзо доживела исту судбину
као и њена претходница.
g Пелцер за Гиниса
Кестен који је требало да буде пресађен висок
је осам метара, а процењује се да ће његова
тежина, када буде ископан, са бусеном износити
близу 10 тона. Милорад Веселиновић,
заменик директора београдског Шумарског
института, каже да се у Србији веома ретко
пресађује овако велико дрвеће, због високе
цене таквих подухвата. Највеће дрво које је до
сада пресађено била је једна секвоја стара две
деценије, висока 25 метара и тешка преко 20
тона. Пре неколико година ово џиновско дрво
са успехом је пресађено из расадника „Лепо
поље” код Љига на једно приватно имање у
120 километара удаљено село Горњи Добрић у
подножје планине Цер.
После неког времена, на чудесан начин, из осушеног
јабу ковог корена процветала је раскошна трешња.
Ова необична прича дошла је и до месног свештеника
који је дрво освештао и у њега урезао крст.
– Сва имовина, осим трешње, уредно ми је пописана.
Паре ми од ове светиње не требају. Нисам ваљда
луд да наплатим запис – искрен је Милојко.
Драгољуб Ђорђевић